Untitled

Izdava~:
Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011¿gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org
Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije: Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sne`ana \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350
Objavqivawe ovog broja pomoglo je
Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD í GODINA XLIII í BROJ 163-164 í ZIMA/PROLE]E 2015
Peter Handke: PODZEMNI BLUZ / Prevela s nema~­kog Jelena
Kosti}-Tomovi}... 05 í
Gajto Gazdanov: ^IKA QO[A / Pre­veo s ruskog Du{ko Paunkovi}... 41 í
Toni Hogland: PESME / Preveo sa engleskog Alen Be{i}... 50 í
Florin Manolesku: KONFERENCIJA ZA PAM]EWE / Preveo
s rumunskog \ura Mio~inovi}... 59 í
Andrea Kamileri: SUDIJA EFIZIO SURA / Preveo sa italijanskog Nikola Popovi}... 70 í Nikola Popovi}: ANDREA KAMILERI I WEGOV SICILIJANSKI SVET... 90 í
Nikolaj Olejnikov: PESME / Pre­veo s ruskog Du{ko Paunkovi}
... 94 í
Omer Sejfetin: ^UDO / Prevela s turskog Ana Stjeqa... 110 í
Malgo`ata Rejmer: RUMUNSKA BAJKA / Prevela s poqskog Mila Gavrilo­vi}... 113 í
Gonsalo Torente Baqester: KAKO JE OTI[LA MIGELA / Prevela sa {pans­kog Biqana Isailo­vi}... 117 í
Luis Meknis: PESME / Preveo sa engles­kog Nikola @ivanovi}
... 122 í
^arls Bakster: PRIHVATILI[TE / Pre­vela sa engleskog Kristina \ukovi}... 130 í
Kristijan Morgen{tern: PESME / Preveo s nema~kog Bojan Beli}
... 145 í
Gotfrid Ben: PUTOVAWE / Prevela s nema~kog Nikolina Zobenica... 151 í
Peter Biksel: ^OVEK S PAM]EWEM / Prevela s nema~kog Nikolina Zobenica... 158 í
Gabrijel Rozenstok: PESME / Pre­vela sa engleskog Gorjana Raji}
... 162 í
Bruno [ulc: TRI PRI^E IZ „CIMETASTIH PRODAVNICA“
/ Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}... 169 í
Dante Mafija: IZABRANE PESME / Prevela sa italijanskog
Milana Pileti}... 181 í
Norman Daglas: SIRENE I WIHOVI PRECI / Preveo sa engleskog Dejan Acovi}... 188 í
[ejmus Hini: ODAVAWE PRIZNAWA POEZIJI / Preveo sa engleskog Stefan Pajovi}... 200 í
Dejan Acovi}: HOMER I LORENS OD ARABIJE... 214 í Elizabet Vinkler: BEKETOVO BILINGVALNO DELO: STIL, SAGRE[EWE I PSIHOLOGIJA LITERARNOG UTICAJA / Preveo sa
engleskog Borivoj Gerzi}... 226 í
AKTIVNOSTI UKPS SEPTEMBAR 2014. – APRIL 2015. / V. Stamenkovi}... 231 í
Va{ington Irving: LEGENDA O USNULOJ DOLINI / Prevela
sa engleskog Jelena Vitezovi}... 233 í
Alen Be{i}... 259 í Ana Stjeqa... 259 í Biqana Isailovi}... 260 í
Bojan Beli}... 260 í Borivoj Gerzi}... 260 í Gorjana Raji}... 261 í
Dejan Acovi}... 261 í Du{ko Paunkovi}... 261 í \ura Mio~inovi}... 261 í Jelena Kosti}-Tomovi}... 261 í Jelena Vitezovi}...
262 í Kristina \ukovi}... 262 í Mila Gavrilovi}... 262 í Milana Pileti}... 262 í Nikola Popovi}... 263 í Nikola @ivanovi}...
263 í Nikolina Zobenica... 263 í Sne`ana \ukanovi}... 263 í Stefan Pajovi}... 263 í
Pe­ter Hand­ke
POD­ZEM­NI BLUZ
Pre­ve­la s nema~kog Je­le­na Ko­sti}-To­mo­vi}
LICA:
Di­vqi ^o­vek
Di­vqa @e­na
Broj­ni put­ni­ci ko­ji ula­ze i iz­la­ze
Kon­kret­ne sta­ni­ce ni­po­{to ni­su oba­ve­zne. Broj sta­ni­ca,
tj. sce­na, mo­`e se po­ve­}a­ti, ali i sma­wi­ti. Mo­`da, me­|u­tim,
tre­ba vo­di­ti ra­~u­na o to­me da raz­ma­ci iz­me­|u dve po­~et­ne ili
kraj­we sta­ni­ce bu­du ve­}i ne­go iz­me­|u dve sre­di­{we, ba{ kao ka­
da se me­tro­om vo­zi­te kroz ne­ku me­tro­po­lu, od jed­ne pe­ri­fe­ri­je,
pre­ko cen­tra, do dru­ge pe­ri­fe­ri­je.
1. SCENA
Po­~et­na sta­ni­ca. Sva­ka sta­ni­ca ima ba­rem dva ime­na, a po­
je­di­ne ~ak i po tri ili ~e­ti­ri. Ova se, pri­me­ra ra­di, zove Uabi­
ja1– Te­ru­el2 – El Ala­mejn3. Va­go­ni pod­zem­ne `e­le­zni­ce ve} sto­je
i ~e­ka­ju, pra­zni, sve­tli, otvo­re­nih vra­ta. Vi­di se sa­mo je­dan
od va­go­na, a i on mo­`da ne u ce­lo­sti. Ovaj va­gon za­u­zi­ma ~i­ta­vo
pro­~e­qe bi­ne. Stra­na okre­nu­ta pu­bli­ci ne­do­sta­je, ili se, ne­vi­
dqi­va, pru­`a u pr­vim re­­do­vi­ma par­te­ra. Ona su­prot­na stra­na,
sa otvo­re­nim vra­ti­ma, le­`i bli­zu ram­pe. Iz­me­|u ram­pe i zad­weg
zi­da va­go­na ima ta­man do­voq­no pro­sto­ra za je­dan red se­di­{ta
1 – Uabi­ja (Ouha­bia ili l’Uha­bia) ma­la re­ka u fran­cu­skom de­lu Ba­ski­je ko­ja se uli­va u Atlant­
ski oke­an kod Bi­da­ra (Bi­dart). We­no ime po­re­klom ni­je ni­ti iz fran­cu­skog, ni­ti iz {pan­
skog, ve} iz ba­skij­skog je­zi­ka. Za­to je sra­zmer­no te­{ko utvr­di­ti ta­~an iz­go­vor, a sa­mim tim
i pra­vil­nu tran­skrip­ci­ju u srp­skom je­zi­ku. (Prim. prev.)
2 – Te­ru­el (Te­ru­el) po­kra­ji­na u Ara­go­nu, u [pa­ni­ji, po­vr­{i­ne go­to­vo 15 000 m2. Glav­ni grad po­
kra­ji­ne ta­ko­|e se zo­ve Te­ru­el. (Prim. prev.)
3 – El Ala­mejn (El Ala­me­in) ma­li grad u Egip­tu, uda­qen oko 100 km od Alek­san­dri­je. Po­znat je po
na­la­zi­{ti­ma naf­te i po tu­ri­zmu, ali pre sve­ga po dve zna­~aj­ne bit­ke ko­je su se to­kom Dru­gog
svet­skog ra­ta od­i­gra­le u we­mu. Do pr­ve od wih do­{lo je ju­la, a do dru­ge ok­to­bra 1942. go­di­ne.
Dok je u ju­lu sa­ve­zni­ci­ma po­{lo za ru­kom da za­u­sta­ve na­pre­do­va­we ne­ma~­kih i ita­li­jan­skih
je­di­ni­ca, su­ko­bi to­kom ok­to­bra i no­vem­bra do­ne­li su pra­vu pre­kret­ni­cu na se­ver­no­af
­ ri~­
kom fron­tu. Od tog tren­tu­ka po­~i­we pro­past ne­ma~­ko-ita­li­jan­skih ope­ra­ci­ja u ovom de­lu
sve­ta. (Prim. prev.)
05
i, mo­`da, za po­ko­ji dr­`a~. Iz­me­|u se­di­{ta na­la­ze se dvo­ja ili
tro­ja vra­ta. Pr­vi u va­gon ula­zi BUN­XI­JA ili DI­VQI ^O­VEK
ili KON­TRA[ ili NA­ROD­NI NE­PRI­JA­TEQ, ili {ta god dru­
go da ovaj lik pred­sta­vqa. On ne mo­ra nu­`no u}i kroz bi­lo ko­ja
od vra­ta, ve} to mo­`e u~i­ni­ti i na ne­ki dru­gi na­~in, sa stra­
ne. Ne se­da, ve} se, na­pro­tiv, {e­ta go­re-do­le po pod­zem­noj sce­ni,
kao pro­be ra­di. Usne mu se po­kre­}u, bez­gla­sno, ali za­to u ja­sno
uo~­qi­vom rit­mu. Is­pu­{ta zvuk na­lik zu­ja­wu, kao da se na taj
na­~in pri­pre­ma za go­vor. Ko­na~­no za­sta­ne kraj jed­nog od dr­`a­~a,
na­slo­ni se i pre­kr­sti ru­ke na gru­di­ma – i to, ta­ko­|e, kao pro­be
ra­di. Usko­ro na bi­nu stu­pa­ju i dru­gi put­ni­ci. Is­pr­va ih ne­ma
mno­go. Po­~et­na je sta­ni­ca za­ba­~e­na, ne­gde da­le­ko na pe­ri­fe­ri­ji –
ba{ kao {to }e ka­sni­je bi­ti slu­~aj i sa po­sled­wom. Ono ne­ko­li­
ko put­ni­ka {to je u{lo, se­da, ne­mo, li­ca okre­nu­tih gle­da­o­ci­ma.
Zvu~­ni sig­nal na­ja­vqu­je po­la­zak me­troa. Vra­ta se za­tva­ra­ju,
stva­ra­ju­}i, ta­ko­re­}i, ste­reo ugo­|aj. Voz po­la­zi. Kre­ta­we je sa­
mo na­go­ve­{te­no, ali je upra­vo tim i oset­ni­je. Zvu­ci ko­ji pra­te
vo­`wu mi­ni­mal­ni su i in­ten­ziv­ni u isto vre­me. Ovaj pri­gu­{e­ni
ton s vre­me­nom la­ga­no va­ri­ra. Je­di­no sve­tlo pred­sta­vqa­ju pre­
te­ra­no jar­ko va­gon­sko osve­tqe­we i we­gov od­sjaj na zi­do­vi­ma va­go­
na. Na­kon du­ge pa­u­ze Di­vqi ^o­vek iz­ne­na­da pro­go­va­ra:
DI­VQI ^O­VEK: Evo vas opet. Evo, opet mo­ram da bu­dem s va­
ma. Ale­lu­ja. Mi­se­re­re. Ose­ka bez pli­me. Ne­um
­ it­ni­ci4 jed­ni pro­kle­
ti. Da ste ba­rem zlo­~in­ci. Ali, ma ka­kvi: i bez ne­kog po­seb­nog zlo­
~i­na, vi ste naj­ve­}e zlo od svih za­la. Iz­ba­vi me va­{eg zla. U~i­ni
da iz­beg­nem te qu­de. Ba­rem jed­nom, ba­rem za je­dan tren. Bio bi to
ne­be­ski ose­}aj, ube­|en sam, ne­be­ski ose­}aj. Je­dva da sam iza­{ao iz
so­be, a ve} mo­ram da bu­dem me­|u va­ma. Je­dva da sam is­ko­ra­~io kroz
vra­ta, a ve} sam pri­mo­ran da se kre­}em u va­{em dru­{tvu. U va­{em
dru­{tvu? U va­{oj iz­op
­ a­~e­no­sti. Za­{to ni­sam vi­so­ko na Ana­pur­
5
ni, ili na Ma­unt Me­kin­li­ju,6 a ne sa va­ma, ov­de u ovoj za­gu­{qi­voj
ja­mi? S dru­ge stra­ne, na Hi­ma­la­ji­ma i na Aqa­sci va­{a je kon­cen­
tra­ci­ja u me­|u­vre­me­nu jo{ ve­}a ne­go ov­de, u pod­ze­mqu. Va­{i se pu­
te­vi ukr­{ta­ju s mo­ji­ma na sva­kom ko­ra­ku. Pre­se­ca­te mi pu­te­ve, vi
sa tom svo­jom bed­nom iz­o­pa­~e­no­{}u, li­{e­nom sve­ga do­brog, a po­
go­to­vo sve­ga le­pog. ^im ko­rak­nem na­po­qe, u taj ta­ko­zva­ni slo­bo­
06
4 – U ovom, i ne sa­mo ovom, Hand­ke­o­vom de­lu upa­dqi­va je, iz­me­|u osta­log, i upo­tre­ba oso­be­nih
ko­va­ni­ca i iz­ra­za, kao i spe­ci­fi~­na kom­bi­na­to­ri­ka na lek­si~­kom ni­vou. Ovo se, gde god je
to bi­lo mo­gu­}e, od­ra­`a­va i u pre­vo­du. (Prim. prev.)
5 – Ana­pur­na (Ana­pur­na ili An­na­pur­na) ime pla­nin­skog ma­si­va – a isto­vre­me­no i ne­ko­li­ko vr­
ho­va – na Hi­ma­la­ji­ma, u Ne­pa­lu. Naj­vi­{i od ovih vr­ho­va je Ana­pur­na II. Sa 7.937 m to je 16. po
vi­si­ni pla­nin­ski vrh u sve­tu. (Prim. prev.)
6 – Ma­unt Me­kin­li (Mo­unt McKin­ley) naj­vi­{i pla­nin­ski vrh Se­ver­ne Ame­ri­ke. Na­la­zi se na
Aqa­sci, a vi­sok je 6.195 m. Ime je do­bio po 25. pred­sed­ni­ku SAD, Vi­li­ja­mu Me­kin­li­ju (Wil­li­
am McKin­ley). Ima i al­ter­na­tiv­ni na­ziv De­na­li (De­na­li), po­re­klom iz lo­kal­nog in­di­jan­skog
je­zi­ka. Ovaj dru­gi na­ziv da­nas se u SAD vi­{e ko­ri­sti. Ma­unt Me­kin­li je deo isto­i­me­nog na­
ci­on
­ al­nog par­ka. (Prim. prev.)
dan pro­stor, iz pet­nih se `i­la upi­we­te da mi pre­se­~e­te put. I to
~ak ne iz ne­ke oso­bi­te zle na­me­re: Vi, dra­gi mo­ji, vi­{e i ne zna­
te dru­ga­~i­je. U me­|u­vre­me­nu vam je u{lo u krv da pre­se­ca­te put,
da pre­o­ti­ma­te pr­ven­stvo, da li­{a­va­te pred­no­sti. Vi ste obi~­ni
drum­ski raz­boj­ni­ci. Ko­ga pre­sre­}e­te? Me­ne? Sta­nov­ni­{tvo? Ili
ono {to je od to­ga osta­lo. Je li vam ja­sno? Da li vam to ula­zi u te
va­{e be­sram­no ru­`ne gla­ve? Mi­li Bo­`e: Za­{to li sa­mo ni­sam
ostao kod ku­}e, u svo­joj so­bi, sam? Ka­kav li sa­mo po­gled pu­ca oda­
tle, iako se ne vi­di ni­{ta osim ne­kog ta­mo sliv­ni­ka. Ka­kve se
sa­mo per­spek­ti­ve otva­ra­ju iz mo­je fo­te­qe, iako se za­vr­{a­va­ju na
ko­ma­du de­fekt­ne drv­ne gra­|e. Ali s dru­ge stra­ne: sam u so­bi – to
je jo{ go­re. Zar sam ja taj ko­ji tre­ba da osta­ne kod ku­}e? Ja? Ne,
va­ma je me­sto kod ku­}e, va­ma. Za­{to jed­nom ce­lo­dnev­no, i u pu­nom
broj­nom sta­wu, ne osta­ne­te u tim svo­jim ru­pa­ma i skro­vi­{ti­ma?
Go­ni­te se u mr­tve uglo­ve. Mr­tvi su vam uglo­vi u pot­pu­no­sti pri­
me­re­ni. Ta­ko ni­ko ne bi mo­rao da vas ima pred o~i­ma, ni­ka­da vi­
{e, ah, ni­ka­da vi­{e. Iz­ba­vi­te me od pri­zo­ra ko­ji pred­sta­vqa­te.
– Je­sam li to re­kao ‘pri­zor’? – Ne­ma­te vi vi­{e ku­da da ide­te, ne­
ma­te {ta da tra­`i­te, ni nad ze­mqom, a ni pod ze­mqom. Iz­gu­bi­li
ste vi sva­ko pra­vo da se kre­}e­te u slo­bod­nom pro­sto­ru. Za­tva­ra­te
vi­dik, li­{a­va­te per­spek­ti­ve, od­uz­ i­ma­te pro­stor: Tre­ba vas uklo­
ni­ti sa uli­ca i tr­go­va. Haj­de, po­ni­{ti­te sa­mi se­be. [ta ti, i ti,
i ti ta­mo ima{ da tra­`i{ na Ze­mqi? Tre­ba vas sklo­ni­ti na ne­ku
dru­gu pla­ne­tu. Na ne­ku dru­gu pla­ne­tu? Vas tre­ba na ne­ku ne­sre}­
nu zve­zdu, ta­mo gde vam je i me­sto. Ili vas ba­rem tre­ba sklo­ni­ti
na Mal­di­ve, Sej­{e­le, An­ti­le, na Ale­ut­ska ostr­va,7 na Ha­va­je, u
Las Ve­gas, u Ke­ni­ju, u L.A., u Ma­ra­ke{, u Tan­ger,8 u Wu Or­le­ans,
i na Vik­to­ri­ji­ne i Ni­ja­gari­ne vo­do­pa­de – bes­po­vrat­no. Po­vu­ci­
te se iz pro­me­ta, po­seb­no ti bra­hi­ce­fa­le9 ta­mo, i ti ta­mo sa sle­
pqe­nim u{nim re­si­ca­ma, i ti {to rop­}e{ kao naj­te­`i pu­{a~, i
ti ta­mo sa po­seb­no te­sti­ra­nim an­der­gra­und-par­fe­mom. Po­vu­ci­te
se iz pro­me­ta. Uki­ni­te sa­mi se­be, kao da se ni­ste ni ro­di­li. Ili
ba­rem po­sta­ni­te ne­vi­dqi­vi, za ime sve­ta, i nad­zem­nog i pod­zem­
nog. Da ni­ste vi­{e pu­sti­li ni gla­sa ni mi­ri­sa. Sklo­ni­te mi se sa
o~i­ju, iz u{i­ju, iz no­zdr­va. Drh­tim li? Da, drh­tim? Drh­tim li to
pred va­ma? Da, drh­tim pred va­ma. Drh­tim li pred va­ma iz stra­
ho­po­{to­va­wa i di­vqe­wa? Ka­mo sre­}e. Drh­tao bih ta­ko pred va­ma
da ste ko­jim slu­~a­jem kra­qe­vi, rad­ni­ci i se­qa­ci. Ali na va­ma
7 – Ale­ut­ska ostr­va se na­la­ze u Be­rin­go­vom mo­ru, tj. iz­me­|u Se­ver­ne Ame­ri­ke i Azi­je – ili, pre­
ci­zni­je, iz­me­|u Aqa­ske i Kam­~at­ke. (Prim. prev.)
8 – Tan­ger (arap­ski: Ta­wah) grad u se­ve­ro­za­pad­nom Ma­ro­ku, ne­{to za­pad­ni­je od Gi­bral­tar­skog
mo­re­u­za. Osno­va­li su ga Kar­ta­gi­wa­ni u V ve­ku pre n.e. Da­nas ima pre­ko 600 000 sta­nov­ni­ka.
(Prim. prev.)
9 – Bra­hi­ce­fa­li­ma ili bra­hi­ke­fa­li­ma na­zi­va­ju se qu­di ~i­ja je lo­ba­wa to­li­ko krat­ka, da je
wen po­pre~­ni pre­sek go­to­vo jed­nak onom uz­du­`nom. (Prim. prev.)
07
ni­~e­ga vi­{e ne­ma {to bi pod­se­}a­lo na rad­ni­ke, se­qa­ke i kra­qe­
ve. Drh­tim li pred va­ma iz sa­o­se­}a­wa? Do­bro bi bi­lo, a ne­kad je
stvar­no i bi­lo ta­ko. Drh­tim, tre­sem se, po­tre­sam se, cep­tim. Tr­
zam se, ali to ne­ma ve­ze s vo­`wom. Je­za me hva­ta od vas. Ali ta je­za
vi­{e ni­je naj­bo­qi deo me­ne, kao {to je ne­ka­da bi­la. Osta­jem pri
to­me, i ne mo­gu dru­ga­~i­je10 ne­go da se de pro­fun­dis11 ga­dim va­{eg
dru­{tva, od sta­ni­ce Al­fa, pa sve do sta­ni­ce Ome­ga. To je ~i­sta
od­boj­nost nad va­{om na­{e­{u­re­nom te­le­snom na­zo~­no­{}u. ^i­sta?
Da li da iza­|em ra­ni­je? Ne do­la­zi u ob­zir. Vi, be­smi­sle­ni klik­
ta­~i po mi­{e­vi­ma i pro­iz­vo­|a­~i ko­lu­ti­}a od di­ma, osta­jem s va­
ma do po­sled­we sta­ni­ce, do Bar­ne­ta,12 Te­tu­a­na,13 Ku­ma­no­va, do Via
Fla­mi­nia,14 do Ja­sne Po­qa­ne, do Mar Gir­gis15 i He­lu­a­na,16 i ka­ko
se ve} zo­vu sve te sta­ni­ce. Osta­}u uz vas do po­no­}i, do Us­kr­sa, do
`e­tve pa­mu­ka, do po­sled­weg sne­ga. Jer ov­de do­le ba­rem ne­ma ni­ko­
ga ko­ga po­zna­jem. Ba­rem ne­ma ni­jed­nog po­zna­tog li­ca. Ba­rem su sve
sa­mi ne­znan­ci. Una­pred se ra­du­jem na­{oj vo­`wi.
Di­vqi ^o­vek je go­to­vo sve ovo iz­go­vo­rio ve­drim to­nom, kao
ne­ki mo­no­ton na­pev. Za to vre­me su we­go­vi sa­put­ni­ci bi­li ona­
kvi ka­kvi je­su: se­de­li su isto kao i do ta­da, i ra­di­li isto {to
i do ta­da: ~i­ta­li, okre­ta­li gla­vu, dr­`a­li mo­bil­ne te­le­fo­ne
slu­{a­ju­}i ne­vi­dqi­ve sa­go­vor­ni­ke, itd. Di­vqeg ^o­ve­ka su mo­`da
i pri­me­}i­va­li s vre­me­na na vre­me, pogléda­li ga na­krat­ko i sl.
^i­ni­lo se, me­|u­tim, kao da ga pri­me­}u­ju sa­mo spo­ra­di~­no. Ta­ko
}e bi­ti i na sle­de­}im de­o­ni­ca­ma i to­kom we­go­vih da­qih mo­no­
lo­ga, a na isti na­~in }e se po­na­{a­ti i put­ni­ci ko­ji ka­sni­je
u|u u va­gon. Sa­da se na­go­ve­{ta­va da voz do­la­zi na Dru­gu sta­ni­cu.
Ne­ko od put­ni­ka tu mo­`da iz­la­zi, a dva ili tri ula­ze i se­da­ju.
Sta­ni­ca se, na pri­mer, zo­ve: Port Ro­yal in den Fel­dern / Ven-SamDim?
08
10 – U tek­stu ori­gi­na­la sto­ji „Ich ste­he hi­er und kann nicht an­ders“, {to je pa­ra­fra­za slav­nih
re­~i ko­je je Mar­tin Lu­ter (Mar­tin Lut­her) – ba­rem pre­ma pre­da­wu – upu­tio ca­ru Kar­lu V
1521. go­di­ne, ka­da je skup­{ti­na u ne­ma~­kom gra­du Vor­msu (Worms) od we­ga tra­`i­la da se
od­rek­ne svo­ga u~e­wa. Lu­ter je ta­da na­vod­no re­kao „Hi­er ste­he ich, ich kann nicht an­ders. Gott
hel­fe mir. Amen.“ („Osta­jem pri to­me, ne mo­gu dru­ga­~i­je. Ta­ko mi Bog po­mo­gao. Amin.“). Ni­je
iz­ve­sno da li je ci­tat u ce­li­ni auten­ti­~an, ali ga na ne­ma~­kom je­zi­ku go­vor­ni­ci ko­ri­ste
ka­da slu­{a­oc
­ i­ma `e­le da sta­ve do zna­wa ka­ko sto­je iza svo­jih uve­re­wa ili ne­~e­ga {to su
u~i­ni­li. (Prim. prev.)
11 – Re­~i­ma de pro­fun­dis (sr. iz du­bi­na) po­~i­we 130. psalm u Vul­ga­ti. (Prim. prev.)
12 – Bar­net (Bar­net) okrug na se­ve­ru Lon­do­na. (Prim. prev.)
13 – Te­tu­an (arap. Tit­wan, {pan. Te­tu­an) grad u se­ver­nom Ma­ro­ku, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Se­u­te,
jed­nog od dva gra­da na afri~­kom kon­ti­nen­tu ko­ji se na­la­ze pod {pan­skom ju­ris­dik­ci­jom.
Te­tu­an po­sto­ji jo{ od an­ti~­kih vre­me­na, a tre­nut­no ima ne­{to vi­{e od 300 000 sta­nov­ni­ka.
(Prim. prev.)
14 – V
ia Fla­mi­nia je ime rim­skog dru­ma ko­ji je po­ve­zi­vao Rim i Ri­mi­ni. Ovo ime je do­bio po Ga­
ju Fla­mi­ni­ju (Ga­i­us Fla­mi­ni­us), cen­zo­ru na ~i­ji je na­log iz­gra­|en u 3. ve­ku pre n.e. (Prim.
prev.)
15 – Mar Gir­gis je ime jed­ne od sta­ni­ca pod­zem­ne `e­le­zni­ce u Ka­i­ru. Sta­ni­ca je ime do­bi­la po
Mar Gir­gis, tj. cr­kvi Sv. \or­|a. (Prim. prev.)
16 – He­lu­an je in­du­strij­ski grad u Egip­tu, uda­qen sve­ga 30 km od cen­tra Ka­i­ra. Sma­tra se pred­
gra­|em Ka­i­ra, ta­ko da se do we­ga mo­`e sti­}i jav­nim grad­skim pre­vo­zom. (Prim. prev.)
2. SCENA
Sle­de­}a de­o­ni­ca ne­znat­no se raz­li­ku­je od pret­hod­ne. Di­
vqi ^o­vek za­sta­ne na­krat­ko ka­ko bi sa­gle­dao si­tu­a­ci­ju, udah­
nuo va­zduh i pri­pre­mio glas is­pu­{ta­ju­}i zvuk na­lik zu­ja­wu.
Po­tom na­sta­vqa.
DI­VQI ^O­VEK: Vas ba­rem ne po­zna­jem! Ali za­{to mi on­da
svi vi iz­gle­da­te ta­ko po­zna­to? Isu­vi­{e po­zna­to. \a­vol­ski po­zna­
to. Ja znam ko si ti ta­mo. I ko si ti ta­mo. I ti ta­mo. Znam vas, i
spo­qa i iz­nu­tra. Ti ta­mo, ti ima{ ura­sle nok­te na no­ga­ma. A ti, ti
zvi­`du­}e{ na­sred uli­ce, sam za se­be, a ti zvi­`du­}e{ dok ~e­ka{
u re­du, a ti zvi­`du­}e{ dok li­sta{ po svo­me ro­kov­ni­ku. Zvi­`du-­
}e{, i uz to na­bi­ra{ ~e­lo. A {ta }e ti uop­{te i taj ro­kov­nik? [ta
}e ti sa­stan­ci i ro­ko­vi? Zar te ni­je sram? A pre no {to sed­ne{,
ma gde to bi­lo, pr­vo po­vu­~e{ no­ga­vi­ce na­go­re. Ume­sto no­gu, sa­mo
su ti jo{ no­ga­vi­ce osta­le. A vra­ta ga­ra­`e {kri­pe ti ve} vi­{e od
pet go­di­na. A ni stra­ni­cu u no­vi­na­ma ne mo­`e{ da okre­ne{ ti­ho.
A ko­ri­sti{ sa­mo pro­ste re­~e­ni­ce. A ta­ko­zva­ne ba­{ten­ske po­slo­
ve ni­ka­da ne oba­vqa{ bez svo­jih ma­{i­na, ali za­to, ve} go­di­na­ma,
uvek u dru­{tvu svo­je `e­ne. A kad ti ja­bu­ka u dvo­ri­{tu jed­nom ne
ro­di, ti je po­se­~e{ mo­tor­nom te­ste­rom. A kad ti ja­bu­ka u dvo­ri­{tu
ro­di plo­dom, ti ih pu­{ta{ da is­tru­le na gra­na­ma. A kad si bio
ta­ko­zva­no de­te, ba­ca­kao si se po po­du od ju­tra do ve­~e­ri, i uda­rao
no­ga­ma. A ~ak i da­nas uda­ra{ jed­nom no­gom o pod, ka­da ti ne­{to ni­
je po vo­qi – a ni­{ta ti ni­je po vo­qi, iako se sa svi­me mi­ri{. A u
ra­tu si sni­mao pro­pa­gand­ne fil­mo­ve za voj­sku. A ni­jed­nu re­~e­ni­cu
ni­ka­da jo{ ni­si pro­mi­slio do kra­ja. A u tvo­me ta­ko­zva­nom `i­vo­
tu od te­be se ni­ka­da ni­je ~u­lo ni­jed­no „Ah!“ ili „A!“ ili „O!“, da i
ne po­mi­we­mo „Ba{ le­po!“. A ~ak i da si ne­ka­da ne­{to sa­wao, sna
se po­sle ni­ka­da ni­si se­}ao. A tvo­ji ta­ko­zva­ni po­tom­ci na­da­ju se
da }e{ {to pre umre­ti, i to ne sa­mo zbog na­sled­stva. (Uz­gred bu­di
re­~e­no, od te­be i ne­ma bog­zna {ta da se na­sle­di.) Ili se pak sva­kog
ju­tra, ka­da iz­la­zi{ iz ku­}e, na­da­ju da se ni­ka­da ne­}e{ ni vra­ti­ti.
Da vi­{e ni­ka­da ne bi mo­ra­li da slu­{a­ju ka­ko u pred­so­bqu od­zva­
wa­ju ko­ra­ci wi­ho­vog ta­ko­zva­nog oca. Da vi­{e ni­ka­da ne bi mo­ra­li
da ~u­ju ~an­gr­qa­we we­go­vog mon­stru­oz­ nog sve­`wa kqu­~e­va. ^o­ve­~e,
ka­ko uop­{te pod­no­si{ sa­mog se­be? [to ne is­ko­~i{ iz vla­sti­te ko­
`e, {to ne ode{ u ne­ku ze­mqu ne­do­|i­ju?17 Ne­sta­ni ne­gde, u ne­kom
17 – U ori­gi­na­lu sto­ji „...weg zum Stern der Un­ge­bo­re­nen“. Ovo je di­rekt­na alu­zi­ja na ro­man
„Stern der Un­ge­bo­re­nen“,– u do­slov­nom pre­vo­du ‘zve­zda ne­ro­|e­nih’ – austrij­skog pi­sca Fran­
ca Ver­fe­la (Franz Wer­fel). Ver­fel je ro­|en u Pra­gu 1890. go­di­ne. Do 1938. go­di­ne `i­veo je u
Austri­ji, a on­da je – kao Je­vre­jin – na­kon we­nog pri­pa­ja­wa Tre­}em raj­hu mo­rao da po­tra­`i
spas u emi­gra­ci­ji. Pre­ko Fran­cu­ske, [pa­ni­je i Por­tu­ga­li­je do­la­zi ko­na~­no u Sje­di­we­ne
Ame­ri~­ke Dr­`a­ve, u ko­ji­ma }e 1945. go­di­ne i pre­mi­nu­ti, u 54. go­di­ni `i­vo­ta. Uto­pij­sko-na­
u~­no­fan­ta­sti~­ni ro­man „Stern der Un­ge­bo­re­nen“ po­sled­we je Ver­fe­lo­vo de­lo. Za­vr­{en je
pred sa­mu pi­{~e­vu smrt 1945. go­di­ne, a ob­ja­vqen post­hum­no u Stok­hol­mu 1946. Kri­ti­~a­ri
ga sma­tra­ju Ver­fe­lo­vim kwi­`ev­nim za­ve­{ta­wem. Glav­ni ju­nak de­la, pi­sac F. V, pu­tu­je u
ve­o­ma da­le­ku bu­du}­nost, u 101943. go­di­nu, da bi shva­tio da se ni po­sle to­li­ko vre­me­na qu­di
ni­su su­{tin­ski iz­me­ni­li, osim {to ih je teh­ni~­ki na­pre­dak jo{ vi­{e uda­qio od Bo­ga, kao
{to je to ve} kod sa­vre­me­ni­ka bio slu­~aj. (Prim. prev.)
09
{u­pqem de­blu, u ne­koj mra~­noj ko­mo­ri, u ne­kom Me­se­~e­vom kra­te­
ru, u ne­kom ki­se­lin­skom ras­tvo­ru. Iz­ne­na­da se okre­}e ka dru­gom
put­ni­ku, ovog pu­ta ka ne­koj `e­ni. A ti, {ta ti tu ima{ stal­no da
se sme­{ka{ upra­zno? Ko­ga to za­va­ra­va{, ko­ga to ho­}e{ da ube­di{
ka­ko je za to­bom bur­na i stra­stve­na no}? [ta }e ti to na­ma­la­no sve­
tlu­ca­we na usna­ma? I dok si ko­ba­ja­gi gu­ta­la sva­ku re~ svo­je ko­ba­ja­
gi ve­li­ke qu­ba­vi, za­pra­vo si zu­ri­la u te svo­je glu­pe nok­te. Iz­me­|u
te­be i we­ga ni­je bi­lo ni­~e­ga, ni­~e­ga. Ni­~e­ga ne­ma, i ni­~e­ga ne­}e ni
bi­ti. A ako je ne­~e­ga i bi­lo, odav­no se ne­gde za­gu­bi­lo, kao {to je
tvo­ja ko­ba­ja­gi ve­li­ka qu­bav ne­gde za­gu­bi­la te­be. Je­di­no {to mu je
osta­lo od te­be, to su ti tvo­ji is­kr­za­ni ko­ba­ja­gi nok­ti, to je oba­mr­
li ose­}aj – ose­}aj? – tvo­je ofar­ba­ne ko­se pod pr­sti­ma, to je lan­~i}
ko­ji ti je po­klo­nio pret­hod­ni qu­bav­nik, to je iz­raz – iz­raz? – la­
`nog bla­`en­stva na tvo­me li­cu. I sve {to }e ti na kra­ju osta­ti
od tog mu­{kar­ca i od ta­ko­zva­ne bur­ne no­}i – bi­}e ki­da­we ka­i­{i-­
}a na ci­pe­li, su­da­ra­we ko­le­na, hlad­no­}a u so­bi. A gde li je to sa­mo
bio pre­ki­da~ za sve­tlo u tu­|em hod­ni­ku? I ka­ko se zva­la tu­|a tu­|a
uli­ca? Ni­si vi­{e zna­la gde si. I jo{ uvek ne zna{ gde si sa­da. Iz­
la­zi ne­va­qa­li, ne­va­qa­li Me­sec. Bu­di mi po­zdra­vqe­na. Za­{to te
po­zdra­vqam? Po­zdra­vi na­vod­no ras­te­ru­ju zlo, na­vod­no.
Me­tro ula­zi u sle­de­}u sta­ni­cu. Ni­ko ne iz­la­zi iz va­go­na.
Ula­zi sa­mo je­dan put­nik. Pri­do­{li­ca na­la­zi me­sto i se­da, i
ra­di {ta qu­di ve} ra­de to­kom vo­`we me­tro­om. Na­go­ve­{ta­va
se po­la­zak vo­za. Vi­{e­stru­ko ime sta­ni­ce: La Paz18 / Mil­dorf19
/ Ha­ku­but­su­kan­du­but­su­en. Na­kon od­go­va­ra­ju­}e pa­u­ze (sa zu­ja­wem i
uda­ra­wem tak­ta) Di­vqi ^o­vek na­sta­vqa sa pri­~om:
3. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Pre­sta­ni­te ve} jed­nom da ~i­ta­te kwi­ge u me­
trou – i na jav­nim me­sti­ma uop­{te. Pred kim li se to sa­mo pre­tva­
ra­te da ste ~i­ta­o­ci? ^i­ta­we i jav­nost me­|u­sob­no se is­kqu­~u­ju. A pod
~i­ta­wem ja pod­ra­zu­me­vam pra­vo ~i­ta­we, ak­tiv­no ~i­ta­we. To {to vi
ov­de iz­vo­di­te s kwi­ga­ma u ru­ka­ma, to je sve dru­go sa­mo ni­je ~i­ta­we.
Hej ti, ka­kvo ti je to ~i­ta­we od ko­ga ti se usne to­li­ko is­ta­we, kao da
sa­me po se­bi ni­su ve} do­voq­no tan­ke. Ka­kvo ti je to ~i­ta­we od ko­ga
ti se ~e­lo mr­{ti jo{ ru­`ni­je ne­go {to je sa­mo po se­bi na­mr­{te­no,
i od ko­ga jed­na od tvo­jih iz­ra­zi­to ru­`no iz­lo­mqe­nih obr­va iz­gle­
da – iz­gle­da? iz­gle­da? – jo{ za ni­jan­su iz­lo­mqe­ni­je i na­o­{tre­ni­je,
10
18 – Ime La Paz (La Paz), iz­me­|u osta­log, no­se: glav­ni grad Bo­li­vi­je, grad u Mek­si­ku, grad u Ar­
gen­ti­ni, oblast u El Sal­va­do­ru, oblast u Hon­du­ra­su, oblast u Pa­ra­gva­ju i aste­ro­id na­zvan
po glav­nom gra­du Bo­li­vi­je. (Prim. prev.)
19 – Grad Mil­dorf (Müldorf am Inn) na­la­zi se u Ba­var­skoj, u SR Ne­ma~­koj, na po­la pu­ta iz­me­|u
Min­he­na i Pa­sa­ua. Do­slov­no zna­~e­we ob­li­ka Mil­dorf bi­lo bi ‘|u­bro­vi­to se­lo’, prem­da
bi se od­go­va­ra­ju­}a za­jed­ni~­ka ime­ni­ca pi­sa­la ne­{to dru­ga­~i­je, tj. Mülldorf, a ne Müldorf.
(Prim. prev.)
kao iz­lo­mqe­ne obr­ve in­spek­to­ra fi­nan­sij­ske po­li­ci­je, ume­sto da
ti se sa ~e­la iz­gu­be bo­re, ume­sto da ti ~e­lo bu­de sprem­no da upi­je
sve u se­be, kao {to to mo­`e bi­ti sa­mo ~e­lo jed­nog ~i­ta­~a. A tvoj iz­
raz – iz­raz? li­ca dok li­sta{ stra­ni­ce: kao da kwi­zi ~i­ni{ uslu­gu,
ti, re­vi­zo­ru je­dan. Ti, ka­ri­ka­tu­ro od ~i­ta­o­ca. Ume­sto za­`a­re­nih
obra­za, dve kr­pe za su­do­ve. Una­pred kri­vi{ li­ce dok ~i­ta{ o Odi­
se­je­vom po­vrat­ku, o pro­te­ri­va­wu Ras­koq­ni­ko­va, o sre­}i i ne­sre­}i
Xejn Ejr, i `va­}e{ `va­ku nad tu­|om smr­}u. Hej ti, dis­tan­ci­raj se
od kwi­ga. Osta­vi se ve} jed­nom de­la, na­|i ne­{to dru­go za pip­ka­we.
Pip­kaj svo­ju pe­ri­ku. Pip­kaj­te svo­je bro­ja­ni­ce. Pip­kaj­te svo­je pi­
le­}e ko­sti. Pip­kaj­te svoj Se­ver­ni i Ju­`ni pol. Sa­mo ne­moj­te vi­{e
pip­ka­ti kwi­ge. Ne­moj­te pip­ka­ti ni­{ta vi­{e. Je­di­no {to bi ko­li­
ko-to­li­ko mo­glo bi­ti u skla­du s to­bom je­ste – ba{ ni­{ta. Ni­{ta
vi­{e ni­je u skla­du s va­ma, ~ak ni pa­kao. Ili mo­`da ne­{to ipak
je­ste? Ali {ta? Vr­tlog pra­{i­ne? Krom­pi­ro­va zla­ti­ca? Obe­le­`i­
va~ stra­ni­ca za la­`ne kwi­ge na me­tar? Par­~e je­dra, bez ~am­ca? U
sva­kom slu­~a­ju, sklo­ni sa kwi­ga te svo­je kvr­ga­ve pr­ste i taj svoj ki­
se­lo-mr­god­no-zlo­slut­ni po­gled, i to sme­sta, i za­uv
­ ek. Ble­ni ume­sto
to­ga u pe­sme na pla­ka­ti­ma, ko­je je grad­sko sa­ob
­ ra­}aj­no po­ve­{a­lo
po va­go­nu za raz­bi­bri­gu to­kom vo­`we, ble­ni u te bes­plat­ne pe­sme,
pe­sme ~i­jeg ~i­ta­wa ni­ko ne mo­ra da se la­ti, da se la­ti, da se la­ti!
Pe­sme ko­je ne mo­ra­te da zna­te ka­ko da ~i­ta­te, pe­sme za ko­je vam ne
tre­ba ni {ko­la ni {ko­la­ri­na. Gu­bi­te mi se s o~i­ju. Ne: i{­~i­taj­te
mi se s o~i­ju. I{­~i­taj­te mi se i i`i­vi­te mi se ko­na~­no s o~i­ju.20
Kao u sred­wem ve­ku. Kao u pu­stiw­skom {a­to­ru. Ni­je bi­la bo`­ja vo­
qa da bu­de­te to­li­ko vi­dqi­vi. Ne to­li­ko.
Me­tro ula­zi u na­red­nu sta­ni­cu, ko­ja po­no­vo ima dva ili
tri ime­na, re­ci­mo Ho­bo­ken21 – Bir Ha­kejm22 – [en­haj­de23. Ula­zi
20 – Po­sled­we tri re­~e­ni­ce u ori­gi­na­lu gla­se „Verschwin­det. Ne­in: lest verschwun­den. Lest und
lebt en­dlich wi­e­der verschwun­den.“. Re~ je o mo­di­fi­ka­ci­ja­ma kon­struk­ci­je et­was / je­man­den
verschwin­den las­sen u zna­~e­wu uklo­ni­ti ne­ko­ga ili ne­{to, eli­mi­ni­sa­ti ne­ko­ga, ukra­sti
ne­{to (do­slov­no: u~i­ni­ti da ne­ko ili ne­{to ne­sta­ne, po­bri­nu­ti se da ne­ko ili ne­{to
ne­sta­ne). Mo­di­fi­ko­va­ne kon­struk­ci­je su „neo­bi~­ne“, tj. od­stu­pa­ju od gra­ma­ti~­kih i sin­
tak­si~­kih pra­vi­la ne­ma~­kog je­zi­ka, i mo­gu­}e su is­kqu­~i­vo za­hva­qu­ju­}i pe­sni~­koj slo­bo­di.
(Prim. prev.)
21 – Ho­bo­ken (Ho­bo­ken) grad u Had­son Ka­un­ti­ju (Hud­son Co­unty), (Wu Xer­si, SAD). Le­`i na
oba­la­ma re­ke Had­son (Hud­son Ri­ver), di­rekt­no pre­ko pu­ta Men­het­na, a ima oko 40 000 sta­
nov­ni­ka. (Prim. prev.)
22 – Bir Ha­kejm je oaza u Li­bi­ji. U woj se to­kom ma­ja i ju­na 1942. go­di­ne od­vi­ja­la zna­~aj­na bit­ka iz­
me­|u broj­~a­no nad­mo}­nih ne­ma~­kih i ita­li­jan­skih tru­pa s jed­ne, i fran­cu­skih tru­pa s dru­ge
stra­ne. Iako su se na­{li u obru­~u, Fran­cu­zi­ma je us­pe­lo da sra­zmer­no du­go za­dr­`e na­pre­do­
va­we ge­ne­ra­la Ro­me­la i da mu na­ne­su te­{ke gu­bit­ke. Ka­da da­qi ot­por ni­je bio mo­gu}, Fran­cu­
zi su pro­bi­li obru~, eva­ku­i­sa­li ra­we­ni­ke i ma­te­ri­jal, i po­vu­kli se. Iz­dr­`a­li su, me­|u­tim,
do­voq­no du­go da bri­tan­skoj voj­sci obez­be­de vre­me neo­ph
­ od­no za pre­gru­pi­sa­va­we i re­or­ga­ni­za­
ci­ju, ~i­me su joj omo­gu­}i­li i po­be­du u bit­ka­ma kod El Ala­mej­na, ju­la i sep­tem­bra/ok­to­bra iste
go­di­ne. Uspe­{an ot­por u Bir Ha­kej­mu ulio je ve­li­ko sa­mo­po­u­zda­we fran­cu­skim voj­ni­ci­ma,
~i­ja se ze­mqa jo{ uvek na­la­zi­la pod ne­ma~­kom oku­pa­ci­jom. U znak se­}a­wa na ovu bit­ku jed­na
sta­ni­ca me­troa i je­dan most u Pa­ri­zu do­bi­li su ime po Bir Ha­kej­mu. (Prim. prev.)
23 – [en­haj­de (Schönhe­i­de) op­{ti­na u Rud­nim pla­ni­na­ma (Er­zge­bir­ge), u is­to~­no­ne­ma~­koj po­kra­ji­
ni Sak­so­ni­ja (Sac­hsen). Do­slov­no zna­~e­we ovog to­po­ni­ma bi­lo bi ‘le­pa pu­sta­ra’. (Prim. prev.)
11
sa­mo je­dan put­nik. Oni ko­ji su ra­ni­je u{li osta­ju u va­go­nu (vi­
di go­re). Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi ^o­vek ko­ra­~a go­re-do­le po
va­go­nu, pri­pre­ma­ju­}i se za na­sta­vak mo­no­lo­ga (vi­di go­re). On­da
pro­go­va­ra, obra­}a­ju­}i se pr­vo no­vom put­ni­ku (ili put­ni­ci), a
po­tom svi­ma pri­sut­ni­ma:
4. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Evo opet jed­ne uni­for­me. Raz­u­mem ja te­be.
Ima{ pu­no pra­vo da bu­de{ tu­`an. Na­la­zi{ se u bez­iz­la­znoj si­
tu­a­ci­ji. Tvo­ja bu­du}­nost? Oblak crn kao no}. Ne do­pa­da ti se me­
sto ko­je ti je sud­bi­na od­re­di­la. Ne do­pa­da ti se me­sto na ko­je bi
tre­ba­lo da ode{. Svo­je bi bri­ge mo­gao da za­bo­ra­vi{ sa­mo to­kom
ove vo­`we. Ali ti me­ni ne iz­gle­da{ sa­mo bri­`no ne­go i ne­u­te­
{no, bez­na­de­`no ne­ut­ e­{no. Isti­na je: kod ku­}e – {ta za­pra­vo
zna­~i ‘kod ku­}e’? – vla­da ha­os, i spo­qa i iz­nu­tra. Pro­{le no­}i
ti je eks­plo­di­rao te­le­vi­zor. U snu si si­lo­vao svo­je je­di­no de­te.
Dok si prao zu­be, po­klo­pac tu­be ti je upao u sliv­nik. Po­sled­we
qu­bav­no pi­smo ko­je si do­bio – a od ta­da je pro­{lo pre­ko de­set go­
di­na – dao si na he­mij­sko ~i­{}e­we, za­jed­no sa zim­skim ode­lom.
Sa­mo {to si oprao pro­zo­re, pa­la je ki­{a i na­ne­la na sta­kla pu­
stiw­ski pe­sak, `ut kao go­van­ce. Kre­vet ti je pre­vi­{e {i­rok za
te­be sa­mog. U dnev­ni­ku tvo­je maj­ke – je­di­noj stva­ri ko­ju si od we
na­sle­dio – upra­vo si pro­~i­tao ka­ko je svo­je­vre­me­no o~aj­ni~­ki po­
ku­{a­va­la da te se ota­ra­si, ka­da je sa­zna­la da je trud­na. A otac ti
je spa­qen, za­jed­no s ce­lom svo­jom ze­mqom. Isti­na je ta­ko­|e: tvoj
po­sao ti se ga­di. I ne do­`i­vqa­va{ ga kao po­sao, ne­go kao gu­bqe­we
vre­me­na. Raz­ba­ci­va­we vre­me­na. Uni­{ta­va­we vre­me­na. Ma­sa­kri­
ra­we vre­me­na. Da, svi vi {to se jo{ sa­mo pre­tva­ra­te da ra­di­te,
vi, u stva­ri, ubi­ja­te vre­me jed­ni dru­gi­ma i sa­mi se­bi. Ka­ko si sa­
mo le­po bes­ci­qan ra­ni­je bio. Ka­ko si sa­da ru­`no ci­qan, ka­ko te
sa­mo taj ciq uslo­vqa­va, ka­ko te po­ro­bqa­va! A mr­zi{ sve dru­ge.
Ne mo­`e{ da ih pod­ne­se{. ^ak ti se i wi­ho­vi raz­li­~i­ti bro­je­
vi ci­pe­la ne­ve­ro­vat­no ga­de. Kad im iz da­qi­ne – da­qi­ne? – ~u­je{
gla­so­ve, do­|e ti da se od­mah okre­ne{ i ode{ na ne­ku dru­gu stra­
nu, ali ku­da? Ka­da se na­|e{ u lif­tu s wi­ma, ose­}a{ po­tre­bu da
se pre­kr­sti{, ili da se, ta­ko pri­te­{wen, okre­ne{ ka Me­ki. Ali
gde se, u od­no­su na lift, na­la­zi Me­ka, gde Je­ru­sa­lim, gde Sve­ti
Wu­jork, gde Kor­pus Kri­sti,24 gde je ko? Gde? Tre­ba se­sti na le­te­}i }i­lim i po­be­}i gla­vom bez ob­zi­ra, od vas sa­rad­ni­ka, sa­dru­go­
va i sa­u­~e­sni­ka, za sva vre­me­na. Ka­ko si sa­mo ra­ni­je sprem­no i sa
odu­{e­vqe­wem u~io, a sve to sil­no u~e­we, zar je sve to bi­lo sa­mo
zbog ovo­ga? Raz­um
­ em te. Ima{ pu­no pra­vo da o~a­ja­va{. Da li to,
12
24 – Ov­de se po sve­mu su­de­}i mi­sli na grad Kor­pus Kri­sti (Cor­pus Chri­sti) u ju­`nom Tek­sa­su.
Grad ima go­to­vo 300 000 sta­nov­ni­ka i osmi je po ve­li­~i­ni u Tek­sa­su. (Prim. prev.)
me­|u­tim, zna­~i da u svom o~a­ju sme{ ta­ko ru­`no da se za­pu­sti{?
Da sme{ da se po­ja­vqu­je{ ta­ko bez­na­de­`no ru­`an? Ne, ja te ne­}u
spa­sti. Ni­ko te ne­}e spa­si­ti. Ka­ko se ono be­{e ka­`e: li­ce dru­gog
~o­ve­ka naj­ti­{a je mu­zi­ka. A sa­da? A sa­da? A sa­da?
Me­tro ula­zi u sle­de­}u sta­ni­cu, ko­ja opet ima dva ili tri
ime­na, ve} pre­ma na­ho­|e­wu. Ula­zi je­dan no­vi put­nik, itd. Di­
vqi ~o­vek se pri­pre­ma za na­sta­vak mo­no­lo­ga itd.
5. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Tja, do­bro je {to su ov­de do­le ba­rem te­le­
fo­ni van do­me­ta – jer dok te­le­fo­ni­ra­te, va­{a mi­mi­ka ja­sno po­
ka­zu­je da u sve­tu vi­{e ne­ma isti­ne. Vi ste li­ko­vi iz no}­ne mo­re!
Du­ho­vi. Hej ti, du­{e: di­{e{ li mo­`da ve} na {kr­ge, od sil­ne
pre­za­si­}e­no­sti sve­tom? Ali ni od to­ga ni­ka­kve ko­ri­sti vi­{e ne­
ma. Ra­ni­je ste se vi, o~aj­ni­ci, ba­rem tru­di­li da o~u­va­te spo­qa­
{wu for­mu. Po­sto­ja­la je ~ak i jed­na po­seb­na le­po­ta bez­na­de­`ni­
ka ove pla­ne­te, i to ne sa­mo na sta­rim cr­no-be­lim umet­ni~­kim
fo­to­gra­fi­ja­ma. Ah, ka­ko su sa­mo ja­sni bi­li li­ko­vi, iz­ra­zi li­ca
i po­kre­ti ra­ni­jih o~aj­ni­ka. Ako im ve} ni­je bi­lo spa­sa, ba­rem su
bi­li mo­nu­men­tal­ni, us­prav­ni, upe­~a­tqi­vi. Vi ste, me­|u­tim, sa­mo
slo­mqe­ni­ci, bez­ob
­ li~­ni­ci, vi ste na­ri­ka­~e na vla­sti­tom po­gre­
bu, to {to vi {i­ri­te oko se­be ni­je ~ak ni tu­ga, to je jad i ~e­mer,
jad­ni ste i ~e­mer­ni, i to po­~ev­{i od tih svo­jih odav­no obez­gla­
vqe­nih gla­va, pa sve do no­`nih pr­sti­ju, za­ri­ve­nih u obu­}u, u te
va­{e ci­pe­le­ti­ne. Od­vrat­ni ste, vi da­na­{wi o~aj­ni­ci. Sa­vre­me­
ni ne­sre}­ni­ci: ote­lo­tvo­re­we ru­`no­}e. Vi, vi, ru­go­be bez kra­ja i
kon­ca. Da­na­{we o~aj­ni­ke tre­ba za­ko­nom oba­ve­za­ti da pre­kri­va­ju
li­ce ve­lom. Ah, svi vi da­le­ki, ne­ja­sni, ple­me­ni­ti, le­pi qu­di, ta­
mo u su­sed­nom va­go­nu, i u dru­gim vo­zo­vi­ma. Okre­}e se no­vo­pri­do­
{lom put­ni­ku (ili put­ni­ci). A i ti ta­mo: s ko­jim li to pra­vom
na­stu­pa{ ta­ko ve­se­lo? Ka­ko sa­mo glu­pa­vo ve­dro ble­ne{. Ka­ko si
sa­mo tu­pa­vo ra­do­stan. A pri­tom je, ta­ko ba­rem ka­`u, ve­dri­na uvek
i{la ru­ku pod­ru­ku s qup­ko­{}u? Do­bro je ras­po­lo­`e­we, pri­~a
se, ve} sa­mo po se­bi bi­lo pra­vi prav­ca­ti ples? U me­|u­vre­me­nu
ti, ve­se­qa­~e, de­lu­je{ de­bil­ni­je no {to je ije­dan istin­ski de­bil
ika­da iz­gle­dao, i no {to }e ije­dan istin­ski de­bil ika­da iz­gle­da­
ti. Ume­sto da ulep­{a tvo­je li­ce, ta­ko­zva­na ga sre­}a sa­da una­ka­
`a­va. A ko jo{ mo­`e da ve­ru­je u sre­}u i ra­dost ko­ji po­ru­`wu­ju i
de­for­mi­{u? Ja, na ne­sre­}u, ve­ru­jem sa­mo le­pi­ma, na svo­ju ve­li­ku
`a­lost. Pro­kle­to ne­ka je to va­{e do­bro ras­po­lo­`e­we, to za­do­
voq­stvo ko­je, iz­gle­da, ose­}a­te. Ta­mo gde bi se u ra­ni­jim epo­ha­ma
ak­te­ri mo­`da sa­mo bla­go na­sme­{i­li od bla­`en­stva, vi me pro­sto
za­si­pa­te svo­jim ne­un
­ i­{ti­vim ke­`e­wem. I kad se na fil­mu qu­
13
bi­te u ko­vi­tla­cu stra­sti, me­ni, gle­da­o­cu, do­|e da uz­di­`em u ne­
bo le­po­tu oklem­be­{e­nih usa­na. Ne­ka­da je po­sto­jao za­ra­zan osmeh.
Osmeh ko­ji bi me za­ra­zio, ne sme­hom, ne­go spo­koj­nom ra­do­{}u.
Ne­go {ta, ni­~e­ga spo­koj­ni­jeg ni­je ni bi­lo, od po­de­qe­ne ra­do­sti
ko­ju bu­di za­ra­zan osmeh. Ka­kvu je sa­mo ra­dost mo­gao da ot­kri­je
osmeh, i to ne sa­mo onaj de~­ji. A u me­|u­vre­me­nu ~ak ni va­{a de­ca
ne ume­ju vi­{e da se sme­ju, i ni­ko­me ni­{ta ne mo­gu da ulep­{a­ju
osme­hom. Avaj, ko­na~­no je i ra­dost iz­gu­bi­la sva­ku ~ar. Iz­bri­san
joj je sva­ki trag, iz ge­na. Ko­na~­no ~ak i na­{a no­vo­ro­|en­~ad do­la­
zi na svet su­{tin­ski i prin­ci­pi­jel­no li­{e­na ra­do­sti, ali je za­
to tim du­go­ve~­ni­ja. Ah, na {ta sa­mo li­~i to zgr­~e­no za­do­voq­stvo
na tvo­me li­cu. Ili se, mo­`da, ipak ra­di o za­do­voq­noj ru­go­bi?
[ta je sta­ri­je? Tvo­ja ru­`no­}a i – kao we­na po­sle­di­ca – dvo­stru­ko
ru­gob­na za­do­voq­na ru­go­ba? Ili si, mo­`da, jed­nom ~ak i bio lep?
Pa si on­da po­stao za­do­vo­qan, a po­sle­di~­no i ru­go­ban. Ru­go­ban,
ru­go­ban, ru­go­ban.
Voz sti­`e na sta­ni­cu. Ula­zi je­dan put­nik, ili mo­`da dva?
Vo­`wa se na­sta­vqa, br­zo.
6. SCENA
14
DI­VQI ^O­VEK: (Ze­va u li­ce no­vo­pri­do­{lim put­ni­ci­ma.)
Ah, ra­ni­je se, ba­rem po­ne­kad, jo{ i mo­gao za­~u­ti smeh od ko­ga bi
~o­vek pro­sto po­sko­~io. Od ko­ga bi ~o­ve­ku pro­sto iz­ra­sla kri­
la – pa ba­rem sa­mo na tre­nu­tak: ma­kar to­li­ko. Ka­kav bi se sa­mo
smeh s vre­me­na na vre­me to ogla­sio, a da pri­tom ni­ka­da ni­je bio
gla­san. Bi­la je to naj­lep­{a od svih ra­zo­no­da. Su­{tin­ska ra­zo­no­
da. Pra­va je umet­nost bio taj smeh. Ve­li­ka umet­nost, ne­na­mer­na
umet­nost. Ah, ka­kav je to sa­mo bio smeh, ko­ji bi po­vre­me­no bu­dio
ta­kvu ra­dost da je isto­vre­me­no du­bo­ko, du­bo­ko, du­bo­ko bo­leo. I
va{ smeh bo­li, ali dru­ga­~i­je. Va{ smeh ni­je umet­nost. I ne sa­mo
da va{ smeh ni­je umet­nost, ve} ni­je ni lep ma­nir, i ne­ma ni­ka­
kvih ma­ni­ra. Ali va{ smeh ni­je sa­mo lo{ ma­nir. Po va­{em se
osme­hu mo­`e iz­me­ri­ti va­{a de­ge­ne­ri­sa­nost, bo­qe no po ma ko­jem
od va­{ih dru­gih zvu­ko­va. Haj­de, qu­di, na­smej­te se dru­ga­~i­je, ba­
rem jo{ jed­nom. Na­smej­te se od sr­ca. Ne­ka vam se osmeh raz­vu­~e
pre­ko ce­log li­ca. Za to bi, do­du­{e, tvo­je li­ce mo­ra­lo jo{ uvek
da ~i­ni ce­li­nu. Ra­ni­je su mi te­{ko pa­da­li da­ni u ko­je sam bi­vao
sam. Sa­da mi te­{ko pa­da­ju da­ni, ~a­so­vi, se­kun­de s va­ma, u dru­
{tvu. A i te­bi ta­ko­|e, zar ne? I te­bi je do­sta sve­ga. I te­bi. I te­bi.
Do­sta! Ba­rem nas to po­ve­zu­je, zar ne? Ba­rem nas vo­`wa do­vo­di u
ri­tam, i ja sam u istom rit­mu kao i vi, mo­ji pod­zem­ni In­di­jan­ci.
Ov­de se od­vi­ja. Ov­de je. Da li je ov­de? Sve­~a­nost u svo­me po­sled­
wem vi­du, ov­de do­le, u gu­`vi?
Ula­zak u sta­ni­cu. Pr­vi put je­dan ili dva put­ni­ka iz­la­ze
iz va­go­na. Ime­na sta­ni­ce na pri­mer Tir­so de Mo­li­na,25 [o­ten­
ring,26 Hu­di Log27 (= Bez­e­nort)28. ... Na­zna­~a­va se na­sta­vak vo­`we.
Pri­pre­me Di­vqeg ^o­ve­ka za we­gov mo­no­log tra­ju sve kra­}e i
kra­}e, ta­ko da od­mah pro­du­`a­va da go­vo­ri:
7. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Dra­gi ru­gob­ni sa­vre­me­ni­ci: naj­go­re od sve­ga
je to {to sam usled va­{e sre­}e i/ili ne­sre­}e i ja po­stao ru­go­ban, i
to naj­ru­gob­ni­ji od svih nas. Gri­ma­sa gri­ma­si, ze­mqa ze­mqi, ko­rov
ko­ro­vu. A pri­tom sam ne­ka­da bio ta­ko lep. Ka­ko sam sa­mo ne­ka­da
bio lep! Ka­ko je ze­le­na bi­la mo­ja do­li­na. Ka­ko je vi­so­ko bi­lo mo­je
ne­bo. Ka­ko su ele­gant­ne bi­le mo­je {a­ke. Ka­ko su si­ja­le mo­je o~i i
ble­{ta­le mo­je ci­pe­le. A tek le­pr­{a­vi ra­spon mo­jih ko­ra­ka.29 A ko­
tr­qa­we mo­jih ra­me­na i mo­jih su­gla­sni­ka. A not­ni kqu­~e­vi mo­jih
no­zdr­va. A ri­tam mo­jih re­~e­ni­ca. A mo­je je ~e­lo bi­lo pri­jem­nik za
do­bre i le­pe bo­go­ve, u svim ko­li­~i­na­ma i ve­li­~i­na­ma. Ah, tre­ba­lo
je da me vi­di­te ka­da sam jo{ bio bez vas. Bez vas se mo­glo gle­da­ti ka­
ko svi­}e dan i ka­ko sve­tlu­ca no}. Pri­nu­|en da bu­dem s va­ma – ko­ji
ste ru­go­be vla­sti­tom kri­vi­com – i sâm sam po­stao ru­go­ba, ni kriv
ni du­`an. A po­zna­to je da ni­ko ni­je ru­`ni­ji od ono­ga ko ni­ma­lo ni­
je kriv za svo­ju ru­`no­}u. Isto kao {to je po­zna­to da ni­je­dan na­rod
ne vo­di rat su­ro­vi­je od ono­ga ko­ji ni­ka­da ra­ni­je ni­je vo­dio rat, i
za­to ne zna ka­ko da s ra­tom pra­vil­no po­stu­pa. Vi, dra­gi mo­ji, ma­kar
zna­te ka­ko da po­stu­pa­te sa svo­jom ru­go­bom. Ona vam je uro­|e­na. Na­
sle­di­li ste je od svo­jih maj­ki i o~e­va. Ali ja! Za raz­li­ku od vas, ja
25 – Ga­bri­el Te­lez (Ga­bri­el Tel­lez), zva­ni Tir­so de Mo­li­na (Tir­so de Mo­li­na) je­dan je od naj­po­zna­
ti­jih {pan­skih dra­ma­ti­~a­ra. Ro­|en je oko 1585. go­di­ne u Ma­dri­du, a umro 1648. Na­pi­sao
je oko 300 dram­skih tek­sto­va, ali je sa­mo ma­li broj wih sa­~u­van. Oso­bi­to se vi­so­ko ce­ne
we­go­ve ko­me­di­je, od ko­jih se po­je­di­ne i da­nas iz­vo­de u {pan­skim po­zo­ri­{ti­ma. Pre­ma ovom
pi­scu na­zva­na je i jed­na od ukup­no 27 sta­ni­ca na li­ni­ji 1. ma­drid­skog me­troa, du­goj ukup­no
16,7 km. De­o­ni­ca na ko­joj se na­la­zi sta­ni­ca Tir­so de Mo­li­na iz­gra­|e­na je jo{ 1921. go­di­ne,
a pr­vo­bit­no ime joj je bi­lo Pro­gre­so (Pro­gre­so). (Prim. prev.)
26 – [o­ten­ring (Schot­ten­ring) jed­na od naj­sta­ri­jih auto­mo­bil­skih tr­ka~­kih sta­za u Ne­ma~­koj.
Na­la­zi se u bli­zi­ni gra­da Ful­de (Ful­da), a do­bi­la je ime po obli­`wem gra­di­}u [o­te­nu
(Schot­ten). Ov­de se, me­|u­tim, ne mi­sli na tr­ka~­ku sta­zu, ve} na isto­i­me­nu uli­cu u Be­~u,
ko­ja ~i­ni deo po­zna­te Ring­{tra­se (Ring­straße). Ring­{tra­se je uli­ca ko­ja okru­`u­je naj­u`
­ i
cen­tar ovog gra­da – oda­tle i ime ‘pr­ste­na­sta uli­ca’ – i ubra­ja se u we­go­ve naj­ve­}e tu­ri­sti~­
ke atrak­ci­je. Na­sta­la je za­si­pa­wem i plan­skim ure­|e­wem ne­ka­da­{wih grad­skih be­de­ma i
{an­~e­va. (Prim. prev.)
27 – Hu­di Log je se­lo u Slo­ve­ni­ji, ve­o­ma bli­zu gra­ni­ce sa Ita­li­jom. We­gov ita­li­jan­ski na­ziv je
Bo­sko­ma­lo (Bo­sco­ma­lo). (Prim. prev.)
28 – Bez­e­nort (Böse­nort) me­sto u Austri­ji, u po­kra­ji­ni Ko­ru­{ka (Kärn­ten), u ko­joj `i­vi i re­la­
tiv­no ve­li­ki broj pri­pad­ni­ka slo­ve­na~­ke na­ci­on
­ al­ne ma­wi­ne. (I sam Hand­ke je po­re­klom
iz Ko­ru­{ke.) Slo­ve­na~­ki na­ziv me­sta je Hu­di Kraj. Hu­di Kraj / Bez­en­dorf i Hu­di Log /
Bo­sko­ma­lo su dva raz­li­~i­ta me­sta, jed­no na te­ri­to­ri­ji Austri­je, sra­zmer­no bli­zu slo­ve­
na~­ke gra­ni­ce, a dru­go na te­ri­to­ri­ji Slo­ve­ni­je, ve­o­ma bli­zu ita­li­jan­ske gra­ni­ce. Do­slov­no
zna­~e­we oba to­po­ni­ma sli~­no je (‘zlo me­sto’). (Prim. prev.)
29 – U ori­gi­na­lu ova re­~e­ni­ca gla­si: „Und da­zu die lic­hte We­i­te me­i­ner Schrit­te.“ Do­slov­no zna­
~e­we iz­ra­za lic­hte We­i­te bi­lo bi ‘sve­tla {i­ri­na’ ili ‘ret­ka {i­ri­na’. U pi­ta­wu je, me­|u­tim,
za­pra­vo teh­ni~­ki ter­min u zna­~e­wu ‘ra­spon’. (Prim. prev.)
15
ni­ti imam pra­vil­no op­ho­|e­we, ni­ti ma­skir­ne bo­je za va­{u mra~­nu
ru­go­bu. A ni­ko­me ni­sam ni po­tre­ban. I to je ne­{to. Ma­la ute­ha. Svi
vi u`a­sni qu­di, ko­ji ste ne­ko­me po­treb­ni. I vi jo{ u`a­sni­ji, {to
s to­li­kim po­no­som mi­sli­te da ste ne­ko­me po­treb­ni!
Ula­zak u sle­de­}u sta­ni­cu. Na pri­mer Cor­ne­ding30 – Se­`a­na31
– Zand­fort32. Na­sta­vak vo­`we itd.
8. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Jao me­ne, tro­stru­ke ru­go­be! Pri po­gle­du na
tvo­je tan­ke usne, mo­je usne po­sta­ju jo{ tri pu­ta ta­we. Pri po­gle­
du na tvoj po­kva­re­ni zub, na li­cu me­sta mi ot­pa­da­ju tri pu­ta tri
zu­ba. Pri po­gle­du na tvo­ju pe­rut, ce­lo mi te­lo pre­kri­va osip. Od
tvo­ga ~e­la, uskog kao u ~o­ve­ko­li­kog maj­mu­na, mo­je se su­zi kao kod
maj­mu­no­li­kog maj­mu­na. Ka­da te vi­dim u tvo­me ve­~i­tom xem­pe­ru
bo­je cr­nog vi­na, ~i­ni mi se kao da sam i sam ob­u­~en u jo{ ve­~i­ti­
je cr­ve­no tro­del­no ode­lo. Ka­da ~u­jem tvo­je pro­kle­to ka­{qu­ca­we,
pri­nu­|en sam da ka­{qu­cam jo{ tri pu­ta ru­`ni­je, sve do kraj­we
sta­ni­ce, sve do mo­je ku­}e, sve do pr­vog gu­tqa­ja vi­na pred spa­va­we,
sve do mo­jih no}­nih iz­ja­va qu­ba­vi da­le­koj dra­goj. Vo­lim te. Ka­
{quc, ka­{quc. A ka­da ta­mo gde tre­ba da vam bu­du o~i mo­ram da
gle­dam cr­ve, mo­je se o~i pre­tva­ra­ju u a`da­je. A ka­da me ta­mo gde
bi tre­ba­lo da bu­de va{ po­gled, pre­sret­nu cr­ne ru­pe, ~i­ta­vo mo­je
bi­}e za­ne­mi i }u­ti?, ne, ~i­ta­vo mo­je bi­}e se pre­o­bra­`a­va u ne-bi­}e. Avaj me­ne, ne­bit­ne ru­go­be. Zar vas se ni­ka­da ne­}u oslo­bo­di­ti?
Umri­te. Sa­mo ako umre­te, odr­`a­}e­te dru­ge u `i­vo­tu. Sa­mo bi­ste
kao sa­mrt­ni­ci bi­li od ne­ka­kve ko­ri­sti.
No­va sta­ni­ca: San­ta Fe – Dor­ngru­be33 – Pi­ra­mi­de, ili bi­lo
{ta dru­go. Put­ni­ci iz­la­ze i ula­ze. Zar ni­je je­dan od onih ko­ji
sa­da ula­ze na ne­koj od pret­hod­nih sta­ni­ca ve} iza­{ao? Vo­`wa
se na­sta­vqa. Na­kon uobi­~a­je­ne pa­u­ze, da bi se pri­pre­mio i do­
{ao do da­ha, Di­vqi ^o­vek pro­du­`a­va svoj bluz:
9. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: (Za­re­`i na dvo­je put­ni­ka.) [ta je, lu­~i­}i
mo­ji? Od­mah se vi­di: vas dvo­je mi­sli­te da ste ba{ lep par. Mi­sli­te
da ste lep­{i i bo­qi od va­{ih sa­put­ni­ka ov­de. Ka­ko sa­mo iz­vi­ja­te
vra­to­ve, iako pri­tom u stva­ri ne vi­di­te ni­kog dru­gog. A ma­ski­ra­li
16
30 – Cor­ne­ding (Zor­ne­ding) op­{ti­na u gor­wo­ba­var­skom okru­gu Ebers­berg (Ebers­berg). Uda­qe­na
je oko 20 km od glav­nog gra­da po­kra­ji­ne Ba­var­ske, Min­he­na, a ima oko 9 000 sta­nov­ni­ka. Re~
Cor­ne­ding u ne­ma~­kom ne po­sto­ji kao za­jed­ni~­ka ime­ni­ca, ali wen ob­lik aso­ci­ra na zna­~e­
we ‘be­sna stvar’, ‘qu­ti­ta stvar’. (Prim. prev.)
31 – Se­`a­na je me­sto na ju­go­i­sto­ku Slo­ve­ni­je. (Prim. prev.)
32 – Zand­fort je grad u Ho­lan­di­ji. (Prim. prev.)
33 – Dor­ngru­be (Dor­ngru­be) do­slov­no bi zna­~i­lo ‘tr­no­vi­ta ja­ma’. (Prim. prev.)
ste se kao go­spo­din vi­tez i we­go­va ple­me­ni­ta go­spa. Hej vas dvo­je: Ko
vas je to sa­mo ube­dio da po­ti­~e­te iz jed­nog dru­gog i slav­ni­jeg vre­me­
na? A ka­da bi stvar­no i bi­lo ta­ko: {ta on­da tra­`i­te me­|u na­ma, {ta
tra­`i­te po­red me­ne? [ta tra­`i­te me­|u dru­gim qu­di­ma, u pod­zem­noj
`e­le­zni­ci? [to ne uz­me­te tak­si? Ili li­mu­zi­nu sa {o­fe­rom? Ili
{to se ne vo­zi­te pod otvo­re­nim ne­bom, u ka­bri­o­le­tu, sa spu­{te­nim
kro­vom? Iz­i­gra­va­te tu lep par, i ti­me vre­|a­te mo­je o~i, kao da one
i bez to­ga ne pa­te do­voq­no. Tu, u mom dra­gom me­trou, iz­i­gra­va­te da
ste na kr­sta­re­wu, na re­li­ju, na re­ga­ti, na mod­noj re­vi­ji ili na for­
mu­li 1, i ner­vi­ra­te me. Ner­vi­ra­ju me va­{e na­pum­pa­ne usne. Ner­vi­
ra­ju me va­{i iz­be­qe­ni zu­bi. Ner­vi­ra me ~i­ta­va ta va­{a va­ti­ra­na
opre­ma za vi­te­{ke pa­ro­ve. „Majk i Va­ne­sa“, ta­ko ste se pre­kr­sti­li
za po­tre­be svo­je eki­pe – dok u stva­ri ima­te ta­ko fi­na et­no-ime­na,
„Mi­lan i Apa­re­ci­da“! I uvek ste za­jed­no. Uvek udvo­je. Ku­da to vo­di?
Sram vas bi­lo. Gu­bi­te se iz mog me­troa. ^i­sti­te se s na­{e li­ni­je.
Pa­ra­di­raj­te ume­sto to­ga go­re-do­le po Bro­dve­ju. Ili se vo­zaj­te di­ja­
go­nal­no po Cr­ve­nom tr­gu, po Pla­ca Ma­jor, po Pja­ca del Po­po­lo, po
@an­dar­men­mark­tu, po Ha­up­tva­he,34 na rol­{u­a­ma, na ro­le­ri­ma, na
arap­skim ko­wi­ma, na da­ska­ma za je­dre­we i na je­dri­li­ca­ma. Ovo je
moj te­ren. Ovo je mo­ja te­ri­to­ri­ja. Vi, lu­~i­}i mo­ji, ne­ma­te pra­va da
na­stu­pa­te ov­de. A ako ve} mo­ra­te da bu­de­te ov­de: po­sta­ni­te ne­vi­dqi­
vi. Po­sta­ni­te ne­vi­dqi­vi, re­ci­mo ta­ko {to }e{ ti uhva­ti­ti za ru­ku
ono­ga ta­mo, a ti uhva­ti­ti za ru­ku onu ta­mo. Ta­ko {to }e­te obra­ti­ti
pa­`wu na qu­de oko se­be, sa­mo­do­voq­ni pa­ru iz ni­~i­je ze­mqe. Ta­ko
{to }e­te svo­je vi­zi­re i za­{tit­ni­ke za ko­le­na za­vr­qa­~i­ti u uglo­ve
va­go­na. Ta­ko {to }e­te, ka­da na­i|
­ e kon­tro­la, ner­vo­zno tra­`i­ti kar­
te. Ta­ko {to }e­te pri­hva­ti­ti dve me­se~­ne kar­te ko­je }u vam ja kri­
{om do­tu­ri­ti. Ta­ko {to }e­te iz­gri­sti usne. Ta­ko {to }e­te ~u­pa­ti
ko­su. Ta­ko {to }e­te vri­{ta­ti i {kr­gu­ta­ti zu­bi­ma. Ta­ko {to }e{
ti i{­~u­pa­ti dug­mad sa we­go­ve svi­le­ne ko­{u­qe. Ta­ko {to }e{ ti
we­mu re­}i svo­ju ce­nu, i {to }e on te­bi re­}i svo­ju ce­nu. Ta­ko {to }e­te iz­ne­na­da kre­nu­ti da uda­ra­te jed­no dru­go. Ta­ko {to }e­te za­jed­no
kr­va­ri­ti iz uha, gr­la i no­sa. Ta­ko {to }e­te se mi­mo­i­}i, i on­da jo{
jed­nom mi­mo­i­}i – ko­li­ko je lep­{e mi­mo­i­}i se ne­go na­}i se, zar ne?
Pre­sta­ni­te da pla­~e­te. Ne­ma pla­ka­wa, le­pi ~o­ve­~e i le­pa `e­no.
Sle­de­}a sta­ni­ca. Haj­li­gen­{tat35 – Tri­bu­nal – ... Put­ni­ci
iz­la­ze i ula­ze. Ni­su li ovi {to sa­da ula­ze na ra­ni­jim sta­ni­
34 – Pla­za Ma­jor (Pla­za Mayor) i Pja­ca del Po­po­lo (Pi­az­za del Po­po­lo) ubra­ja­ju se u naj­po­zna­ti­je
grad­ske tr­go­ve u Evro­pi. Pr­vi se na­la­zi u Ma­dri­du, dru­gi u Ri­mu. @an­dar­men­markt (Gen­
dar­men­markt) je­ste trg u ber­lin­skom okru­gu Mi­te (Mit­te), i je­dan je od naj­lep­{ih tr­go­va u
to­me gra­du. Po­dig­nut je kra­jem XVI­II ve­ka, po uzo­ru na Pja­ca del Po­po­lo. Ha­up­tva­he (Ha­
up­twac­he) sma­tra se jed­nim od naj­po­zna­ti­jih tr­go­va u Frank­fur­tu na Maj­ni. Na­la­zi se u
sa­mom cen­tru gra­da. (Prim. prev.)
35 – Haj­li­gen­{tat (He­i­li­gen­stadt) ba­wa u ne­ma~­koj po­kra­ji­ni Ti­rin­gi­ji (Thürin­gen), ne­da­le­ko od
we­ne tro­me­|e sa po­kra­ji­na­ma He­sen (Hes­sen) i Do­wa Sak­so­ni­ja (Ni­e­der­sac­hsen). Ima oko 18 000
sta­nov­ni­ka, a pred­sta­vqa ma­te­ma­ti~­ko sre­di­{te Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ne­ma~­ke. Do­slov­no zna­
~e­we to­po­ni­ma bi­lo bi ‘sve­ti grad’ ili ‘sve­ta~­ki grad’. (Prim. prev.)
17
ca­ma ve} iza­{li iz va­go­na (vi­di go­re)? Na­kon {to je voz po­no­vo
za­ro­nio u ta­mu, Di­vqi ^o­vek pro­du­`a­va svoj bluz:
10. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Ti ta­mo: Ni­ma­lo ti vi­{e ne po­ma­`e {to
si se ma­ski­rao. Ni­si vi­{e in­kog­ni­to. Pre­po­zna­li su te, ve­le­~a­
sni. Tvo­ja be­lo-pur­pur­na odo­ra pro­vi­ru­je kroz xak u ko­me glu­
mi{ skru­{e­nost. Na ko­je li si to ho­do­~a­{}e da­nas kre­nuo? Na
ko­joj }e{ sta­ni­ci da­nas qu­bi­ti ze­mqu? Zar na ~i­ta­vom sve­tu ne­
ma vi­{e ni jed­nog je­di­nog me­sta ko­je ne una­ka­`a­va ne­ka ta­bla na
ko­joj pi­{e da si ga ti ve} po­se­tio? Ti, la­`ni, is­kva­re­ni ho­do­
~a­sni­~e. Ti, la­`ni, is­kva­re­ni po­gla­va­ru. Ti, za­sta­re­li, pro­i­
gra­ni auto­ri­te­tu. Ni u ~i­je ime ti vi­{e ne go­vo­ri{. Ah, kad bi
bar go­vo­rio u ni­~i­je ime. Isu­vi­{e si ~e­sto u bo`­je ime go­vo­rio,
ka­da je tre­ba­lo u bo`­je ime da }u­ti{. Isu­vi­{e si ~e­sto u bo`­je
ime }u­tao, ka­da je tre­ba­lo u bo`­je ime da go­vo­ri{. Ali jo{ uvek
ci­kli~­no po­di­`e{ glas u ime ne­kog op­{teg do­bra. Go­vo­ri{ o di­
vqa­{tvu pa­ga­na. Di­vqa­{tvo onih {to se na­zi­va­ju pra­vo­ver­nim
jo{ je go­re. Idi u ne­ki let­wi­ko­vac, i osta­vi op­{te do­bro na mi­
ru. A ta­mo on­da mo­`e{ da od­lu­~u­je{ ko­ji je rat pra­ve­dan, a ko­ji
ne­pra­ve­dan, ne sa­mo le­ti ne­go i zi­mi. Tek kad su ti {ti­}e­ni­ci
po­u­bi­ja­ni, pro­gla­sio si ih be­smrt­ni­ma. Tek ka­da ti je blud­ni sin
cr­kao, `r­tvo­vao si te­le u we­go­vu ~ast. Tek ka­da ti je oca pro­gu­
tao pla­men, iz­neo si we­gov ske­let iz za­pa­qe­ne Tro­je. Kad }e{ ve}
jed­nom ab­di­ci­ra­ti, u ime svih nas? Ume­sto {to ov­de glu­ma­ta{
po­vra­tak u ne­ki la­`ni svet ka­ta­kom­bi, {to se stvar­no ne vra­ti{
u pra­ve ka­ta­kom­be, sa mnom i sa osta­li­ma, na me­sto ko­je ti i pri­
li­~i? Ili {to s tim tvo­jim ri­bar­skim san­da­la­ma jed­no­stav­no ne
sto­ji{ ta­mo ne­gde na­po­qu, na no}­nom ve­tru, ti, ri­ba­ru qud­skih
du­{a? Ah, gde li si se sa­mo de­la, ti, ~o­ve~­no­sti iz ka­ta­kom­be?
Sta­ri je svet ne­stao. A no­vi? On po­go­to­vo?
Na­red­na sta­ni­ca. Sol36 – Kan­kun37 – Kar­nun­tum38 (vi­di go­re).
Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi ^o­vek na­sta­vqa svoj bluz, ali po­vr­
{no, go­to­vo ve­se­lo, upr­kos osnov­noj bluz pod­lo­zi:
18
36 – Ve­ro­vat­no se mi­sli na Pla­ca de la Pu­er­ta del Sol (Pla­za de la Pu­er­ta del Sol) u Ma­dri­du.
Ovaj trg pred­sta­vqa sim­bo­li~­no sre­di­{te gra­da Ma­dri­da i ~i­ta­ve [pa­ni­je. Na we­mu se
na­la­zi tzv. Ki­lo­me­tro Se­ro (Kiló­me­tro Ce­ro), ta~­ka s ko­je se zra­ka­sto {i­ri {est uli­ca ko­je
van gra­da pre­ra­sta­ju u sa­o­bra­}aj­ni­ce od dr­`av­nog zna­~a­ja. (Prim. prev.)
37 – Kan­kun (Can­cun) grad na oba­li po­lu­o­str­va Ju­ka­tan (Yuca­tan), na is­to­ku Mek­si­ka. Ima oko
500 000 sta­nov­ni­ka i zna­~a­jan je, po­red osta­log, i kao tu­ri­sti~­ka de­sti­na­ci­ja. (Prim. prev.)
38 – Kar­nun­tum (Car­nun­tum) bio je glav­ni grad rim­ske pro­vin­ci­je Pa­no­ni­je. Le­`ao je na oba­
la­ma Du­na­va, na te­ri­to­ri­ji da­na­{we Do­we Austri­je (Ni­e­derö­ster­re­ich), is­to~­no od me­sta na
ko­me se da­nas na­la­zi Be~. Me­sto se u isto­rij­skim iz­vo­ri­ma pr­vi put po­mi­we u VI ve­ku, a ime
Kar­nun­tum Ri­mqa­ni su pre­u­ze­li od sta­ro­se­de­la­ca. Na­kon {to je grad po­ru­{en i na­pu­{ten,
pre­deo je du­go, sve do pred kraj XVI­II ve­ka, ko­ri­{}en kao ob­ra­di­va po­vr­{i­na. Is­ko­pa­va­
wa su po­~e­la tek sre­di­nom XIX ve­ka, a da­nas Kar­nun­tum ima sta­tus „ar­he­o­lo­{kog par­ka“.
(Prim. prev.)
11. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Dra­go mi je da vas upo­znam: s na­{im ma­len­
ko­sti­ma je da­nas u va­go­nu i je­dan uni­ver­zal­ni do­bit­nik na­gra­de.
Sa­op­{ti nam: za­{to ni­si ostao kod ku­}e, u svo­joj la­bo­ra­to­ri­ji,
ili ve} bi­lo gde dru­gde? Gde li }e te to sa­mo od­ve­sti: S kon­fe­ren­
ci­je na kon­fe­ren­ci­ju, s Bo­den­skog je­ze­ra39 do Mi­su­ri­ja, iz Kri­sti­
ja­ni­je40 do Rio de la Pla­ta,41 iz Por­to Ale­gre42 do Fin­ster­lih­ta43?
Da si, ko­jim slu­~a­jem, spre­~io ce­pa­we ato­ma, e, za to bi stvar­no
za­slu­`io na­gra­du. Ali ni­si ga spre­~io, ni­si, ni­si i ni­si. A sa­da
si pro­klet. Pro­klet da sva­kog bo`­jeg da­na, do­kle god si `iv – ali
{ta za te­be jo{ zna­~e dan i `i­vot – bez do­ma, bez do­mo­vi­ne, bez
smi­sla lu­ta{ na­o­ko­lo kao no­si­lac svih po­~a­sti ovo­ga sve­ta. I o
sve­mu mo­ra{ da da{ ne­ku iz­ja­vu, da­je{ iz­ja­ve sa svih me­ri­di­ja­na
i pa­ra­le­la, na­i­zust i sme­sta, bez ob­zi­ra na to da li te ne­ko ne­{to
pi­ta ili ne. Za sve si na­gra­do­no­sno za­du­`en, kao ve­{tak, kao ~lan
sa­ve­ta naj­ve­}ih svet­skih mu­dra­ca, kao spe­ci­jal­ni iza­sla­nik na
spe­ci­jal­noj mi­si­ji za sve mo­gu­}e i ne­mo­gu­}e spe­ci­jal­ne slu­~a­je­ve,
sa bes­plat­nom kar­tom pr­ve kla­se za sve prav­ce; obez­be­|e­ni su ti
bes­pla­tan stan i hra­na: i u be­du­in­skim {a­to­ri­ma, i u iglo­i­ma, i
u ti­be­tan­skim se­li­ma za et­no-tu­ri­zam, i u ka­li­for­nij­skim cen­
tri­ma za ne­gu le­po­te, sa bes­plat­nim ula­zni­ca­ma za ku­}e stra­ve i
za is­to~­no-za­pad­ne sve­mir­ske bro­do­ve, od Be~­kog Pra­te­ra44 sve do
so­be sa ogle­da­li­ma45 u [an­ga­ju. Ah, ta {kri­pa va­{ih na­gra­do­no­
snih ko­ra­ka na par­ke­ti­ma od Ver­sa­ja do Pots­da­ma. Ah, ti va­{i
so­nor­ni gla­so­vi ko­ji­ma sva­ko­dnev­no iz­ri­~e­te svo­je na­gra­do­no­sne
sta­vo­ve. Ah, to va­{e vi­spre­no na­gra­do­no­sno ko­lek­tiv­no po­zi­ra­
we za za­jed­ni~­ku sli­ku pod pal­ma­ma Vi­se­}ih vr­to­va, po­dig­nu­tih
39 – Bo­den­sko je­ze­ro (Bo­den­see) ve­li­ko je­ze­ro na tro­me­|i Ne­ma~­ke, [vaj­car­ske i Austri­je.
(Prim. prev.)
40 – Kri­sti­ja­ni­ja (Chri­sti­a­nia, po­tom Kri­sti­a­nia) ne­ka­da­{we ime Osla, glav­nog gra­da Nor­ve­{ke.
Oslo je osno­va­no oko 1000. go­di­ne. To­kom po­`a­ra 1624. grad je iz­go­reo go­to­vo do te­me­qa.
Ob­no­vio ga je dan­sko-nor­ve­{ki kraq Kri­sti­jan IV (Chri­sti­an IV), po ko­me se grad do 1877.
zvao Chri­sti­an
­ ia, a za­tim Kri­sti­a­nia, da bi mu tek 1925. bi­lo vra­}e­no pr­vo­bit­no ime. (Prim.
prev.)
41 – Rio de la Pla­ta (Rio de la Pla­ta) estu­ar ko­ji naj­sta­je spa­ja­wem u{}a ju­`no­a­me­ri~­kih re­ka
Pa­ra­na (Pa­ra­na) i Uru­gvaj (Uru­guay) u Atlan­ski oke­an. Na­la­zi se na te­ri­to­ri­ji Uru­gva­ja i
Ar­gen­ti­ne. U toj obla­sti se na­la­ze i glav­ni gra­do­vi ovih dve­ju dr­`a­va, Mon­te­vi­deo i Bu­e­
nos Aj­res. (Prim. prev.)
42 – Por­to Ale­gre (Por­to Ale­gre) grad na ju­gu Bra­zi­la, u prav­cu gra­ni­ce sa Uru­gva­jem. (Prim.
prev.)
43 – Fin­ster­liht (Fin­ster­licht) do­slov­no zna­~i ‘su­mrak’, ‘ta­ma’. (Prim. prev.)
44 – Be~­ki Pra­ter (Wi­e­ner Pra­ter) pro­stra­na ze­le­na po­vr­{i­na u grad­skom okru­gu Le­op
­ old­{tat
(Le­op
­ old­stadt). We­gov naj­po­zna­ti­ji – iako po po­vr­{i­ni za­pra­vo ve­o­ma ma­li – deo je­ste za­
bav­ni park Vur­{tel­pra­ter (Wur­stel­pra­ter), u ko­me se na­la­zi i ~u­ve­ni „Xi­nov­ski to­~ak“ (Ri­
e­sen­rad), je­dan od sim­bo­la Be­~a. (Prim. prev.)
45 – So­be sa ogle­da­li­ma (Spi­e­gel­ka­bi­nett, Spi­eg­ el­sa­al ili Spi­e­gel­ga­le­rie) pro­sto­ri­je ~i­ji su zi­
do­vi pre­kri­ve­ni ogle­da­li­ma ras­po­re­|e­nim na spe­ci­fi­~an na­~in. Ima ih u ve­}em bro­ju
zam­ko­va, a naj­po­zna­ti­ja je ona u Ver­sa­ju. U mno­go skrom­ni­jem vi­du, ta­kve pro­sto­ri­je se mo­gu
na­}i i u za­bav­nim par­ko­vi­ma. (Prim. prev.)
19
u va­{u ~ast iza Ru­`i­~a­ste ku­}e46, pod ob­ron­ci­ma Ki­li­man­xa­ra,
pod ku­po­la­ma sve­~a­nog {a­to­ra na sta­di­o­nu Park de Prins47. Na
va­{im na­grad­o­no­snim lo­ba­wa­ma ne­ma ni­ti jed­ne je­di­ne dla­ke ko­ja
ne te­~e pa­ra­lel­no sa svim dru­gim dla­ka­ma na svim dru­gim ve­li­ko­
do­stoj­ni~­kim lo­ba­wa­ma, kao {to ne­ma ni­ti jed­ne je­di­ne }e­le ko­ja
ne bli­sta u har­mo­ni­ji sa }e­la­ma dru­gih pri­pad­ni­ka eli­te. Jo{ kao
do­jen­~ad ve­li­ko­do­stoj­no ste si­sa­li na gru­di­ma svo­jih maj­ki: o ka­
kvo je ve­li­ko­du­{no si­sa­we to sa­mo bi­lo, o ka­ko ste zva­ni~­no po­sle
to­ga sa­mo pod­ri­gi­va­li. Vi, stra­{i­la na ja­lo­vim po­qi­ma ta­ko­zva­ne
svet­ske jav­no­sti, vi ste isto­vre­me­no i stra­{i­la za pti­ce, i pti­ce
uhva­}e­ne u vla­sti­tu mre­`u. Na te­bi ni­{ta vi­{e ne le­pr­{a. Ru­ke
ti ne le­pr­{a­ju dok iz ~a­sa u ~as oce­wu­je{ i pot­ce­wu­je{ glo­bal­ne
to­ko­ve na glo­bal­noj te­le­vi­zi­ji. Ne le­pr­{a ti je­zik dok pri­zi­va{
slo­bo­du, de­mo­kra­ti­ju, ama­zon­ske pra­{u­me i ozon­ske fil­te­re. Ne
za­le­pr­{a ti ~ak ni jed­na je­di­na tre­pa­vi­ca – {to i ni­je ne­ko ~u­do,
bu­du­}i da je pre re~ o ~e­ki­wa­ma, ne­go o tre­pa­vi­ca­ma. Gle­daj­te, qu­
di, evo stra­{i­la na ko­me ni­{ta vi­{e ne le­pr­{a, ama ba{ ni­{ta.
Ah, svi vi na­gra­do­no­sci svet­skog ni­voa, {to u ~a­so­pi­si­ma, ve­sti­
ma i te­le­vi­zij­skim di­sku­si­ja­ma svo­jim la­pr­da­wi­ma uni­{ta­va­te ne
sa­mo sva vra­ta {to vo­de u svet, ne­go i svet u ce­li­ni. [ta li vam
sa­mo zna­~i sve to glu­ma­ta­we eli­te? To di­~e­we eli­ti­zmom? Odav­no
ve} nig­de ne­ma ni­ka­kve eli­te. Sa­mo jo{ va­{a ve­ra u eli­tu. Dr­`i­te
se ve} jed­nom po­no­vo u taj­no­sti. Ka­da }e­te se ve} jed­nom, ko­na~­no,
po­no­vo dr­`a­ti u taj­no­sti? Od­jed­nom pre­la­zi kod ne­kog dru­gog put­
ni­ka i na­sta­vqa bez pa­u­ze. A, evo i jo{ jed­nog ju­na­ka na­{eg do­ba.
Jo{ je­dan sa­vre­me­ni fe­no­men. Ne, ni­je to ju­nak na­{eg do­ba, ta­ko su
ra­ni­je zva­li mo­je vrap­~i­}e. Ti si jo{ jed­na ka­ri­ka u mo­me lan­cu. Ti
si jo{ jed­na ka­ri­ka u na­{im lan­ci­ma. ^ast mi je da te upo­znam, vi­
so­ki ko­me­sa­ru i po­sred­ni­~e, ili {ta god dru­go ve} da pred­sta­vqa{,
i {ta god da }e{ u bu­du}­no­sti pred­sta­vqa­ti. Ha, po­no­vo si, zna­~i,
na pu­tu u ne­ku dru­gu ze­mqu, iz jed­ne dru­ge ze­mqe u jed­nu dru­gu ze­mqu,
i iz dru­ge, dru­ge ze­mqe u dru­gu, dru­gu, dru­gu ze­mqu, u svo­joj in­stant
vr­te­{ci dru­gih ze­ma­qa. Pa, re­ci i sam: za­{to ni­si ostao kod ku­}e,
u sop­stve­noj ze­mqi? Ne, bo­qe ne­moj da ka­`e{. Ja }u re­}i te­bi.
Voz sti­`e na na­red­nu sta­ni­cu. Ve­}i broj put­ni­ka iz­la­zi i
ula­zi. Sta­ni­ca se, na pri­mer, zo­ve Ha­mers­mit48 – Ta­ri­fa49– Ma­
20
46 – Ve­ro­vat­no se mi­sli na jed­nu od gra­|e­vi­na na ostr­vu Hom­brojh (In­sel Hom­bro­ich) u ne­ma~­koj
po­kra­ji­ni Se­ver­na Raj­na – Vest­fa­li­ja (Nor­dr­he­in-West­fa­len). Na ostr­vu se na­la­zi mu­zej­ski
kom­pleks, kon­ci­pi­ran ta­ko da ~i­ni je­din­stvo sa okol­nom pri­ro­dom. Ru­`i­~a­sta ku­}a (Ro­sa
Ha­us) cen­tar je sta­rog par­ka na ovom ostr­vu. (Prim. prev.)
47 – Park de Prins (Parc des Prin­ces, nem. Prin­zen­park­sta­di­on) sta­di­on u Pa­ri­zu ko­ji pre­vas­hod­
no ko­ri­sti fud­bal­ski klub Pa­ri Sen @er­men. Iz­gra­|en je jo{ kra­jem XIX ve­ka, a pri­ma
go­to­vo 50 000 gle­da­la­ca. Po­sled­wih go­di­na iz­gu­bio je ne­{to od svog pr­vo­bit­nog zna­~a­ja,
bu­du­}i da su u me­|u­vre­me­nu iz­gra­|e­ni ve­}i i mo­der­ni­ji sta­di­o­ni. (Prim. prev.)
48 – Ha­mers­mit (Ham­mers­mith, Lon­don Bo­ro­ugh od Ham­mers­mith and Ful­ham) deo Lon­do­na.
(Prim. prev.)
49 – Ta­ri­fa (Ta­ri­fa) grad u [pa­ni­ji. Le­`i na naj­u­`em de­lu Gi­bral­tar­skog mo­re­u­za i pred­sta­vqa
naj­ju­`ni­ji grad na evrop­skom kon­ti­nen­tu. (Prim. prev.)
ri­ja [ne50. Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi ~o­vek na­pra­vi pa­u­zu da
do­|e do da­ha i da pri­pre­mi glas, pa na­sta­vqa:
12. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: U svo­joj ze­mqi bi (Ume­sto put­ni­ka ko­me se
is­pr­va obra­tio, sad mo­`da uzi­ma na zub ne­kog od onih ko­ji su ma­
lo­pre u{li.) sve do smr­ti bio sa­mo te­gle­}a mar­va. Eh, ka­mo sre­}e
da si ostao te­gqa~ do­ku­me­na­ta ili pri­dr­`a­va~ olo­va­ka, ka­ko si
i po­~eo. Ka­da si po­~eo? Ka­da si stu­pio u slu­`bu. Ka­da si stu­pio?
U{u­wao si se. U slu­`bu? U skro­vi­{te. U tvo­joj ze­mqi od te­be
ne bi bi­lo ni­{ta, ni­{ta, ba{ ni­{ta. Ni da­nas, u dru­gim ze­mqa­
ma, od te­be ne­ma ni­{ta, vi­so­ki ko­me­sa­ru i naj­vi­{i iza­sla­ni­~e.
Sa­mo {to u dru­gim ze­mqa­ma to svo­je ni­{ta­vi­lo za­o­gr­}e{ slu­
`be­nom po­zom. Jad i be­da svih tre­}e­svet­skih i ~e­tvr­to­svet­skih
ze­ma­qa: sre­}a za te­be i te­bi sli~­ne. U sop­stve­noj ze­mqi bez­vred­
ni crv, u stra­noj ze­mqi cr­vqi­vi xin. U mi­ru la­ke­ji i pa­pa­ga­ji, u
ra­tu po mi­lo­sti bo­ga­tog sve­ta ve­dra~ i ob­la~, Ce­zar i Ha­ni­bal,
hel­ter i skel­ter.51 Ti, sa tim svo­jim no­vim ka­ri­je­ra­ma: Ume­sto da
od ~i­sta­~a ci­pe­la do­gu­ra{ do mi­li­on
­ e­ra, ti si od tre­}eg se­kre­
ta­ra do­gu­rao do pr­vog ko­me­sa­ra, od kan­ce­la­rij­skog po­dvor­ni­ka
do ino­stra­nog po­dvor­ni­ka – ne, za ka­ri­je­ru kao {to je tvo­ja sa­
mo bi ti li~­no mo­gao na­}i do­bru ri­mu. Bu­di mi za­to po­zdra­vqen
kao no­vi lik u svet­skom po­zo­ri­{tu. Do ju­~e smo se nas dvo­ji­ca,
ti i ja, sli­na­vi i ba­la­vi, kri­li oko se­o­skog ki­o­ska za u`i­nu, a
da­nas ti jur­ca{ pod zvu­kom si­re­na, u ko­lo­ni cr­nih li­mu­zi­na,
Bo­`e, smi­luj se na nas, ti jur­ca{ na auto-pu­te­vi­ma sa­svim dru­
gih ze­ma­qa, za­o­bi­la­ze­}i hi­qa­de i hi­qa­de ru­pa na pu­tu, kraj sa­
svim dru­gih se­la, gde na­da­le­ko i na­{i­ro­ko ne­ma ni­ka­kve u`i­ne,
i ume­sto na­{e dve zdru­`e­ne na­po­red­ne sli­na­ve ma­ra­mi­ce, ne­kom
sa­svim dru­gog ze­mqom – Bo­`e, smi­luj se na nas – s va­{ih li­mu­zi­
na se vi­ju stra­{ne za­sta­ve me­|u­na­rod­nih fak­to­ra sta­bil­no­sti.
Ra­ni­je su tvo­ja je­di­na lek­ti­ra bi­li no­vin­ski ~lan­~i­}i ko­je si
ise­cao po na­lo­gu na­~el­ni­ka slu­`be. A da­nas si tro­stru­ki kwi­
{ki autor. Ono­mad, u na­{e vre­me, omi­qe­na za­ni­ma­wa su ti bi­la
se­o­ski xe­pa­ro{, sku­pqa~ lop­ti na te­ni­skim te­re­ni­ma, dre­`da~
na uglu, i be­`a~ pred pro­ble­mi­ma. A da­nas: stru~­wak za sve stru­
ke, ~e­tvo­ro­stu­ki stre­lac od­lu­~u­ju­}eg po­got­ka, osmo­stru­ki od­no­
50 – Ma­ri­ja [ne (Ma­ria Schnee ili Ma­riä Schnee) ili Go­spa od Sni­je­ga (Go­spa Swe­`na) pra­znik
ko­ji Ka­to­li~­ka cr­kva sla­vi 5. av­gu­sta. Po we­mu je na­zvan ve­}i broj cr­ka­va i ma­na­sti­ra.
(Prim. prev.)
51 – Igra re­~i­ma sa en­gle­skim iz­ra­zom hel­ter-skel­ter u zna­~e­wu ‘na­br­za­ka’, ‘zbr­da-zdo­la’, ‘na­
vrat-na­nos’. Van en­gle­skog go­vor­nog pod­ru~­ja iz­raz je naj­po­zna­ti­ji kao na­slov slav­ne pe­sme
sa Be­log al­bu­ma Bitlsa, ali i kao na­slov kwi­ge i fil­ma po­sve­}e­nih `i­vo­tu i zlo­~i­ni­ma
ame­ri~­kog ubi­ce ^ar­lsa Men­so­na (Char­les Man­son). Iz­me­|u pe­sme s jed­ne i kwi­ge i fil­ma s
dru­ge stra­ne ne po­sto­ji te­mat­ska ve­za. (Prim. prev.)
21
si­lac po­be­de u kros-kan­tri tr­ka­ma, hi­qa­do­stru­ki mi­ro­tvo­rac u
uvek is­toj dru­goj ze­mqi, ve} si hi­qa­du pu­ta ta­mo sklo­pio mir,
ne­ka­da­{wi re­me­ti­lac re­da i mi­ra kao mi­ro­tvo­rac, ne­u­gled­ni
dri­pac kao ~o­vek oba­sjan re­flek­to­ri­ma. A za­{to se pri­tom to­
li­ko pla­{i{ dnev­ne sve­tlo­sti, kao i uvek. A? Za­{to se skri­va{
iza za­tam­we­nih pro­zo­ra, u stra­`we pro­sto­ri­je, u pod­zem­ne ko­po­
ve? Me­ni kod te­be, braj­ko moj, ne­{to smr­di. Tvoj ka­put od ka­{mi­
ra smr­di mi go­re ne­go {to su mi ono­mad kraj ki­o­ska smr­de­le tvo­je
pe­le­ne. Tvoj Ar­ma­ni, ili ve}-ne­ko-dru­go-sli~­no-ode­lo, smr­di na
pu­stiw­ski ben­zin. Vra­}aj se na­zad u so­bu za bed­na pi­ska­ra­la. Do­
sta s vr­ho­vi­ma oba­sja­nim sun­cem, na­zad u po­no­re gde ca­ru­je ta­ma.
Do­sta sa eks­klu­ziv­nim ho­tel­skim pla­`a­ma, na­zad u se­o­ski ki­osk
za u`i­nu. Do­sta s tim va­{im film­skim ce­re­ka­wem, vra­ti se ti
svo­me, i ti svo­me, i ti svo­me bed­nom cvi­qe­wu. Ka­ko smo ne­ka­da
bi­li le­po na­iv­ni, ti i ja. Ka­ko smo bi­li dra­`e­sno pri­tu­pa­vi, ta­
mo kod ki­o­ska za u`i­nu. A sa­da: ti si na­ka­zni po­zna­va­lac. (Sme­je
se zvon­ko. Oko­mqa­va se na dru­ge put­ni­ke.) Ali ti ta­mo, ti ni­si
~o­vek iz da­na­{weg sve­ta, ni u kom slu­~a­ju ni­si iz da­na­{weg sve­
ta. Ti ni­si iz da­na­{weg sve­ta, ti si sve­tac. Ti si Sv. Hu­an de la
Kruz,52 ili Sv. Fran­si­sko de Ksa­vi­jer,53 ili ve} ne­ki dru­gi sve­
tac. Ti si ono {to si od­u­vek i bio. Sa­da ti vi­{e ni­je me­sto u tvom
sve­ta~­kom uglu, u tvo­joj sve­ta~­koj ni­{i. O~i su ti stal­no upr­te u
ne­bo: {ta li to tre­ba da zna­~i? [ta ima{ od to­ga? [ta ja imam od
to­ga? [ta mi ima­mo od to­ga? Odav­no, dra­gi moj sve­~e, te tvo­je o~i
upr­te u vi­si­ne ne mo­gu da uhva­te ni ble­di od­sjaj ni­ka­kvog ne­ba, ni
te­bi ni me­ni. S ne­ba do­la­ze sa­mo bom­be, i ni­{ta dru­go.
Voz sti­`e na sta­ni­cu. Ime­na sta­ni­ce na pri­mer Mon­tes
Ko­la­dos – Fi­ber­brun54 – Hun­ger­laj­te55. Ne­ko­li­ko put­ni­ka ula­
zi. Ne iz­la­zi go­to­vo ni­ko. Vo­`wa se na­sta­vqa, a Di­vqi ^o­vek
pro­du­`a­va svo­ju pri­~u:
13. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Slu­{aj me do­bro: Odav­no se ni­je de­si­lo da
ne­ko po­sta­ne sve­tac se­de­}i skr­{te­nih ru­ku. Eh, da su ti sa­mo oba
oka osta­la ~vr­sto na ze­mqi, dra­gi moj za­sta­re­li sve­~e. Da su ti
oba oka sa­mo osta­la upr­ta u pra­{i­nu poq­skog pu­teq­ka. U opu­{ke
22
52 – Hu­an de la Kruz ({p. Ju­an de la Cruz, nem. Jo­han­nes vom Kre­uz) bio je {pan­ski pe­snik i mi­
sti­~ar iz XVI ve­ka. (Prim. prev.)
53 – Fran­ci­sko de Ksa­vi­jer ({p. Fran­ci­sco de Xa­vi­er, Fran­ci­sco de Gas­su y Ja­vi­er ili Fran­ci­sco
de Jas­su y Az­pil­cu­e­ta, nem. Franz Xa­ver) je­dan je od pi­o­ni­ra evrop­skog mi­si­on
­ ar­stva u Azi­ji.
Ro­|en je u zam­ku Ksa­vi­jer (Xa­vi­er) u [pa­ni­ji, a umro u Ki­ni (1506–1552). (Prim. prev.)
54 – Fi­ber­brun (Fi­e­ber­brunn) tu­ri­sti~­ko me­sto u Ti­ro­lu, u Austri­ji. Ime me­sta bi u do­slov­nom
pre­vo­du zna­~i­lo ‘za­ra­zni iz­vor’. (Prim. prev.)
55 – Hun­ger­laj­te (Hun­ger­le­i­te) uli­ca u Zu­lu (Suhl), (Ti­rin­gi­ja, Ne­ma~­ka). Hun­ger­laj­te do­slov­no
zna­~i ‘glad­na pa­di­na’. (Prim. prev.)
ko­je raz­no­si ve­tar. U ~i~­ko­ve ko­ji se ko­tr­qa­ju ste­pom. U ogri­
zak ja­bu­ke u sliv­ni­ku. U go­mi­lu pre­zer­va­ti­va iza za­vet­ne cr­kve.
U pu­stiw­ski pe­sak u tram­vaj­skim {i­na­ma. Tvo­ja te­`wa car­stvu
ne­be­skom odav­no vi­{e ni­ko­me ne slu­`i za pri­mer. U sja­ju s kro­va
ovog pod­zem­nog va­go­na odav­no ima vi­{e ne­ba ne­go na naj­zve­zda­
ni­jem ne­bu. Tvo­me Hri­stu ili Ala­hu ili Bu­di ni­su po­treb­ni na­
sled­ni­ci. Sve {to stva­ra{ svo­jim sve­ta~­kim `i­vo­tom i preg­nu­}i­ma sa­mo je lo­{a sa­vest, a od mo­je lo­{e sa­ve­sti ni­~eg bes­plod­
ni­jeg ne­ma. Za­to pre­sta­ni ve} jed­nom da me po­sti­|u­je{. Da si mi
ba­rem ne­ki sve­tac. Ali ni­si ~ak ni lep. Po­gle­daj sa­mo ka­ko se
mr­kost tvo­je odo­re56 ne sla­`e s be­li­nom tvo­ga sve­ta~­kog qi­qa­na.
A s ra­na na tvo­jim {a­ka­ma ve} se sve­tlu­ca jed­na mu­va. I u~i­ni
ne­{to ve} jed­nom pro­tiv tih svo­jih pre­vr­nu­tih o~i­ju. Ku­pi se­bi
sve­ta~­ke na­o­~a­re za sun­ce. I na­pra­vi ko­na~­no i sam ne­ko de­te,
ume­sto da po­la­`e{ ru­ke na na­{u de­cu, kao la­`ni is­ce­li­teq. Sa­
mo le­pi sve­ci mo­gu da zna­~e ne­{to, dra­`i su nam Jo­van s Kr­sta
i Fran­ci­sko sa Sun­ca. I za­{to ume­sto na­sled­ni­ka i sled­be­ni­
ka ima{ sa­mo klo­no­ve-klov­no­ve? Klov­no­vi ko­ji su jo{ ru­`ni­
ji od te­be, za jo{ ne­ko­li­ko ni­jan­si sme­|e bo­je? Klov­no­vi ko­ji su
ru­`ni ko­li­ko lo­{i i zli. Klov­no­vi ko­ji­ma tvo­je him­ne sun­cu
i mr­kloj no­}i iz­le­}u iz usta kao psov­ke, upe­re­ne pro­tiv na­vod­
nih ne­ver­ni­ka sa uli~­nih uglo­va i re~­nih oku­ka na naj­stra­ni­jim
kon­ti­nen­ti­ma, kon­ti­nen­ti­ma ko­ji se wih ni­{ta ne ti­~u, a bo­qe
bi bi­lo da nas pro­sve­tqu­ju sa­svim dru­gim stva­ri­ma, a ne ve­rom.
Za­to pri­znaj ve} jed­nom da du­bo­ko `a­li{ {to si kre­nuo na put ka
sve­to­sti. Da bi naj­ra­di­je na­pra­vio je­dan ko­lut una­zad. Da bi naj­
vi­{e vo­leo da se na taj na­~in po­no­vo pri­ze­mqi{ me­|u Do­lo­re­si­
nim no­ga­ma. Sve­tac ko­ji bi na se­be pre­u­zeo vla­sti­tu kri­vi­cu – to
bi bio pra­vi sve­tac. Sve­tac kri­vi­ce – gde li ta­kvog da na­|em? Ej
ti, moj sve­~e, {to ve­~i­to mr­mqa{ ne­ke mo­li­tve za na­vod­no naj­bo­
go­u­god­ni­je stva­ri na ku­gli ze­maq­skoj: Sve­`i­na o~i­ju u mo­li­tvi
– ka­da }e{ mi mo­li­tvom do­zva­ti jo{ ne­ke bo­go­u­god­no­sti? mi­ris
mo­{u­sa i le­po­tu `e­na. Zvon­~i­}i i raz­li~­ci, maj­~i­ne du­{i­ce i
ma­ko­vi, ah, tvo­je sr­ce o to­me i ne slu­ti. Ah, sve­~e: da­nas si u naj­
go­rem mo­gu­}em dru­{tvu, me­|u svim dru­gim no­vo­i­me­no­va­nim su­
sve­ti­te­qi­ma. Is­kqu­~i se iz to­ga, pri­kqu­~i se me­ni, na pri­mer.
Ah, sve­~e, mo­li­}u se za te­be. (Iz­ne­na­da se okre­}e ka ne­kom dru­gom
put­ni­ku, ka jed­noj `e­ni.) Sa­mo ti ne­moj mno­go da umi­{qa{. Ka­
da sam po­mi­wao `en­sku le­po­tu, ni­sam mi­slio na te­be. A ne zo­ve{
se ni Do­lo­res ni Mer­ce­des, ve} San­dra Fi­o­na Na­di­ne. Kao {to
56 – Bra­on bo­ja u ne­ma~­kom je­zi­ku, od­no­sno u ze­mqa­ma ne­ma~­kog go­vor­nog pod­ru~­ja, do­vo­di se
u ve­zu sa neo­na­ci­sti~­kim po­li­ti~­kim par­ti­ja­ma, tj. sim­bo­li­zu­je od­go­va­ra­ju­}i po­li­ti~­
ku ori­jen­ta­ci­ju i po­gled na svet, sli~­no kao {to cr­ve­no, na pri­mer, sim­bo­li­zu­je le­vi­cu.
Osta­le aso­ci­ja­ci­je ko­je go­vor­ni­ci­ma ne­ma~­kog je­zi­ka bu­di bra­on bo­ja na­li­ku­ju oni­ma ko­je
su pri­sut­ne i u srp­skom. (Prim. prev.)
23
su se i svi tvo­ji do­sa­da­{wi qu­bav­ni­ci zva­li Da­vid Ke­vin Mar­
~e­lo57. U stva­ri, ti i ne zna{ da vo­li{. Da bi to zna­la, u te­bi bi
mo­ra­lo da bu­de ne­~eg le­pog. Ali ti si uvek sa­mo iz­i­gra­va­la le­po­
tu. Ni­ka­da me ni­je vo­le­la, ni­ka­da ni­je mi­sli­la na me­ne.
Va­gon sti­`e na sta­ni­cu. Sta­ni­ca se, na pri­mer, zo­ve: Si­
re­nas58 – Mo­ab
­ it59 – Fi­{a­mend60 – Ni­der­{en­ha­u­zen.61 Put­ni­ci
ula­ze. Ni­ko ne iz­la­zi. Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi ~o­vek pro­du­
`a­va pri­~u:
14. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Ute­kao sam od qu­ba­vi tvo­je vr­ste, `e­no. Ni­
si me na­ma­mi­la u svo­ju zam­ku. Ni­kad me i ne­}e{ na­ma­mi­ti u svo­
ju zam­ku. Na­ma­mi u wu ne­kog dru­gog. Ja sam ti se od­u­vek uspe­{no
skla­wao s pu­ta. Do­voq­no je da ~u­jem ka­ko iza me­ne na uli­ci kle­
pe­}u tvo­je pot­pe­ti­ce, pa od­mah br­`e-bo­qe pre­la­zim na su­prot­nu
stra­nu. Kle­pet ci­pe­la na {ti­kle: to je je­di­ni ri­tam ko­jim ti vla­
da{. Na­ba­ci­va­la si mi se, a ja sam mi­slio {ta sam mi­slio. Jed­nom
sam pre­~uo zvuk tvog sto­ma~­nog zvo­na, i sve je opet bi­lo do­bro.
Sa­mo ti opet pro­ju­ri po­red me­ne, s tom svo­jom la­`nom ener­gi­jom:
ti za­pra­vo sa­mo na­me­ra­va{ da pre­ot­me{ mo­ju, ali ti ta pqa~­ka
ni­ka­da ne­}e po­}i za ru­kom. Gle­daj me kad ti se obra­}am, `e­no.
Ja sam. Ja sam. Ka­kva je to sa­mo mu­ka kad mo­ra{ da se pro­bi­ja{
kroz `i­vot kao `e­na, zar ne? Po­seb­no u da­na­{we vre­me, zar ne?
Mu­ka i gro­te­ska. Usa­mqe­ni­ja si da­nas, `e­no, no {to je ikad bi­
la ijed­na `e­na pre te­be. Ra­ni­je si jo{ s vre­me­na na vre­me mo­gla
da bu­de{ deo an­|e­la, s me­le­mi­ma za ra­ne, i kri­li­ma nad pra­znim
gro­bom. A sad? A sad? A sad? Usa­mqe­na, usa­mqe­na, usa­mqe­na na­
ba­da{ i gre­be{ {ti­kla­ma od jed­nog `en­skog kru­`o­ka do dru­gog.
24
57 – Ni­jed­na od dve kom­bi­na­ci­je li~­nih ime­na na ne­ma~­kom ne zvu­~i oso­bi­to pre­fi­we­no. Na
ne­ma~­kom go­vor­nom pro­sto­ru ova­kva ime­na, ba­rem u po­sled­wih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, de­ci
uglav­nom da­ju pri­pad­ni­ci ne­{to ni­`ih dru­{tve­nih slo­je­va, u uve­re­wu da ona zbog svog
stra­nog po­re­kla zvu­~e oso­bi­to za­ni­mqi­vo i atrak­tiv­no. (Prim. prev.)
58 – Si­re­nas (Si­e­re­nas) mo­glo bi da se od­no­si na hrid Ari­si­fe de las Si­re­nas (Ar­ri­ci­fe de las
Si­re­nas) na Rtu Ga­ta (Ca­bo de Gra­ta), u bli­zi­ni gra­da Al­me­ri­ja (Al­me­ria) na Ko­sta del Sol
(Co­sta del Sol), u ju­`noj [pa­ni­ji. Hrid je na­sta­la od osta­ta­ka sta­rog vul­kan­skog gro­tla.
(Prim. prev.)
59 – Mo­ab
­ it (Mo­a­bit) deo Ber­li­na, ko­ji da­nas pri­pa­da okru­gu Mi­te (Mit­te). Mo­a­bit le­`i na mo­
~var­nom ze­mqi­{tu ko­je ni­je ide­al­no za grad­wu, ta­ko da ga je do XIX ve­ka uglav­nom ko­ri­sti­
la voj­ska, da bi tek ta­da ovaj pro­stor pre­ra­stao pr­vo u in­du­strij­sku zo­nu, a on­da u grad­sko
na­se­qe u ko­me su pre­te­`no `i­ve­li rad­ni­ci. Mo­a­bit je i da­nas naj­ve­}im de­lom rad­ni~­ki
kraj. (Prim. prev.)
60 – Fi­{a­mend (Fischa­mend) gra­di} u Do­woj Austri­ji (Ni­e­derö­ster­re­ich), u ne­po­sred­noj bli­zi­ni
Be­~a. Me­sto je bi­lo na­se­qe­no jo{ u rim­sko do­ba. (Prim. prev.)
61 – Ni­der­{en­ha­u­zen (Ni­e­derschönha­u­sen) deo Ber­li­na. Le­`i u okru­gu Pan­kov (Pan­kow). Naj­
po­zna­ti­ja gra­|e­vi­na u Ni­der­{en­ha­u­ze­nu je­ste za­mak [en­ha­u­zen (Schönha­u­sen), u ko­me su
se, po­red osta­log, od­vi­ja­li i pre­go­vo­ri o po­nov­nom uje­di­we­wu Ne­ma~­ke (Zwei-plus-Vi­er-Ge­
spräche). U Ni­de­r­{en­ha­u­ze­nu se na­la­zi i po­zna­ti Ma­ja­kov­ski­ring (Ma­ja­kow­ski­ring), uli­ca
u ko­joj su do 1960. sta­no­va­le mno­ge zna­~aj­ne li~­no­sti Ne­ma~­ke De­mo­krat­ske Re­pu­bli­ke, a
pre sve­ga po­li­ti~­ki ru­ko­vo­di­o­ci. Ovaj deo Ni­der­{en­ha­u­ze­na bio je pot­pu­no za­tvo­ren za
obi~­ne gra­|a­ne Is­to~­ne Ne­ma~­ke sve do 1973. go­di­ne. (Prim. prev.)
Sa­ma si kao ni­ka­da do sa­da, na uli­ca­ma, sa­ma si u svo­joj lo­`ni­ci,
sa­ma u bi­o­sko­pu, sa­ma u ple­snoj dvo­ra­ni, sa­ma u olu­ji, sa­ma na vi­
so­koj li­ti­ci, sa­ma na An­tark­ti­ku, sa­ma na svo­me {al­te­ru, sa­ma
sa svo­jim ro­di­te­qi­ma, sa­ma sa svo­jom de­com, sa­ma kao ni­ka­da do
sa­da, o~aj­ni­je sa­ma ne­go Me­de­ja, i o~aj­na kao Me­de­ja ubi­ja{ svo­ju
de­cu, sva­ko­dnev­no, u mi­sli­ma i na de­lu, sa­ma sa ovim i onim mu­
{kar­cem, ne, uvek sa­mo sa ovim, i ovim, a ne sa onim – sa­ma kao
ni­ka­da do sa­da, `e­no. He, ti usa­mqe­na da­na­{wa `e­no: do­sta s tim
tvo­jim fal­si­fi­ko­va­wem. Gu­bi nam se s o~i­ju. Pre­sta­ni da {kr­gu-­
}e{ min­|u­{a­ma i ogr­li­ca­ma. Pre­kri li­ce ve­lom i pu­sti br­ko­ve.
Uro­ni se u ka­qu­gu, gde ti je i me­sto, i spe­ri sa se­be sav ve­{ta~­ki
mo­{us; da te bo­qe na­wu­{im.62 Zgr­ba­vi se, hra­mqi i idi na {ta­ka­
ma: da te bo­qe vi­dim. Ho­daj bo­so­no­ga, i na vr­ho­vi­ma pr­sti­ju: da te
bo­qe ~u­jem. Za­~i­ni se pra­{um­skim bla­tom: da te bo­qe pro­`de­rem.
Da, ro­di­la si de­te, `e­no. Ali de­ca ni­su re­{e­we, `e­no. Tvo­ja de­ca
ne mo­gu da za­me­ne tvo­je biv­stvo­va­we. Tvo­ja de­ca ni­ka­da, ni­ka­da
ne­}e is­pu­ni­ti tvo­ju qu­bav. Jel’ ja­sno, `e­no? Je­si li shva­ti­la? A
to {to si do­ne­la de­te na svet, osim to­ga, i ni­je raz­log da una­pred
na­vla­~i{ tu pat­ni~­ku gri­ma­su. Je­ste, za­rad de­te­ta si sta­ja­la pod­
no kr­sta, i za­rad svog de­te­ta }e{ uvek iz­no­va sta­ja­ti pod­no kr­
sta. Ali sa­da je, za po­~e­tak, pr­vo sa­da. Za­to pre­tvo­ri vo­du u vi­no.
I pod­se­ci svo­me de­te­tu tu pal­ma-fri­zu­ru. I po­{te­di nas svo­je
ku}­ne apo­te­ke. I svo­jih do­ma­}ih pek­me­za. I pa­{te­ta svo­je maj­ke.
I svo­jih fo­to­gra­fi­ja iz mla­do­sti. I kre­ni iz­no­va niz uli­cu. I
osta­vi me se. I pu­sti me na mi­ru. I daj mi jo{ jed­nu ja­bu­ku sa na­
vod­no za­bra­we­nog dr­ve­ta, i tre­}u, i jo{ jed­nu, i jo{ jed­nu. Ah, {to
te du­`e po­sma­tram, to si mi lep­{a: \u­bre! \u­bre i sra­mo­ta. Ti,
la­`no obe­}a­we. Ah, da si ba­rem stvar­no la­`no obe­}a­we, pa ma­kar
i naj­la­`ni­je. Ah, le­po­ti­ce mo­ja; svo­jom le­po­tom ti gre­je{ je­di­
no se­be sa­mu, ume­sto da gre­je{ i me­ne. Ka­da bi ba­rem po­je­la jed­nu
ja­bu­ku, da bi tvo­ja le­po­ta mo­gla da de­lu­je. Za­{to svo­jom le­po­
tom gre­je{ dru­ge? Ni­ka­da? Ti, ne-le­po­ti­ce mo­ja. (Oso­ba ko­joj se
obra­tio na ovaj, ili na we­mu sli­~an, na­~in odav­no je usta­la sa
svo­ga me­sta i sta­la kraj iz­la­znih vra­ta. Ta­ko se Di­vqi ^o­vek
na kra­ju obra­}ao sa­mo we­nom pra­znom me­stu. Voz za­tim ula­zi u
na­red­nu sta­ni­cu. @e­na ko­joj je go­vo­rio iz­la­zi iz va­go­na. ^i­ni se
kao da ni­je ni ~u­la ni­{ta od ono­ga {to joj je pri­~ao. Ne iz­la­zi
ni­ko osim we, ali za­to ula­zi ne­ko­li­ko put­ni­ka. Na­sta­je gu­
`va oko se­di­{ta. Ime sta­ni­ce je ot­pri­li­ke Doj­~krojc63 – El62 – U ori­gi­na­lu for­mu­la­ci­ja gla­si „da­mit ich dich bes­ser ri­ec­hen kann“. We­no je do­slov­no zna­
~e­we ‘da bih mo­gao bo­qe da te na­mi­ri­{em / na­wu­{im’. Ona, me­|u­tim, ima i pre­ne­se­no zna­~e­
we ‘da bih mo­gao bo­qe da te pod­ne­sem’, ‘da bi mi bi­la dra­`a’, ‘da bi mi bi­la sim­pa­ti~­ni­ja’.
(Prim. prev.)
63 – Doj­~krojc (De­utschkre­uz) ime me­sta u Gra­di­{}u (Bur­gen­land), Austri­ja. To je isto­vre­me­no
i ne­ma~­ko ime me­sta u Er­de­qu (Si­e­benbürgen), u Ru­mu­ni­ji, ko­je se na ru­mun­skom zo­ve Crit.
Do­slov­no zna­~e­we to­po­ni­ma je ‘ne­ma~­ki krst’. (Prim. prev.)
25
­ ru­nen64 – Ar­se­nal-Pan­~e­vo65) ... Vo­`wa se na­sta­vqa, a na­sta­
b
vqa se i pri­~a Di­vqeg ^o­ve­ka. Pri­tom on, kao da je pun ener­gi­je,
pri­la­zi jed­nom po jed­nom put­ni­ku, za­sta­je kraj sva­kog od wih i
iz­no­si svo­je pri­med­be, ko­je pri­tom uop­{te ne mo­ra­ju od­go­va­ra­
ti oso­bi ko­joj su upu­}e­ne...
15. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: I to su kao na­vod­no ne­ke ci­pe­le? Ga­}e kao
ci­pe­le? [ta ~o­vek uop­{te da o~e­ku­je od ne­kog ko se ta­ko obla­~i?
Si­gur­no si ne­ka­kva ni­{ta­ri­ja. A ti ta­mo, s tim tvo­jim du­plo ve­
za­nim per­tla­ma: to mo­`e da zna­~i sa­mo jed­no, da ti je ne­ko dru­gi
u{ni­rao ci­pe­le, ve­ro­vat­no tvo­ja osam­de­se­to­go­di­{wa maj­ka, kle­
~e­}i pred to­bom, isto kao i ra­ni­je, pre pe­de­set go­di­na, kad tre­ba
da kre­ne{ u {ko­lu. A te tvo­je pan­ta­lo­ne is­pe­gla­ne na fal­tu – sa­
mo tip, ali ne i top – one je­di­no po­ka­zu­ju da ni­ka­da u svom `i­vo­tu
ni­{ta po­{te­no ni­si ura­dio i da ni­ka­da u svom `i­vo­tu ni­{ta ko­
li­ko-to­li­ko po­{te­no ne­}e{ ni ura­di­ti. A ti ta­mo, s tim svo­jim
na­du­ga~­kim i na­{i­ro­kim ka­i­{em od kro­ko­dil­ske ko­`e: Ve­ru­je{
li stvar­no da bi se na­du­ga~­ko i na­{i­ro­ko na­{ao iko osim te­be ko
ga sma­tra le­pim? A ti ta­mo: pre­ci­zno ob­li­ko­va­ni br­ko­vi i eks­tra
du­gi zu­lu­fi na tvo­me bez­ob
­ li~­nom li­cu, bez­o­bli~­nost tvo­ga li­ca
~i­ne jo{ bez­ob
­ li~­ni­jom. Ba{ kao i ve­{ta~­ki mla­de` na tvo­me
li­cu. Ma ka­kvo cr­no li­ce: ka­ko je ne­ka­da bi­la le­pa ta re~ – ma
ka­kvo cr­no li­ce. Sa­mo jo{ fa­li da gur­ne{ na­o­~a­re u ko­su, ili
~ak na vrh gla­ve. Ve­ro­vat­no si ba{ ta­ko na­pra­vio i svo­je je­di­no
de­te, s na­o­~a­ra­ma za sun­ce gur­nu­tim u ko­su? A {ta je sa­mo is­pa­lo
od tog ugu­ra­va­wa? A tek gel u tvo­joj ko­si: sa­mo na­gla­{a­va pre­di­
men­zi­o­ni­ra­nost tvo­je vi­li~­ne ko­sti – a kod te­be ta­mo na­gla­{a­va
da ni ne­ma{ bra­du. A ti ta­mo, fra­je­ru s kow­skim re­pom: U sva­ko
vre­me i na sva­kom me­stu wi­{e{ ra­me­ni­ma i ta­la­sa{ kow­skim
re­pom, ali ne mo­`e{ ti­me da pri­kri­je{ da si spo­qa pr­va li­ga,
a iz­nu­tra pra­zan, ako se iz­uz­ me pan­tqi­~a­ra ko­ja te iz­je­da, i s
ko­jom sva­ko­ga ju­tra ple­te{ svoj kow­ski rep. A ti ta­mo, to {to si
slep ni iz­da­le­ka ti ne da­je za pra­vo da pred oka­ti­ma pa­ra­di­ra{
s tim sle­pa~­ko-sve­ta~­kim iz­ra­zom na li­cu, i da mi jo{ sta­vqa{
do zna­wa ka­ko ti ni­ka­kva po­mo} ni­je po­treb­na i ka­ko }e{ sva­ko­
26
64 – Ölbrun­nen (El­bru­nen) za­jed­ni~­ka ime­ni­ca i zna­~i ‘iz­vor naf­te’. U ne­ma~­koj po­kra­ji­ni Ba­denVir­tem­berg (Ba­den-Würt­tem­berg) po­sto­ji, me­|u­tim, me­sto sli~­nog ime­na, El­bron (ÖlbronnDürrn). Naj­bli­`i ne­{to ve­}i grad je For­chajm (Pfor­zhe­im), uda­qen 12 km. (Prim. prev.)
65 – U ori­gi­na­lu ov­de sto­ji Ar­se­nal-Pantsche­wo. Pantsche­wo je tran­skrip­ci­ja ime­na voj­vo­|an­
skog gra­da Pan­~e­va na ne­ma~­ki. Ar­se­nal kao za­jed­ni~­ka ime­ni­ca ima zna­~e­we ‘voj­ni ma­
ga­cin’. Od­go­va­ra­ju­}a vla­sti­ta ime­ni­ca naj­po­zna­ti­ja je kao na­ziv lon­don­skog fud­bal­skog
klu­ba. U Lon­do­nu, me­|u­tim, po­sto­ji i sta­ni­ca me­troa ko­ja no­si isto ime, a u Be­~u se ta­ko
zo­ve je­dan is­tra­`i­va~­ki cen­tar, kao i jav­na zgra­da u ko­joj je, iz­me­|u osta­log, sme­{ten voj­ni
mu­zej. Ovo ime no­se i dru­ge in­sti­tu­ci­je i pred­u­ze­}a u raz­li­~i­tim evrop­skim ze­mqa­ma, na
pri­mer jed­no bro­do­gra­di­li­{te u Ve­ne­ci­ji. (Prim. prev.)
ga tre­na ti me­ni po­mo­}i da pre­|em uli­cu; kao {to ti ne da­je ni
za pra­vo da sle­pa~­ko-sve­ta~­ki si­ja{ i da te se ni­{ta na sve­tu ne
ti­~e osim te­be sle­pog i tvo­ga sle­pi­la i avan­tu­ra ko­je kao }o­rak
do­`i­vqa­va{ u mra­ku, kao }o­rak ko­ji u sva­ko do­ba i na sva­kom
me­stu sa svi­me iz­la­zi na kraj. Ve­ro­vat­no si od­u­vek unu­tra bio
slep. Za­to i ni­je ne­ko ~u­do {to si osle­peo i spo­qa. Eh, ka­da bi
sa­mo svi vi {to ste sle­pi unu­tra, osle­pe­li i spo­qa: on­da ne bi­
ste mo­gli da po­~i­ni­te svu tu {te­tu ko­ju sva­ko­dnev­no po­~i­wa­va­te
kao la­`ni gle­da­o­ci. Eh, ti, slep­~e: ka­ko sa­mo mo­`e{ bi­ti ta­ko
slep. Ta­mo su ti vra­ta, a ne ta­mo! Ah, slep­~e, kud li si to sa­mo
kre­nuo? Po ko­jim li sta­za­ma i bo­ga­za­ma u da­na­{we vre­me na­ba­da­
te vi slep­ci – ra­ni­ji su slep­ci ba­rem tu­ma­ra­li u pra­voj li­ni­ji.
Ili se, mo­`da, va­ram? – A ti ta­mo, to {to si jo{ uvek sko­ro de­te
(na oso­bi ko­joj se obra­tio, sve­jed­no da li je mu­{ka­rac ili `e­na,
ne­ma ni~­eg de~­jeg), ni­je ni­ka­kva ga­ran­ci­ja da }e te ov­de do­le po­
{te­de­ti. Ti, isti­na, se­di{ tu, no­gu to­li­ko krat­kih da ne mo­`e{
da do­seg­ne{ ni pod, a ipak si ~lan naj­o­zlo­gla­{e­ni­je xe­pa­ro­{ke
ban­de u ~i­ta­voj pod­zem­noj `e­le­zni­ci. A ma­lo­pre si na ste­pe­ni­
ca­ma obo­rio jed­nog bo­ga­qa. A me­ne si na­ga­zio ka­da si ula­zio u va­
gon. Kod ku­}e si pre­tu­kao maj­ku. A pre to­ga si pqu­nuo svog mla­|eg
bra­ta, dok je le­`ao u de~­jim ko­li­ci­ma. A on­da je on za­uz­vrat pqu­
nuo te­be. U me­|u­vre­me­nu bez okle­va­wa pri­be­ga­va­te si­li, vi de­ca.
Ni­ka­kav te prag vi­{e ne de­li od na­si­qa, ah, de­te mo­je. Da, sa­mo ti
udri, udri, tu­ci i bo­di. Vi­dim na te­bi: Iz­ga­ra{ od `e­qe za tim.
Ras­tu­ri me, de­te. Uni­{ti me. Osta­vi me za so­bom. Ah, odav­no ve}
ne­ma ne­vi­ne de­ce, zar ne? A ti, {ta ti ima{ da tra­`i{ na na­{oj
li­ni­ji, Ja­pan­~e ili Li­tvan­~e ili Se­ne­gal­~e, ili {ta ve} da si,
i ko ve} da si? Ve} se po tvo­me na­iv­nom li­cu vi­di da si do­pu­to­vao
ova­mo sa­mo da bi sta­jao na pu­tu i da bi qu­di­ma po­put nas od­u­zi­
mao per­spek­ti­vu. Pre­sta­ni ve} jed­nom da mi za­ga­|u­je{ oko­li­nu
tim svo­jim osme­hom. A ako ve} mo­ra{ da vu­~e{ taj fo­to-aprat,
teh­no­lo­{ki na­pred­ni na­ro­de, on­da ba­rem na­|i ne­ki ne­vi­dqi­vi.
A ako ve} ho­}e{ pred ne­kim da se kla­wa{, on­da se odaj ido­lo­
po­klon­stvu, sa­mo nas za­ob
­ i­|i. Qu­ba­kaj kod ku­}e te svo­je iko­ne,
ume­sto {to ov­de po ho­te­li­ma qu­ba­ka{ re­cep­ci­o­nar­ke. Igraj sa
svo­jom me­tlom od ku­ku­ru­zo­vi­ne, ume­sto {to igra{ u eg­zo­ti~­noj
ple­snoj tru­pi. Hej ti: vra­}aj se na ta svo­ja mo­ra, na Cr­ve­no, na
@u­to, na In­dij­sko, na Mr­tvo. Du­vaj kod ku­}e u slam­ku, ume­sto {to
ov­de na kon­cer­tu du­va{ u der­vi­{ku fru­li­cu. Pre­vi­{e si ma­
li za ov­da­{we uslo­ve, i pre­vi­{e ve­li­ki, i pre­vi­{e tam­no­put, i
pre­vi­{e ble­do­lik, i pre­vi­{e pe­gav, i pre­vi­{e cr­no­kos, i pre­vi­
{e pla­vo­kos, i pre­vi­{e cr­no­ok, i pre­vi­{e su­vi­{an, i pre­vi­{e
ne­do­vo­qan, i pre­vi­{e bli­zak, i pre­vi­{e stran – zar ni­je do­voq­
no {to smo i mi sa­mi ov­de pre­vi­{e stra­ni za ov­da­{we uslo­ve? I
27
zar ni­su do­voq­ne ov­da­{we na­ka­rad­no­sti – pa nam vi jo{ do­da­je­te
te svo­je cen­tral­no­af
­ ri~­ke, tran­ssi­bir­ske i is­to~­no­ko­rej­ske?
Va­gon sti­`e na na­red­nu sta­ni­cu. Iz­la­zi oko po­lo­vi­ne put­
ni­ka, u ure­|e­noj gru­pi, kao da su se do­go­vo­ri­li. Ne ula­zi ni­ko. Ime
sta­ni­ce mo­`e, na pri­mer, bi­ti: Vu~­hajn,66 Kle­fam Xank{n,67
Los Ala­mos,68 Ti­vo­li,69 Ga­bau, San­ta Ce­ci­li­ja70. Vo­`wa se na­
sta­vqa. Di­vqi ^o­vek dr­`i svoj go­vor sa sve ve­}im en­tu­zi­ja­
zmom. Pri­tom s vre­me­na na vre­me ~ak i okre­}e le­|a put­ni­ci­ma
ko­ji­ma se obra­}a, cup­ka, wi­{e se, igra...
16. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: A ko je sad pa to? I to? I to? Za­{to vas u
da­na­{we vre­me po­svu­da ima? Ka­ko li ~o­vek sa­mo mo­`e bi­ti ta­
ko mno­go­bro­jan? Ne­pri­met­no mno­go­bro­jan. I da ono ma­lo le­po­te
~i­ni ne­pri­met­nom. Vi, vi ste ne­iz­le­~i­vo ru­`ni. Ne­mi­lo­srd­no
ste ru­`ni. Da ste ba­rem fan­ta­sti~­no ru­`ni. Ili ~ak baj­ko­vi­
to ru­`ni. Sve­to ru­`ni. Ali ne: Vi ste pro­fa­no ru­`ni. Sva­ko­
dnev­no ru­`ni ~ak i u pra­zni~­noj ode­}i. Ni­ka­da do sa­da ni­je bi­lo
to­li­ko mla­de­na­ca ru­`nih kao no}, i to ni­je sa­mo gre­{ka svad­
bar­skih fo­to­gra­fa. Pro­sta~­ki ru­`ni kao pro­sta~­ki ko­rov, ne,
ne­iz­mer­no ru­`ni­ji, ne­iz­mer­no ru­`ni. To vam sve do­la­zi oda­tle
{to ste po­sta­li pre­po­zna­tqi­vi ve} na pr­vi po­gled. Ti: po­zna­
jem te: otva­ra{ ki­{o­bran ve} kod pr­ve ka­pi ki­{e. A ti: Te­be kod
ku­}e i{­~e­ku­je be­la pu­dli­ca. Ka­ko sa­mo drh­ti i cvi­li iza vra­ta
tvo­ga sta­na, za­pe­~a­}e­nih sa se­dam bra­va. Ka­da }e ve} jed­nom bi­ti
pu­dli­ca ko­je ne iz­gle­da­ju kao pu­di­li­ce? Ko­je se i ne zo­vu ‘pu­dli­
ce’? Oda­kle uop­{te ide­ja da bi pu­dli­ce mo­gle ima­ti ne­{to pod
ko­`om? I kad }e se ve} jed­nom pro­iz­vo­di­ti ci­ga­re­te ko­je vi­{e ne
di­me? Ran­ci, ko­ji su pra­vi ran­ci, a ne tor­bi­ce za {min­ku oka­
~e­ne na le­|a? A te­be po­zna­jem: na tvo­me is­ke­`e­nom li­cu od­mah
se vi­di da si pra­vi prav­ca­ti li­sta~ sa­ti­ri~­nih ~a­so­pi­sa, ili
28
66 – Vu~­hajn (Wutsche­in) deo me­sta Mag­da­len­sberg (Mag­da­len­sberg) u bli­zi­ni Ce­lov­ca (Kla­gen­
furt) u austrij­skoj po­kra­ji­ni Ko­ru­{ka. (Prim. prev.)
67 – Kle­fam Xank{n (Clap­ham Jun­cti­on) pre­is­ to­rij­sko ar­he­ol
­ o­{ko na­la­zi­{te na Mal­ti. Ov­de
se, me­|u­tim, ve­ro­vat­no mi­sli na isto­i­me­nu `e­le­zni~­ku sta­ni­cu u Lon­do­nu, kroz ko­ju mo­
ra­ju pro­}i svi vo­zo­vi ~i­ja je kraj­wa sta­ni­ca Va­ter­lo (Wa­ter­loo) ili Vik­to­ri­ja (Vic­to­ria).
Kle­fam Xank{n je naj­ve­}a i naj­pro­met­ni­ja `e­le­zni~­ka sta­ni­ca u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, a
ve­ro­vat­no i u ~i­ta­voj Evro­pi. (Prim. prev.)
68 – Los Ala­mos (Los Ala­mos) ime dva gra­da u SAD, jed­nog u No­vom Mek­si­ku (New Me­xi­co) i jed­nog
u Ka­li­for­ni­ji. Po­zna­ti­ji je Los Ala­mos u No­vom Mek­si­ku, u ko­me se na­la­zi Na­ci­o­nal­
na la­bo­ra­to­ri­ja Los Ala­mos (Los Ala­mos Na­ti­o­nal La­ba­ra­tory) u ko­joj je re­a­li­zo­van Pro­je­
kat Men­hetn (Man­hat­tan Pro­ject), ~i­ji je ciq bio kon­stru­i­sa­we pr­ve atom­ske bom­be. (Prim.
prev.)
69 – Ti­vo­li (Ti­vo­li): ime gra­da u Ita­li­ji, ime gra­da u Tek­sa­su, ime slav­nog za­bav­nog par­ka u Ko­
pen­ha­ge­nu, ali i ni­za dru­gih za­bav­nih par­ko­va u ~i­ta­vom sve­tu, ime re­vi­jal­nog po­zo­ri­{ta
u ne­ma~­kom gra­du Ham­bur­gu, ime fud­bal­skog sta­di­o­na u Ahe­nu (Aac­hen), u Ne­ma~­koj, ime
tram­vaj­ske sta­ni­ce u Kar­lsru­eu (Kar­lsru­he) itd. (Prim. prev.)
70 – U pi­ta­wu bi mo­gla bi­ti isto­im
­ e­na cr­kva u ita­li­jan­skom gra­du Tra­sta­ve­re (Tra­sta­ve­re).
(Prim. prev.)
mo­`da `va­ka~ `va­ka­}e gu­me? Zu­ra­~i u sa­ti­ru i `va­ka­~i `va­ka-­
}e gu­me, uje­di­ni­te se! A ti, ja­sno se vi­di da si ~i­ta­lac sport­skih
`ur­na­la, uvek no­si{ sa so­bom tu ka­ci­gu – na ko­joj ti se ru­ci ju­~e
kla­ti­la? na ko­joj }e ti se su­tra kla­ti­ti? – a le­ti se ceo umac­ka{
kre­mom za sa­mo­po­tam­wi­va­we, ali oko o~i­ju osta­je{ si­ra­sto beo,
od ogrom­nih na­o­~a­ra za sun­ce. Ako bi, me­|u­tim, na­stu­pio u ne­kom
zim­skom fil­mu, kad otvo­ri{ gu­bi­cu dah ti se ni­ka­da ne bi za­ma­
glio. A ti: to {to stal­no mr­{ti{ ~e­lo, ni u kom slu­~a­ju ne zna­
~i da o ne­~e­mu raz­mi­{qa{. Vi­dim unu­tra­{wost tvo­je lo­ba­we:
pra­zna je, pra­zna. Ni­~eg u woj ne­ma, osim jed­nog mi­{a kli­kom,71 a
i taj je bed­ni­ji od naj­bed­ni­jeg cr­kve­nog mi­{a. A vi­dim i unu­tra­
{wost tvo­ga sr­ca: isu­{e­ni bu­nar u ste­pi. A ti ta­mo, s tim svo­jim
bo­ja­di­sa­nim xem­pe­rom s ti­be­tan­skim mo­ti­vi­ma (ve­}i­na we­go­vih
evo­ka­ci­ja uop­{te ne od­go­va­ra iz­gle­du put­ni­ka ko­ji­ma se u da­
tom tre­nut­ku obra­}a): ne­de­qom i pra­zni­kom za­gu­{u­je{ mi sve
mo­je uli­ce sa svo­jim de­se­ti­na­ma hi­qa­da su­vo­za­~a rol­{ua. Ha, a
ti ta­mo {to to svo­je kan­ce­la­rij­sko du­pe bri­{e{ tir­ki­zno­ze­le­
nim he­lan­ka­ma za trim-sta­zu, dok su ti o~i i u{i pri­tom sa­mo
pu­ki za­os­ ta­ci iz mra~­ne pro­{lo­sti, kao sle­po cre­vo, ili je­tra,
ili {ta god be­{e. Ume­sto da po­ra­stu i raz­vi­ju se, da se la­}a­ju i da
se pri­hva­ta­ju, za­kr­`qa­le su u ma­le, ma­le ru­ke, po­gle­daj­te sa­mo,
sva­ko no­vo­ro­|en­~e ima­lo je ne­ka­da sna­`ni­je ru­ke ne­go {to ih ti
da­nas ima{. A ti ta­mo – ah, vi, mo­ja naj­dra­`a igro na sre­}u –
No­va sta­ni­ca: No­um72 – Be­ring – Li­ka­vi­tos73? Opet iz­la­zi
po­ve­}a ure­|e­na go­mi­la put­ni­ka (ali ih, upr­kos to­me, u va­go­nu
osta­je sa­svim do­voq­no). Vo­`wa se br­zo na­sta­vqa. Div­qi ^o­vek
pro­du­`a­va svo­ju pri­~u:
17. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Ti si ~lan pen­zi­o­ner­skog pla­ni­nar­skog dru­ tva Fir­sten­fel­dbruk74 ili Pe­gaz, po­zna­jem te: Na sle­de­}oj sta­
{
ni­ci se na­la­zi{ sa svo­jim vre­me­{nim su-~er­ga­ri­ma, pa }e­te on­da
ubr­za­nim ko­ra­kom ot­pe­{a­~i­ti do Por Ro­a­ja­la75. Tvoj tim: ko­li­ko
71 – U ori­gi­na­lu sto­ji oka­zi­o­nal­ni ob­lik Klic­kma­us, dok je u slo­`e­ni­ci sa zna­~e­wem ‘klik mi­
{om’ re­do­sled kom­po­ne­na­ta obr­nut, tj. re~ gla­si Ma­u­sklick. (Prim. prev.)
72 – No­um (No­me) gra­di} na Aqa­sci. Ima ne­{to ma­we od 4 000 sta­nov­ni­ka. Kra­jem XIX ve­ka
u we­go­voj oko­li­ni je ot­kri­ve­no zla­to, i to je ot­kri­}e pro­iz­ve­lo pra­vu zlat­nu gro­zni­cu.
(Prim. prev.)
73 – Li­ka­vos je br­do u Ati­ni, naj­vi­{a ta~­ka tog gra­da. Na we­go­vom vr­hu na­la­zi se cr­kva. Li­ka­
vos pred­sta­vqa ve­li­ku tu­ri­sti~­ku atrak­ci­ju, za­to {to se s we­ga pru­`a iz­u­zet­no lep po­gled
na grad. (Prim. prev.)
74 – Fir­sten­fel­dbruk (Fürsten­fel­dbruck) je grad u Ba­var­skoj. Ima oko 35 000 sta­nov­ni­ka, a na­la­
zi se 25 km se­ve­ro­za­pad­no od Min­he­na. (Prim. prev.)
75 – Ov­de se, po sve­mu su­de­}i, mi­sli na po­zna­ti ma­na­stir Por Ro­aj­ al (Port Royal de Champs), ko­
ji le­`i se­ve­ro­za­pad­no od Ve­r­sa­ja. Ovo ime, sa­mo u en­gle­skoj ver­zi­ji Port Ro­jal (Port Royal),
no­se, ina­~e, i ne­ka­da­{wi glav­ni grad Ja­maj­ke, je­dan grad u Pen­sil­va­ni­ji, kao i je­dan gra­
di} u Ser­ver­noj Ka­ro­li­ni, SAD. (Prim. prev.)
29
30
star, to­li­ko i `i­va­han, ko­li­ko `i­va­han, to­li­ko i {a­ren. [to
sta­ri­ji, tim `i­vah­ni­ji, i tim {a­re­ni­ji. A na sva­kom mar­{u po
je­dan od vas osta­vi ko­sti, pa­da u ja­rak, da ni­ka­da vi­{e iz we­ga ne
usta­ne. Do­sta s gu­qe­wem i o{tre­wem tih va­{ih pla­sti~­nih an­dr­
mo­qa za br­zo ho­da­we. Zar ~ak i iz mr­tva~­kog kov­~e­ga tre­ba da ti
si­ja­ju te tvo­je pa­ti­ke, pru­ga­ste kao krom­pi­ro­va zla­ti­ca, i te tvo­je
sport­ske ~a­ra­pe, ta~­ka­ste kao bu­ba­ma­ra? Ba{ kao i flu­o­re­scent­
ne pru­ge na do­wem de­lu tvo­je tre­ner­ke? Ka­ko je sa­mo tvoj po­sao,
dok je jo{ bio po­sao, ulep­{a­vao i te­be i me­ne. A sa­da, ah, to sil­
no, sil­no slo­bod­no vre­me: ka­ko te je na­ka­znim sa­mo u~i­ni­lo. Rad,
znak `i­vo­ta. A sa­da: znak tvog `i­vo­ta: pa­ra­di­ra­we. Ka­kvo pa­ra­
di­ra­we? Di­za­we pra­{i­ne. Ah, svi ti ra­to­vi u slo­bod­no vre­me. Vi
ta­mo, sne­ve­se­qe­ni go­sti. Ra­di­te na da­qin­ski upra­vqa~, ume­sto
da vas po­kre­}e zov da­qi­ne. Vra­ti­te se – sa­mo gde? Pro­me­ni­te mi­
{qe­we – sa­mo: ka­ko? Da, da li vam je stvar­no neo­p­hod­na ova va­{a
sva­ko­dnev­na de­on
­ i­ca ov­de? Va­{a sta­za na ko­joj ste za­{ti­}e­ni od
di­vqih maj­mu­na? Gu­bi­te se u bes­pu­}e – sa­mo: po­sto­ji li jo{ uvek
bes­pu­}e? [ta je s va­{im mar­{i­ra­wem kroz ste­pu, qu­di? S va­{im
pe­{a­~e­wem pre­ko Mr­tvog mo­ra? Ume­sto pre­vr­nu­tog ka~­ke­ta i ma­
|i­o­ni­~ar­skog {e­{i­ra, so­ko­lo­vo pe­ro na tvo­me te­me­nu sa­mo­u­ve­
re­na je kru­na na tvo­me sa­mo­u­ve­re­nom se­de­la~­kom li­cu. I skla­waj
taj svoj umet­ni~­ki {al ko­ji si oba­vio oko vra­ta, ~i­ja dva kra­ja,
pa­ra­lel­no u dla­ku, le­`e na tvo­jim ko­{~a­tim ru­`nim ra­me­ni­ma,
to­li­ko ru­`ni da se ~o­ve­ku dig­ne ko­sa na gla­vi. I skla­waj te svo­
je ka­u­boj­ske ~i­zme, u ko­ji­ma ga­zi{ kao da wi­ma uda­ra{ o vra­ta
pa­kla. A ti ta­mo, od­mah te ~o­vek pro­zre: ma­le u{i, sla­bo pam­}e­we. A te tvo­je o{tre obr­ve: ne­sre­}an brak, za­qu­bqen u raz­vo­de.
A tvo­je ma­le o~i: skri­va{ tu­gu }u­ta­wem – ve­ru­je{ da si ute­kao u
}u­ta­we – ali se u }u­ta­we ne mo­`e ute­}i. A ti, bo­ga­ta­{u je­dan: sva­
ki je bo­ga­ta{ su­vi­{an ~o­vek. Vi da­na­{wi qu­di: ru­`ni ste kao
{to ni­ka­kvi qu­di ni­ka­da ni­su bi­li. Ti, ne­znan­ko, pre­po­zna­li su
te: ti si ona {to bes­kraj­no blo­ki­ra ka­su u su­prer­mar­ke­tu, iako
si ku­po­vi­nu odav­no oba­vi­la. To {to ti se ne vra­}a u sa­mo­ti­wi te
tvo­je hlad­ne, jad­ne i ~e­mer­ne izbe ni­je ni­ka­kvo ~u­do: Ali to jo{
uvek ni iz­da­le­ka ni­je raz­log da svo­jim bes­ko­na~­nim ble­be­ta­wem
sa ka­sir­kom kra­de{ vre­me qu­di­ma u re­du iza se­be. A ti, ti si ona
{to bes­kraj­no du­go pre­bi­ra nov­~i­}e u nov­~a­ni­ku op­to­~e­nom kr­
znom, na­sle­|e­nom od ba­be: ve} ti se po gra­|i vi­di ko­li­ko si ne­za­o­
bi­la­zna. A ti, ti si onaj {to za {an­kom bes­kraj­no du­go lu­pa sa par
bed­nih cvo­wa­ka. A ti, ti si onaj {to ve­~i­to igra lo­to i sport­sku
prog­no­zu, od ju­tra do mra­ka gre­be i ~e­pr­ka, a jo{ ni­ka­da ni­{ta
ni­si osvo­jio – osim jed­nom de­set di­na­ra – i ni­ka­da ni­{ta ne­}e{
ni osvo­ji­ti. A ti, ti si onaj {to uvek pi­je iz fla­{e, i kod sva­kog
gu­tqa­ja se za­grc­ne{. A ti, ti si onaj ko­ji se­da di­rekt­no me­ni pod
nos, ~ak i on­da ka­da su sva dru­ga me­sta slo­bod­na, i ko­ji mi dah­}e
u li­ce, i te­ra me da sklo­nim no­ge. A je­di­no {ta si na­u­~io, to je da
pra­vi{ ko­lu­ti­}e od di­ma, ali ti se zbog to­ga odav­no vi­{e ni­ko ne
di­vi. A ti ta­mo, to {to si jed­nom do­`i­veo qu­bav svog `i­vo­ta ni
iz­da­le­ka ti ne da­je za pra­vo da pa­ra­di­ra{ sa bla­`e­nim iz­ra­zom
na li­cu i ve­~i­tim tra­gom svo­je qu­ba­vi u bla­`e­nim o~i­ma – trag,
ve­~an?: sad }u iz­bri­sa­ti taj trag – iz­bri­sao sam ga. A po te­bi i po
tvom bes­kraj­no na­bre­klom vra­tu, od­mah se vi­di: si­gur­no sve zna{.
Sve si znao ve} kao ma­lo de­te. Te­bi ne­ma ko {ta da ka­`e. Ni ka­da
si bio de­te, ni­ko ni­je imao {ta da ti ka­`e. Ti­me {to ga na­sta­wu­je­
te, ti i te­bi sli~­ni pu­sto­{i­te svet. A ti ta­mo, {to si skroz okre­
nut spoq­wem sve­tu: {ta to jo{ ima ta­mo na­po­qu? A ti ta­mo, {to
si skroz okre­nut unu­tra­{wem sve­tu: {ta to jo{ ima ta­mo unu­tra?
A po te­bi vi­dim da si stvo­ren za sto­go­di­{wi `i­vot: Ali ~e­mu to?
Za ko­ga to? Bla­go na­ma. A po te­bi ta­mo vi­dim: ti ni­ka­da u `i­vo­tu
jo{ ni­si vi­deo ka­ko nad vo­dom igra ne­ka zve­zda. A ti ta­mo: ener­
gi~­no i sil­no kre­}e{ u sva­ku ak­ci­ju, ~ak i ako je u pi­ta­wu obi~­no
ki­ja­we – a on­da, na kra­ju, ba{ kao i kad ki­ja{, ne bu­de ni­{ta, ni
gla­sa – ni­{ta `i­vo. A na tvo­me li­cu ve} se una­pred mo­`e pro­~i­
ta­ti ka­ko iz­gle­da onaj, ili ona, kod ko­ga ili ko­je si kre­nuo: vi­di
se da se wi­ho­va ru­`no­}a mo­`e me­ri­ti s tvo­jom. A ti ta­mo: to {to
si za­tvo­rio o~i i {to se pra­vi{ da spa­va{, to ti ni­ma­lo ne­}e po­
mo­}i: do­spe­}e{ ta­mo gde ne `e­li{ da do­spe{, a je­di­no je iz­ve­sno
da to ne­}e bi­ti tvo­ja do­mo­vi­na. A uko­li­ko ko­jim slu­~a­jem i bu­de,
to se mo­`e zbi­ti je­di­no uko­li­ko bi ra­di­je pri­stao da bu­de{ bi­lo
gde, sa­mo ne u svo­joj pro­kle­toj do­mo­vi­ni. A ti ta­mo: ka­ko sa­mo str­
pqi­ve o~i ima{. Tvo­je str­pqe­we: pri­hva­ta{ sve, ~ak i naj­ve­}u
ne­prav­du, u~i­we­nu pra­ti­o­cu, u~i­we­nu su­se­du, u~i­we­nu te­bi – gde
li se to mo­`e ku­pi­ti str­pqe­we po­put tvo­ga? A ti ta­mo: {ta se to
ta­ko sme­ju­qi{ u se­bi? [ta? Ali sa­mo se ti sme­ju­qi i da­qe – to ti
je po­sled­wi put. A ti s tim svo­jim iz­ra­zom li­ca, kao da si Spa­si­
lac ^i­ta­vog Sve­ta: Bi­ti S^S ni­je vi­{e ni­ma­lo te­{ko – do­voq­no
je da se uni­{ti ne­ki dru­gi svet – ah, taj dru­gi svet. A ti ta­mo, {to
si se ta­ko sa­war­ski za­gle­dao u sop­stve­nu ak­ten-ta­{nu: upra­vo si
osu­dio ne­ko­ga na de­set go­di­na ro­bi­je. A ti, na­ka­zni re­a­li­sto, s no­
vi­na­ma ras­kri­qe­nim ta­ko {i­ro­ko da za­u­zi­ma­ju me­sto oni­ma oko
te­be: da li si na­ka­zni re­a­li­sta po­stao od ~i­ta­wa no­vi­na? ili si,
obr­nu­to, od sa­mo­ga po­~et­ka bio ta­kav na­ka­zni re­a­li­sta, da ti ni­je
pre­o­sta­lo ni­{ta dru­go ne­go da ~i­ta{ no­vi­ne? A ti ta­mo: po to­me
ka­ko sto­lu­je{, ja­sno je da si ne­ko na­stav­no oso­bqe, i to ne­ko ko­
je stal­no ne­{to pro­gla­{a­va, ~ak i ka­da ne­ma {ta da ka­`e, i to
{to ti o~i ta­ko sja­je, to do­la­zi oda­tle {to si svo­jom isu­ka­nom
cr­ve­nom olov­kom upra­vo sa­tro tri tu­ce­ta {kol­skih za­da­ta­ka. Ah,
po­vre­de. Ali na­vod­no su po­vre­de gne­zda za cve­}e? A ti –
31
Voz sti­`e na na­red­nu sta­ni­cu. Go­mi­la put­ni­ka iz­la­zi. (U
va­go­nu osta­je jo{ ne­ko­li­ko put­ni­ka.) Ime sta­ni­ce: Slav­kov76 –
Pa­vi­ja77 – Nav­pak­tos78 – Epi­da­ur79? Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi
~o­vek pro­du­`a­va svo­ju pri­~u:
18. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: – ti ta­mo, sa de­te­tom oka­~e­nim spre­da, na
gru­di­ma, to­kom ~i­ta­ve vo­`we: {ta ti je de­te sa­mo u~i­ni­lo da sve
to vre­me mo­ra da gle­da u maj­ku? I ti s tim svo­jim ogor­~e­nim za­
ko­no­dav­nim li­cem: ka­kav li }e{ sa­mo za­kon ti to da­va­ti? Flo­res
cen­tes di­es tran­si­e­rung si­cut um­bra. A vi ste par sa za­jed­ni~­kom
vi­zit­kar­tom, na ko­joj i `e­na no­si mu­{kar­~e­vo ime i na ko­joj su
na­bro­ja­na i sva va­{a de­ca: go­spo­din i go­spo­|a Hans Mi­ler i wi­
ho­va ping-pong-igra­ju­}a i do-mra­ka-kla­ri­net-svi­ra­ju­}a de­ca. A
ti si onaj {to u slo­bod­no vre­me svi­ra vi­o­lon­~e­lo, i pri­tom ne­
pre­kid­no mu­mla. Re­ci, ko jo{ mo­`e da pod­ne­se ta­ko ne­kog, re­ci,
ko? Mu­zi­ka po­ve­zu­je? Mu­zi­ka raz­dva­ja, i to ka­ko! Mu­zi­ka uno­si
raz­dor, i to ka­kav! Ni­{ta ne uno­si ta­kav raz­dor kao mu­zi­ka. Ili
ne? A ti si onaj {to ve} u mar­tu is­pred me­ne ku­pu­je kar­tu za 13.
sep­tem­bar po pod­ne, za ~i­ta­vu svo­ju mno­go­broj­nu fa­mi­li­ju – ni­je
ni ~u­do {to u mo­me vo­qe­nom vo­zu po­no­vo ne­}e bi­ti me­sta. A te­be,
te­be sam vi­deo jed­nom ka­ko sto­ji{ u {u­mi: Ba{ le­po! po­mi­slio
sam: Ko­na~­no za­mi­{qen ~o­vek, ko­na~­no pra­vi ~o­vek. Ali ti si
ta­mo sta­jao sa­mo za­to {to si ~e­kao svo­ga psa. Vi, da­na­{wi qu­di:
ru­`ni ste kao {to qu­di to jo{ ni­ka­da ni­su bi­li. ^ak vas ni sre­}a
i ra­dost ne ~i­ne le­pim, ve} iz­gle­da­te zbu­we­no, kao da vas je ne­ko
uhva­tio na de­lu. Ru­`ni? Ne­le­pi. Tre­ba vas za­vi­ti u cr­no, pa da
ko­na~­no pre­sta­ne­te da na­stu­pa­te kao te­la i po­no­vo po­sta­ne­te si­
lu­e­te, kao {to put­ni­ci­ma i pri­li­~i. Zar ni­su va­{a te­la ra­ni­je
bi­la slo­va, ko­ja se sri­~u? Ra­ni­je? Ni­ka­da? Sa­da je u sva­kom slu­
~a­ju ta­ko: sva­ko je te­lo ne­~i­tqi­va `vr­qo­ti­na, ko­ju ni sam Bog ne
bi mo­gao da pro­~i­ta? Mo­`da bi­ste sa­mo kao une­sre­}e­ni­ci si­ja­li
od isti­ne, qu­di. Kao da­vqe­ni­ci bi­li bi­ste lep­{i no {to ste sa­
da ov­de. Kao obe­{e­ni­ci do­bi­li bi­ste na do­sto­jan­stvu. U ~am­cu na
32
76 – Slav­kov je ~e­{ki gra­di} u bli­zi­ni Br­na. We­go­vo ne­ma~­ko ime je Auster­lic (Auster­litz). Po­
znat je pre sve­ga po bi­ci ko­ja se 1805. go­di­ne od­i­gra­la u we­go­voj bli­zi­ni, u ko­joj je Na­po­le­on
po­ra­zio udru­`e­ne austrij­ske i ru­ske tru­pe Fran­ca II i Alek­san­dra I. (Prim. prev.)
77 – Pa­vi­ja (Pa­via) grad u Lom­bar­di­ji, u Ita­li­ji, uda­qen oko 35 km od Mi­la­na. Grad je po­znat
kao pri­vred­ni cen­tar i kao se­di­{te jed­nog od naj­sta­ri­jih uni­ver­zi­te­ta u Evro­pi. (Prim.
prev.)
78 – Nav­pak­tos (it. Le­pan­to) lu~­ki grad u Ko­rint­skom za­li­vu, u Gr~­koj, u ko­jem da­nas `i­vi oko
20 000 sta­nov­ni­ka. Po­znat je po to­me {to je to­kom Pe­lo­po­ne­skog ra­ta bio jed­no od upo­ri­{ta
atin­ske flo­te, ali pre sve­ga po bi­ci kod Le­pan­ta iz 1571. go­di­ne. U ovoj su po­mor­skoj bi­ci
ve­ne­ci­jan­sko-{pan­ske tru­pe po­ra­zi­le broj­~a­no nad­mo}­nu tur­sku mor­na­ri­cu. Sma­tra se da
je taj po­raz ozna­~io po­~e­tak kra­ja tur­ske pre­vla­sti na Me­di­te­ra­nu. (Prim. prev.)
79 – Epi­da­ur je an­ti~­ko gr~­ko sve­ti­li­{te na Pe­lo­po­ne­zu po­sve­}e­no Askle­pi­ju. Epi­da­ur je naj­
po­zna­ti­ji po po­zo­ri­{tu iz III ve­ka pre no­ve ere, ko­je je mo­glo da pri­mi go­to­vo 15 000 gle­da­
la­ca, i u ko­me se ~ak i da­nas iz­vo­de kla­si~­ne tra­ge­di­je. (Prim. prev.)
ve­sla iz­gu­bqe­nom na otvo­re­nom mo­ru bi­li bi­ste pri­zor vre­dan
pa­`we. Ali ko }e jo{ zna­ti ka­kve bi ko­ri­sti mo­glo bi­ti od va­
{e ru­`no­}e, ko­joj kra­ja ne­ma. Va­{a le­po­ta, ka­da bi se iz­ne­na­da
vra­ti­la, mo­`da bi me sa­mo uz­ne­mi­ri­la. Va­{a ru­`no­}a, ma ka­ko
po­ra­zna bi­la, ba­rem de­lu­je umi­ru­ju­}e. Va­{a le­po­ta, qu­di, ona bi
me is­pre­pa­da­la. [ta bih to mo­gao da ra­dim s wom? I zar, na kra­ju
kra­je­va, va­{a ru­`no­}a ni­je po­be­do­no­sna? Tri­jum­fal­na? Pro­tiv
we se ne bi mo­gao do­ne­ti ni­ka­kav za­kon, ona sa­ma pi­{e za­ko­ne.
Ne mo­`e li se pro­tiv nad­mo­}i va­{e ru­`no­}e u~i­ni­ti i{ta dru­
go do da se ona za­vo­li, kao i vi? Ali avaj, {ta bih dao, sa­mo da
na tre­nu­tak vi­dim ka­ko se va­{a nad­mo}­na ru­`no­}a pre­tva­ra u
pre­kli­wu­}u ru­`no­}u. Ah, ka­ko bih sa­mo pao na ko­le­na pred va­
{om pre­kli­wu­}om ru­`no­}om, ba­rem u se­bi. De­te, igraj se po­no­
vo ~i­grom. ]u­{kaj­te me, vi ta­mo. [ip­ko­vi i smo­kve. Ro­de i ga­
vra­ni. Da, qu­bav se uvek okon­~a. Go­spo­de, opro­sti im jer ne zna­ju
{ta ra­de? Ne, ne­moj im opro­sti­ti, jer ne zna­ju ka­kvi su. (Sad se
kon­cen­tri­{e za „po­sled­we po­gr­de“). Ti se ta­mo pra­vi{ kao da si
ukqu­~en u po­nu­du. Ali {ta ti to ima{ da po­nu­di{? A, {ta? – Ti,
nad­me­ni ~o­ve­~e: ni­ka­da ni­si nad­ra­stao svo­je sla­bo­sti, sa­mo si
se na­di­mao. A ti, s tom svo­jom min­|u­{om, ko­ja ti se kla­ta­ri nad
dva­na­e­sto­xep­nim avan­tu­ri­sti~­kim pan­ta­lo­na­ma. Avan­tu­ra? Ka­
kva avan­tu­ra? Na te­bi ne­ma ni­~e­ga {to bi tre­ba­lo po­zdra­vi­ti,
osim mo­`da tih tvo­jih tu­`nih bu­ti­na. A ti, po­vrat­ni­~e sa jo{
jed­nog pu­ta oko sve­ta, ko­ji te je u~i­nio sa­mo jo{ glu­pqim ne­go
{to si ve} bio glup od ro­|e­wa, jer pu­to­va­wa qu­de da­nas ~i­ne ne­
ve­ro­vat­no glu­pim, zar ne? (Zar ne go­vo­ri sve vi­{e u pra­zan pro­
stor, gde ni­ko­ga ne­ma? ili ba­rem na­po­la u pra­zan pro­stor?) – A
ti, vin­dja~­ni ~o­ve­~e: ka­ko sa­mo ve} ko­ra­~a{ u toj tvo­joj vin­djak­
ni, tim tvo­jim vin­dja~­nim ko­ra­kom, i ka­ko sa­mo pri­tom na sva­
kih ne­ko­li­ko ko­ra­ka iz­ba­cu­je{ ot­pad iz te svo­je vin­djak­ne. – Vi,
za­ro­bqe­ni­ci da­na­{wi­ce: Mo­ra bi­ti da su pre­i­sto­rij­ske hor­de
bi­le ne­iz­re­ci­vo le­pe u po­re­|e­wu s mi­li­o­ni­ma i mi­li­jar­da­ma sa­
vre­me­ni~­kih hor­di. [ta li ja to sa­mo ra­dim ov­de, u sve­va­se­qen­
skoj le­gi­ji stra­na­ca? Ne­moj se­de­ti tu, kao da je ko­ren tog ta­mo
bu­se­na na tvo­joj gla­vi cen­tar sve­ta. Da, tre­{wa u tvo­me dvo­ri­
{tu naj­lep­{e cve­ta: kao {to je po­zna­to da naj­glu­pqi se­qa­ci ga­je
naj­ve­}e krom­pi­re,80 ta­ko i u ba­{ti naj­i­skva­re­ni­jeg su­se­da pu­pe
naj­lep­{i cve­to­vi. Ah, evo ko­na~­no to­po­ta kow­skih ko­pi­ta: ne, to
po as­fal­tu opet sa­mo ~an­gr­qa­ju va­{i pro­kle­ti ko­fe­ri na to~­ki­}e, u prat­wi {kol­skih tor­bi na to~­ki­}e va­{ih po­to­ma­ka. Ja sam
ta~­ka, ali ne na va­{em „i“, mo­li­}u le­po.81 Ka­ko ste sa­mo ru­`no
80 – Na ne­ma~­kom je­zi­ku po­sto­ji po­slo­vi­ca ‘die dümmsten Ba­u­ern ha­ben die dic­ksten / größten
Kar­tof­feln’. Po zna­~e­wu woj u srp­skom je­zi­ku – gru­bo – od­go­va­ra­ju iz­ra­zi ‘ro­di me maj­ko
sre}­nog, pa me ba­ci na |u­bre’ ili ‘pi­ja­nom i lu­dom i Bog po­ma­`e’. (Prim. prev.)
81 – U ori­gi­na­lu sto­ji: „Ich sei der Drit­te, aber bit­te nicht in euerem Bun­de“. Iz­raz der Drit­te im
Bun­de do­slov­no zna­~i ‘tre­}i u sa­ve­zu, pak­tu’, a za­pra­vo ozna­~a­va oso­bu ko­ja upot­pu­wu­je ne­
ku gru­pu. (Prim. prev.)
33
ti­hi: ko bi sa­mo po­mi­slio da uop­{te po­sto­ji ta­ko ru­`na ti­{i­na?
A ti, je­dan­za­re­ztri­~e­ti­ri­pet-pu­ta-ko­ren-iz-osam­de­se­ti­se­dam. A
ti, `e­no-u-bun­di: ho­}e{ li mi ko­na~­no jed­nom pri­dr­`a­ti vra­ta?
Ti, sme­|o­ko­sa. Ti, cr­no­pla­vo­i­ze­le­no­o­ki. Ti, or­lov­sko­no­si. Ti,
du­go­no­ga. Ti, {i­ro­ko­ra­me­ni. Ti, usko­ku­ka. Ti, iz­o­pa­~e­ni de­ko­
ru je­dan. Da ne ve­ru­jem u o~i­gled­no? Na­`a­lost, mo­gu da ve­ru­jem
jo{ sa­mo u o~i­gled­no. Da sklo­nim po­gled sa vas? ^o­vek je i ta­ko
iz­gu­bqen. Da gle­dam u vas? Tek ta­da iz­gu­bqen. Ti pa­ti{? On ona
ono pa­ti. Mi pa­ti­mo. Oni pa­te. Par­ci­fal!82 Lan­se­lot! Gi­ne­vra!83
Tar­se­ne­fi­da!
Voz sti­`e na sta­ni­cu. Put­ni­ci su pod­u­pr­li gla­ve ru­ka­ma.
Jed­no ili dvo­je je za­pla­ka­lo, ili ~ak za­je­ca­lo – ne­za­vi­sno od re­
~i Di­vqeg ^o­ve­ka. Je­dan je skli­znuo sa se­di­{ta, pa su ga po­di­gli,
pri­dr­`a­li. Je­dan je za­bo se­bi no` u sto­mak, ali pot­pu­no ne­za­
pa­`e­no. Sa­da svi oni od­la­ze, slo­`no, ta­ko da u va­go­nu osta­je sa­
mo Di­vqi ^o­vek. Ni­ko ne ula­zi. Ime sta­ni­ce: Do­li­na84 – La Paz
– Erd­berg85? Vo­`wa se na­sta­vqa. Di­vqi ^o­vek du­go ne pro­go­va­ra.
On­da po­~i­we da mi­~e usna­ma, ali se ne mo­`e ra­za­bra­ti {ta go­
vo­ri. Po­tom re­~i po­sta­ju ra­zu­mqi­ve, a we­gov bluz po­ste­pe­no
pre­ra­sta u ne­ku vr­stu ro­ka:
19. SCENA
DI­VQI ^O­VEK: Ko­na~­no sam. Ni `i­ve du­{e. Ni­ko­ga, o ni­
ko­ga. Sjaj­no. Pre­div­no. Ko­na~­no je ovo me­sto do­stoj­no ~o­ve­ka.
([i­ri ru­ke u va­go­nu, na­~i­ni ne­ko­li­ko ple­snih ko­ra­ka, igra se
raz­li­~i­tim pred­me­ti­ma – se­di­{ti­ma i po­mo}­nim se­di­{ti­
ma, dr­`a­~i­ma, pro­tiv­po­`ar­nim apa­ra­ti­ma, itd; pred sva­kim
pred­me­tom uz­vi­ku­je: Le­po. – Ta­ko le­po... itd.) Pra­vi raj, kao u
snu. Ko­na~­no je kuc­nuo ~as. Ni­ko­ga, o ni­ko­ga. Ne­be­sa, ni `i­ve du­
{e. Ne­ma vi­{e `u­tih ili qu­bi­~a­stih xem­pe­ra uvu­~e­nih u pan­
ta­lo­ne. Ne­ma vi­{e ma­qa­vih gru­di {to pro­si­ja­va­ju kroz ru­pe za
dug­mi­}e. Ne­ma vi­{e pa­li­ca za golf i re­ke­ta za te­nis, ne­ma ski­
ja­{kih pa­li­ca, ne­ma tv-no­vo­sti, ne­ma tra~-ru­bri­ke, i ne­ma pla­
ka­ta sa tri mi­le­ni­ju­ma po­e­zi­je. Ne­ma vi­{e le­pih pa­ro­va. (Di­vqi
^o­vek sa­mo {to ne za­pe­va.) Ne­ma vi­{e `e­na. I ne­ma vi­{e uni­
for­mi. I ne­ma vi­{e oklem­be­{e­nih usa­na. I ne­ma vi­{e mo­bil­
34
82 – Par­ci­fal (Par­zi­fal) ju­nak isto­i­me­nog spe­va Vol­fra­ma fon E{en­ba­ha (Wol­fram von Eschen­
bach). U od­no­su na po­zna­tu Vag­ne­ro­vu sve­~a­nu scen­sku igru (Bühnen­festspi­el) po­sto­ji raz­li­
ka u pi­sa­wu, bu­du­}i da ova no­si na­slov Par­si­fal (Par­si­fal). (Prim. prev.)
83 – Lan­se­lot je je­dan od vi­te­zo­va okru­glog sto­la. Gi­ne­vra (Gu­i­ne­ve­re, Gen­ne­var, Gi­ne­bra, Gi­ne­
vra, Gi­no­ver, Gen­hu­ma­ra, Gu­e­ni­e­vre, Gwenhwyvar) `e­na Kra­qa Ar­tu­ra i Lan­se­lo­to­va ve­li­
ka qu­bav. (Prim. prev.)
84 – Do­li­na je me­sto u Ukra­ji­ni. (Prim. prev.)
85 – Erd­berg (Erd­berg) ime jed­nog de­la Be­~a, i ime jed­nog se­la u Do­woj Austri­ji. To­po­nim do­slov­
no zna­~i ‘ze­mqa­no br­do’. (Prim. prev.)
nih te­le­fo­na za­de­nu­tih za ka­i­{e­ve, ili ve} ne­gde dru­gde. I ne­ma
vi­{e obri­ja­nih lo­ba­wa, ni }e­la­vih }e­la, ni du­go­ko­sih i krat­
ko­ko­sih. I ne­ma vi­{e ma­lih i ve­li­kih no­se­va. I ne­ma su­ka­wa
na fal­te, ne­ma ci­pe­la sa {pi­ca­stim ili za­o­bqe­nim vr­hom, ne­ma
la­ki­ra­nih nok­ti­ju i ne­ma te­to­va­`a. I ne­ma vi­{e ak­ten-ta­{ni. I
ne­ma vi­{e ter­mo­sa. I ne­ma vi­{e me­se~­nih i go­di­{wih mar­ki­ca
za pre­voz, ni po­vla­sti­ca, ni bes­plat­nih ka­ra­ta. I ne­ma vi­{e iz­
be­gli­ca iz Is­to~­ne i Za­pad­ne Evro­pe. I ne­ma vi­{e ne­za­po­sle­nih
i pro­sja­ka. I ne­ma vi­{e slav­nih qu­di ko­ji pu­tu­ju in­kog­ni­to. I
ne­ma vi­{e re­por­te­ra lo­kal­nih no­vi­na, i ne­ma vi­{e fo­to­gra­fa
sa skri­ve­nom ka­me­rom, i ne­ma vi­{e pe­sni­ka ko­ji taj­no za­pi­su­ju
mo­je re­~i. I ne­ma vi­{e po­li­ca­ja­ca u ci­vi­lu. I ne­ma vi­{e har­
mo­ni­ka­{a. (Na tre­nu­tak on stvar­no za­pe­va i za­svi­ra, mo­`da
har­mo­ni­ku?) – Do­|oh svo­ji­ma / Ne pre­po­zna­{e me / Do­|oh svo­ji­ma
/ I ne pre­po­znah ih. / Ja sam bo­le­stan su­sed / Ubi­}u svog bo­le­snog
su­se­da. / Ro­de i ga­vra­ni / To­po­le i jed­no je­ze­ro... (^i­ni se da voz
ubr­za­va. [kri­pa, lo­mqa­va, tre­{e­we, gr­mqa­vi­na. Kraj tu­ne­la
se na tren uka­`e neo­bra­|e­na li­ti­ca. U va­go­nu sve­tlo po~­ne da
tre­pe­ri. Od­mah po­tom na­sta­vqa se uobi­~a­je­na, ne­u­pa­dqi­va vo­
`wa, je­dva pri­met­na. Di­vqi ^o­vek je i da­qe sam. On­da ko­na~­no
se­da, li­ca okre­nu­ta gle­da­oc
­ i­ma, kao {to je ra­ni­je bio okre­nut
ka dru­gim put­ni­ci­ma. Is­pru­`i no­ge, on­da ih po­no­vo vra­}a pred
se­be, da bi ih na kra­ju pod­vu­kao pod se­di­{te.) Ha, ta­ko je le­po
pra­zno ov­de. Ta­ko sam le­po sam. Ako je ne­gde le­po, on­da to me­sto,
na ko­me je le­po, po­sta­je sva­ko me­sto. Zar ne? Isto kao {to ono me­
sto gde se ~o­vek pla­{i po­sta­je sva­ko me­sto, zar ne? (Glu­mi ma­li
di­ja­log sa sa­mim so­bom.) Ho­}e­mo li sko­ro iza­}i? Da, usko­ro }e­mo
iza­}i. – Ho­}e­mo li on­da oti­}i na pi­}e? – Da, na ~a­{u mle­ka. – Ka­
da je ove go­di­ne Us­krs? – Mi­slim, tek kra­jem apri­la. – Smem li
da te is­pra­tim ku­}i? – Ne, ni­ko me ne­}e pra­ti­ti. – Ah, ni­ko? Ah,
ni­ko. (Fik­tiv­ni di­ja­log pre­ra­sta u ma­lu, ha­o­ti~­nu pri­~u, kao
da ga hva­ta pa­ni­ka. Sti­~e se uti­sak ka­ko se pri­tom sve vi­{e i
vi­{e sku­pqa, uvla­~e­}i gla­vu me­|u ra­me­na i pri­ti­ska­ju­}i {a­ke
iz­me­|u ko­le­na.) ^i­ta­vog le­ta smo se ku­pa­li u Mil­ba­hu86. De­voj­ka
iz su­sed­stva po­ka­za­la nam je pi~­ku, ta­mo na le­di­ni na ko­joj pa­su
kra­ve. Bi­lo nam je vru­}e i za­gu­{qi­vo u gas-ma­ska­ma na­{ih o~e­
va, {to su `i­vo­te osta­vi­li u tun­dri, ali smo u ono vre­me vi­{e od
sve­ga vo­le­li da wu­{i­mo te gu­me­ne sur­le. A se­}a­te li se jo{ ka­ko
ste mi na­pra­vi­li me­sta ka­da sam do­{ao u va{ raz­red kao no­vi
|ak, ka­ko ste mi da­li me­sto u sre­di­ni, tek ta­ko, bez re­~i? I ka­
ko ste me sa­mo gle­da­li onog ok­to­bar­skog ju­tra, dok ste mi i{li u
86 – Mil­bah (Mühlbach) me­sta­{ce na za­pa­du Ne­ma~­ke, sa sve­ga ne­{to vi­{e od 100 sta­nov­ni­ka, i
po­vr­{i­nom ma­wom od 2 km2. To­po­nim aso­ci­ra na zna­~e­we ‘pr­qa­vi po­tok’, prem­da bi se re~
ta­kvog zna­~e­wa pi­sa­la ne­{to dru­ga­~i­je (Müllbach, a ne Mühlbach). (Prim. prev.)
35
su­sret, hi­qa­de i mi­li­on
­ i vas, na Ma­ri­ja­hil­fer [tra­se87, ili je
88
to bio Trg Re­pu­bli­ke ? ili Pu­er­ta del Sol89? – ka­ko ste me gle­
da­li, svi, svi. I, ~e­kaj­te: stre­lac od­lu­~u­ju­}eg go­la on­da, onaj ko­
ga smo svi za­jed­no no­si­li na ra­me­ni­ma, na na­{im ra­me­ni­ma, mi
svi, svi. I ~e­kaj­te, ~e­kaj­te, mo­lim vas: kov­~eg pri­ja­te­qa, na­{eg
pri­ja­te­qa, ko­ga smo svi za­jed­no spu­sti­li u grob­ni­cu na ko­nop­ci­
ma. „Uda­rac kov­~e­ga o ze­mqu ne­{to je sa­vr­{e­no ozbiq­no.“ I, hej,
~e­kaj­te: Na­{a za­jed­ni~­ka vo­`wa pod­zem­nom `e­le­zni­com, na li­
ni­ji se­ver-jug, od pr­ve do po­sled­we sta­ni­ce, gde smo svi iza­{li
za­jed­no, ta­mo kod Ve­li­ke se­ver­ne uli­ce, gde smo se svi opro­sti­li
jed­ni od dru­gih, iako se me­|u­sob­no uop­{te ni­smo ni po­zna­va­li,
iako to­kom ~i­ta­ve vo­`we jed­ni s dru­gi­ma ni­smo pro­go­vo­ri­li ni
re­~i? Ka­ko ste mi da­nas? Ka­ko li vam sa­mo to uspe­va, da tek ta­ko,
bez pro­ble­ma, na­|e­te put ku­}i? Si­gur­no ima­te kod se­be kqu­~e­ve
od sta­na? Pra­vo je ~u­do ka­ko se sva­ki put stig­ne ku­}i? Per­ver­zi­
ja. Za­{to se ne bi­smo jed­no­stav­no vo­zi­li da­qe, sve do tu­`no-bla­
`e­nog kra­ja? Ko­ji broj ci­pe­la no­si­te? Zar va­ma ne ne­do­sta­je pr­vi
sneg? Gde mo­gu da na­|em ta­kve pru­ga­ste ko­{u­qe kao {to su va­{e?
Ho­}e{ li mi oda­ti adre­su svog fri­ze­ra? Ho­}e{ li mi do­pu­sti­ti
da jo{ jed­nom po­lo­`im ru­ku na tvo­je bo­`an­ske bo­ko­ve? Ah, zvo­
na­ste re­si­ce na tvo­joj ha­qi­ni. Ah, iz­vu­~e­ne `i­ce na tvo­jim naj­
lon­ka­ma. Ah, va­{i raz­deq­ci sa stra­ne, le­vo i de­sno. A gde li su
ne­sta­li svi le­vo­ru­ki? A pa­da­vi­~a­ri? I, ah, pr­vi vo­zo­vi on­da, na­
kon vi­{e­me­se~­nog {traj­ka, jo{ uvek pra­zni va­go­ni {to mi­ri­{u
na vo­du za pra­we, i on­da pr­vi put­ni­ci. I, ah, tvo­je otr­ca­ne sta­re
ru­ka­vi­ce na dr­`a­~u, ta­mo, ta­man je bi­lo do­voq­no vre­me­na, us­peo
sam da ih po­qu­bim. Qud­ska le­po­to, gde si? Spa­si me, le­po­to. Iz­
ne­na­|u­ju­}e ste le­pi svo­je­dob­no bi­li, ve­}i­nom le­pi, le­pi kao ve-­
}i­na. Kad ~o­vek za­mi­sli da vas ne­ma: Ka­kva je sa­mo bla­go­dat, kad
~o­vek za­mi­sli da vas ne­ma. Ka­da bih za­mi­slio da vas ne­ma, za me­
ne bi to bi­lo oslo­bo­|e­we. Gde ste, da bih uvek iz­no­va i iz­no­va mo­
gao da za­mi­{qam ka­ko vas ne­ma? Vra­ti­te se – ne, ne vi – va­{e sli­
ke. Ina­~e vas uvek po­svu­da ima – ali ka­da ste mi jed­nom po­treb­ni,
on­da se vo­zi­te ne­kim dru­gim li­ni­ja­ma. S vre­me­na na vre­me, bi­lo
je stvar­no za­~u­|u­ju­}e s va­ma. Za­~u­|u­ju­}e? Da, za­~u­|u­ju­}e. Ne ba{
dra­ma­ti~­no, ali pu­sto­lov­no. Da li je ova­ko bo­qe? Da li je ova­ko
lep­{e? Ah, mo­je ~e­`we za naj­ve­}om gu­`vom. I ka­ko ste se sa­mo
vas dvo­je, go­lup­~i­}i mo­ji, to­kom vo­`we po­sva­|a­li, da bi­ste se na
kra­ju ipak po­mi­ri­li: ka­ko ste se, od­la­ze­}i u raz­li­~i­tim prav­ci­
ma, sa­mo okre­ta­li jed­no za dru­gim, pr­vo ti, a on­da ti, ali ni­ka­da
36
87 – Ma­ri­ja­hil­fer [tra­se (Ma­ri­a­hil­fer Straße), tr­go­vin­ska uli­ca u cen­tru Be­~a. Ova uli­ca ni­je,
me­|u­tim, deo pe­{a~­ke zo­ne, i ro­ba ko­ja se u woj pro­da­je ni­je eks­klu­ziv­na, ve} sa­svim „obi~­
na“. (Prim. prev.)
88 – U ori­gi­na­lu za­i­sta sto­ji ‘Trg Re­pu­bli­ke’. (Prim. prev.)
89 – Pu­er­ta del Sol (Pu­er­ta del Sol) – vid. fu­sno­tu uz 10. Sce­nu. (Prim. prev.)
u istom tre­nut­ku – a on­da ipak ko­na~­no u istom tre­nut­ku: ah, {to
je to bi­lo le­po. (Po­sta­je sve ti­{i.) Ah, ova­ko sam, mo­gu sa­mo da
se spa­ku­jem i da idem. Gde ste sa­mo, dra­ge mo­je na­ka­ze? Kad }e se
ov­de ve} jed­nom vra­ta otvo­ri­ti pred to­po­tom va­{ih no­gu? Da, ve­
ro­vat­no smo za­u­vek pro­i­gra­li sve­tlost ne­ba, i sve­tlost od­o­zgo.
Ili ni­smo? Do­la­zi­mo do iz­ra­`a­ja jo{ sa­mo ov­de, pod sve­tlo­{}u
ka­ta­kom­bi? Ili ne? Si­{ao si ov­de u pod­ze­mqe, da ne bi umro sam?
O~e­ku­je{ li po­sled­wu svet­ko­vi­nu ov­de do­le u vre­vi? A ipak }e{
umre­ti sam, umi­ri se, ne­moj se umi­ri­ti –
Voz ula­zi u na­red­nu sta­ni­cu: Bar­net – Nu­e­va Nu­man­si­ja90?
Di­vqi ^o­vek osta­je da ~u­~i. Ka­{qe, kao da o~e­ku­je da mu ne­ko
od­go­vo­ri. Uz­di­{e, ~ak i dah­}e, kao da o~e­ku­je od­go­vor. Zvi­`di,
kao da tra­`i od­go­vor. Pe­vu­{i, ve­o­ma pro­dor­no, kao da tra­`i
od­go­vor. Od­go­vo­ra ne­ma. A on­da ula­zi je­dan je­di­ni put­nik: o~a­
ra­va­ju­}e le­pa `e­na, otrov­no le­pa po­put Me­du­ze, i od­go­va­ra­ju­}e
ob­u­~e­na u odo­ru su­di­je ili osvet­ni­ka. On se pred wom jo{ vi­{e
sku­pi, kao da je na op­tu­`e­ni~­koj klu­pi za naj­bed­ni­je gre­{ni­ke.
Vo­`wa se na­sta­vqa do na­red­ne, po­sled­we sta­ni­ce.
20. SCENA
No­va Put­ni­ca ili Di­vqa @e­na se na­kon kra­}e pa­u­ze us­ho­da
go­re-do­le po va­go­nu, a s vre­me­na na vre­me ~ak i okre­}e le­|a Di­
vqem ^o­ve­ku. On­da mu ze­va u li­ce. Na kra­ju po­~i­we da re­`i na
we­ga: Pre­ka­sno. Pre­ka­sno do­la­zi tvo­je ka­ja­we. Ti, ome­ta­~u jav­nog
re­da. Ti, re­me­ti­o~
­ e jav­nog mi­ra. Si­gur­no mi­sli{ da si nam re­kao
sve {to tre­ba, i da je tvo­ja po­sled­wa? Ali ne­}e{ mi po­be­}i tek
ta­ko. Mi­sli{ da su ti go­sti tu­rob­ni? Ne, ti si tu­ro­ban do­ma­}in.
Mr­zo­vo­qan kao raz­o~
­ a­ra­ni qu­bav­nik. Ili kao ne­sre}­no za­qu­
bqe­ni. Sa­mo raz­o­~a­ra­ni qu­bav­ni­ci i ne­sre}­no za­qu­bqe­ni mo­gu
bi­ti to­li­ko te­meq­no mr­zo­voq­ni. Ili, mo­`da, ne? Ili, mo­`da,
ne? Ne gle­daj me kad ti se obra­}am. Ako me po­gle­da{, go­tov si.
(Di­vqi ^o­vek i da­qe hip­no­ti­sa­no zu­ri u wu, i po­la­ko po­~i­we da
se kre­}e u rit­mu we­ne ti­ra­de, da mr­da gla­vom, ra­me­ni­ma, ku­ko­
vi­ma, ko­le­ni­ma i ta­ba­ni­ma, kao da ple­{e se­de­}i.) Upro­pa­sti­la
te je ta tvo­ja op­sed­nu­tost le­po­tom. Ko ne mo­`e da `i­vi bez le­po­te,
to­me ne­ma dru­ge ne­go da bed­no skon­~a, a ta­ko mu i tre­ba. Ti, tra­
ga­~u za le­po­tom: je li ti to ne­ko osvo­jio sr­ce? Ve­ro­vat­no ni­ka­da
ni­si ni imao sr­ce, pre te op­sed­nu­to­sti le­po­tom? (Pra­vi po­kret
kao da }e mu is­ko­pa­ti o~i i pre­re­za­ti gr­kqan.) Gu­bi se. Gu­bi se
ne­kud da­le­ko od qu­di, gu­bi se ne­kud gde qu­di i ne­ma. Ta­mo }e{
uz­di­sa­ti za ov­da­{wom ru­go­bom i ru­gob­nom ov­da­{wo­{}u i vi­ka­
ti: Ah, dra­ge mo­je ru­go­be, gde ste? Te­be tre­ba na ne­ko pu­sto ostr­vo?
90 – Nu­ev
­ a Nu­man­si­ja (Nu­e­va Nu­man­cia), sta­ni­ca na li­ni­ji 1. ma­drid­skog me­troa. (Prim. prev.)
37
38
Ne, te­be tre­ba na ne­na­sta­we­nu pla­ne­tu, gde vla­da ve­~i­to pro­le-­
}e, za­jed­no sa bes­ko­na~­nim be­lim obla­~i­}i­ma {to li­~e na ov­~i­
ce, na ve­~i­to ru­`i­~a­stom ne­bu. Ta­mo }e{ sta­ja­ti sam na ve­tru,
pri­ka­ne. Ta­mo }e{ mo­}i da bu­de{ be­smrt­no sam, sam sa ru­`i­~a­
stim ob­zor­jem. A ta­mo }e ti ~e­lo i obra­ze go­li­ca­ti `bu­we i dr­ve­}e, sve sa li­{}em me­kim kô so­mot i svi­la. A od ju­tra do po­no­}i na
te­be }e sle­ta­ti lep­ti­ri raj­skih bo­ja. Ka­ko le­ti, ta­ko i zi­mi, te-­
}i }e ti med, mle­ko i mi­ne­ral­na vo­da sel­ters. A iz ru­ke }e ti kqu­
ca­ti sve mo­gu­}e raj­ske pti­ce – ~ak i onaj zli orao {to Pro­me­te­ju
kqu­je je­tru. A stra­ni­ce kwi­ga okre­ta­}e ti po­sto­ja­no bla­gi po­ve­
ta­rac, i ko­na~­no }e{ mo­}i da ih ~i­ta{ do bes­ko­na~­no­sti. A vrat
}e ti od zo­re do mra­ka oba­vi­ja­ti tvoj ka­{mir­ski {al. A sr­ce }e
ti gre­ja­ti tvo­ja ne­po­de­ri­va pa­mu~­na ko­{u­qa. A ko­le­na }e ti {ti­
ti­ti tvo­je ne­un
­ i­{ti­ve ko­`ne za­kr­pe. A ob­uj­mqi­va­}e te tvoj vo­qe­
ni ogr­ta~, u svo­joj ne­po­gre­{i­voj ver­no­sti. A po­ti­qak }e ti ma­
zi­ti sne­`ne pa­hu­qe. I ta­ko }e{ sve­mo}­no sam, lu­ta­la~­ke du­{e,
ba­u­qa­ti kroz step­sku tra­vu, do sve­tog Ni­kad. (Pra­vi po­kret kao
da mu od­se­ca gla­vu, da ga ve­{a i stre­qa.) Po ka­zni }e{ bi­ti pre­
me­{ten na svo­ju sop­stve­nu pla­ne­tu: sve }e bi­ti bes­kraj­no le­po i
bes­ko­na~­no je­zi­vo. Cvi­le­}e{ ta­mo u ~e­`wi da vi­di{ {er­pa­sti
{e­{ir na zbr~­ka­noj lo­ba­wi ne­ke ba­bu­ska­re. Pre­kli­wa­}e{ da
na­le­ti{ na vu­ne­ni ka­put usra­no bra­on bo­je. @e­|a­}e{ za si­ro­vom
ka­fan­skom ga­la­mom. Uz­di­sa­}e{ za {kri­pom ko­fe­ra na to~­ki­}e.
Je­ca­}e{, se­}a­ju­}i se ze­le­nih ro­let­ni na pro­zo­ri­ma tvog su­se­da.
Li­}e{ su­ze, raz­mi­{qa­ju­}i o svim onim gu­me­nim biq­ka­ma po­red
svih onih te­le­vi­zo­ra. Pi­pa­}e{, u na­di da }e{ na­}i na­ran­xa­stu
ping­pong lop­ti­cu, ko­ja je slu­~aj­no do­le­te­la do te­be. Umi­ra­}e{ od
`e­qe za svim sro­za­nim hu­la­hop­ka­ma, za udar­ci­ma ci­pe­la na {ti­
klu, za po­ska­ki­va­wem krat­ke `en­ske ko­se, za no­sa­~i­com bun­de {to
je i{la na pla­sti~­nim {ta­ka­ma, za de­voj­kom {to ti je, pro­la­ze­}i,
u li­ce pu­kla ba­lon od `va­ka­}e gu­me. (Pri­bli­`a­va mu se, pra­ve­}i
sa­da dru­ge po­kre­te ko­ji po­ka­zu­ju ka­ko }e mu do­}i gla­ve. Di­vqi
^o­vek na­sta­vqa da hip­no­ti­sa­no zu­ri u wu, i da­qe pra­ti we­ne
po­kre­te, po­na­vqa ih, ili ih an­ti­ci­pi­ra, ne pro­pu­{ta ni­jed­nu
we­nu re~.) Da, ti, na­ka­zo jed­na. Na­ka­zo, naj­ve­}a od svih. Una­ka­`a­
va{ sve oko se­be svo­jim na­ka­znim po­gle­dom. Sam, kao {to ve} tu
~u­~i{, sa sto­pa­li­ma okre­nu­tim ka unu­tra, pal­ci­ma zgr­~e­nim u
pe­sni­ce, lo­ba­wom na­kri­vo uvu­~e­nom me­|u ra­me­na, bez vra­ta i bez
oslon­ca. I ne­ko kao ti o~e­ku­je da }e mu na sva­koj sta­ni­ci u}i po
jed­na mis sve­ta? (Kao da se obra­}a gle­da­o­ci­ma): gle­daj­te sa­mo ka­ko
sve na we­mu ide u po­gre­{nom i glu­pom prav­cu. Ka­ko mu ~ak i ko­
sa pa­da na po­gre­{nu stra­nu, gle­daj­te, onaj de­be­li, glu­pi pra­men
{to vi­si pre­ko jed­nog uva. (Do­dat­no se ob­ru­{a­va na we­ga, go­to­vo
bu­kval­no, za­si­pa ga mno­gim od po­gr­da ko­ji­ma je on do ma­lo­pre oba­
si­pao dru­ge put­ni­ke. Ono {to go­vo­ri se ne ukla­pa?) I po­gle­daj­te
sa­mo, ka­ko mu se Ada­mo­va ja­bu­~i­ca tr­za i ko­pr­ca, kao da ni­je jed­
na Ada­mo­va ja­bu­~i­ca, ne­go dve, ili ~ak tri. (Ono {to go­vo­ri se
ne ukla­pa?) A tek we­go­va rol­ka, sa raj­sfer­{lu­som sve do bra­de,
s me­tal­nom plo­~i­com sa­svim go­re: ka­ko se sa­mo kla­ti, i kle­pe­}e, i ~an­gr­qa. (Po­na­vqa ne­ke od we­go­vih ra­ni­jih po­gr­da. Ono {to
go­vo­ri se ne ukla­pa?) A po­gle­daj­te sa­mo i taj we­gov xi­nov­ski nov­
~a­nik, ka­ko mu sa­mo {tr­~i iz xe­pa na zad­wi­ci, ko­li­ko xi­nov­ski,
to­li­ko i upar­lo­`en i pra­zan, ako se iz­u­zme jed­na sa­vre­me­na pe­
sma, slo­`e­na pa­`qi­vo, kao da je ne­ka dra­go­ce­nost. Ti: udr­ve­nio
si se od te svo­je op­sed­nu­to­sti le­po­tom. Ti: za­kr­`qao si od ve­~i­tog
tra­ga­wa za le­po­tom. [ta, zar ni­si znao da tra­ga­we za le­po­tom da­
nas ide ru­ku pod ru­ku sa za­kr­`qa­va­wem? Ta­kvi su za­ko­ni pri­ro­de
i dru­{tva. Ni­si znao da od jur­wa­ve za le­po­tom pu­ca­ju usne i da
se su­{i je­zik? Ni­si li znao da ti se – ka­da ble­ne{ u le­po­tu – o~i
is­ko­la­~e kao kod ne­ke `a­be u mo­~va­ri pu­noj |u­bre­ta? I zar ni­si
znao da ulu­do tra­}i{ je­di­no ne­bo ko­je ima{, ka­da `i­vi{ ta­ko
po stra­ni, pod jed­nim pri­vid­no ve­}im i lep­{im ne­bom? Ah, ti i
te tvo­je pri­~e „Le­po­ta je u pra­vu – le­po­ta ima pra­vo – le­po­ta je sa­
mo pra­vo“: Sad }e{ do­bi­ti svo­je pra­vo, ~o­ve­~e. Evo ti tvo­ga pra­va,
bra­le. Evo ti tvo­je ka­zne, be­bi. Ti... ti... ti, mo­no­lo­gu je­dan. I, i..
mo­ja bi ulo­ga u stva­ri tre­ba­lo da bu­de tri pu­ta du­`a od tvo­je.
Le­po­ti­ca Otrov­na Kao Me­du­za ili Di­vqa @e­na na svo­ga de­
lin­kven­ta ba­ca zmi­jo­li­ke mu­we, ili pak mu­wo­li­ke zmi­je. On je
sve vre­me pra­tio sva­ku we­nu re~, na tre­nut­ke je ~ak i po­na­
vqao za wom. Sa­da je sko­~io, i po­ku­{a­va da po­beg­ne – ~as ta­mo,
~as amo. On­da, me­|u­tim, iz­ne­na­da po­tr­~i ka woj, po­ku­{a­va da
na­|e uto­~i­{te kod we, kao iz­vr­{i­o­ca ka­zne. I {ta on­da woj
dru­go pre­o­sta­je do da pri­vre­me­no ob­u­sta­vi iz­vr­{e­we ka­zne?
Isto­vre­me­no s we­go­vim po­ku­{a­jem da kod we na­|e uto­~i­{te
me­tro iz­la­zi na sve­tlost da­na, jer je po­sled­wa de­o­ni­ca nad­zem­
na. Ne­bo, pe­{~a­ne di­ne? Pra­zni­na, sve­tlo. Vo­`wa kroz sve­`e,
ze­le­no li­{}e. Wih dvo­je su se na tre­nu­tak pri­qu­bi­li jed­no uz
dru­go, kao dve si­lu­e­te pred po­za­di­nom oba­sja­nom sun­cem. Voz sa­
da sta­je na kraj­woj sta­ni­ci. Ova is­pr­va ne­ma ime­na, vi­de se sa­
mo ni­zo­vi i ni­zo­vi bro­je­va, ko­ji kao da kre­}u na­pred od pe­ro­na,
pru­`a­ju­}i se u du­bi­nu, sve do ho­ri­zon­ta, ta­ko da iz­gle­da kao da
ova sta­ni­ca pre­la­zi u dru­gu, ve­}u, ko­ja se na wu na­sta­vqa. Ime
pre­la­zne sta­ni­ce za­sve­tli tek sa­da: To­i­sin – Auto­i­sin – Po­ta­mo­
i­sin91. U scen­ski frag­ment sa svih stra­na, ~ak i iz gle­da­li­{ta?,
91 – U pi­ta­wu su gr~­ke re­~i, tran­sli­te­ri­sa­ne na la­ti­ni~­no pi­smo. Wi­ma po­~i­we po­zna­ti frag­
ment He­ra­kli­ta iz Efe­sa, po­zna­ti­ji u la­tin­skom pre­vo­du Pan­ta rei... Sam Hand­ke ovaj je
frag­ment na ne­ma~­ki je­zik pre­veo na sle­de­}i na­~in: „Den in di­e­sel­ben Flüsse Ste­i­gen­den
fließen an­de­re und an­de­re Was­ser vorüber.“ (Prim. prev.)
39
stu­pa­ju svi put­ni­ci ko­ji su to­kom vo­`we ula­zi­li i iz­la­zi­li
iz va­go­na, a mo­`da ~ak i ne­ki ko­ji se ra­ni­je ni­su po­ja­vqi­va­li.
Ma ka­ko da su ra­ni­je iz­gle­da­li, sa­da su se do­te­ra­li i ulep­{a­li,
i na­li­ku­ju Di­vqoj @e­ni. Sa­da je jo{ sa­mo Di­vqi ^o­vek ne­u­pa­
dqiv, ili ~ak ne­ug­ le­dan. On se odva­ja od `e­ne, kao da je jo{ ovaj
put ipak us­peo da se spa­se? Sme­je se, sme­je, ili mo­`da na­ri­~e?
Svi se u se­bi sme­ju? Ili ipak pla­~u? Pa­u­za. On­da se za­~u­je glas,
ko­ji kao da do­la­zi iz pe­ron­skih zvu~­ni­ka:
Ha, naj­lep­{e je bi­lo ka­da ~o­vek ni­je ni znao ku­da se vo­zi; na
ko­joj sta­ni­ci iz­la­zi; ka­ko ta­mo iz­gle­da; {ta ga ta­mo ~e­ka. Bi­lo
je to div­no vre­me. Bi­lo je to mo}­no vre­me. Bi­lo je to naj­lep­{e
vre­me.
Oba­ve­{te­we se po­na­vqa s pa­u­za­ma, ~ak i u mra­ku.
LITERATURA:
Dur­zak, Man­fred (1982): Pe­ter Hand­ke und die de­utsche Ge­gen­war­tsli­te­
ra­tur. Nar­ziß auf Ab­we­gen. Stut­tgart et al.: Ver­lag W. Kohlham­mer.
Jur­gen­sen, Man­fred (1979): Hand­ke. Ansäthe – Analysen – An­mer­kun­gen.
Bern / München: Fran­cke Ver­lag.
Pütz, Pe­ter Hrsg. (1982): Pe­ter Hand­ke. Frank­furt am Ma­in: Su­hr­kamp
Taschen­buch Ver­lag.
Pre­vo­|e­we dra­me „Pod­zem­ni bluz“ (Un­ter­
tag­blu­es. Ein Sta­ti­o­nen­dra­ma) na srp­ski je­zik
omo­gu­}io je Go­et­he-In­sti­tut u Be­o­gra­du.
PE­TER HAND­KE ro­|en je 1942. go­di­ne ne­da­le­ko od Kla­gen­fur­ta.
Stu­di­rao je pra­vo u Gra­cu, ali je pre­ki­nuo stu­di­je ne bi li se sa­svim
po­sve­tio kwi­`ev­noj ka­ri­je­ri. Do 1987. `i­veo je pre­te­`no u Austri­ji,
iz­u­zev u raz­do­bqu od 1966. do 1979. Od 1987. do 1990. obi­la­zio je raz­
li­~i­te ze­mqe, da bi se na­kon tih go­di­na pu­to­va­wa na­sta­nio u Fran­cu­
skoj, gde i da­nas `i­vi. Ubra­ja se me­|u naj­po­zna­ti­je sa­vre­me­ne pi­sce iz
Austri­je. Pro­sla­vio se kra­jem {e­zde­se­tih i po­~et­kom se­dam­de­se­tih
go­di­na dva­de­se­tog ve­ka, pre sve­ga dra­ma­ma „Ru­`e­we pu­bli­ke” (Pu­bli­
kum­sbeschimp­fung) i „Kas pre­ko Bo­den­skog je­ze­ra” (Der Ritt über den
Bo­den­see), ro­ma­nom „Gol­ma­nov strah od je­da­na­e­ster­ca” (Die Angst des
Tor­manns be­im Elf­me­ter), po ko­me je Vim Ven­ders 1972. sni­mio i film,
kao i pri­po­vet­kom „Krat­ko pi­smo za du­gi ra­sta­nak” (Der kur­ze Bri­ef
zum lan­gen Abschi­ed). Na­kon to­ga usle­di­li su i broj­ni dru­gi us­pe­si.
Dra­mu „Pod­zem­ni bluz” (Un­ter­ta­ge­blu­es. Ein Sta­ti­on
­ en­dra­ma) ob­ja­vio
je 2003. go­di­ne.
Je­le­na Ko­sti}-To­mo­vi}
40
Gaj­to Ga­zda­nov
^I­KA QO­[A
Pre­veo s ru­skog Du­{ko Pa­un­ko­vi}
Sa­da je kraj ju­la 1942. go­di­ne, vru­}e je, pro­zor je otvo­ren, i kroz
we­ga se vi­de ne­iz­o­stav­na ~e­ti­ri zi­da grad­skog „ok­na“. Ali sve ono
{to se ra­ni­je, jo{ pre tri go­di­ne, ~i­ni­lo ta­ko bez­na­de­`no po­sto­
ja­nim, svi ti zi­do­vi, pro­zo­ri, ta­va­ni­ce i svi oni qud­ski `i­vo­ti
ko­ji su te­kli iza wih i ko­ji su ta­ko­|e ima­li ne­ka­kav po­se­ban ne­
pro­me­wiv ras­po­red – po­sao, ven­~a­we, de­ca, umi­ro­vqe­we, jed­ni te
isti raz­go­vo­ri, uvek iste bri­ge o jed­nom te istom, sve je to iz­gu­bi­lo
svo­ju po­sto­ja­nost. I ako sam ra­ni­je mo­rao da na­preg­nem ma­{tu ne
bih li za­mi­slio ka­ko sve to u jed­nom krat­kom tre­nut­ku pro­pa­da i
ne­sta­je i, u svom smr­to­no­snom pa­du, po­vla­~i za so­bom sve bri­ge, sve
per­spek­ti­ve i sve ono od ~e­ga se sa­sto­ji je­dan ubo­gi `i­vot, sa­da je
ta mo­gu}­nost iz­ne­nad­nog i ne­po­pra­vqi­vog ze­mqo­tre­sa pri­sut­na u
sva­kom tre­nut­ku i bi­}e tu kroz sat vre­me­na jed­na­ko kao {to je bi­
la i sat ra­ni­je. I hva­tam se­be ka­ko mi­slim o to­me da je i slo­ven­ski
ru­{i­la~­ki ge­nij i to {to ni­sam to­li­ko spre­man da umrem ko­li­ko
u du­bi­ni du­{e pre­zi­rem `i­vot, ali mo­gu, ako se na­preg­nem, shva­
ti­ti onu we­go­vu jad­nu vred­nost, ko­ja je ta­ko iz­ra­`e­na, po­seb­no ov­
de, u ovoj ne­sre}­noj ze­mqi – da je sve ono u`a­sno i ne­po­vrat­no {to
sam pro­`i­veo pre vi­{e od dva­de­set go­di­na, to­kom ra­ta u Ru­si­ji,
kao {e­sna­e­sto­go­di­{wi de­~ak, sve ono {to sam uza­lud po­ku­{a­vao
da za­bo­ra­vim u ovom mir­nom vre­me­nu, sve do sep­tem­bra 1939 – da su
sve te stva­ri jed­na­ko sna­`ne u me­ni kao {to su bi­le i pre, to­kom
onih ne­za­bo­rav­nih da­na 1920. na ju­gu Ru­si­je.
Go­di­na­ma sam se tru­dio da ne mi­slim o to­me, a sa­da me je
stvar­nost pri­si­li­la da mu se vra­tim; i shva­tio sam ono {to ra­
ni­je ni­sam hteo da pri­znam se­bi – upra­vo to da mi je u ovom var­
qi­vom `i­vo­tu u kom je pot­pu­no ne­iz­ve­sno {ta }e se de­si­ti su­tra
lak­{e da di­{em ne­go u mir­no do­ba. To je u me­ni to­li­ko ja­ko da
sam jed­nom svom po­zna­ni­ku ko­ga sam sreo u auto­bu­su, pr­vi put od
po­~et­ka ra­ta, na pi­ta­we ko­je mi je po­sta­vio:
– Se­}a­te li se pred­rat­nog vre­me­na? Ni­smo ume­li da ga ce­ni­
mo – pot­pu­no iskre­no od­go­vo­rio, i po­no­vio bih taj od­go­vor sva­ko­
41
me: ipak su mi hi­qa­du pu­ta dra­`i ovo vre­me, ovi da­ni i me­se­ci
od ono­ga {to je bi­lo pre wih. Mo­`da je to ne­ve­ro­vat­no du­{ev­no
iz­ob­li­~e­we jed­no­stav­no re­zul­tat mog u~e­stvo­va­wa u gra­|an­skom
ra­tu u vr­lo ra­noj do­bi; ali pre }e bi­ti da je ono svoj­stve­no sva­
kom ili go­to­vo sva­kom Ru­su, za­to {to one ma­te­ri­jal­ne vred­no­sti
ko­je ~i­ne smi­sao `i­vo­ta go­to­vo ce­le Evro­pe za nas ne po­sto­je. I
te vred­no­sti ni­su, kao {to se obi~­no go­vo­ri, u ve­li­~an­stve­nim
bi­bli­ot­ e­ka­ma ili u ar­hi­tek­tu­ri ili u Mi­ke­lan­|e­lo­vim i Rem­
bran­to­vim sli­ka­ma, za ko­je ve} odav­no ne ma­ri ni­ko osim pri­
mi­tiv­nih ko­lek­ci­on
­ a­ra – bon vi­vants ric­hes1 – ili odu­{e­vqe­nih
qu­bi­te­qa umet­no­sti, ko­ji pak ~i­ne sto­ti deo jed­nog pro­cen­ta od
ce­lo­kup­nog sta­nov­ni­{tva Evro­pe. To su vred­no­sti dru­gog, da­le­ko
ni­`eg re­da – do­bra hra­na, udo­ban stan, ren­ta ili pen­zi­ja, ku­li­
nar­ske |a­ko­ni­je ili ono {to je ona­ko na­iv­no for­mu­li­sao fran­
cu­ski voj­nik ko­ji je slu­`io u od­bram­be­noj ba­te­ri­ji i ko­ji se ne­
iz­o­stav­no krio kad bi se pri­bli­`i­la ar­ti­qe­ri­ja:
– Mon li­e­u­te­nant, j’ai une fem­me, de­ux en­fants, je ne ve­ux pas
mo­u­rir.2
I do­go­di­la se pa­ra­dok­sal­na stvar: Fran­cu­ska ni­je hte­la da
bra­ni ono {to za­i­sta i ni­je vre­de­lo bra­ni­ti, i to upra­vo za­to
{to je ona to­me pri­da­va­la pre­ve­li­ku va­`nost; to je na­li­ko­va­lo
na po­zna­tu ale­go­ri­ju o {kr­cu ko­ji umi­re od gla­di na san­du­ku sa
zla­tom. Mi smo li­{e­ni te pred­sta­ve o vred­no­sti, i ide­ja vred­
no­sti uop­{te uzev – u slo­ven­skoj sve­sti je po­pri­mi­la po­ne­{to
dru­ga­~i­ji ob­lik, ta­ko da sad ni­je vi­{e mo­gu­}e po­gre­{no su­di­ti o
to­me. I to {to se re~ va­le­ur na ru­ski pre­vo­di kao „vred­nost“ zah­
te­va iz­ve­sno po­ja­{we­we, u ko­jem bi bi­lo re­~e­no to da je u tu re~
u ru­skoj sve­sti unet uku­pan zbir poj­mo­va ko­ji ne­ma­ju ni­~eg za­jed­
ni~­kog sa evrop­skim shva­ta­wem. To je pri­me­wi­vo ne sa­mo na re~
va­le­ur, ista stvar se mo­`e re­}i i za mno­ge dru­ge poj­mo­ve – ali u
ovom slu­~a­ju na toj jed­noj ra­zli­ci te­me­qi se ce­la dru­ga­~i­ja sud­
bi­na ogrom­ne dr­`a­ve. Sa­da, me­|u­tim, ne mi­slim na to ve} na ono
du­{ev­no iz­ob­li­~e­we usled ko­jeg me­ni vi­{e pri­ja vre­me ko­je se
od­li­ku­je ne­po­sto­ja­no­{}u i ko­le­bqi­vo­{}u, kad po­sta­je o~i­gled­
no da }e sve {to mu pret­ho­di ne­sta­ti ili je osu­|e­no na ne­sta­nak,
a ono {to }e do­}i ume­sto we­ga jo{ se i ne na­zi­re. Po­sto­ji po­seb­na
neo­do­qi­va pri­vla~­nost u mi­sli o to­me da sve {to da­nas po­sto­ji
mo­`e ne­sta­ti u sva­kom tre­nut­ku; ~i­ni mi se da je taj ose­}aj op­
{te­qud­ski, i on de­li­mi~­no ob­ja­{wa­va ne­pre­sta­no iz­bi­ja­we ru­
{i­la~­kih i, u su­{ti­ni, be­smi­sle­nih ra­to­va.
I sva­ki put kad mi­slim o ra­tu i o to­me {ta se sa­da de­{a­va,
se­}am se ~i­ka Qo­{e, ka­ko su ga svi zva­li, mog sta­rog po­zna­ni­ka,
42
1 – Bo­ga­ta­{a ko­ji vo­le lep `i­vot. (Fr.)
2 – Po­ru~­ni­~e, imam `e­nu, dvo­je de­ce, ne `e­lim da umrem. (Fr.)
iz­u­zet­nog i ori­gi­nal­nog ~o­ve­ka. Upo­znao sam ga pre mno­go go­di­na;
ta­da je, kao uosta­lom i ka­sni­je, `i­veo na svom ma­lom ima­wu uda­
qe­nom sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra od Pa­ri­za, okru­`en stal­nim {u­{ta­
wem {u­me, usred ko­je se na­la­zi­la we­go­va ku­}a. On je li­~io na ma­
log sta­rog {um­skog du­ha. We­go­vom do­la­sku ova­mo pret­ho­dio je dug
i ra­zno­vr­stan `i­vot; i ona du­{ev­na, um­na i fi­zi~­ka ener­gi­ja ko­ju
je ne­mi­li­ce tro­{io bi­la bi do­voq­na za ne­ko­li­ko qud­skih `i­vo­
ta. Po we­go­vim sop­stve­nim re­~i­ma, on je pu­nih pet­na­est go­di­na
pro­veo u bi­bli­o­te­ci. To i we­go­vo ne­po­gre­{i­vo pam­}e­we uslo­vi­li
su we­go­vu iz­van­red­nu en­ci­klo­pe­dij­sku kul­tu­ru. Ali za raz­li­ku od
ve­}i­ne qu­di ko­ji po­se­du­ju ta­kvo ogrom­no obra­zo­va­we i ~i­ja se ma­
{ta, ve} upra­vo usled te pre­op­te­re­}e­no­sti, od­li­ku­je iz­ve­snom tro­
mo­{}u, ~i­ka Qo­{a ni­kad ni­je pre­ki­dao onaj ti­tan­ski rad ko­ji bi
se mo­gao na­zva­ti sin­te­ti­sa­wem svih we­go­vih po­da­ta­ka u sva­koj no­
voj obla­sti. Uvek je ne­{to be­le­`io, iz­vo­dio za­kqu~­ke, i o sva­kom
pi­ta­wu je imao sop­stve­no mi­{qe­we, ~e­sto pot­pu­no opre~­no svim
dru­gim mi­{qe­wi­ma ko­ja je znao i pam­tio. A pam­tio je ta­ko­re­}i
sve, od bro­je­va i sta­ti­sit­ke do me­ta­fi­zi~­kih te­za i na­~i­na na ko­
ji se raz­mno­`a­va­ju ne­ki sla­bo po­zna­ti in­sek­ti. Me­|u­tim, ni­ka­da,
ni u ne­ka­da­{woj Ru­si­ji, ni­ti ka­sni­je, u ino­stran­stvu, ni­je mo­gao
da na­pra­vi ka­ri­je­ru ko­ja bi ko­li­ko-to­li­ko od­go­va­ra­la we­go­vim
spo­sob­no­sti­ma, umu i obra­zo­va­wu. Raz­lo­zi zbog ko­jih mu to ni­je
po­la­zi­lo za ru­kom bi­li su ja­sni svi­ma ko­ji su ga po­zna­va­li, jed­
na­ko kao i, pret­po­sta­vqam, we­mu sa­mom, iako on o to­me ni­kad ni­je
go­vo­rio. Stvar je bi­la u to­me {to on ni u ka­kvim okol­no­sti­ma ni­je
pri­sta­jao da iz­ne­ve­ri sop­stve­ne prin­ci­pe. Ve} i sa­mo to je bi­lo
do­voq­no; po­red to­ga, qu­di­ma ko­ji su ko­li­ko-to­li­ko pa­`qi­vo po­
sma­tra­li ono {to se de­{a­va­lo oko wih bi­lo je o~i­gled­no: u naj­ve-­
}em bro­ju slu­~a­je­va li~­ni uspeh go­to­vo ni u jed­noj obla­sti qud­skog
de­lo­va­wa ni­je re­zul­tat ~o­ve­ko­vih spo­sob­no­sti i uma, ve} ne­~eg sa­
svim dru­gog – pri­la­go­dqi­vo­sti, ~e­sto pri­li~­no ne­do­stoj­ne. ^i­ka
Qo­{a mi je pri­~ao ka­ko mu je je­dan po­zna­ti po­li­ti­~ar, ve­o­ma pa­
me­tan ~o­vek, go­vo­rio:
– Mo­ja ka­ri­je­ra je za­po­~e­la onog tre­nut­ka kad sam shva­tio da
mo­ram se­be do­ve­sti na ni­vo vr­lo pro­se~­nog i vr­lo ne­u­kog ~o­ve­ka,
da mo­ram za­bo­ra­vi­ti na svo­je obra­zo­va­we i na svo­ju po­seb­nost. Pre
ne­go {to sam to shva­tio, iz­ba­ci­va­li su me oda­svud, za­to {to sam
go­vo­rio da od­re­|e­ne stva­ri tre­ba ra­di­ti dru­ga­~i­je, da je ne­{to
po­gre­{no, i ta­ko da­qe. To u naj­bo­qem slu­~a­ju ni­je ni­kog za­ni­ma­
lo, a osim to­ga – sva­ka pro­me­na je na­no­si­la {te­tu mno­gim li~­nim
in­te­re­si­ma. Bio sam pri­nu­|en da od­u­sta­nem od to­ga. Tek kad sam
stu­pio na vr­lo vi­so­ku du­`nost, mo­gao sam po­ne­{to na­pra­vi­ti, a i
to je bi­lo tek sto­ti deo ono­ga {to bi tre­ba­lo da se pre­du­zme.
43
44
– U in­`e­wer­skoj prak­si to se zo­ve ot­por ma­te­ri­ja­la – re­kao
je ~i­ka Qo­{a.
Kad sam se upo­znao s wim, imao je {e­zde­set ~e­ti­ri go­di­ne.
Bio je su­vo­wav ~o­vek uskih ra­me­na, ni­ska ra­sta i sta­ra~­kog li­
ca. Za­~u­di­li su me br­zi­na i pre­ci­znost we­go­vih po­kre­ta, we­gov
brz mla­di}­ki hod i pot­pu­no od­su­stvo umo­ra u o~i­ma, svoj­stve­nog
qu­di­ma we­go­ve do­bi. Ka­sni­je, kad sam do­{ao kod we­ga na ima­we,
{e­ta­li smo se po dvo­ri­{tu, i on me je do­veo do jed­nog ne­vi­so­kog
pa­wa na kom je sta­jao na­ko­vaw.
– Vi ste, re­klo bi se, qu­bi­teq spor­ta – re­kao mi je. – Haj­de,
ski­ni­te mi ovaj na­ko­vaw.
Uhva­tio sam na­ko­vaw za ivi­ce, na­~i­nio ma­li mi­{i}­ni na­por
i ose­tio neo­~e­ki­va­nu i, ka­ko mi se u~i­ni­lo, ogrom­nu te­`i­nu. Po­
tom sam, sa­ku­piv­{i svu sna­gu ko­ju sam imao, je­dva po­di­gao na­ko­vaw,
ski­nuo ga s pa­wa i sta­vio na ze­mqu; ~i­ni­lo mi se da bih ga, da sam ga
mo­rao dr­`a­ti jo{ sa­mo tre­nu­tak, is­pu­stio na sop­stve­ne no­ge.
– Pa, ni­je lo­{e – bla­go­na­klo­no je re­kao ~i­ka Qo­{a. Po­tom je
s la­ko­}om po­di­gao na­ko­vaw sa ze­mqe i vra­tio ga na we­go­vo me­sto.
– Ko­li­ko je te­`ak? – upi­tao sam.
– Sto de­set ki­la – re­kao je. – Eto {ta vam je sta­rost, ipak mi
je sad ve} te­{ko da ga po­dig­nem.
U{li smo u {u­mu, bio je sep­tem­bar, ali li­{}e na dr­ve­}u je
jo{ bi­lo ze­le­no i ni­je opa­da­lo. U {u­mi je vla­da­la ti­{i­na pro­`e­
ta mi­ri­som dr­ve­}a i ze­mqe; ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra una­o­ko­lo ni­je
bi­lo ni­jed­nog ~o­ve­ka. Ti­ho za­wi­hav­{i li­{}e, ma­le ve­ve­ri­ce bi
sko­~i­le s jed­ne gra­ne na dru­gu i na tre­nu­tak za­sta­le u va­zdu­hu.
– Za­{to ste iza­bra­li ova­kvu za­bit? – upi­tao sam. Bi­la je
1930. go­di­na.
– Zbog ra­ta – re­kao je on.
– Ka­kvog ra­ta?
– Pa tog {to }e bi­ti.
– Sma­tra­te da je rat ne­iz­be­`an?
– [ta tu ima da se sma­tra ili ne sma­tra? Ako po­sla­`e­te {ta­
po­ve di­na­mi­ta i za­pa­li­te fi­tiq ko­ji vo­di ka wi­ma, je­di­na stvar
ko­ju mo­`e­te o~e­ki­va­ti je­ste eks­plo­zi­ja. Ne­ma tu po­tre­be ni za
ka­kvim za­kqu­~i­va­wem.
Po­tom smo raz­go­va­ra­li o dru­gim stva­ri­ma, ali ne­ko­li­ko mi­
nu­ta ka­sni­je ~i­ka Qo­{a je na­pra­vio di­gre­si­ju i na­do­ve­zao se na
svo­je pret­hod­ne mi­sli, ko­je ni­su bi­le ni u ka­kvoj ve­zi sa onim o
~e­mu smo go­vo­ri­li tre­nu­tak pre to­ga.
– Po­sto­ji bez­broj ~i­ni­la­ca ko­ji to ~i­ne ne­iz­be­`nim, pri­~a-­
}e­mo jo{ o to­me. Bez­broj, to ni­je mo­gu­}e ne vi­de­ti.
Ko­ra­~ao je po {u­mi svo­jim br­zim ko­ra­kom, sa stra­ne se ~i­ni­
lo da go­to­vo ne do­di­ru­je ze­mqu. Znao je u toj {u­mi sva­ko dr­vo, sva­
ki grm i sva­ku sta­zi­cu.
– Gle­daj­te – re­kao mi je po­ka­zu­ju­}i na je­dan deo gu­sto ob­ra­stao
hra­sto­vim `bu­wem3 – ov­de su zi­mus sve po­se­kli. Po­gle­daj­te, kao
da je sve za­ra­slo; eto {ta vam je sna­ga ze­mqe. Mi }e­mo i{­~e­znu­ti,
mo­`da ni­{ta ne­}e ni osta­ti, a ovo­ga }e uvek bi­ti. Zna­te, stal­no
se pri­se­}am gra­da u Ki­plin­go­voj „Kwi­zi o xun­gli“ u kom `i­ve
Ban­der­lo­zi. Mo­`da }e ta­kav i bi­ti kraj ci­vi­li­za­ci­je, ko zna.
Ret­ko sam vi­|ao ta­kve {u­me u Fran­cu­skoj. Isti­na, sta­bla na
~i­ka Qo­{i­nom ima­wu ne­ma­ju vi­{e od tri­de­set go­di­na; {u­ma je
ni­kla on­da kad je za­tvo­re­na i sru­{e­na ve­li­ka fa­bri­ka ko­ja je
sta­ja­la na tom za­bi­tom me­stu, na dva ki­lo­me­ta­ra od naj­bli­`eg se­
o­skog pu­ta i na tri ki­lo­me­tra od `e­le­zni~­ke pru­ge. Od ta­da pa do
da­na kad se tu na­sta­nio ~i­ka Qo­{a na tom me­stu ni­je bi­lo ni­kog.
Vla­sni­ci te ze­mqe `i­ve­li su u Pa­ri­zu i ni­ka­da ni­su do­la­zi­li
ova­mo. I eto, da­le­ko od pu­ta, ov­de je ni­kla {u­ma, o ko­joj ni­ko ni­je
vo­dio bri­gu, i za­to je i ima­la ta­ko bu­jan i ne­u­re­dan ob­lik, ko­ji
je ta­ko re­dak u Fran­cu­skoj, gde dr­ve­}a, u su­{ti­ni, ima vr­lo ma­
lo. ^i­ka Qo­{a je po­zna­vao i tu te­mu, ob­ja­snio mi je ka­ko u Ru­si­ji
sva­ko ko pod­ne­se zah­tev istog ~a­sa bes­plat­no do­bi­je ko­li­ko ho­}e
se­me­na bi­lo kog dr­ve­ta. Ov­de se pak se­me pro­da­je, i vr­lo je sku­po.
Ali bi­lo ka­ko bi­lo, na tom pro­sto­ru – na tih ne­ko­li­ko kva­drat­
nih ki­lo­me­ta­ra {u­me – mo­glo se di­sa­ti pu­nim plu­}i­ma i ~i­ni­lo
se da Pa­riz i sve {to je u ve­zi s wim ne­sta­je i ras­tva­ra se u tom
ti­hom {u­mu li­{}a, u tom `i­vom mi­ri­su dr­ve­}a.
Ta­mo sam imao ose­}aj ko­ji bih mo­`da mo­gao upo­re­di­ti sa
onim ko­ji sam imao na bro­du, da­le­ko na otvo­re­nom mo­ru, gde po­
sto­je sa­mo vo­da i ne­bo, i ne­ma ni­~eg vi­{e, i sa­mo ne­gde, u ne­vi­
dqi­voj da­qi­ni, po­la­ko plo­ve, kao u snu, gra­do­vi, sve­tla i cr­ni
pu­te­vi osve­tqe­ni lam­pa­ma.
^i­ka Qo­{a je ov­de `i­veo pre­ko ce­le go­di­ne, u ku­}i ko­ju je
ce­lu sa­gra­dio sop­stve­nim ru­ka­ma – od te­me­qa do kro­va. Ku­}a,
opa­sa­na vi­so­kim zi­dom ko­ji je ostao od fa­bri­ke, sta­ja­la je u sa­
mom sre­di­{tu {u­me. Po­red glav­ne ku­}e na­la­zi­la se jo{ jed­na,
ne­{to ma­wa, sva pre­kri­ve­na sme­|im hra­sto­vim da­ska­ma, u ko­joj
sam ja spa­vao ka­da bih do­{ao u go­ste kod ~i­ka Qo­{e i gde sam, kad
je ki­{a zvon­ko do­bo­va­la po kro­vu iz­nad mo­je gla­ve i kad se kroz
otvo­re­ni pro­zor bez pre­stan­ka uli­vao onaj po­seb­ni zvuk {u­me
pod ki­{om, ono vla­`no i sve­`e {u­{ta­we, ose­}ao ka­ko vas­kr­sa­
va dav­no za­bo­ra­vqe­na opoj­nost. I na ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka bi mi
se u~i­ni­lo da ce­la mo­ja pro­{lost, svi ti ra­zni `i­vo­ti ko­je sam
bio pri­nu­|en da vo­dim, da sva ta du­ga i za­mor­na ra­zno­vr­snost mog
biv­stvo­va­wa ne­ku­da ne­sta­ju te ki­{ne {um­ske no­}i, i vra­}ao sam
se u da­le­ko vre­me u Ru­si­ji – gim­na­zij­ska uni­for­ma, pet­na­est go­
di­na, na­se­qe sa let­wi­kov­ci­ma, i ista ta­kva ki­{a u ra­nu je­sen i
ista ta­kva {u­ma sa istim ta­kvim ne­u­ni­{ti­vim hra­sto­vi­ma.
3 – Po­je­di­ne vr­ste iz ro­da Qu­er­cus ra­stu u ob­li­ku `bu­wa. (Nap. prev.)
45
46
^i­ka Qo­{a je po­ne­kad, vr­lo ret­ko, do­la­zio u Pa­riz, i ta­da
ga je bi­lo ne­mo­gu­}e pre­po­zna­ti: kad bi obu­kao grad­sko ode­lo, iz­
gle­dao je kao ~i­sto­krv­ni Pa­ri­`a­nin. To je bi­la jo{ jed­na we­go­va
oso­be­nost: ma ka­ko da je bio ode­ven, uvek se ~i­ni­lo da mu upra­vo to
ode­lo ko­je ima na se­bi naj­bo­qe pri­sta­je. U {u­mi je no­sio bar­{u­
na­ste pan­ta­lo­ne, bez­ob
­ li~­nu obu­}u, za­kr­pqen xem­per i ka~­ket, i
~i­ni­lo se da ga ni­je mo­gu­}e za­mi­sli­ti ode­ve­nog u ne­{to dru­go, do
te me­re je de­lo­vao pri­rod­no. Ali kad je uve­~e u gra­du, obri­jan i
ured­no po­~e­{qan, no­sio smo­king, te­{ko je bi­lo od­u­pre­ti se uti­
sku da se on upra­vo ta­ko obla­~i ce­log `i­vo­ta: po­se­do­vao je ogro­
man i iz­u­ze­tan glu­ma~­ki dar, i pret­po­sta­vqam da je to bi­la jed­na
od ret­kih stva­ri o ko­ji­ma ni­kad ni­je raz­mi­{qao.
Po­se­}i­vao sam ga dva-tri pu­ta go­di­{we i osta­jao kod we­ga po
dva-tri da­na. Ka­ko su pro­la­zi­le go­di­ne, sve re­|e se po­ja­vqi­vao
u Pa­ri­zu. ^i­ni­lo mi se da ga dru­{tvo qu­di s vre­me­nom sve vi­{e
raz­dra­`u­je i uma­ra. Jed­ne ve­~e­ri, ka­da sam svra­tio kod we­ga u
Pa­ri­zu, mr­zo­voq­no mi je, dr­`e­}i u ru­ci ra­se­~e­ni pri­me­rak de­
be­log ~a­so­pi­sa u ko­jem je bi­la ob­ja­vqe­na mo­ja pri­~a, re­kao:
– Pro­~i­tao sam, zna­te, va­{u stvar, po­tom sam pro­~i­tao i sve
osta­lo. Vr­lo je tu­`no to {to se ve­}i­na qu­di raz­vi­ja ot­pri­li­ke
do svo­je osam­na­e­ste go­di­ne i tu sta­ne. I {ta se de­{a­va? Ne­ki za­
slu­`ni pe­de­se­to­go­di­{wak s pro­se­dom bra­dom i, re­ci­mo, so­ci­ja­
li­sti~­kim po­gle­di­ma pi­{e ~la­nak – pot­pu­no isto kao gim­na­zi­
ja­lac iz osmog raz­re­da, sa­mo o ozbiq­nim stva­ri­ma ko­je uop­{te ne
shva­ta. Ka­kvi su to qu­di? I je­zik im je ne­ka­ko ne­pri­ro­dan, pa ne
go­vo­re qu­di ta­ko na ru­skom.
^i­ka Qo­{a me je uvek za­ni­mao vi­{e ne­go mno­gi dru­gi qu­di –
ne sa­mo za­to {to je bio pa­met­ni­ji i obra­zo­va­ni­ji od wih. Ja­ko sam
`e­leo da shva­tim {ta je to od­re­di­lo ceo we­gov `i­vot, da shva­tim
zbog ka­kve je to ne­ve­ro­vat­ne i ne­u­to­qi­ve `ud­we za, u bi­ti, su­vi­
{nim zna­wem on pro­veo pet­na­est go­di­na u bi­bli­o­te­ka­ma i po­tom
go­di­na­ma ~i­tao, za­pi­si­vao, pam­tio i iz­vo­dio za­kqu~­ke o mno­gim
stva­ri­ma ko­je ga se ni­su ne­po­sred­no ti­ca­le. ^i­ni­lo mi se da je
`e­leo da pro­na­|e ob­ja­{we­we sve­ga {to se de­{a­va­lo i da utvr­di
svo­je me­sto u sve­tu, i da je upra­vo to bi­lo ono {to je tra­`io ce­log
`i­vo­ta. Po­{to je bio vr­lo pa­me­tan ~o­vek, ni­je mo­gao ne zna­ti da
ta­ko­zva­ni za­ko­ni i te­or
­ i­je, ma ka­ko iz­gle­da­li ube­dqi­vi, ne mo­gu
pre­ten­do­va­ti na uni­ver­zal­nost, i na kra­ju se po­ka­zu­ju kao neo­
dr­`i­vi: i upra­vo to je bi­lo ono {to je on ne­iz­o­stav­no i upor­no
sva­ki put usta­no­vqa­vao, a za­tim bi se la­tio ne­~eg dru­gog – da bi
po­no­vo do­{ao do istog re­zul­ta­ta.
Kod we­ga se, vi­{e ne­go kod dru­gih qu­di, pri­me­}i­vao onaj, u
su­{ti­ni, tra­gi~­ni du­a­li­zam ko­ji je mo­rao bi­ti iz­vor ve­li­ke pat­
we za we­ga i ko­ji je na­sta­jao za­to {to se ogrom­na `i­vot­na ener­gi­
ja ko­ju mu je do­de­li­la sud­bi­na, stva­ra­la~­ka i po­zi­tiv­na ener­gi­ja,
~i­joj je su­{ti­ni sum­wa bi­la stra­na, spa­ja­la s jed­na­ko iz­da­{nim
i ne­u­mor­nim umom, ~i­je je pak de­lo­va­we uvek do­vo­di­lo do ne­ga­tiv­
nih za­kqu­~a­ka. To su bi­le ta­ko­re­}i dve si­le usme­re­ne u su­prot­
nim prav­ci­ma, i wi­ho­vo uza­jam­no dej­stvo je te­`i­lo ka po­gub­nom
re­zul­ta­tu – i za jed­nu i za dru­gu stra­nu. Ali obe su bi­le to­li­ko
ne­is­crp­ne da je wi­hov su­kob bio do­vo­qan da is­pu­ni ceo we­gov du­
gi `i­vot ose­}a­ji­ma ko­ji su, pret­po­sta­vqam, bi­li uzrok we­go­vih
ner­vnih na­pa­da, na­iz­gled pot­pu­no bez­raz­lo­`nih – na­pa­da {to ih
je po­vre­me­no imao to­kom po­sled­wih go­di­na svog `i­vo­ta.
Upra­vo to­kom tih po­sled­wih go­di­na on se sve vi­{e i vi­{e
ve­zi­vao za {u­mu u ko­joj je `i­veo, sve je ma­we vo­leo dru­{tvo qu­
di, i kad sam za­mi­slio we­gov za­ko­ni­ti mi­to­lo­{ki kraj, ka­kav bi
on imao u baj­ci o we­mu, ako bi ta­kva baj­ka mo­gla bi­ti na­pi­sa­na
– ~i­ni­lo mi se da bi on mo­rao jed­nog da­na oti­}i u {u­mu, oda­kle
se vi­{e ni­kad ne bi vra­tio; i po­sle iz­ve­snog vre­me­na na­zreo bih
we­go­vu se­nu ka­ko be­{um­no kli­zi iz­me­|u li­{}a, i ta se­na bi bi­la
vr­lo sli~­na se­ni pra­vog {um­skog du­ha.
We­mu je ina­~e bio svoj­stven pan­te­i­sti~­ki od­nos pre­ma pri­
ro­di, imao je u se­bi ne­{to vr­lo ne­sa­vre­me­no, pa se ~i­ni­lo da pri­
pa­da dav­no pro­{lom sto­le­}u. Jed­nom sam ga vi­deo ka­ko je sâm iza­
{ao iz {u­me na li­va­du, ubrao ne­ki cvet, po­mi­ri­sao ga i po­tom
po­tr­~ao na­pred na po­se­ban na­~in, sa­vi­je­nih no­gu, dr­`e­}i cvet
u is­pru­`e­noj ru­ci u rav­ni o~i­ju. Na­rav­no, bio je si­gu­ran da ga
ni­ko ne vi­di. U tom tre­nut­ku je ne­ve­ro­vat­no li­~io na sta­rog fa­
u­na; i da sam ja, kao uosta­lom i bi­lo ko dru­gi, od ne­kog ~uo ka­ko
{e­zde­se­to­go­di­{wi ~o­vek ko­ji zna de­set je­zi­ka, stru~­wak za mno­
ga na­u~­na pi­ta­wa, ra­di ta­kve stva­ri, ni­ka­da ne bih po­ve­ro­vao u
to. Ali vi­deo sam ga sop­stve­nim o~i­ma i ujed­no pri­me­tio da uop­
{te ni­je bio sme­{an, na­pro­tiv, u to­me {to je ra­dio bi­lo je ne­ke
po­seb­ne i na­iv­ne dra­`i.
I isti taj ~o­vek mi je go­vo­rio:
– Dav­no sam do­{ao do sle­de­}eg za­kqu~­ka: ako pri­hva­ti­mo po­
sto­ja­we do­bra i zla kao ne­kih ne­sum­wi­vih ka­te­go­ri­ja, on­da mo­
ra­mo kon­sta­to­va­ti wi­ho­vu vre­men­sku ne­raz­dvoj­nost. Dru­gim re­
~i­ma, ti ele­men­ti su uvek po­me­{a­ni, po­ne­kad ima vi­{e jed­nog,
po­ne­kad dru­gog, ali oni su ne­de­qi­vi jed­na­ko kao {to je jo{ uvek,
re­ci­mo, ne­de­qiv ki­se­on
­ ik. A uko­li­ko je to ta~­no, ja­sno vam je
koliko je var­qiv i uslo­van sva­ki po­zi­ti­van mo­ral.
Ob­ja­va ra­ta me je za­te­kla na ju­gu, na mo­ru; i kad sam jed­nog
ju­tra do­{ao na ku­pa­we, na ogrom­noj pla­`i ni­je bi­lo ni­kog osim
me­ne. Svi pu­te­vi su bi­li za­kr­~e­ni auto­mo­bi­li­ma, vo­zo­vi su po­
la­zi­li bez pre­stan­ka, je­dan za dru­gim, pre­tr­pa­ni pre­ko sva­ke me­
re. Svu­da se ose­}ao do­la­zak ogrom­ne i ne­za­dr­`i­ve ka­ta­stro­fe.
47
48
Mi­slim da je ve} ta­da, tih da­na, sud­bi­na Fran­cu­ske bi­la re­{e­na,
i to ne za­to {to ni­je bi­lo do­voq­no voj­ni­ka ili oru`­ja, ve} za­to
{to je u ce­loj ze­mqi i u ce­loj ar­mi­ji vla­da­lo ose­}a­we na­lik na
i{­~e­ki­va­we smr­ti, i bi­lo je ja­sno da u tom sta­wu ze­mqa ne mo­
`e ra­to­va­ti. Ono se mo­`da u sva­kom tre­nut­ku mo­glo pre­tvo­ri­ti
u svi­re­pu `ud­wu za bor­bom, ali na­da da }e se to de­si­ti, ka­ko se
ubrzo po­ka­za­lo, bi­la je uza­lud­na. Ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, ve} iz
Pa­ri­za, do­{ao sam kod ~i­ka Qo­{e.
– No­us y vo­i­lá – re­kao sam mu na­kon po­zdra­va – stva­ri su se u
pot­pu­no­sti ob­i­sti­ni­le.
On je od­mah­nuo ru­kom.
– Rat }e bi­ti dug – re­kao je raz­vla­~e­}i glas u. – Opet }e nam
go­vo­ri­ti ka­ko je du­ga­~ak kon­flikt ne­iz­be­`an iz eko­nom­skih
raz­lo­ga, kao {to su go­vo­ri­li hi­qa­du de­vet­sto ~e­tr­na­e­ste, i to }e
isto ta­ko bi­ti ne­ta~­no. Sve to go­vo­re eko­no­mi­sti; a oni me pod­se-­
}a­ju na ne­kog kwi­go­vo­|u ko­ji se­di u op­ko­qe­noj tvr­|a­vi, vi­di ka­ko
se oko we­ga ru­{e zi­di­ne i ka­ko gi­nu qu­di, i iz­ra­~u­na­va ce­nu ne­
kog pti~­jeg per­ja ili ne­kih {kol­skih sve­za­ka. Odav­no je po­zna­to
da su dva i dva ~e­ti­ri sa­mo u arit­me­ti­ci, ali pro­baj­te vi to wi­ma
da do­ka­`e­te.
I{li smo kroz {u­mu, bi­lo je to­plo i ni­je bi­lo ni da­{ka ve­
tra.
– En­gle­ska, En­gle­ska – re­kao je. – Evo u ~e­mu je stvar. En­gle­zi
su lo­{i voj­ni­ci, En­gle­ska ne­ma ar­mi­ju i, uop­{te, ne­ma ni­{ta,
ali En­gle­zi su stra­{ni qu­di, za­to {to se ne za­u­sta­vqa­ju ni pred
~im. Za­to i po­be­|u­ju u svim ra­to­vi­ma upr­kos voj­noj dok­tri­ni i
zdra­vom ra­zu­mu. Pla­{im se da }e i sa­da bi­ti isto. Nem­ci ima­ju
red, na­rav­no, ali re~ Ord­nung se ne mo­`e pre­ve­sti ni na je­dan
je­zik, za­to {to ni kod jed­nog na­ro­da ne po­sto­ji ta­kav po­jam. To je
ogro­man i slo­`en si­stem ko­ji pred­vi­|a sve {to je mo­gu­}e pred­vi­
de­ti. U tom smi­slu Nem­ci su ne­po­gre­{i­vi.
Slu­{ao sam we­go­ve re­~i i gle­dao u ne­bo; u mir­noj i da­le­koj
pla­ve­ti sta­ja­li su be­li ku­dra­vi obla­ci.
– Gre­{ka je u ne­~em dru­gom – re­kao je ~i­ka Qo­{a. – Ta­kav
si­stem bi bio ide­al
­ an u uslo­vi­ma ogrom­nog la­bo­ra­to­rij­skog eks­
pe­ri­men­ta. Ali ceo `i­vot se sa­sto­ji od stva­ri ko­je ni­je mo­gu­}e
pred­vi­de­ti, i to ne za­to {to mi, re­ci­mo, ni­smo do­voq­no pa­met­ni,
ve} za­to {to uvek is­kr­sa­va ne­{to no­vo, {to mi ne zna­mo i {to
ne mo­`e­mo uze­ti u ob­zir. To je do te me­re pro­sta isti­na da ju je
ne­pri­jat­no po­na­vqa­ti. Ali ta­ko­zva­ni dr­`av­ni­ci su obi~­no ne­
ve­ro­vat­no ne­u­ki, ta­ko­re­}i ne­za­mi­sli­vo. No do­bro, vi­de­}e­mo ka­ko
}e se raz­vi­ja­ti rat.
Od tog na­{eg raz­go­vo­ra pro­{le su sko­ro tri go­di­ne. Onaj svet
u ko­jem smo se ta­da na­la­zi­li ve} odav­no vi­{e ne po­sto­ji, je­di­no su,
eto, obla­ci osta­li isti, i ne­be­sko pla­vet­ni­lo, i {u­ma ko­ja okru­
`u­je ~i­ka Qo­{i­no ima­we. ^i­ni mi se da ni­ka­da ne­}u za­bo­ra­vi­ti
jun na­red­ne go­di­ne i grob­ni glas mar­{a­la Pe­te­na, ko­ji je pre­ko
ra­di­ja sa­op­{tio da je Fran­cu­ska ka­pi­tu­li­ra­la. U tim zvu­ci­ma
bi­lo je ne­ke zlo­kob­ne sim­bo­li­ke, i bi­lo je upa­dqi­vo to {to je ka­
pi­tu­la­ci­ju Fran­cu­ske ob­zna­wi­vao upra­vo taj glas ko­ji je ta­ko­|e
do­la­zio sa onog sve­ta i ko­ji je pri­pa­dao ~o­ve­ku u kom, na­rav­no,
vi­{e ni­je mo­glo bi­ti ni­ka­kve sna­ge, ni­ka­kve `e­qe za bor­bom, ni­
~e­ga osim sa­mrt­ni~­kog osam­de­se­to­go­di­{weg umo­ra. Uvek sam sla­
bo ve­ro­vao u to da qu­di ko­ji sto­je na ~e­lu dr­`a­ve mo­gu ozbiq­no
pre­ten­do­va­ti na to da bu­du za­ko­ni­ti pred­stav­ni­ci svo­je ze­mqe i
na­da­ti se da oni u iz­ve­snoj me­ri oli­~a­va­ju ka­rak­te­ri­sti~­ne cr­te
svog na­ro­da. Ali ta­da mi se po­ja­va po­lu­mr­tvog mar­{a­la na ~e­lu
Fran­cu­ske u~i­ni­la za­stra­{u­ju­}e ube­dqi­vom i po­mi­slio sam da
ona za­i­sta ta~­no iz­ra­`a­va onaj du­bo­ki i mo­`da ne­po­vrat­ni su­no­
vrat ze­mqe i na­ro­da ~i­ji sam sve­dok ne­ho­ti­ce bio.
GAJ­TO GA­ZDA­NOV (1903–1971), ru­ski pi­sac ose­tin­skog po­re­kla.
U svo­joj pet­na­e­stoj go­di­ni pri­dru­`io se Be­loj ar­mi­ji, a po za­vr­{et­
ku Gra­|an­skog ra­ta u Ru­si­ji, emi­gri­rao je u Tur­sku. Po­sle ne­ko­li­ko
go­di­na na­sta­nio se u Fran­cu­skoj, gde je pro­veo naj­ve­}i deo `i­vo­ta i
gde su i na­sta­la go­to­vo sva we­go­va de­la. U mla­do­sti se opro­bao na naj­
ra­zli­~i­ti­jim po­slo­vi­ma, po­tom je po­lo­`io vo­za~­ki is­pit i na­red­nih
dva­de­set pet go­di­na je ra­dio kao no}­ni tak­si­sta u Pa­ri­zu. Is­ku­stva
iz tog pe­ri­o­da opi­sao je u svom mo­`da naj­bo­qem ro­ma­nu No}­ni pu­te­
vi. Na­pi­sao je de­vet ro­ma­na, pre­ko ~e­tr­de­set pri­~a, dva­de­se­tak ese­ja
i jed­nu do­ku­men­tar­nu po­vest o u~e­{}u ru­skih do­bro­vo­qa­ca u fran­cu­
skom Po­kre­tu ot­po­ra. Pre­ma jed­nom od we­go­vih ro­ma­na Duh Alek­san­
dra Vol­fa u Ame­ri­ci je sni­mqen te­le­vi­zij­ski film. Ro­ma­ni i pri­~e
Gaj­ta Ga­zda­no­va pre­ve­de­ni su na en­gle­ski, fran­cu­ski, ne­ma~­ki, srp­
ski, ma­ke­don­ski, hr­vat­ski, poq­ski, eston­ski, bu­gar­ski, ita­li­jan­ski
i ho­land­ski. Go­di­ne 1996. u Ru­si­ji su ob­ja­vqe­na we­go­va Sa­bra­na de­la
u tri to­ma. De­set go­di­na ka­sni­je u Ru­si­ji su iza­{la do­pu­we­na Sa­bra­
na de­la u pet to­mo­va, gde su pr­vi put ob­ja­vqe­ne pri­~e ko­je ni­su {tam­
pa­ne za pi­{~e­va `i­vo­ta. Jed­na od tih pri­~a je ^i­ka Qo­{a.
De­vet za­vr­{e­nih ro­ma­na i ~e­tr­de­set pri­~a Gaj­ta Ga­zda­no­va u pre­
vo­du na srp­ski je­zik ob­ja­vi­la je be­o­grad­ska „Pa­i­de­ia“ (2003–2004).
Du­{ko Pa­un­ko­vi}
49
Toni Hogland
PESME
Preveo sa engleskog Alen Be{i}
NEMOJ RE]I NIKOME
Bili smo u braku {est ili sedam godina
kad mi je `ena, jednog popodneva u kuhiwi,
rekla da ona vri{ti pod vodom dok pliva –
da, zapravo, ve} godinama vri{ti
u plavu hlorisanu vodu gradskog bazena
u kom pliva svakog drugog dana.
Ma`u}i maslac na tost, ne kao da je
ne{to skrivala,
niti kao da bi sebe trebalo da smatram
razlogom wenog vri{tawa,
niti kao da bi trebalo da se odmah tu,
za kuhiwskim stolom, podvrgnemo terapiji,
– onako uzgred mi je to rekla,
i zamislio sam kako okre}e svoje ~etvrtasto lice
da uzme gutqaj kiseonika,
a potom ga opet zarawa u hladnu, vla`nu masku nesvesnog.
Koliko ja znam, verovatno svako bezglasno vri{ti
dok ide kroz `ivot,
u~tivo ~uvaju}i veliku tajnu
da nije ba{ uvek zabavno
kad te raspori savijeni kqun
50
ne~ega {to zove se psihologija,
kad te neprestano
potapaju u vreme;
da najiskrenije, najintimnije
zadovoqstvo ponekad oseti{
u vla`nom poqupcu
vlastitog bola.
I Ket odlazi, u jedan po podne, da ispliva
svoja 22 kruga u gradskom bazenu;
– kako je samo disciplinovana!
Dvadeset i dva kruga kao dvadeset i dve stranice,
koje niko nikada pro~itati ne}e.
KAMION ME[ALICA
@eleo sam da uguram kamion me{alicu u pesmu
zato {to mi se dopala zapremina velikog rotiraju}eg bubwa
dok je i{ao mirno niz ulicu,
bu}kaju}i unutra vla`ni beton
kako bi ostao `idak.
Svideo mi se golemi obim wegovog torza
i nako{eni jajoliki oblik,
izdignuti zadwi deo sa otvorom nalik na ~mar,
dvostruke gume da bi izdr`ale teret. Svidelo mi se
kako se qudi okre}u i posmatraju ga dok prolazi –
jer {ta vi{e li~i na nosoroga ili slona
od ove debeloko`ne groktave zveri
koju gone dva omalena ~oveka u tregeru{ama?
Dok im se nezgrapno i tromo pokorava,
a izme|u nogu joj curi mlaz teku}ine?
Znao sam da }u verovatno morati da pro{irim sredi{te
pesme
kad kamion me{alica bude skrenuo za ugao,
oguliv{i koru jedne isturene kro{we,
o~e{av{i dalekovod –
a onda se iznova bude morao okrenuti, jer su se
voza~i nekako pogubili:
jedan tr~i da pozajmi ba{tensko crevo
da opet nakvasi tovar,
drugi psuje i {iri mapu.
Dopala mi se zamisao da moja pesma ima mesta
za ne{to tako stvarno poput tog kamiona
51
koji mora da stigne tamo do dva sata ili
da se izlije na pod sredwo{kolske sale za fizi~ko.
– I mislim da bi sada ve} bila u`asna gre{ka
pretvoriti kamion
u metaforu ili simbol ne~eg drugog.
Trebalo mi je tako dugo da uguram svet u moju pesmu,
i tako dugo da moju pesmu uguram u svet.
Sad vi{e nisam `eleo nazad.
Sad imam auto-put sa ~etiri trake sred kojeg mogu da vozim,
i par te{kih gumenih ~izama,
i jednu ~etvrtastu crnu ru~icu tik ispred mewa~a.
Pitam se za {ta ona slu`i?
MUZI^KE @EQE ZA DE^JI KLAVIR
Sviraj onu o porodici pataka
kad patke idu do reke
i jedna od wih misli da }e voda biti hladna,
ali onda ipak usko~e unutra
i svi|a im se i pquskaju na sve strane.
Ne, moram da sviram onu
o nervoznom ~oveku iz Palestine u 14. redu
sa papirnom kesom u krilu
u kojoj je pi{toq skriven u sendvi~u.
Sviraj onu o zgodnom mu{karcu i `eni
{to stoje na stepeni{tu ispred wenog stana
i kako se tama i wen parfem i damari wihovih srca
sjediwuju tako da bi
da se otisnu sa ruba prilike...
Ne, boqe da sviram onu o
tvrdom pravougaoniku kreditne kartice
skrivene u wegovom zadwem xepu
i kako je `ena provela sat vremena
~upaju}i obrve, i kako je wen parfem
nastao uni{tewem stotinu cvetova.
52
Onda sviraj onu o industriji cve}a
gde radnici migranti prokliwu svoje ruke inficirane
od ubacivawa orezanih ru`a i karanfila
u prikolice kamiona hladwa~a.
Ne, moram da sviram onu o jednom `utom narcisu
{to stoji na mom kuhiwskom stolu
i ~ija podse~ena stabqika crpi vodu navi{e
tako da biqku preplavquje uverewe
da je voda poslata
da prona|e je i uspravi
odnekud iz utrobe zemqe, s tolike dubine
da je se ~ak ni cve}e ne se}a.
POD SVETLO[]U SVE]A
Dok prelazi{ verandu u magli~asti suton
da oda{ po{tu mesecu {to se uzdi`e
kao `uti znak benzinske pumpe
na tamnom horizontu,
oseti{ slaba{no rskawe
mrava pod |onovima,
ali ne zaustavqa{ se
jer u ovome svetu
mora{ da odlu~i{ {ta si
spreman da ubije{.
Spasavawe tvog braka moglo bi
podrazumevati ve~eru uz sve}e
i odrezak za dve osobe
uzgojen na pa{waku
nastalom kr~ewem pra{ume
~iji bi nestanak mogao podrazumevati
istawenost atmosferskog omota~a
za pedeset godina
iznad osetqive glave
tvog }elavog unuka na odmoru
dok }elije wegovog temena
izdinstane sun~evim zra~ewem
pucaju kao osumwi~eni
tokom isle|ivawa.
A vi ipak seckate
pe~enicu na par~i}e
i hranite jedno drugo
srebrnim viqu{kama
53
pod odobravaju}im pogledom
konobara
~ija kupqena pa`wa
i francusko ime
tako|e jesu neka vrsta svetlosti sve}a,
dok u pozadini
prsti pijaniste
prelaze po kqovama
iskasapqenog slona
bezbri`no,
kao da mu je sâm slon
za to dao odobrewe.
PRI^A O OCU
Evo jo{ jedne pri~e o kojoj ~esto razmi{qam:
pri~a o ocu
koji se, posle sahrane svog sina samoubice,
vra}a ku}i i spaquje sve fotografije tog mrtvog de~aka;
kako stoji kraj ro{tiqa u stra`wem dvori{tu,
i ubacuje slike u vatru; posmatra bledi dim
{to se uzdi`e i nestaje u vla`nom nebu Misisipija.
Svestan da stoji na ivici neke ogromne granice,
nesvestan da sebi~no grabi sav bol.
Kako su samo tiha predgra|a sredinom popodneva
kad jedan ~ovek uni{tava dokaze,
udi{u}i hemiju zapaqenih polaroid snimaka,
zagledan u kro{we ponad tro{ne ograde
koje kao da se podi`u i klimaju s razumevawem.
Kasnije }e biti iznena|en
gnevom svoje porodice:
supruga skriva lice rukama,
}erka ga zasipa pogrdama,
– ali sada, siguran je u svoj ~in; sada je
54
poput ~oveka koji uni{tava neku religiju,
ili zaseca stablo u korenu –
I svaki put stignem ta~no na vreme
da vidim kako otac par~etom zar|ale `ice
gura posledwu fotografiju de~aka
u naranxasti deo plamena:
lice postaje sme|e, uspomena se rasta~e.
Nije u pitawu apsurdna logika oca;
niti `alost za useknutom mlado{}u;
ve} drevna inteligencija bola
kojoj se divim:
kako se u wemu kome{a poput dima;
kako ta~no zna {ta treba da uradi qudskim bi}ima
da bi u wima ostao zauvek.
DOBRODU[NOST
Kad moj otac umre i vrati se kao pas,
ve} znam koji }e mu zvuk biti omiqen:
meki, jedva ~ujni dahtaj
kad odlepe se gumene usne fri`iderskih
vrata, pra}en onim polarnim
izdahom hladnog vazduha;
zatim krckawe posude za led iznad sudopere
i tihi zveket kockica
uba~enih u ~a{u.
Nemo}an da izgovori ime svog omiqenog pi}a, ili izrazi
svoju sklonost ka singl maltu,
oglasi}e se jednim o{trim av
i vla`nom crnom strelom wu{ke
zapovedno pokaza}e
ka fla{i na polici,
potom }e sesti ispred mene,
uzdrhtao, pun i{~ekivawa, dok mu sa dugog
ru`i~astog ispla`enog jezika curi voda,
a se}awe na u`itak iz prethodnog `ivota
protresa ga kao rep.
Ono ~ega }u se ja setiti povi{e wega,
dr`e}i rastopqenu kocku leda s ukusom viskija
55
iznad otvorene mu gubice i
u`ivaju}i u nadmo}i koja mi {iba kroz vene
kao {to je {ibala kroz wegove,
ono ~ega }u se ja setiti dok budem stajao tamo
jeste stotinu ve{tih trikova
koje sam nau~io da bih mu ugodio,
i kako sam dugo pogre{no verovao
da je qubav to {to je skrivao u stisnutoj {aci.
BOJA NEBA
Vetrovito je danas i ne ose}am se ba{ sjajno,
dok se vozim po brdima, u povratku s posla.
Ima tamnih delova puta
kad prolazi{ kroz {umarke,
kao i svetlih mesta odakle puca pogled na okean,
ali to ne zna~i da je ovaj put alegorija.
Trebalo bi da nazovem Mari i izvinim joj se
{to sam bio tako dosadan sino} na ve~eri,
ali mogu li zaista obe}ati da vi{e ne}u takav biti?
I svakako bih radije gledao drve}e, zawihano
na na~in koji nesumwivo li~i na seksualno uzbu|ewe.
Ina~e je prole}e, i sve izgleda slaba~ko;
nebo je bebe}e plavo, i tek razvijeno li{}e
puno je mladog hlorofila,
su{te boje neiskustva.
Pro{logodi{wi letwi hit ponovo se vrti na radiju,
a na nadvo`waku iznad auto-puta,
jedini metafizi~ki vandal u Americi je
crnim sprejom velikim slovima ispisao
SE]AWE VOLI VREME,
zbog ~ega se pitamo da li i Vreme voli Se}awe.
56
Sino} sam opet sawao X.
Ona je poput mrqe na posteqini moje podsvesti.
Pre mnogo godina prodrla je u mene
i mada sam trqao i trqao i trqao,
nikad nisam uspeo da je se re{im,
ali sad mi je drago.
Ono {to sam mislio da je kraj ispostavilo se da je sredina.
Ono {to sam mislio da je zid ispostavilo se da je tunel.
Ono {to sam mislio da je nepravda
ispostavilo se da je boja neba.
Ispred omladinskog centra, izme|u prodavnice pi}a
i policijske stanice,
jedno drvce pasjeg drena silazi s uma;
preplavqeno penom cvasti,
kao penu{ava krigla piva;
kao nevesta {to svoju ode}u trga,
otresa sne`nobele latice na zemqu u oblacima,
pa se rasipnost Prirode ~ini blago bestidnom.
I ~ini to ~itave nedeqe:
stvara lepotu,
i odbacuje je,
i iznova je stvara.
TERENSKI PRIRU^NIK
Jednom prilikom, u mirnoj plavoj sredini jezera,
do vrata urowen u taj najdragoceniji element,
ugledao sam bledosivo, izvijeno perce goluba
{to plutalo je na napetoj povr{ini vode
ba{ u trenu kad je vilin kowic,
nalik na treperavu plavozelenu ukosnicu,
lebdeo nad wim, zatim sleteo, i umirio se.
To je sve.
Pomiwem ovo isto onako
kao {to presavijem }o{ak stranice
u nekim kwigama iz biblioteke,
da bi ~italac znao
gde da prona|e dobre odlomke.
TO­NI HO­GLAND (Tony Ho­a­gland), ame­ri~­ki pe­snik i ese­ji­sta,
ro­|en je 19. no­vem­bra 1953. go­di­ne u Fort Bra­gu, u Se­ver­noj Ka­ro­li­ni.
Ob­ja­vio je sle­de­}e zbir­ke: A Chan­ge in Plans (1985), Tal­king to Stay
Warm (1986), Hi­story of De­si­re (1990), Swe­et Ru­in (1992), Don­key Go­
spel (1998), What Nar­cis­sism Me­ans to Me (2003), Hard Ra­in (2005), Lit­
tle Oce­ans (2009), Unin­cor­po­ra­ted Per­sons in the La­te Hon­da Dynasty
57
(2010) i Don’t Tell Anyone (2014), kao i dve kwi­ge ese­ja: Re­al So­fi­sti­kas­
hun: Es­says on Po­e­try and Craft (2006) i Twenty Po­ems That Co­uld Sa­ve
Ame­ri­ca and Ot­her Es­says (2014).
Ho­gland pi­{e iz­uz­ et­no du­ho­vi­tu, re­sku po­e­zi­ju ko­ja se osla­wa
na ko­men­tar sa­vre­me­nog ame­ri~­kog `i­vo­ta i kul­tu­re. Isto­vre­me­no
li­ri~­ne i iro­ni~­ne, we­go­ve pe­sme te­ma­ti­zu­ju mno­{tvo de­ta­qa qud­
ske krh­ko­sti i sa­gre­{e­wa. Ne­ma ni­jed­nog de­la te­la, ni­ti isto­rij­skog
do­ga­|a­ja, ko­ji bi za Ho­glan­da pred­sta­vqao ta­bu, za­bra­we­nu te­mu, ne­
do­stoj­nu po­e­zi­je.
Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da i sti­pen­di­ja, i tre­nut­no pre­da­je
kre­a­tiv­no pi­sa­we na Uni­ver­zi­te­tu Hju­ston i Ko­le­xu Vo­ren Vil­son.
Alen Be{i}
58
Flo­rin Ma­no­le­sku
KON­FE­REN­CI­JA ZA PAM­]E­WE
Pre­veo s ru­mun­skog \u­ra Mi­o­~i­no­vi}
Po­put ne­ke ogrom­ne elek­tri~­ne ba­te­ri­je, li~­nost pro­fe­so­ra
@a­ka Bi­go­ta sa Teh­ni~­kog uni­ver­zi­te­ta u Mar­se­qu na­pa­ja­la se sa
dva iz­vo­ra ener­gi­je su­prot­nih po­lo­va: we­go­vim re­vo­lu­ci­o­nar­nim
na­u~­nim ide­ja­ma i ne­kom tvr­do­gla­vo­{}u ko­ja je bi­la sa­svim i u
pot­pu­no­sti ne­sva­ki­da­{wa. A ina­~e, kad god ni­je bio u bli­zi­ni,
stu­den­ti su ga zva­li „Bul­dog“ i taj na­di­mak se ~u­de­sno po­du­da­rao
ne sa­mo s we­go­vom na­ra­vi ve} i sa we­go­vim iz­gle­dom. Bio je ma­li
ra­stom, sko­ro ~e­tvr­tast, pa ga mo­`da zbog to­ga ni­ko ni­kad ni­je vi­
deo za­kop­~a­nog u re­den­go­tu. Ja­ko is­tu­re­na bra­da iz­gle­da­la je kao
da je u stal­nom ra­tu sa eks­tra­va­gant­nom ma­{nom na mu­slin­skoj
krag­ni na­du­ve­noj kao gu­{a od go­lu­ba. Neo­bi~­na fi­zi­on
­ o­mi­ja ga je
ve} na pr­vi po­gled oda­va­la kao ~o­ve­ka od ak­ci­je, a is­pod sta­ka­la
na­o­~a­ra Cvi­ker s ra­mom od ma­siv­nog zla­ta eks­plo­di­rao je pra­vi
or­luj­ski po­gled, ko­li­ko o{tar, to­li­ko i pro­do­ran. Ret­ki pra­me­
no­vi ko­se pru­`a­li su se bez ika­kvog re­da pre­ko lo­ba­we ko­jom je
pre­o­vla­da­va­la im­po­zant­na }e­la, dok je rav­no i ru­me­no li­ce, obe­
le­`e­no na vi­{e me­sta uspo­me­na­ma na udar­ce flo­re­tom, po­seb­no
is­ti­ca­lo svo­ju iz­ra­`aj­nost za­hva­qu­ju­}i dve­ma obr­va­ma, gu­stim i
na­ko­stre­{e­nim po­put dve ~et­ki­ce za zu­be. Ga­jio je mu­{ke ma­ni­re,
ostao ve­ran kra­qev­skoj ku­}i iz Ver­sa­ja, a po po­tre­bi je mo­gao ta~­
no da in­ter­pre­ti­ra bi­lo ko­ju par­ti­tu­ru za vi­o­lon­~e­lo u ama­ter­
skom kvin­te­tu. We­gov omi­qe­ni stav na pre­da­va­wi­ma ili u raz­go­
vo­ru s pri­ja­te­qi­ma ta­ko­|e je do­pri­no­sio re­no­meu ne­u­god­nog, ma­lo
sim­pa­ti~­nog i te­{ko pri­stu­pa~­nog ~o­ve­ka. Dok bi go­vo­rio, imao je
obi­~aj da se „oke­{a“ pal­~e­vi­ma svo­jih ne­zgrap­nih {a­ka o dva xe­pa
na pr­slu­ku, ta­ko da je obim­ni sto­mak (vi­{e ne­go re­~it do­kaz ~i­we­
ni­ce da se we­gov vla­snik ce­log svog `i­vo­ta hra­nio sa­mo ku­pu­som,
ko­ba­si­ca­ma i pi­vom, kao i svi Fran­cu­zi, uosta­lom) mo­gao da se is­
pup­~i i na­met­ne part­ne­ri­ma u raz­go­vo­ru jed­no, ako ne u~­ti­vo, a ono
oba­ve­zno od­sto­ja­we. Pre­ma to­me, ni­ko ga ni­je vi­deo za­kop­~a­nog re­
den­go­ta, ali se ni­ko ni­je mo­gao ni po­hva­li­ti da mu je ikad pri­{ao
na ma­we od tri-~e­ti­ri ko­ra­ka.
59
60
Ipak, pro­fe­sor @ak Bi­got je bio pri­znat u ce­lom sve­tu kao
ve­li­ki na­u~­ni auto­ri­tet. A ko ka­`e „ce­li svet“ tre­ba da ima u
vi­du, na­rav­no, sa­mo Fran­cu­ze. Sto­ga bi u Ne­ma~­koj, na po­men we­
go­vog ime­na, ko­le­ga Oto Flam s Teh­ni~­kog uni­ver­zi­te­ta u Ber­
li­nu sa si­gur­no­{}u sleg­nuo ra­me­ni­ma, uz onaj su­per­i­or­ni osmeh
ko­ji de­lu­je ta­ko ele­gant­no od Od­re do Raj­ne, ali ko­ji Fran­cu­zi
sma­tra­ju aro­gant­nim do kraj­wih gra­ni­ca.
U sva­kom slu­~a­ju, sa sa­gla­sno­{}u ili bez sa­gla­sno­sti pro­
fe­so­ra Ota Fla­ma, pro­fe­sor @ak Bi­got je bio ~lan „Me­|u­na­rod­
ne ko­mi­si­je za par­ne ma­{i­ne“, gde je bio ve­o­ma ce­wen zbog svo­jih
stu­di­ja o va­ri­ra­wu tem­pe­ra­tu­re kqu­~a­wa u funk­ci­ji pri­ti­ska, a
po­seb­no zbog svo­je slav­ne Bi­go­to­ve ta­bli­ce, ob­ja­vqe­ne jo{ 1887.
go­di­ne, sa su­{tin­skim po­boq­{a­wi­ma pri­do­da­tim lo­ga­ri­tam­
skoj for­mu­li s tri ne­po­zna­te ko­ju je usta­no­vio jo{ ma­e­stro An­ri
Vik­tor Re­no. Bez sum­we, za­slu­ga za ot­kri­}e for­mu­le pri­pa­da­la
je Re­nou. Ali tek za­hva­qu­ju­}i vr­lo de­taq­nim ogle­di­ma we­go­vog
u~e­ni­ka mo­gla je bi­ti pro­{i­re­na, po­mo­}u du­ge li­ste ko­e­fi­ci­
je­na­ta, na sve osta­le te~­no­sti. A sa­da, na po­~et­ku na­{e­ga ve­ka,
istin­ska sla­va pro­fe­so­ra Bi­go­ta za­sni­va­la se na ne­po­pu­stqi­
vo­sti s ko­jom se ovaj pre ne­ko­li­ko go­di­na upu­stio u ve­li­ku bor­bu
pro­tiv mo­to­ra sa unu­tra­{wim sa­go­re­va­wem ko­je je on, s pu­nim
pra­vom, sma­trao ne­vi­|e­nom svi­wa­ri­jom.
Pro­fe­sor Oto Flam, ko­ji be­{e {ef Ka­te­dre za mo­tor­na vo­
zi­la Teh­ni~­kog od­se­ka Uni­ver­zi­te­ta u Ber­li­nu, ni­je da­vao ni pet
pa­ra za no­ve te­o­ri­je @a­ka Bi­go­ta. Od pre ne­ko­li­ko ne­de­qa, u gra­
du na oba­la­ma [pre­je po­~i­wa­li su da cir­ku­li­{u pr­vi auto­mo­
bi­li sa ben­zin­skim mo­to­ri­ma, a za idu­}u de­ce­ni­ju mo­gao se pred­
vi­de­ti im­pre­si­van po­rast wi­ho­vog bro­ja. Ali, ima­ju­}i u vi­du
aka­dem­ske na­vi­ke, pro­fe­sor Oto Flam bio je ~vr­sto re­{en da se
dr­`i kao sa­vr­{en do­ma­}in. Bi­lo je o~e­ki­va­no da pro­fe­sor @ak
Bi­got do­pu­tu­je to­kom po­po­dne­va u Ber­lin, da bi odr­`ao kon­fe­
ren­ci­ju o ko­joj je svo­jim ko­le­ga­ma iz Ne­ma~­ke pi­sao da }e bi­ti od
ko­lo­sal­ne va­`no­sti, iako bi on, Oto Flam, mo­gao sta­viti ru­ku u
va­tru da }e idu­}eg da­na ima­ti da slu­{a istu otr­ca­nu apo­lo­gi­ju
par­nih ma­{i­na, sa­sta­vqe­nu od stra­ne jed­nog ma­ni­ja­ka da­le­ko za­
o­sta­log za svo­jom sop­stve­nom na­u~­nom di­sci­pli­nom.
Uisti­nu, pro­fe­sor @ak Bi­got na­la­zio se u eks­pre­snom vo­zu
Eks an Pro­vans – Keln – Ber­lin, ali pre­da­va­we ko­je je upra­vo
i{­~i­ta­vao, udob­no sme­{ten za jed­nim sto­lom u va­gon-re­sto­ra­nu,
ni­je se od­no­si­lo na par­ne ma­{i­ne ve} na mo­to­re sa unu­tra­{wim
sa­go­re­va­wem, da­kle na ne­{to sa­svim dru­go! Jer mo­to­ri sa unu­
tra­{wim sa­go­re­va­wem zna­~i­li su bu­ku, za­ga­|e­we, ne­mi­lo­srd­nu
eks­plo­a­ta­ci­ju naf­te u ne­ma~­kim ko­lo­ni­ja­ma na me­di­te­ran­skoj
oba­li Afri­ke, ko­je su kad-tad ima­le da po­no­vo pri­pad­nu Fran­
cu­skoj i, {to je naj­gr­|e, sam prin­cip funk­ci­o­ni­sa­wa tih pro­
kle­tih mo­to­ra pred­sta­vqao je za­pra­vo de­be­lu gre­{ku u isto­ri­ji
na­u­ke i teh­ni­ke, na pre­la­zu iz de­vet­na­e­stog u dva­de­se­ti vek. O toj
ve­li­koj za­blu­di je pro­fe­sor @ak Bi­got od­lu­~io da go­vo­ri idu­}eg
da­na svo­jim ko­le­ga­ma iz Ber­li­na.
Do sa­da je us­peo da se stra­{no iz­ner­vi­ra zbog jed­nog ne­pri­
rod­nog kel­ne­ra ko­ji se kre­tao iz­me­|u sto­lo­va va­gon-re­sto­ra­na s
ne­ko­li­ko stru­ko­va po­pa­re­ne {par­gle umo­ta­nih u vre­lu sal­ve­tu i
ko­ji mu je pre­po­ru­~i­vao, na svom u`a­sno gr­le­nom ne­ma~­kom, ne­
ka­kav me­ni za sno­bo­ve, sa ostri­ga­ma, ka­vi­ja­rom i {am­paw­cem, a
da ni­je bio u sta­wu da mu pro­na­|e, u ce­loj svo­joj ber­lin­skoj ku­hi­
wi, ni ma­kar jed­nu fla­{u fran­cu­skog pi­va, a zna se da se, ko­li­ko
god do­bru vo­qu ne­ko imao, ono ne­ma~­ko ne mo­`e pi­ti. „Zbog to­ga
{to pi­vo“, re­~e on kel­ne­ru nad­me­nim to­nom ko­ji ni­je do­pu­{tao
ni­ka­kvu re­pli­ku, „ni­je, ka­ko vi Nem­ci mi­sli­te, tek ne­ka­kvo
pi­}e, ne­go sta­we du­ha!“
Da ni­je bi­lo te ne­pri­jat­no­sti, pro­fe­sor @ak Bi­got bi mo­gao
na­te­na­ne da raz­mi­{qa, ne sa­mo o kon­fe­ren­ci­ji ko­ju je imao da odr­
`i su­tra­dan ne­go i o ose­}a­ju pot­pu­ne si­gur­no­sti ko­ju mu je pru­`a­
la is­pre­ki­da­na bu­ka mo}­nih kli­po­va lo­ko­mo­ti­ve. Bio je to ose­}aj
na ko­ji je tre­ba­lo da bu­de po­no­san, jer be­{e je­dan od onih ko­ji su
na od­lu­~an na­~in do­pri­no­si­li usa­vr­{a­va­wu prin­ci­pa funk­ci­o­
ni­sa­wa mo­to­ra, bez po­mo­}i va­tre, kroz sta­vqa­we u po­gon si­ste­ma u
ce­lo­sti za­sno­va­nog na re­ci­kli­ra­wu vo­de i elek­tro­li­zi.
Uosta­lom, pro­fe­sor @ak Bi­got be­{e ube­|en da }e kroz dvetri go­di­ne, naj­da­qe do kra­ja 1910, Evro­pa bi­ti pre­se­ca­na u svim
prav­ci­ma vo­zo­vi­ma ko­je vu­ku no­ve lo­ko­mo­ti­ve bez va­tre, a mo­to­
ri ko­ji }e po­kre­ta­ti auto­mo­bi­le, di­ri­`a­ble i ve­li­ke ma­{i­ne u
~i­ta­voj in­du­stri­ji bi­}e istog ti­pa.
Ba{ kad je tre­ba­lo da svo­jim par­nim lo­ko­mo­ti­va­ma pre­|e
Atlant­ski oke­an, ka­ko bi osvo­jio Ame­ri­ku, pro­fe­sor @ak Bi­got
pri­me­ti da je na uglu sto­la za ko­jim se in­sta­li­rao, ne­ko za­bo­
ra­vio (ili mo­`da osta­vio) jed­nu fa­sci­klu pu­nu ilu­stra­ci­ja i
{tam­pa­nu na pa­pi­ru naj­lo­{i­jeg kva­li­te­ta, krup­nim slo­vi­ma od
jed­nog pe­dqa. Od ra­do­zna­lo­sti pru­`i ru­ku, ki­se­log li­ca pro­u­~i
ko­ri­ce {tam­pa­ne dre­~a­vim bo­ja­ma, a za­tim otvo­ri bro­{u­ru kao
slu­~aj­no, ali ne pre ne­go {to je ba­cio na­mr­{ten po­gled u svim
prav­ci­ma. Na de­snoj stra­ni, jed­na ilu­stra­ci­ja je pri­ka­zi­va­la
jed­nu do­sta ko­ket­nu `e­nu ko­ja je za­kop­~a­va­la ~i­zmi­ce is­pred ne­
kog mo­nu­men­tal­nog ka­mi­na, u po­lo­`a­ju ko­li­ko god je mo­gu­}e skan­
da­lo­znom. Na gla­vi je ima­la {e­{ir po­kri­ven ve­lom na tuf­ne a,
iz pro­fi­la, raz­i­gran i bez­o­bra­zan nos ~i­nio je da li­~i na qup­ke
so­ba­ri­ce iz Ber­van­ge­ro­vih ko­me­di­ja. Ima­la je na se­bi pro­stu ha­
qi­nu od {tam­pa­nog ma­te­ri­ja­la i ta­ko skro­je­nu da {to vi­{e na­
gla­si wen vi­tak i ta­nan stas. Je­dan mu­{ka­rac s fi­nim br­~i­}i­ma
61
62
i cr­nom za­li­za­nom ko­som po­sma­trao ju je sa do­vrat­ka, dok je `e­na
iz­gle­da­la kao da ne pri­me­}u­je ni­{ta. U do­wem de­lu ilu­stra­ci­je
mo­glo se pro­~i­ta­ti sle­de­}e ob­ja­{we­we:
„Uve­re­na da je sa­ma, jer je grof Ru­dolf od Ge­rol­{taj­na na­
sta­vio da sto­ji na vra­ti­ma ne­po­kre­tan i ne­pri­me­tan, Ma­til­da,
po­{to je na­me­sti­la veo svo­jom be­lom i sa­vr­{e­no ne­go­va­nom ru­
kom, sta­vi jed­nu no­gu na sto­li­cu i sa­`e se da pri­teg­ne per­tlu na
~i­zmi­ci.“
Pro­fe­sor @ak Bi­got po­gle­da jo{ je­da­red u de­voj­ku na ilu­
stro­va­noj stra­ni bro­{u­re, a za­tim ni­je vi­{e mo­gao da sa­vla­da
ra­do­zna­lost, pa pro­~i­ta tekst sa sle­de­}e stra­ni­ce, u rit­mu ko­ji,
u po­re­|e­wu sa br­zi­nom od­mi­ca­wa eks­pre­sa Eks an Pro­vans – Keln
– Ber­lin be­{e bar dva-tri pu­ta br­`i:
„Ali, ka­ko mo­`e{ da `i­vi{ s jed­nom i po mar­kom dnev­no?“
upi­ta je ra­do­zna­lo Ru­dolf.
„Ni­je te­{ko iz­ra­~u­na­ti“, od­go­vo­ri Ma­til­da, „Iz­gle­da{ mi
kao tro­{a­xi­ja, ali ovo }e ti bi­ti pri­mer.“
„Pa da vi­di­mo, kom­{i­ni­ce...“
„Jed­na mar­ka i pe­de­set fe­ni­ga dnev­no ~i­ne me­se~­no ~e­tr­de­
set i pet ma­ra­ka, zar ne?“
„Da.“
„Da­jem dva­na­est ma­ra­ka za ki­ri­ju i dva­de­set i tri mar­ke za
je­lo.“
„Dva­de­set i tri mar­ke za je­lo!...“ uz­vik­nu Ru­dolf.
„Go­spo­de! Da, to­li­ko! Pri­znaj da je za ova­ko ne­`nu kao ja...
pre­vi­{e!... za­i­sta... ja se­bi stal­no uga­|am...“
Pre­ki­nuv­{i ~i­ta­we na tom me­stu, pro­fe­sor @ak Bi­got in­
stink­tiv­no po­vu­~e ru­ku ka unu­tra­{wem xe­pu re­den­go­ta, opi­pa se
upla­{e­no i iz­va­di nov­~a­nik im­pre­siv­nih di­men­zi­ja iz kog pa­
`qi­vo oda­bra ne­ko­li­ko no­vih-nov­ci­ja­tih nov­~a­ni­ca ko­je pre­
zri­vo ba­ci na sto. Za­tim po­gle­da jo{ ne­ko­li­ko pu­ta oko se­be,
dis­kret­no uba­ci u je­dan od ve­li­kih xe­po­va re­den­go­ta onu ilu­
stro­va­nu bro­{u­ru, za­jed­no s pa­pi­ri­ma pu­nim ra­~u­ni­ca i fi­zi~­
ko-ma­te­ma­ti~­kih for­mu­la, da bi se ve} sle­de­}eg tre­nut­ka do­sto­
jan­stve­no upu­tio ka svom ku­peu.
Sun­ce se tru­di­lo da se pop­ne do ze­ni­ta, got­ski tor­we­vi ka­te­
dra­le u Kel­nu ocr­ta­va­li su se na ho­ri­zon­tu, a voz je po­~eo da uspo­
ra­va da bi mo­gao pre­}i gra­ni­cu iz­me­|u Fran­cu­ske i Ne­ma~­ke, pre­
ko me­tal­nog mo­sta na Raj­ni. Kad su pr­vi va­go­ni po­~e­li da de­fi­lu­ju
po­red sta­tue ca­ra Na­po­le­o­na, na ko­wu, ko­ji je dr­`ao u ru­ci sa­bqu
i wo­me po­ka­zi­vao pre­ma Ber­li­nu, si­re­na lo­ko­mo­ti­ve hra­bro po­
no­vi pr­ve tri no­te iz uver­ti­re Vag­ne­ro­vog „Zig­fri­da“. Pra­}e­ne
ja­tom sre­br­na­stih ga­le­bo­va, mno­{tvo bar­ki na ve­sla, ele­gant­ni
je­dre­wa­ci i broj­ni pa­ro­bro­di, iz ~i­jih su se dim­wa­ka pre­ma ne­
bu di­za­li siv­ka­sti obla­ci di­ma, plo­vi­li su uz­vod­no i niz­vod­no
uz­bur­ka­nim vo­da­ma re­ke. Pru­ga se za­tim upu­}u­je pre­ma se­ve­ro­i­
sto­ku, da bi pro­{la kroz ce­ro­ve i bo­ro­ve {u­me Vest­fa­li­je i po­qa
po­de­qe­na na de­set pra­vo­u­ga­o­nih par­ce­la na ko­ji­ma se za­sle­pqu­ju-­
}a `u­ta bo­ja plan­ta­`a sun­co­kre­ta sme­wi­va­la s bru­tal­no ze­le­nom
bo­jom za­sa­da krom­pi­ra i {e­}er­ne re­pe. To~­ko­vi va­go­na klo­pa­ra­li
su sve br­`e i br­`e, pra­}e­ni is­pre­ki­da­nim uda­ra­wem kli­po­va lo­
ko­mo­ti­ve, a iz­me­|u Bi­fel­da i Det­mol­da, le­vo od pru­ge, na pa­di­ni
jed­nog bre­ga iz­ra­slog usred Tev­ton­ske {u­me, po­~i­wao je ma­e­stral­
no da se ocr­ta­va slav­ni spo­me­nik ge­ne­ra­la Va­ru­sa, po­dig­nut ov­de
u spo­men na po­be­du ko­ju su rim­ske le­gi­je po­sti­gle pro­tiv var­var­
skih ger­man­skih ple­me­na u IX ve­ku no­ve ere.
U 18 ~a­so­va i 38 mi­nu­ta, sa za­ka­{we­wem od pre­ko ~e­tvrt ~a­sa
ko­je ga je na­ve­lo da, do­sta vi­so­kim to­nom, upu­ti ne­ko­li­ko ka­u­sti~­
nih pri­med­bi na ra­~un po­zna­tog od­su­stva ta~­no­sti u ad­mi­ni­stra­
ci­ji ne­ma~­ke `e­le­zni­ce, pro­fe­sor @ak Bi­got, sa jed­nim xi­nov­
skim xep­nim sa­tom otvo­re­nog po­klop­ca u ru­ci, ko­ji je de­mon­stra­
tiv­no dr­`ao iz­nad gla­ve, si­{ao je kao fu­ri­ja iz eks­pre­sa Eks an
Pro­vans – Keln – Ber­lin, na pe­ron sta­ni­ce Alek­san­der­plac, gde
ga je do­~e­ka­la broj­na de­le­ga­ci­ja pro­fe­so­ra sa Ber­lin­skog uni­
ver­zi­te­ta. Me­|u ovi­ma, onaj ko­ji se od­mah is­ti­cao ka­ko po dr­`a­
wu, ta­ko i po svom im­pre­siv­nom sta­su be­{e, na­rav­no, pro­fe­sor
Oto Flam. Vi­sok, mr­{av, sa se­dom ko­som pri­pi­je­nom uz sle­po­o~­
ni­ce, ovaj je sa sim­pa­ti~­nom sport­skom ele­gan­ci­jom no­sio svo­jih
pe­de­set ili pe­de­set i pet go­di­na. Fi­zi­o­no­mi­ja mu be­{e pu­na fi­
no­}e, osmeh {i­rok i sr­da­~an, a po­gled dis­kre­tan i uz­dr­`an. Mo­
nokl od se­de­fa, fik­si­ran u ar­ka­di de­snog oka la­ga­nom kon­trak­
ci­jom zi­go­mat­skog ner­va, ~i­nio je da on, kao ja­je ja­je­tu, li­~i na
go­spo­di­na Lu­ci­ju­sa fon Bre­ga iz ro­ma­na Alek­san­dra Di­me Grof
Mon­te Kri­sto. No­sio je cr­ni frak, u skla­du sa aka­dem­skim zva­
wem, a de­sno od sr­ca u ru­pi­cu za dug­me na le­vom re­ve­ru za­de­nuo je
ma­lec­ki be­li ka­ran­fil iza­bran me­|u cve­}em ko­je je u rad­nom ka­
bi­ne­tu na fa­kul­te­tu we­go­va se­kre­ta­ri­ca mo­ra­la da me­wa sva­kog
ju­tra. Sa {e­{i­rom mar­ke Hom­berg u le­voj ru­ci, od­re­dio je se­bi
me­sto u sre­di­ni iz­me­|u svo­jih ko­le­ga, po­ku­{a­va­ju­}i da u~i­ni da
se pred­stav­nik na­u~­ni­ka iz Mar­se­qa i ce­le Fran­cu­ske ba­rem na
tre­nu­tak za­us­ ta­vi is­pred va­go­na, gde bi mu mo­gao pred­sta­vi­ti na
naj­sve­~a­ni­ji mo­gu­}i na­~in du­bo­ko po­{to­va­we ce­log di­dak­ti~­kog
kor­pu­sa Teh­ni~­kog uni­ver­zi­te­ta u Ber­li­nu. Uza­lud! Pro­fe­sor
Bi­got ve} be­{e od­ma­kao, gu­ra­ju­}i ogrom­nim ki­{o­bra­nom no­sa­~a
ko­ji se s te­{ko­}om bo­rio s we­go­vim pr­tqa­gom i ve} be­{e sti­gao
do ste­pe­ni­{ta na ula­zu u sta­ni­cu.
Bio je iz­van­re­dan dan skra­ja ma­ja i ne­bo be­{e ta­ko ja­sno pla­
vo da je, ba{ odav­de, sa Alek­san­der­pla­ca, ko god bi po­`e­leo mo­gao
63
64
da pro­~i­ta go­lim okom ime sre­br­na­stog di­ri­`a­bla ko­ji je leb­deo
ne­gde pre­ma za­pa­du, iz­me­|u Zo­o­lo­{kog vr­ta i te­re­na za ob­u­~a­va­
we u Mo­a­bi­tu.
Na iz­la­sku iz sta­ni­ce, u bli­zi­ni gra­ci­o­zne sta­tue Be­ro­li­ne,
pro­fe­sor @ak Bi­got ba­ci su­rov po­gled u prav­cu ne­ka dva auto­
mo­bi­la par­ki­ra­na u bli­zi­ni, upi­ta da li ra­de na naf­tu pa se,
dr­`e­}i se za nos, upu­ti od­lu~­nim ko­ra­kom u su­prot­nom sme­ru,
re­{en da u|e u pr­vi od fi­ja­ke­ra ko­ji su ~e­ka­li u sen­ci ne­kih
gran­di­o­znih ke­ste­no­va, pu­nih od­o­zgo do do­le be­lih i ro­ze cva­sti.
U po­sled­wem tre­nut­ku, pro­fe­sor Oto Flam uspe da ga su­stig­ne i
ba­ci se za wim na ste­pe­ni­ce fi­ja­ke­ra, pred za­pre­pa­{}e­nim po­
gle­di­ma onih ne­ko­li­ko pro­la­zni­ka ko­ji po­~e­{e da se oku­pqa­ju,
pri­vu­~e­ni kao mag­ne­tom stra­{nim iz­gle­dom pro­fe­so­ra Bi­go­ta i
we­go­vim pro­mu­klim us­kli­ci­ma.
Na­kon {to i pr­tqag be­{e in­sta­li­ran kod no­gu neo­bi~­nog
kli­jen­ta, pro­fe­sor Flam, ko­ji je `e­leo da po­ka­`e svom ko­le­gi
cen­tar car­ske pre­sto­ni­ce, br­zo re­~e ko­~i­ja­{u od­re­di­{te (ho­tel
„Adlon“ na bu­le­va­ru Un­ter den Lin­den), ali gost hte­de da si­|e
istog tre­nut­ka ka­da je pri­me­tio da na ko­~i­ja­ma ne po­sto­ji apa­rat
za tak­si­ra­we, a {to bi ga pri­mo­ra­lo da se na kra­ju vo­`we cew­ka,
po ta­ko ne­pod­no­{qi­vom ne­ma~­kom obi­~a­ju, ka­ko go­vo­ra­{e on s
je­dva uz­dr­`a­nim pre­zi­rom.
Ve} sle­de­}eg tre­nut­ka pro­fe­sor Oto Flam uspe da ga smi­ri i
po­sa­da se pu­sti u sa­o­bra­}aj, opi­sav­{i gra­ci­o­znu kri­vu­qu po­kraj
ona dva auto­mo­bi­la u ko­ji­ma na­|o­{e uto­~i­{te pre­pla­{e­ne ko­le­
ge s Teh­ni~­kog uni­ver­zi­te­ta.
Is­pred sta­ni­ce fi­ja­ker sa onom dvo­ji­com pro­fe­so­ra u|e u
No­je Fri­drih [tra­se, gde je do­sta la­ko us­peo da pre­stig­ne ne­
ko­li­ko om­ni­bu­sa i elek­tri~­nih tram­va­ja, da bi se za­tim upu­tio
kroz Kaj­zer Vil­helm [tra­se u prav­cu Do­ma, ona dva mo­sta pre­
ko [pre­je i Car­ske pa­la­te.
To­kom pu­ta pro­fe­sor Flam po­ka­zao se kao vr­lo pa­`qiv do­
ma­}in. Ka­da fi­ja­ker po~­ne da na­pre­du­je du` [lo­sbru­ke da bi
skre­nuo u Un­ter den Lin­den, on po­ku­{a da ob­ja­sni go­stu da je ovaj
pro­la­zak jed­nak pra­voj ini­ci­ja­ci­ji, uto­li­ko {to tih osam sta­tua
od be­log mer­me­ra iz Ka­ra­re, du` ogra­de mo­sta (po ~e­ti­ri sa sva­ke
stra­ne), sim­bo­li­zu­ju naj­va­`ni­je tre­nut­ke iz `i­vo­ta jed­nog gr~­
kog rat­ni­ka, po­mog­nu­tog u svom raz­vo­ju od bo­gi­wa Pa­la­de Ati­ne
i Ni­ke. Ali pro­fe­sor Bi­got sa­mo je na­sta­vio be­sno da mr­mqa. U
stva­ri, po­sma­tra­ju­}i ga, ~ak bi i sa­svim osred­wi fi­zi­o­nom mo­
gao shva­ti­ti da je, dok mu je pro­fe­sor Flam sa `a­rom go­vo­rio o
pa­la­ti Fri­dri­ha Ve­li­kog na oba­li re­ke, o pre­le­poj zgra­di sta­re
Ope­re, ili o Uni­ver­zi­te­tu, sme­{te­nom ~ak na po­~et­ku se­ver­nog
bu­le­va­ra Un­ter den Lin­den, pro­fe­sor @ak Bi­got sa oprav­da­nim
po­no­som raz­mi­{qao o ne­u­po­re­di­vom ose­}a­ju svo­jih ze­mqa­ka za
red i o ta­be­la­ma sa fik­snim ce­na­ma, is­tak­nu­tim na vi­dqi­vom
me­stu na svim jav­nim ko­~i­ja­ma u Fran­cu­skoj:
„75 san­ti­ma – dve oso­be – za raz­da­qi­nu od 800 me­ta­ra, i 20
san­ti­ma za sva­kih do­dat­no pre­|e­nih 400 me­ta­ra.“
Ova ta­ri­fa je, raz­u­me se, va­`i­la sa­mo u to­ku da­na, dok se no­}u na­pla­}i­va­lo jo{ 20 san­ti­ma.
Raz­mi­{qa­ju­}i o sve­mu to­me, pro­fe­sor Bi­got ni­ka­ko ni­je mo­
gao da pri­me­ti, upra­vo po­red Mu­ze­ja vo­{ta­nih fi­gu­ra kod Ar­
ka­de, jed­nog de~­ki­}a od de­set-dva­na­est go­di­na, ko­se uko­vr­xa­ne u
mno­{tvo zla­ta­stih pra­me­no­va, ka­ko u ve­li­koj `ur­bi iz­la­zi kroz
vra­ta rob­ne ku­}e Gru­ber, is­pu­{ta­ju­}i sit­ne us­kli­ke odu­{e­vqe­
wa i dr­`e­}i u ru­ci jed­nu kar­ton­sku ku­ti­ju ko­ja je ja­ko mi­ri­sa­la
na kam­for a u ~i­joj se unu­tra­{wo­sti na­la­zio iz­vr­stan pri­me­rak
no­ve vr­ste Ha­ir­stre­ak-a, ko­ji je ne­dav­no, u Afri­ci, ot­krio ^ep­
men, na­ba­vqen spe­ci­jal­no za we­ga uju­tro tog da­na.
Du` bu­le­va­ra, ace­ti­len­ski fe­we­ri pa­li­li su se je­dan za
dru­gim, i iz lop­ti od mat sta­kla, ko­je su leb­de­le u va­zdu­hu kao
ne­ki fos­fo­re­scent­ni ba­lo­ni, mi­li­on
­ i svi­ta­ca po­~e­{e da se iz­
li­va­ju na grad.
Tek u bli­zi­ni Ho­te­la Adlon, oda­kle se vi­di Bran­den­bur­{ka
ka­pi­ja, ko­ja se ve­li­~an­stve­no uz­di­za­la na sre­di­ni Pa­ri­skog tr­
ga, pro­fe­sor @ak Bi­got se iz­vo­leo okre­nu­ti ka svom ko­le­gi da bi
ga upi­tao zna li da su ~u­ve­nu gru­pu Vik­to­ri­ja Fran­cu­zi za­ro­bi­
li i od­ve­li u Pa­riz 1807. gde je osta­la du­`e od se­dam go­di­na!
Pro­fe­sor Oto Flam se osmeh­nu snis­ho­dqi­vo, uz pri­med­bu da
su ipak oni, Nem­ci, us­pe­li da vra­te Vik­to­ri­ju u Ber­lin, dok ne­
ki dru­gi, i iz­go­va­ra­ju­}i ove re­~i na­~i­ni neo­d­re­|e­ni po­kret de­
snom ru­kom, ni­su bi­li u sta­wu da po­vra­te ne­ke gu­bit­ke u naj­ma­wu
ru­ku pod­jed­na­ko va­`ne ~ak ni do da­na da­na­{weg!
Pro­fe­sor @ak Bi­got ni­je shva­tio {ta je hteo da ka­`e we­gov
ko­le­ga, ali po­{to su upra­vo bi­li sti­gli is­pred Ho­te­la Adlon,
on is­ko­~i iz fi­ja­ke­ra osta­viv­{i pro­fe­so­ra Fla­ma da se po­ga­|a
s ko­~i­ja­{em oko ce­ne i da pla­}a, te ra­to­bor­no pro­dre u ve­li­ki
fo­a­je u pri­ze­mqu. Da se ne­kim slu­~a­jem sta­we du­ha u kom se na­
la­zio u tom tre­nut­ku mo­glo ma­te­ri­ja­li­zo­va­ti, ceo svet bi mo­gao
vi­de­ti ka­ko mar­{i­ra umo­tan od gla­ve do pe­te u fal­te tro­boj­ne
za­sta­ve Fran­cu­ske!
Te no­}i pro­fe­sor Bi­got imao je ja­ko ne­mi­ran san. Iako je,
pre ne­go {to je uga­sio sve­tlo, po­ku­{a­vao vi­{e od ~e­tvrt ~a­sa da
se opu­sti ~i­ta­ju­}i bro­{u­re ko­je je na­{ao u vo­zu, sa­wao je ka­ko ga
je pro­fe­sor ber­lin­skog Teh­ni~­kog uni­ver­zi­te­ta na si­lu ugu­rao u
ne­ka ko­la ko­ja su u`a­sno smr­de­la na pe­tro­lej i bio pri­si­qen da
se wi­ma vo­zi od `e­le­zni~­ke sta­ni­ce Alek­san­der­plac sve do sa­me
unu­tra­{wo­sti sa­le Sa­ve­ta uni­ver­zi­te­ta, ne­kim pu­tem ko­ji kao
da ni­je imao kra­ja.
65
66
Sle­de­}eg da­na uju­tro, ka­da je ustao iz kre­ve­ta, ipak re­~e se­
bi da je taj san do­bar znak i da }e mu ubr­zo bi­ti da­to da po­stig­ne
bri­qan­tan uspeh. Ba{ to! Imao je da odr­`i go­spo­di ko­le­ga­ma iz
Ber­li­na jed­nu kon­fe­ren­ci­ju za pam­}e­we.
U sva­kom slu­~a­ju, dan je za­po­~eo do­bro. Na sre­di­ni so­be, na
jed­nom sto­~i­}u ko­ji je iz­gle­dao kao da leb­di u va­zdu­hu, je­dva pod­u­prt li­ja­na­ma one ~e­ti­ri biq­ne no­ge, ~e­kao ga je do­ru­~ak: po­slu­
`av­nik sa {un­kom, ~i­ni­je s pu­te­rom i `e­le­om od ri­bi­zle, jed­no
tvr­do ku­va­no ja­je, zla­ta­ste ki­fle, kri­{ke dvo­pe­ka, bo­kal mle­ka
i por­ce­lan­ski ibrik s ka­fom iz kog je mi­ris uspe­vao da se neo­
pa­`e­no pro­vla­~i i iz­vi­ja u tan­kim pra­me­no­vi­ma, pu­te­vi­ma sa­mo
we­mu zna­nim. U bli­zi­ni pro­zo­ra ne­ko be­{e po­sta­vio va­zu s pla­
vim zvon­~i­}i­ma, na ta­blu rad­nog sto­la od ora­ho­vi­ne za­kri­vqe­nog
kao ma­hu­na ro­ga­~a, ko­ji be­{e iza­{ao pre ma­we od go­di­nu da­na iz
ate­qea ar­hi­tek­te Van de Vel­dea, za­jed­no s ce­lo­kup­nim na­me­{ta­
jem Ho­te­la Adlon. Ka­ko je sun­ce upra­vo pro­dr­lo u oda­ju, sto­~i} i
rad­ni sto iz­gle­da­li su kao da se pu­ne elek­tri~­nim stru­ja­ma ko­je
su im uvi­ja­le po­vr­{i­nu i udah­wi­va­le svim ukra­si­ma na­do­la­ze­}i
{um vre­`a vi­no­ve lo­ze unu­tar kog je po­~e­la da se uvr­}e `i­vah­na
bur­gi­ja jed­nog ni­za mu­zi~­kih no­ta: sol-la-sol-fa-mi-do, sol-la,
sol-fa-mi-do, re-sol-do...
Do­le u fo­aj­ eu ho­te­la ko­ji je tre­ba­lo da iz­gle­da sa­svim dru­
ga­~i­je, da su sa­mo Ber­lin­ci ima­li ika­kvog poj­ma o ~u­ve­nom sti­lu
1900. ko­ji je pri­me­wen u stam­be­nim na­se­qi­ma za iz­da­va­we (i ov­de
pro­fe­sor @ak Bi­got s po­no­som po­mi­sli na no­ve zgra­de te vr­ste
u pred­gra­|u Pa­ri­za), pro­fe­sor Oto Flam ~e­kao ga je sa osme­hom
na usna­ma. A ka­da je fran­cu­ski gost iz­vo­leo da mu do­ba­ci je­dan
na­mr­{ten po­gled, on po­`u­ri da ga uve­ri da }e do Uni­ver­zi­te­ta,
gde }e odr­`a­ti kon­fe­ren­ci­ju, ima­ti pre­voz za­pre­`nim ko­~i­ja­ma
i da su, u znak di­vqe­wa pre­ma is­tak­nu­tom sa­bra­tu, do­ma­}i­ni od­
lu­~i­li da sa­sta­ve je­dan ma­li kon­voj auto­mo­bi­la na pa­ru ili na
elek­tri~­ni po­gon.
Od Ho­te­la Adlon do Uni­ver­zi­te­ta ima­lo je da se pre­|e ot­
pri­li­ke hi­qa­du me­ta­ra i od tog tre­nut­ka pro­fe­sor @ak Bi­got
bio je ne­{to bo­qe ras­po­lo­`en. Slu­{ao je s ka­kvom-ta­kvom pa­
`wom ob­ja­{we­wa u ve­zi sa sti­lom u kom je bi­la sa­gra­|e­na pa­la­ta
ca­ra Vil­hel­ma I, pa je za­tra­`io i ne­ko­li­ko po­ja­{we­wa u ve­zi sa
~u­ve­nim eks­po­na­ti­ma iz Akva­ri­ju­ma za ko­ji­ma je `a­lio {to ne­
ma vre­me­na da ih vi­di, i u ve­zi s pr­vim uprav­ni­kom Akva­ri­ju­
ma, ve­li­kim pri­rod­wa­kom Al­fre­dom Ed­mun­dom Bre­mom, auto­rom
~u­ve­ne kwi­ge o `i­vo­tu `i­vo­ti­wa, ali kod Uni­ver­zi­te­ta ose­ti da
ga na­pu­{ta sav en­tu­zi­ja­zam ka­da ga li­ce­mer, pro­fe­sor Oto Flam,
za­mo­li da pa­`qi­vo po­gle­da Kra­qev­sku stra­`ar­ni­cu i da mu ka­
`e da li zna da su xi­nov­ski ko­mad ar­ti­qe­ri­je, ko­ji Fran­cu­zi
ta­ko iz­ra­`aj­no zo­vu „La bel @o­ze­fin“ Nem­ci za­ro­bi­li u Pa­ri­zu,
1871, i da se, eto, jo{ na­la­zi ov­de, ve} vi­{e od tri­de­set go­di­na,
me­|u sta­bli­ma ke­ste­na za­sa­|e­nim is­pred voj­nog mu­ze­ja Ar­se­nal.
Da ni­je na po­tiq­ku ose­tio po­dru­gqiv po­gled kra­qa Pru­ske,
Fri­dri­ha Ve­li­kog, ko­ji na vi­so­kom po­sto­qu usred bu­le­va­ra Un­
ter den Lin­den ja­{e jed­nog pa­stu­va ko­me je imao sme­lo­sti da na­
de­ne ime prin­ca od Kon­dea, te da ni­je ga­jio ~vr­sto uve­re­we da }e
usko­ro do­bi­ti pri­li­ku za ubi­ta­~an re­van{, pro­fe­sor Bi­got bio
bi u sta­wu da sve ba­ta­li i vra­ti se u Mar­seq pr­vim vo­zom.
Po­{to se ko­~i­ja neo­set­no uvu­kla u dvo­ri­{te Uni­ver­zi­te­ta,
me­|u be­le mer­mer­ne sta­tue bra­}e Hum­bolt, pro­fe­sor @ak Bi­got
po­gle­da jo{ je­dan­put u ta­{nu ka­ko bi se uve­rio da je po­neo svoj
go­vor. Za­tim dvo­ji­ca ko­le­ga si­|o­{e is­pred glav­nog ula­za, gde ih
je ~e­kao ceo pro­fe­sor­ski kor na ~e­lu sa sa­mim rek­to­rom Uni­ver­
zi­te­ta u Ber­li­nu.
Na­kon {to je pro­{la kroz ve}­ni­cu, gde su jo{ raz­me­ni­li ne­
ko­li­ko qu­ba­znih re­~i, gru­pa pro­fe­so­ra pra­}e­na na pri­stoj­nom
od­sto­ja­wu im­pre­siv­nim bro­jem asi­ste­na­ta i bo­ra­ni­je stu­de­na­ta,
upu­ti­la se ka ve­li­koj auli Uni­ver­zi­te­ta, u ko­joj svih sto pe­de­set
me­sta be­{e odav­no za­u­ze­to.
Sa­svim na­pred, vi­{e ka­ri­ka­tu­ri­sta ~a­so­pi­sa [a­ri­va­ri i
Kla­de­ra­ta~, na­ru­`a­nih pri­bo­rom za cr­ta­we, raz­ja­re­no se bo­ri­
lo za sto­li­ce u ne­po­sred­noj bli­zi­ni pro­zo­ra. Po­red wih, u pr­vim
re­do­vi­ma am­fi­te­at­ ra, osim go­spo­|a ko­je su se mo­gle pri­me­ti­ti
je­di­no za­hva­qu­ju­}i eks­tra­va­gant­nim {e­{i­ri­ma ko­je su no­si­le,
mo­gla se vi­de­ti su­{ta eli­ta pre­sto­ni­ce, pred­stav­ni­ci car­skog
dvo­ra, gra­do­na­~el­nik, {e­fo­vi naj­va­`ni­jih po­li­ti~­kih par­ti­ja,
a ma­lo da­qe me­|u ~la­no­vi­ma akre­di­to­va­nog di­plo­mat­skog ko­ra u
Ber­li­nu, ~ak i je­dan od mla­dih se­kre­ta­ra Po­slan­stva Kra­qe­vi­
ne Ru­mu­ni­je, is­tak­nu­ti po­mor­ski ofi­cir Ma­ti­la Gi­ka, ka­ko raz­
go­va­ra sa `ur­na­li­stom Al­fre­dom Ke­rom, ko­ji je po­znat u ce­lom
gra­du ka­ko po svo­jim ber­lin­skim pi­smi­ma, ko­ja iz­la­ze ne­deq­no u
Bre­sla­u­er Caj­tun­gu, ta­ko i po svo­jim sim­pa­ti~­nim ke­ste­wa­stim
br­~i­}i­ma, pro­vo­ka­tiv­no iz­vi­je­nim uvis.
Onog tre­na ka­da sa­lu pre­kri naj­pot­pu­ni­ja ti­{i­na, rek­tor
jo{ jed­nom iz­ra­zi svo­ju ve­li­ku ra­dost {to za go­sta ima ta­ko emi­
nent­nog fran­cu­skog ~o­ve­ka od na­u­ke i, ne mo­gu­}i da sa­kri­je uz­bu­
|e­we, po­zva ga da uzme re~.
„Va­{e Ve­li­~an­stvo, Ek­se­len­ci­je, po­{to­va­ne ko­le­ge, ce­we­
na pu­bli­ko“, za­po­~e pro­fe­sor Bi­got, ko­ji je do sa­vr­{en­stva vla­
dao ne­ma~­kim je­zi­kom, iako ga je na­u­~io od jed­nog je­di­nog ~o­ve­ka
sa­mo tri me­se­ca ra­ni­je, „Kao {to sam ve} imao za­do­voq­stvo da
vam pi­sme­no na­ja­vim, da­nas }u odr­`a­ti go­vor od iz­u­zet­ne va­
`no­sti. On se od­no­si na si­stem funk­ci­o­ni­sa­wa mo­to­ra sa unu­
67
tra­{wim sa­go­re­va­wem i, uop­{te, na bu­du}­nost auto­mo­bi­la
za­sno­va­nih na ovom si­ste­mu. Da­kle, go­spo­do, imam na­me­ru da vam
de­mon­stri­ram, jed­nom za svag­da, da ima­mo po­sla sa jed­nom de­be­
lom gre­{kom i da, u stvar­no­sti, ovi mo­to­ri ni u kom slu­~a­ju ne
mo­gu funk­ci­o­ni­sa­ti!“
Pro­fe­sor Bi­got ni­je po­{te­no ni za­vr­{io ovaj iz­ne­na­|u­ju}i
po­~e­tak svog pre­da­va­wa, a iz sa­le se za­~u­{e broj­ni pro­te­sti, a po­vrh
svih glaso­va mo­gao se ra­za­zna­ti neo­bu
­ ­zda­ni smeh pro­fe­so­ra Fla­ma.
Je­dan iz­ve­{ta~ Ber­li­ner An­caj­ge­ra is­ko­ri­sti pre­kid da na­
~i­ni jed­nu fo­to­gra­fi­ju uz za­sle­pqu­ju­}i ble­sak mag­ne­zi­jum­ske
sve­tlo­sti, a ka­da se bu­ka od eks­plo­zi­je sti­{a­la i be­li­~a­sti dim
uz­di­gao do pla­fo­na, pro­fe­sor @ak Bi­got o{i­nu sve pri­sut­ne u
sa­li pla­me­nom jo{ vre­li­jeg po­gle­da, a za­tim se okre­te sa go­mi­
lom pa­pi­ra u ru­ci pre­ma ve­li­koj cr­noj ta­bli ko­ja se na­la­zi­la
tik iza we­go­vih le­|a. Tu iz xe­pa na pr­slu­ku iz­va­ti par­~e kre­de,
iako su se do­ma­}i­ni po­tru­di­li da u sa­lu za pre­da­va­wa do­ne­su sve
{to je po­treb­no, i, gle­da­ju­}i s vre­me­na na vre­me u li­sto­ve har­ti­
je, po­~e ve­li­kom br­zi­nom da is­pi­su­je bes­ko­na­~an niz pro­ra­~u­na
ko­ji su uzi­ma­li u ob­zir me­ha­ni~­ki ekvi­va­lent je­di­ni­ce to­plo­
te i Hel­mhol­co­vu te­o­re­mu pri­me­we­nu na Kar­no­ov re­ver­zi­bil­ni
ci­klus. U da­tom tre­nut­ku pro­fe­sor Bi­got na­cr­ta uz­du­`ni pre­sek
jed­nog mo­tor­nog ci­lin­dra i na­~i­ni she­mu vek­to­ra ko­ji su pro­iz­
i­la­zi­li iz kre­ta­wa kli­pa po­kre­ta­nog si­lo­vi­tim {i­re­wem ga­so­
va sme­{te­nih u ko­mo­ri za sa­go­re­va­we. O~a­ran pre­ci­zno­{}u svog
pri­ka­za, kao bez da­ha do­da­de jo{ jed­nu bes­ko­na~­nu for­mu­lu ko­ju
oivi­~i xi­nov­skim okvi­rom be­le kre­de:
P = (n/30) (cosφ+-ρ/е cos²φ) (G1+G2)+(n/30)²ρG³ cosφ
Na­kon to­ga do­da­de, u no­vom okvi­ru de­be­lom dva pr­sta, ova tri
ma­gi~­na slo­va:
QED*
... sa svr­hom da, jed­nom za svag­da, sta­ve ta~­ku na bi­lo ka­kvu da­qu
ras­pra­vu.
FLO­RIN MA­NO­LE­SKU, ro­|en 1943. u Bu­ku­re­{tu, ru­mun­ski je
kri­ti­~ar, isto­ri­~ar kwi­`ev­no­sti i pro­za­i­sta. Stu­di­rao je ru­mun­ski
i ne­ma~­ki je­zik i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­
te­ta u Bu­ku­re­{tu. Od 1990. ra­di kao van­red­ni pro­fe­sor Fi­lo­lo­{kog
fa­kul­te­ta, a 1993. bio je po­zvan i za­po­slen kao lek­tor, a od 1995. i
kao pro­fe­sor na Od­se­ku za ro­ma­ni­sti­ku Uni­ver­zi­te­ta Rur u Bo­hu­mu,
u Ne­ma~­koj. Go­di­ne 1978. po­sta­je pr­vi autor dok­to­ra­ta na te­mu na­u~­
no-fan­ta­sti~­ne kwi­`ev­no­sti u Ru­mu­ni­ji. Autor je vi­{e stu­di­ja o na­
68
* – La­tin­ski Qu­od erat de­mon­stran­dum – „[to je i tre­ba­lo do­ka­za­ti“. – Prim. prev.
u~­no-fan­ta­sti~­noj i, uop­{te, kwi­`ev­no­sti (npr. Li­te­ra­tu­ra SF, 1980
/ SF kwi­`ev­nost; Caragiale şi Caragiale. Jocuri cu mai multe strategii, 1982
/ Ka­ra­|a­le i Ka­ra­|a­le. Igre sa vi­{e stra­te­gi­ja) kao i vi­{e zbir­
ki pri­~a i ese­ja. Ov­de pri­ka­za­na pri­~a, Kon­fe­ren­ci­ja za pam­}e­we
(O conferinţă de pomină), deo je zbir­ke Mi­ste­ri­ja za­tvo­re­ne so­be. De­
vet ne­ve­ro­vat­nih pri­~a (Misterul camerei închise. Nouă povestiri incredibile,
2002). Na­pi­sa­na je kom­bi­na­ci­jom isto­rij­ske i na­u~­ne fan­ta­sti­ke i
kon­tra­fak­tu­a­li­zma – ne­ke oso­bi­ne li­ko­va i isto­rij­ske ~i­we­ni­ce
opi­sa­ne su obr­nu­to: glav­ni lik, Fran­cuz @ak Bi­got se hra­ni „kao i
svi Fran­cu­zi, uosta­lom“ – ku­pu­som, ko­ba­si­ca­ma i pi­vom – da­kle kao
ti­pi­~an Ne­mac, a s pre­zi­rom gle­da na ti­pi~­no fran­cu­sku ku­hi­wu –
{par­gle, {am­pa­wac, ka­vi­jar, ostri­ge. Nem­ci­ma se, za­uz­vrat, pri­pi­
su­ju ti­pi~­no fran­cu­ske oso­bi­ne – cew­ka­we, ka­{we­we i sli~­no. Bit­
ku pro­tiv „ger­man­skih, var­var­skih ple­me­na“ rim­ski ge­ne­ral Va­rus
je isto­rij­ski za­pra­vo vr­lo ne­slav­no i tra­gi~­no iz­gu­bio itd. Pre­zi­me
Bi­got do­dat­no alu­di­ra na ka­rak­ter­ne oso­bi­ne ovo­ga ju­na­ka. Go­di­ne
2009. Ma­no­le­sku ob­ja­vqu­je zbir­ku Men­ta­li­sti. Dru­gih de­vet ne­ve­
ro­vat­nih pri­~a (Mentaliştii. Alte nouă povestiri incredibile), u ko­joj se po­
no­vo ja­vqa­ju ne­ki od po­zna­tih li­ko­va: prof. Oto Flam, prof. @ak
Bi­got...
\u­ra Mi­o­~i­no­vi}
69
An­drea Ka­mi­le­ri
SU­DI­JA EFI­ZIO SU­RA
Pre­veo sa ita­li­jan­skog Ni­ko­la Po­po­vi}
1.
Su­di­ja Efi­zio Su­ra sti­gao je u Mon­te­lu­zu pra­vo iz To­ri­na,
pet­na­e­stak da­na na­kon {to je pr­vi pre­fekt uje­di­we­ne Ita­li­je,
Fi­ren­ti­nac Fal­kon­~i­ni, stu­pio na du­`nost.
I pre ne­go {to }e se su­di­ja li~­no po­ja­vi­ti u gra­du, o we­mu su
se sa­zna­le ne­ke stva­ri. Ka­ko? Ko­jim ka­na­li­ma? Mo­`da je ne­ki od
sa­rad­ni­ka ko­je je Fal­kon­~i­ni po­veo sa so­bom po­zna­vao su­di­ju od­
ra­ni­je i go­vo­rio o we­mu.
Sa­zna­lo se, na pri­mer da, iako no­si sar­di­nij­sko ime i pre­zi­
me, ni­je sa­svim sa Sar­di­ni­je jer se we­gov pra­de­da sa o~e­ve stra­ne
ko­ji se pre­zi­vao Igle­si­jas, ka­da su Pi­je­mon­te­zi za­me­ni­li Si­ci­
li­ju za Sar­di­ni­ju1, pre­se­lio u To­ri­no, ta­mo sa To­ri­wan­kom osno­
vao po­ro­di­cu i ni­je i{ao da­qe.
Sa­zna­lo se i da ima pe­de­set go­di­na i da ra­stom je­dva na­di­la­
zi pro­sek, uvek je ot­me­no ode­ven, o`e­wen je i ima si­na advo­ka­ta,
ali }e u Mon­te­lu­zu do­}i sam.
Bar za pr­vi pe­ri­od.
[to se ka­rak­te­ra ti­~e, ni­je va­`io za pre­vi­{e dru­`e­qu­bi­
vog i pri~­qi­vog ~o­ve­ka.
O we­mu kao su­di­ji zna­lo se, me­|u­tim, ma­lo, po­{to je uvek ra­
dio u mi­ni­star­stvi­ma i ni­je se ba­vio sud­skom prak­som.
Do­la­zio je sa za­dat­kom ko­ji ni­je bio ni naj­ma­we lak. Tre­ba­lo
je da po­no­vo po­sta­vi na no­ge sud ko­ji vi­{e ni­je po­sto­jao. U su­{ti­
ni, tre­ba­lo je da do­|e na me­sto sta­rog pred­sed­ni­ka Fa­la­ri­na – ko­
ga su ga­ri­bal­din­ci hte­li da uhap­se zbog ne­skri­ve­nih sim­pa­ti­ja
pre­ma Bur­bo­ni­ma i ko­ji je od­bio da pri­zna sa­voj­skog kra­qa i dao
ostav­ku – te da vra­ti u slu­`bu su­di­je ko­je su ra­di­le pod Bur­bo­
ni­ma a sa­da bi­le voq­ne da ra­de za no­vu dr­`a­vu i pro­me­ne na­~in
70
1 – Go­di­ne 1720. voj­vod­stvo Sa­vo­ja ustu­pi­lo je Si­ci­li­ju Austri­ji, a za­uz­vrat do­bi­lo Sar­di­ni­ju,
po­stav­{i di­na­sti­ja Kra­qe­vi­ne Sar­di­ni­je, ~i­ja je pre­sto­ni­ca bio To­ri­no, te je ne­zva­ni~­ni na­
ziv bio Kra­qe­vi­na Pi­je­mont–Sar­di­ni­ja. Ona }e 1861. go­di­ne u}i u sa­stav uje­di­we­ne Ita­li­je, sa
istom di­na­sti­jom na ~e­lu. Ta­da se de­{a­va­ju i do­ga­|a­ji u Ka­mi­le­ri­je­voj pri­~i. (Prim. prev.)
raz­mi­{qa­wa, pri­me­wu­ju pi­je­mont­sko pra­vo, jo{ uvek sa­svim ne­
po­zna­to su­di­ja­ma i advo­ka­ti­ma.
Na­rav­no, i me­|u plem­stvom – gde ni­su svi bi­li ple­mi}­kog ro­
da, ve} je bi­lo i bo­ga­tih ze­mqo­po­sed­ni­ka i tr­go­va­ca – mno­go se
go­vo­ri­lo o no­vo­pri­do­{lom su­di­ji.
U na­{em kra­ju – ka­zao je don Aga­ti­no Zme­ka – sur­ra zna­~i tr­
buh a to je, kao {to sva­ko od vas zna, naj­fi­ni­ji i uku­sni­ji deo tu­ne.
Ako je pro­ce­wi­va­ti po pre­zi­me­nu, no­vi su­di­ja obe­}a­va do­bro.
Vi ta­ko go­vo­ri­te jer ste s mo­ra – uz­vra­tio je don Kle­men­te
So­ma­ti­no – ja sam iz unu­tra­{wo­sti, sa se­la. Kod nas se sur­ra zo­ve
i jed­na gor­ka, od­vrat­na biq­ka. Ako je je­du ko­ko­{ke, ja­ja po­pri­me
gro­zan ukus i mo­ra­ju se ba­ci­ti. Po mom, pre­zi­me ba{ i ne obe­}a­va
mno­go.
Pre­zi­me ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa onim ko ga no­si, ne go­vo­ri­mo
glu­po­sti! – ume­{ao se Bo­no­ko­re, tr­go­vac sum­po­rom – se­}a­te li se
onog su­di­je {to se pre­zi­vao Be­ne­vo­lo2, taj ni­kad ni­kog ni­je raz­
re­{io, ve} je bio go­ri od gu­je!
Jest, ba{ ta­ko – po­mi­sli don Kle­men­te – ali evo, ti se zo­ve{
Bo­no­ko­re3 a upro­pa­stio si dvo­ji­cu svo­jih ko­le­ga!
Ali ni­je ka­zao ni­{ta.
^im je sti­gao u Vi­ga­tu bro­di­com ko­ja je do­no­si­la po­{tu iz
Pa­ler­ma i kro­~io na mo­lo u Vi­ga­ti, su­di­ji je pri­{ao sud­ski slu­
`be­nik:
– We­go­va ek­se­len­ci­ja Fal­kon­~i­ni obez­be­dio vam je udo­ban
sme­{taj u Mon­te­lu­zi. Ot­pra­ti­}u vas ta­mo fi­ja­ke­rom. Vi sa­mo
u|i­te, a ja }u re­}i da uto­va­re pr­tqag.
Za­is­ ta, stan u gor­wem de­lu gra­da, bli­zu ka­te­dra­le, bio je udo­
ban, pro­stran i pri­li~­no do­bro opre­mqen na­me­{ta­jem iz osam­
na­e­stog ve­ka. Pri­pa­dao je pa­la­ti mar­ki­za Bon­ta­di­ni­ja, ali je od
we bio odvo­jen i imao za­se­ban ulaz, od­mah po­red glav­ne ka­pi­je.
Pre ne­go {to je oti­{ao, slu­`be­nik je uru­~io su­di­ji pi­smo od
pre­fek­ta.
U pi­smu je pi­sa­lo da se u ko­wu­{ni­ci ko­ja se na­la­zi na­su­prot
vra­ti­ma sta­na, ali s dru­ge stra­ne uli­ce, na­la­zi fi­ja­ker ko­ji mu je
na ras­po­la­ga­wu, kao i ko­~i­ja{ Ata­na­zio, u ko­ga se mo­`e po­uz­ da­ti.
Su­di­ja se pre­svu­kao i oti­{ao u ko­wu­{ni­cu.
– Qu­bim ru­ke. Ja sam Ata­na­zio... Tre­ba­ju li vam ko­~i­je? –
upi­tao ga je ~e­tr­de­se­to­go­di­{wak ko­vr­xa­ve ko­se, ob­u­~en u li­vre­
ju, bi­strog po­gle­da.
– Ne, ra­di­je bih pe­{i­ce. Ali bih hteo da vas za­mo­lim dve
stva­ri.
2 – Na ita­li­jan­skom bi pre­zi­me Be­ne­vo­lo zna­~i­lo „onaj ko je do­bre vo­qe“. (Prim. prev.).
3 – Ovo bi pre­zi­me zna­~i­lo „onaj ko je do­brog sr­ca“. (Prim. prev.).
71
– [ta god za­po­ve­di­te, ek­se­len­ci­jo.
– Tre­ba­la bi mi `e­na ko­ja }e ~i­sti­ti i odr­`a­va­ti ku­}u, kao
i spre­ma­ti obro­ke, jer ne vo­lim da je­dem va­ni.
– Ek­se­len­ci­jo, ka­za­}u mo­joj `e­ni Pe­pi­ni.
– Ako bi mo­gla da do­|e su­tra u po­la osam...
– U re­du.
– Dru­go: hteo bih da ku­pim lo­va~­kog psa. Ali bi­ste mo­ra­li vi
ne­gde da ga dr­`i­te.
– Ve} su­tra }u vam do­ve­sti tri ili ~e­ti­ri psa, pa }e­te oda­
bra­ti jed­nog. Ja }u se wi­me ba­vi­ti.
Su­di­ja mu za­hva­li i kre­nu da ode, ali se Ata­na­zio lu­pi ru­
kom po ~e­lu.
– Ek­se­len­ci­jo, uma­lo ne za­bo­ra­vih... Slu­ga iz ku­}e Bon­ta­di­ni­
je­vih dao mi je ju­tros ovo pi­smo, ka­`e da ga je na­{ao pred ka­pi­jom.
Iz­vu­kao ga je iz xe­pa i dao mu ga.
Su­ra je za­be­zek­nu­to gle­dao pi­smo. Ka­ko to? Zar zna­ju we­go­vu
adre­su i pre ne­go {to je sti­gao?
Pi­smo je bi­lo is­pi­sa­no ru­kom. Adre­sa, na­pi­sa­na ve­li­kim
slo­vi­ma, gla­si­la je: „Za weg. eks. Efi­zi­ja Su­ru – pa­la­ta Bon­ta­
di­ni – grad“.
Su­di­ja je bio si­gu­ran da se ra­di o ano­nim­nom pi­smu. Otvo­rio
je ko­ver­tu. I bi­lo je ta­ko:
Ek­se­len­ci­jo, gde su ne­sta­la is­tra­`na ak­ta za Mi­li­ot­ a, Sa­va­sta­na, Ku­
re­li­ja i Ko­stan­ti­na? Mo­`da bi bi­lo do­bro da po­raz­go­va­ra­te o to­me sa
don Ema­nu­el
­ e­om Lo­ne­rom, to jest don Ne­ne­om. Pri­ja­teq prav­de.
72
Sta­vio je pi­smo u xep i oti­{ao da se sret­ne sa pre­fek­tom.
Ovaj mu ni­je re­kao do­bre ve­sti.
Sa­mo glav­ni sud­ski po­slu­`i­teq i jo{ tro­ji­ca, dvo­ji­ca iz­vr­
{i­la­ca, ~e­ti­ri nad­zor­ni­ka, dva na­~el­ni­ka ode­qe­wa i ~e­tvo­ri­ca
su­di­ja bi­li su sprem­ni na sa­rad­wu sa no­vom vla­{}u.
Na­~el­no, sud je bio po­no­vo us­po­sta­vqen, ali u zbi­qi te­{ko da
je mo­gao ra­di­ti. U sva­kom slu­~a­ju, pre­fekt je za stal­no do­de­lio su­
du jed­nog ko­man­di­ra i ~e­tvo­ri­cu ka­ra­bi­ni­je­ra. Vi­{e ni­je mo­gao.
Su­di­ja Su­ra za­tra­`io je adre­su sta­rog pred­sed­ni­ka Fa­la­ri­
na a on­da re­~e ko­man­di­ru So­la­nu, ko­ji je u me­|u­vre­me­nu sti­gao, da
svi ko­ji `e­le da ra­de s wim do­|u u sud su­tra u de­vet sa­ti.
Po­{to ga je pre­fekt po­zvao na ve­~e­ru te je imao ma­lo vre­me­
na na ras­po­la­ga­wu, na­pi­sao je pi­smo sta­rom pred­sed­ni­ku Sa­ve­
ri­ju Fa­la­ri­nu, s mol­bom da mu za­ka­`e sa­sta­nak, i po­slao ga po
jed­nom ka­ra­bi­ni­je­ru.
Od­go­vor je sti­gao pre­ko istog ka­ra­bi­ni­je­ra. Pred­sed­nik Fa­
la­ri­no ~e­ka­}e ga u svom do­mu u pet po pod­ne, istog da­na.
Ka­da je su­di­ja iza­{ao iz pre­fek­tu­re, tek je bi­lo pro­{lo de­
vet.
Ve­~e je bi­lo le­po i `e­leo je da pro­|e glav­nom uli­com. Ni­je
o~e­ki­vao da }e tu na­i­}i na mno­{tvo qu­di ko­ji iz­vo­de ne­pre­kid­ni
ba­let pun ski­da­wa {e­{i­ra, na­klo­na, osme­ha i kom­pli­me­na­ta.
Ali we­go­vu pa­`wu naj­vi­{e je pri­vu­kao iz­log jed­nog ka­fea
pun ra­zno­boj­nih ko­la­~a. Su­di­ja je imao sa­mo je­dan po­rok ko­ji,
uosta­lom, i ni­je pre­vi­{e krio: ne­iz­mer­no je vo­leo slat­ki­{e. To
je bio po­vod ~e­stih pre­pir­ki sa `e­nom, ko­ja je stre­pe­la za we­go­vo
zdra­vqe. Vi­deo je ko­la­~e ~ud­nog ob­li­ka, sme­|e rol­ne od hr­ska­vog
te­sta du­ge dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra pu­we­ne be­lim kre­mom pre­ko
ko­jeg je na kra­je­vi­ma bi­lo po­su­to kan­di­ra­no vo­}e.
Ni­je odo­leo i u{ao je. Svi sto­lo­vi su bi­li za­u­ze­ti. ^im su ga
pri­me­ti­li, pri­sut­ni za­}u­ta­{e na tren a po­tom na­sta­vi­{e raz­
go­vor.
Ka­ko se zo­vu ovi ko­la­~i? – upi­tao je ko­no­ba­ra ko­ji je sta­jao
iza pul­ta.
– To su ka­no­li, ek­se­len­ci­jo.
Zar je mo­gu­}e da su ga pre­po­zna­li?
– Daj­te mi je­dan.
Po­jeo ga je sto­je­}i, za ba­rom. Maj­ko sve­ta, ka­kva mi­li­na!
– Daj­te mi jo{ je­dan.
Oti­{ao je do ka­se da pla­ti, ali mu ka­sir re­~e: – Pla­}e­no.
– Pla­}e­no? Ko je pla­tio? – iz­ne­na­|e­no upi­ta su­di­ja.
– Don Ne­ne Lo­ne­ro.
Su­di­ja se osvr­nu oko se­be i po­gle­da po sa­li. Za sto­lom su se­
de­la ~e­tvo­ri­ca mu­{ka­ra­ca, dvo­ji­ca s ka­pom na gla­vi a dvo­ji­ca
sa {e­{i­rom. Mu­{ka­rac pe­de­se­tih go­di­na, na­bi­jen, sa br­ko­vi­ma,
ri|, is­ko­sio je {e­{ir i ka­zao:
– Pri­mi­te ma­li znak do­bro­do­{li­ce.
Su­di­ja ne od­go­vo­ri ve} se okre­nu ka ka­si­ru i po­gle­da ga pra­
vo u o~i. Ka­sir je ose­tio ka­ko mu niz ki~­mu kli­zi hlad­na zmi­ja.
Ka­kve su bi­le o~i tog ~o­ve­ka? Pla­ve i le­de­ne kao ne­bo u ra­no zim­
sko ju­tro. Za­tim, ne go­vo­re­}i ni­{ta, Su­ra sta­vi pred we­ga krup­
nu nov­~a­ni­cu. Ka­sir mu po­gnu­te gla­ve vra­ti ku­sur. Su­di­ja po­la­ko
pri­|e sto­lu gde je don Ne­ne jo{ uvek sta­jao, smrk­nut u li­cu zbog
od­bi­ja­wa. U ka­feu je na­sta­la grob­na ti­{i­na.
– Je­ste li vi Ema­nu­e­le Lo­ne­ro?
– Da.
– On­da }u is­ko­ri­sti­ti pri­li­ku – re­~e su­di­ja uz qu­ba­zan os­
meh.
– Za {ta? – upi­tao je don Ne­ne.
– Sa­mo tren.
Iz­vu­kao je iz xe­pa ano­nim­no pi­smo, otvo­rio ga, iz­va­dio na­
o­~a­ri iz xe­pa sa­koa, po­la­ko ih ras­klo­pio i re­kao gla­sno, da svi
73
~u­ju: – Ne znam ko ste, ni­ti me to za­ni­ma, ali mi je ja­sno da ste ne­
za­ko­ni­to sklo­ni­li iz su­da is­tra­`na ak­ta ko­ja se od­no­se na su­|e­
wa Mi­li­o­tu, Sa­va­sta­nu, Ku­re­li­ju i Ko­stan­ti­nu. Bu­di­te qu­ba­zni,
vra­ti­te ih su­du u na­red­na dva­de­set ~e­ti­ri sa­ta.
Vra­tio je pi­smo u xep, ski­nuo na­o­~a­ri i vra­tio ih u xep sa­
koa, okre­nuo le­|a don Ne­neu, ko­ji je ostao ska­me­wen, i iza­{ao.
Od­mah je shva­tio da je po­~i­nio ve­li­ku gre­{ku.
Tre­ba­lo je da po­je­de sa­mo je­dan ko­la~, ne dva. Ako sad ode na
spa­va­we, sa sto­ma­kom ote­`a­lim od ri­ko­te4, ne­}e mo­}i da za­spi.
Za­to bo­qe da na­sta­vi {et­wu, bar jo{ je­dan sat.
Ka­da je tre­}i put pro­{ao kor­zom, dvo­ji­ca le­po ode­ve­nih qu­
di ko­ji su ho­da­li u sme­ru su­prot­nom od we­go­vog, na­pra­vi­{e po­
kret na­kon ko­jeg ga je je­dan sko­ro do­tak­nuo.
Ta­da je su­di­ja ~uo ka­ko mu ovaj go­vo­ri u jed­nom da­hu: „Sva­ka
~ast! Za­slu­`u­je­te po­{to­va­we!“
Za­stao je za­be­zek­nut. Je li we­mu ka­zao sva­ka ~ast? I za­{to,
{ta je to ura­dio? Ni­je raz­u­meo. Mo­`da je, kad po­je­de{ dva ka­no­la
od­jed­nom, u ovom kra­ju to do­kaz mu­{ko­sti? Ove Si­ci­li­jan­ce bi-­
}e te­{ko raz­u­me­ti.
2.
U {est sa­ti pro­bu­di­la ga je gla­sna vi­ka sa uli­ce. Sko­~io je
iz kre­ve­ta, otvo­rio pro­zor i po­gle­dao do­le. Vi­kao je je­dan se­qak
ko­ji je dr­`ao pod ru­kom kor­pu ja­ja. Vi­ka­we se na­sta­vi­lo. Iz ku­}e
pre­ko pu­ta, sa bal­ko­na pu­nog cve­}a, jed­na `e­na spu­sti­la je ko­{a­
ri­cu ve­za­nu ka­na­pom, se­qak je uzeo no­vac ko­ji je bio u woj, sta­vio
~e­ti­ri ja­ja i pro­du­`io da­qe. Ba{ ka­da je hteo da za­tvo­ri pro­zor,
su­di­ja za­~u `en­ski po­vik. Po­no­vo je po­gle­dao kroz pro­zor. Bi­la
je to sta­ri­ca sva u ri­ta­ma ko­ja je pro­da­va­la ze­le­ni{. Zar ba{ mo­
ra­ju to­li­ko ga­la­mi­ti da bi pro­da­li svo­ju ro­bu?
Su­di­ja usko­ro vi­de ka­ko niz uli­cu po­sta­vqa­ju pi­ja~­ne te­zge.
Na­krat­ko se vra­tio u kre­vet, po­tom se umio i obu­kao. U po­la osam
za­~uo je ku­ca­we. Otvo­rio je.
– Qu­bim ru­ke. Ja sam Pi­pi­na.
Bi­la je de­be­la, na­sme­ja­na i pri­jat­na. Uli­va­la je po­ve­re­we.
Su­di­ja je upi­ta ko­li­ku me­se~­nu na­dok­na­du `e­li za svoj rad, a ona
re­~e neo­~e­ki­va­no ni­sku svo­tu. Su­di­ja joj re­~e {ta naj­vi­{e vo­li
da ru­~a i ve­~e­ra, i da­de joj no­vac za na­bav­ku. Dao joj je i kqu­~e­ve
sta­na, jer je imao dva pa­ra. Po­{to je `e­na iza­{la, na­pi­sao je pi­
smo svo­joj `e­ni u pet­na­est do de­vet i kre­nuo da iza­|e. Otvo­rio je
vra­ta i za­te­kao Ata­na­zi­ja.
– Ek­se­len­ci­jo, ba{ sam kre­nuo do vas.
74
4 – Sve­`i kre­ma­sti sir na ba­zi su­rut­ke, sa­sto­jak broj­nih si­ci­li­jan­skih sla­nih je­la i po­sla­
sti­ca. (Prim. prev.)
– Ne­mam vre­me­na za psa.
– Ne do­la­zim zbog psa – br­zo od­go­vo­ri Ata­na­zio.
– Zbog ~e­ga on­da?
– Ju­tros je bo­qe da ide­te do su­da fi­ja­ke­rom.
– A za­{to? Ne pa­da ki­{a, di­van je dan!
– Po­slu­{aj­te me, kre­ni­te fi­ja­ke­rom.
Su­di­ji ne bi pra­vo. [ta je umi­slio ovaj Ata­na­zio?
– Do­sta! Od­lu­~io sam da idem pe­{ke!
– Do­zvo­qa­va li on­da ek­se­len­ci­ja da vas ot­pra­tim?
– Ne – od­bru­sio je.
Ata­na­zio po­mir­qi­vo ra­{i­ri ru­ke i pu­sti ga da pro­|e.
Uli­ca je vr­ve­la. Iz­me­|u te­zgi ni­su pro­la­zi­le sa­mo `e­ne ne­go
i broj­ni mu­{kar­ci. Na jed­noj te­zgi pro­da­va­li su {a­re­ne ko­la­~e.
Na tre­nu­tak je za­stao a on­da kre­nuo da­qe.
Uli­ca je ima­la blag na­gib, i kod pr­vog skre­ta­wa pre­sta­ja­le
su te­zge. Tu su, me­|u­tim, sta­ja­la tro­ji­ca mu­{ka­ra­ca ko­ji su raz­go­
va­ra­li a po­da­qe jo{ pe­to­ri­ca ko­ji na­iz­gled ni­su ra­di­li ni­{ta,
ve} su sa­mo ~e­ka­li ne­kog ili ne­{to. Je­dan od tro­ji­ce ski­nuo je
{e­{ir uz na­klon:
– Do­bar dan, go­spo­di­ne su­di­jo!
Ka­ko bi znao ko je to? Su­ra je uz­vra­tio po­zdrav, po­di­gao
{e­{ir na tren i vra­tio ga na gla­vu.
Ni­je jo{ spu­stio ru­ku ka­da mu {e­{ir od­le­te kao pri iz­ne­
nad­nom na­le­tu ve­tra.
U isti ~as ~u od­o­zgo i sa stra­na tup udar, kao kad pre­puk­ne
dr­ve­na da­ska.
Zar mu se sa ne­kog bal­ko­na sru­~i­la sak­si­ja na gla­vu?
Na­glo se trg­nu, po­ku­pi {e­{ir i vra­ti ga na gla­vu.
Sa­da na uli­ci ni­je bi­lo ni­ko­ga.
U jed­nom tre­nu, svi su ne­sta­li. Ko bi znao za­{to. Sve je to
ta­ko ~ud­no!
Pred ka­pi­jom zgra­de su­da, do­~e­kao ga je glav­ni sud­ski po­slu­
`i­teq Ni­ko­lo­zi, ko­ji mu je pred­sta­vio osta­lu tro­ji­cu po­slu­`i­
te­qa i dvo­ji­cu iz­vr­{i­la­ca. Od­mah po­tom, {e­sto­ri­ca sta­do­{e
za­jed­no i po­~e­{e pqe­ska­ti ru­ka­ma. Zbu­wen, su­di­ja Su­ra je­dva je
pro­mu­cao „hva­la“.
– Va{ {e­{ir, ek­se­len­ci­jo – re­~e s po­{to­va­wem Ni­ko­lo­zi.
Je­su li po­lu­de­li? U ovom kra­ju ba{ ima­ju ~ud­ne obi­~a­je. Ne­
ja­sni ri­tu­al
­ i!
– Sta­vi­}e­mo ga u sta­kle­nu vi­tri­nu, kao re­li­kvi­ju – na­sta­vio
je Ni­ko­lo­zi.
Je­su li po­lu­de­li? Ili se ra­di o ne­sla­noj {a­li? Ili je to mo­
`da deo ce­re­mo­ni­jal­nog do­~e­ki­va­wa go­sta?
75
– Ali {e­{ir mi tre­ba! – po­bu­ni se su­di­ja.
– Mi­slio sam: nov {e­{ir. Jer ovaj... zar ne vi­di­te, ek­se­len­
ci­jo?
Po­ka­zao mu je. Tek ta­da su­di­ja pri­me­ti da na zad­wem de­lu obo­
da ne­do­sta­je je­dan deo. O~i­gled­no je, po­{to mu je od­le­teo s gla­ve,
okr­znuo ne­{to o{tro. [te­ta, imao je taj {e­{ir tek tri me­se­ca.
– Je­su li i osta­li tu?
– Svi su tu, ek­se­len­ci­jo. ^e­ka­ju vas u sa­li za sa­stan­ke.
– Hva­la vam, ot­pra­ti­te me ta­mo, mo­lim.
Sa­sta­nak je tra­jao krat­ko, ne­pun sat. Bi­la je to pre sve­ga pri­
li­ka da se obe stra­ne upo­zna­ju. Pred kraj sa­stan­ka u{la su dvo­ji­
ca qu­di ko­je svi odu­{e­vqe­no do­~e­ka­{e. Na­~el­nik ode­qe­wa Pa­o­
lan­to­nio pred­sta­vio ih je Su­ri. Bi­la su to dvo­ji­ca su­di­ja, Mo­re­
sko i Ko­la, ko­ji su u me­|u­vre­me­nu od­lu­~i­li da sa­ra­|u­ju.
– Na­kon ovo­ga {to se do­go­di­lo, ni­smo mo­gli da ne do­|e­mo – re­
kao je Ko­la dok su se ru­ko­va­li.
„Za­{to, {ta se to do­go­di­lo?“, pi­tao se Su­ra. Ali od­lu­~i da
pre­}u­ti.
Sa­sta­nak se za­vr­{io, ali je po­sto­ja­la ve­li­ka vo­qa da se na­
sta­vi pre­ki­nu­ti po­sao. Do­go­vo­ri­li su se za sa­sta­nak su­tra uju­tro
u isto vre­me.
Su­di­ja Su­ra za­tra­`i od Ni­ko­lo­zi­ja spi­sak sve­ga {to je po­
treb­no za rad su­da, ve} istog da­na po­di­}i }e no­vac iz fon­da de­po­
no­va­nog u pre­fek­tu­ri.
Ni­ko­lo­zi mu da­de spi­sak a su­di­ja mu re­~e da obi­|e sud.
Vla­dao je neo­pi­siv ne­red. Iz otvo­re­nih or­ma­na is­pa­li su re­
gi­stra­to­ri i fa­sci­kle, a iz wih pa­pi­ri i sve­`we­vi do­ku­me­na­ta
po ce­lom po­du. Spi­si su bi­li raz­ba­ca­ni svu­da: po hod­ni­ci­ma, na
pro­zor­skim da­ska­ma, ~ak i u po­mo}­nim pro­sto­ri­ja­ma... Ra­su­lo.
U naj­bo­qem slu­~a­ju, tre­ba­}e bar se­dam da­na da se stva­ri iole
do­ve­du u red.
– Ne­ka vam po­mog­nu i osta­li po­slu­`i­te­qi, iz­vr­{i­oc
­ i i ka­ra­
bi­ni­je­ri. Ako tre­ba, zov­ni­te i no­sa­~e. I od­mah zov­ni­te ~i­sta­~i­ce.
Je­dva je sti­gao da ku­pi no­vi {e­{ir pre ne­go {to se vra­tio
ku­}i na ru­~ak.
76
Bio je jed­no­sta­van ali uku­san. Pi­pi­na je bi­la ve­o­ma vred­na,
stan je bio o~i­{}en do te­me­qa. Ma­lo se od­mo­rio, po­tom je sa­sta­
vio za­pi­snik da­na­{weg sa­stan­ka, pre­svu­kao se i oti­{ao u ko­wu­
{ni­cu.
– Ata­na­zio, zna­te li gde `i­vi su­di­ja Fa­la­ri­no?
– Ka­ko da ne, ek­se­len­ci­jo, u jed­noj vi­li van gra­da.
– Haj­de­mo ta­mo.
– ^e­mu du­gu­jem ovu ~ast?
Sta­ri pred­sed­nik su­da Fa­la­ri­no bio je vi­sok, suv, sed i stro­
gog iz­gle­da, uli­vao je stra­ho­po­{to­va­we. Pri­mio je Su­ru u svo­joj
rad­noj so­bi, pre­pu­noj kwi­ga.
– Kao pr­vo, sma­trao sam svo­jom du­`no­{}u da do­|em do vas i
iz­ra­zim svo­je po­{to­va­we.
– A kao dru­go?
Va­rao se mi­sle­}i da }e ovim br­zim od­go­vo­rom zbu­ni­ti Su­ru.
– Kao dru­go, hteo sam da vas za­mo­lim za po­mo}.
– Ja da vam po­mog­nem? Zar ne zna­te da sam ja...
– Go­spo­di­ne pred­sed­ni­~e – pre­ki­de ga su­di­ja od­lu~­no, do­bro
su mi po­zna­ta va­{a po­li­ti~­ka ube­|e­wa i ma­da su mo­ja gle­di­{ta
sa­svim su­prot­na od va­{ih, ce­nim do­sled­nost u va­{em de­lo­va­wu.
Me­|u­tim, nas dvo­ji­ca ima­mo ne­{to za­jed­ni~­ko.
– [ta to?
– Is­kre­nu i oda­nu qu­bav pre­ma prav­di.
– Na sud se ne vra­}am – re­~e na­kon stan­ke Fa­la­ri­no.
– Ja od vas to i ne tra­`im – uz­vra­ti su­di­ja – ali prav­du spro­
vo­de qu­di. A ja ne po­zna­jem qu­de ko­ji su od­lu­~i­li da se vra­te u
slu­`bu sa mnom.
– Je­ste li im na ju­tro­{wem sa­stan­ku ka­za­li da }e­te me po­se­
ti­ti?
Znao je za sa­sta­nak!
– Ni­sam sma­trao da je to neo­p­hod­no.
– Do­bro ste po­stu­pi­li.
– Za­{to?
– Za­to {to se ne bi svi slo­`i­li sa tim. Zna­te bo­qe od me­
ne da sud funk­ci­on
­ i­{e sa­mo ako iz­me­|u svih we­go­vih de­lat­ni­ka
po­sto­ji uza­jam­no po­ve­re­we i po­{to­va­we. Ov­de je, na­ro­~i­to u po­
sled­we vre­me, vla­da­lo ne­po­{to­va­we i lak­ta­we za po­zi­ci­je.
– Ceo svet je ~ar­{i­ja.
– Je­ste, ali ov­de je ~ar­{i­ja vi­{e ne­go igde dru­go. U sva­kom
slu­~a­ju, uvi­|a­te da vam ne mo­gu po­mo­}i. Po­je­di­ni me­|u oni­ma ko­
ji su bi­li ju­tros sa va­ma `e­sto­ko su me op­tu­`i­va­li. Sto­ga bi moj
sud o wi­ma nu­`no bio po­lo­vi­~an. Za­hva­qu­jem vam se na po­ve­re­
wu, ali moj od­go­vor je: ne mo­gu.
– Ka­`i­te mi ba­rem jed­no ime. Ko bi se od da­na­{wih qu­di
naj­vi­{e pro­ti­vio mo­joj po­se­ti va­ma?
Na Fa­la­ri­no­vom li­cu se na tren po­ja­vio bla­gi osmeh.
– Vi ste vr­lo spo­so­ban ~o­vek. Pa­o­lan­to­nio.
– Za­mo­li­}u vas za jo{ jed­nu uslu­gu i ne­}u vas vi­{e uz­ne­mi­ra­
va­ti. Pro­~i­taj­te ovo.
Iz­vu­kao je iz xe­pa ano­nim­no pi­smo i pru­`io ga Fa­la­ri­nu.
On ga je pro­~i­tao i vra­tio mu ga.
77
– [ta mi­sli­te?
– Zbu­wen sam.
– ^i­me?
– Ano­nim­ni sa­sta­vqa~ pi­sma ne pred­sta­vqa stva­ri ba{ ona­
kvi­ma ka­kve su. To vas je i od­ve­lo u za­blu­du ka­da ste ju­~e u ka­feu
„Ar­mo­ne“ tra­`i­li od don Ne­nea da vra­ti pro­tiv­za­ko­ni­to uze­te
do­ku­men­te.
Su­di­ja je bio za­be­zek­nut. Zna i za to!
– A ka­kve su stva­ri za­i­sta?
– Don Ne­ne Lo­ne­ro ih je qu­ba­zno tra­`io od jed­nog na­{eg su­
di­je, a on ih mu je jed­na­ko qu­ba­zno dao.
– Ali to je ogro­man pre­kr­{aj! – vik­nu Su­ra – za­{to su ga za­
ni­ma­li ti pa­pi­ri?
– Sve su to su­|e­wa za ubi­stva, ot­mi­ce, naj­te­`e pre­stu­pe. Sve
sam ih ja po­kre­nuo. Pro­tiv pred­stav­ni­ka brat­stva na ~i­jem je
~e­lu don Ne­ne.
– Ka­kvog brat­stva? – upi­tao je su­di­ja.
– Va­ma o~i­gled­no ni­je po­znat iz­ve­{taj don Pje­tra Uloe, glav­
nog tu­`i­o­ca u Tra­pa­ni­ju, iz 1838. go­di­ne5. To je su­{ti­na stva­ri.
Od ta­da se si­tu­ac
­ i­ja ni­je pro­me­ni­la.
Ustao je, oti­{ao u so­bu s kwi­ga­ma i do­neo jed­nu.
– Po­kla­wam vam je, imam jo{ je­dan pri­me­rak.
Ostao je na no­ga­ma, {to je bio znak da je po­se­ti kraj. I Su­ra
usta­de.
– Ne mo­`e­te mi ne ka­za­ti ime ono­ga ko je dao do­ku­men­te Lo­ne­
ru. To bi bi­lo sa­u~
­ e­sni­{tvo.
– Jed­no ime sam vam ve} re­kao. To bi tre­ba­lo bi­ti do­voq­no –
Fa­la­ri­no se po­no­vo osmeh­nu i pru­`i mu ru­ku.
3.
Ipak, `e­leo je da ga ot­pra­ti do fi­ja­ke­ra.
– Svra­ti­te kad god `e­li­te – ka­zao je, jo{ jed­nom se ru­ku­ju­}i
s wim.
– Hva­la vam, is­ko­ri­sti­}u tu pri­li­ku.
Za­tim, ba{ u tre­nut­ku ka­da se fi­ja­ker po­kre­nuo, Fa­la­ri­no
kro­~i na no­go­stup, nag­nu se i, po­gle­dav­{i Su­ru pra­vo u o~i, re­~e
ti­ho: „Vo­leo bih da sam imao hra­bro­sti kao vi.“
Po­tom je si­{ao.
Su­di­ji je ta re­~e­ni­ca bi­la kraj­we ~ud­na. Na­rav­no, da bi u~i­
nio da sud po­no­vo va­qa­no ra­di, ~o­vek mo­ra ima­ti ja­snu sli­ku, po­
treb­na je is­traj­nost, od­lu~­nost, str­pqe­we... Hra­brost, to je isu­
78
5 – Pje­tro Ka­la Uloa (1801–1879), po­li­ti­~ar i su­di­ja u bur­bon­skom Kra­qev­stvu Dve­ju Si­ci­li­ja.
Go­di­ne 1838. na­pi­sao je iz­ve­{taj mi­ni­stru prav­de u ko­jem se pr­vi put spo­mi­we re~ „ma­fi­ja“.
(Prim. prev.)
vi­{e krup­na re~! Za­i­sta, Si­ci­li­jan­ci vo­le da pre­te­ru­ju, dra­ma­
ti­zu­ju stva­ri, to je ve} uvi­|ao.
– Gde ide­mo? – upi­ta Ata­na­zio.
– U pre­fek­tu­ru.
Vest da je pu­ca­no na su­di­ju Su­ru ra­{i­ri­la se ce­lim me­stom
za ma­we od pet­na­est mi­nu­ta.
Je­di­ni ko to ni­je znao bio je Su­ra sam, ali ni­kom ni­je bi­
lo ni na­kraj pa­me­ti da jo{ uvek ne shva­ta da je na we­ga iz­vr­{en
aten­tat, i za­to je we­go­vo po­na­{a­we bi­lo te­ma ras­pra­ve lo­kal­nog
plem­stva.
– To je kao u igri {a­ha – re­kao je don Aga­ti­no Zme­ka – na­pa­da~,
to je na{ su­di­ja Su­ra, ko­ji je u ka­feu Ar­mo­ne jav­no po­zvao na dvo­
boj don Ne­nea Lo­ne­ra, na­pra­viv­{i pr­vi po­tez, a to je tra­`e­we uze­
tih do­ku­me­na­ta. Od­va­`no, mo­ra se pri­zna­ti. Iza­zva­ni je pri­hva­
tio dvo­boj i ju­tros je od­i­grao po­tez na­re­div­{i da pu­ca­ju na we­ga.
– Da – uz­vra­ti don Kle­men­te So­ma­ti­no – ali tre­ba re­}i i da se
ra­di o po­te­zu ko­ji je deo otva­ra­wa. Bi­lo je to sa­mo upo­zo­re­we. Jer
sva­kom je ja­sno, da je don Ne­ne hteo da su­di­ju ubi­ju, bio bi ubi­jen.
– Sla­`em se – ka­zao je pro­fe­sor [a­ka – ali mi­slim da ovog
pu­ta don Ne­ne ne­}e ta­ko la­ko do­bi­ti par­ti­ju. [ta­vi­{e, mi­slim
da se ne zna ja­sno ko }e je uop­{te do­bi­ti. Su­di­ja Su­ra na­iz­gled
ni­je bog­zna ka­kva qu­di­na, ali ima mo­{ni­ce od gvo­`|a.
– Ma ka­kvog gvo­`|a, od li­ve­nog ~e­li­ka! – ume­{ao se don Ar­
tu­ro Si­~a – go­spo­do mo­ja, ~u­ste li vi {ta go­vo­re o~e­vi­ci? Na­kon
puc­wa, hla­dan kao bo­za, sa­gnuo se, po­di­gao {e­{ir, vra­tio ga na
gla­vu i, ne po­gle­dav­{i ga, oti­{ao pra­vo na sud, ne pro­zbo­riv­{i
ni re~. [ta li taj ima ume­sto kr­vi, led?!
– [to se to­ga ti­~e – ka­zao je dok­tor Pi­sko­po – pro­{le ve­~e­ri,
ja sam pro­{le ve­~e­ri vi­deo sce­nu u ka­feu Ar­mo­ne. Maj­ko bo`­ja,
ka­ko je sa­mo hlad­no ka­zao don Ne­neu da vra­ti pa­pi­re! Go­spo­do mo­
ja, ~ak se i osme­hi­vao dok je go­vo­rio!
– To je ~o­vek ko­ji ne be­`i ni od ko­ga! Ima­}e don Ne­ne s wim
pu­no mu­ka! – za­vr­{io je don Aga­ti­no Zme­ka.
Svi se slo­`i­{e s wim.
Pre­fekt ni­je bio tu, tre­ba­lo je da se vra­ti iz gra­da tek ka­
sni­je. Su­di­ja uze no­vac ko­ji }e ka­sni­je da­ti Ni­ko­lo­zi­ju, ali pre
ne­go {to je oti­{ao ku­}i, svra­tio je u ka­fi} Ar­mo­ne i ku­pio dva
ka­no­la. Na­rav­no, te­{ko }e mu pa­sti na sto­mak.
Na uli­ci je od­mah pri­me­tio pro­me­wen od­nos pro­la­zni­ka pre­
ma we­mu. Ne­ki me­|u wi­ma, ko­ji su bi­li u ve­}i­ni, po­zdra­vqa­li su
ga sr­da~­no i uz pri­ja­tan osmeh; dru­gi su ga na­mer­no iz­be­ga­va­li
okre­}u­}i gla­vi na stra­nu, ili bi po­`u­ri­li da si­|u s tro­to­a­ra
ko­jim je ho­dao.
79
Ni­je mu bi­lo ja­sno za­{to.
Do­|a­vo­la, zar ni­je ve­~e­ras onaj isti Su­ra od ju­~e?
[ta se to pro­me­ni­lo? Ni­je u~i­nio ni­{ta {to bi mo­glo
oprav­da­ti tu ne­skri­ve­nu ne­tr­pe­qi­vost s jed­ne, a na­klo­nost s dru­
ge stra­ne.
Pri­ja­teq iz To­ri­na, po­re­klom Si­ci­li­ja­nac, upo­zo­rio ga je
da su Si­ci­li­jan­ci mno­go ne­stal­ni­jeg ras­po­lo­`e­wa ne­go {to bi
`e­le­li da po­ka­`u. Ali zar ba{ ovo­li­ko?
Gde je to­li­ko po­gre­{io u svom po­na­{a­wu?
Mo­`da ne­ki­ma sme­ta {to to­li­ko vo­li ka­no­le, dok je dru­gi­ma
dra­go {to ce­ni do­ma­}i pro­iz­vod?
Ko bi ih raz­u­meo!
Ve­~e­rao je i hteo po­~e­ti da ~i­ta kwi­gu ko­ju mu je po­klo­nio
Fa­la­ri­no.
Ali je od­us­ tao i upu­stio se u raz­mi­{qa­we o to­me ka­ko da se
po­sta­vi pre­ma na­~el­ni­ku Pa­ol
­ an­to­ni­ju.
Na­kon dva sa­ta u~i­ni mu se da je na­{ao re­{e­we i oti­{ao je
da spa­va.
80
– Sa `a­qe­wem vas oba­ve­{ta­vam da va­{a mol­ba za po­nov­ni
pri­jem u slu­`bu ni­je pri­hva­}e­na.
Na­~el­nik Pa­o­lan­to­nio pre­ble­de.
– Mo­gu li zna­ti raz­log?
– Ima­te pu­no pra­vo na to. Neo­vla­{}e­no ste uze­li ak­ta ko­ja se
od­no­se na te­ku­}a su­|e­wa i da­li ih stra­nom li­cu na we­gov zah­tev.
Uve­ren sam da ste bi­li sa­svim sve­sni da ti­me ~i­ni­te te­`ak pre­
stup.
Na­~el­nik ni­je mo­gao go­vo­ri­ti. Pre­la­zio je ma­ra­mi­com pre­ko
ozno­je­nog ~e­la.
– Po­sto­je stva­ri ko­je... ~ak i pro­tiv svo­je vo­qe...
– Za va{ po­stu­pak ne­ma oprav­da­wa – pre­se­~e ga Su­ra kao ma­
~em – ujed­no, oba­ve­{ta­vam vas da sma­tram svo­jom du­`no­{}u da
zbog tog pre­stu­pa po­kre­nem po­stu­pak pro­tiv vas.
Pa­o­lan­to­ni­ov
­ o li­ce po­sta­de sa­mrt­ni~­ki ble­do.
– Ja... pre­kli­wem vas da me po­{te­di­te...
Su­di­ja Su­ra ga je po­gle­dao. Na­~el­nik za­drh­ta i u}u­ta.
– Na­{lo bi se ipak jed­no re­{e­we.
– Ka­`i­te i ja }u...
– Tra­`i­te da vam se ak­ta vra­te i do­ne­si­te ih. U na­red­na dva
sa­ta. Mo­`e­te po­ve­sti i dvo­ji­cu po­slu­`i­te­qa.
Na­pu­stio ga je dok je po­ku­{a­vao da usta­ne iz sto­li­ce i oti­
{ao u sa­lu za sa­stan­ke, gde su ga svi ~e­ka­li.
– Iz­vi­wa­vam se zbog ka­{we­wa, ali sam oba­vio raz­go­vor sa
na­~el­ni­kom Pa­o­lan­to­ni­om, ko­me sam sa­op­{tio da we­go­va mol­ba
za po­nov­ni pri­jem u slu­`bu ni­je pri­mqe­na. Ve­ru­jem da vam je raz­
log svi­ma po­znat i ra­zu­mqiv. A sa­da pri­stu­pi­mo po­slu.
Pred kraj sa­stan­ka pri­{ao je Ni­ko­lo­zi da mu ne­{to ka­`e na
uho. Do­go­vo­ri­{e se da se vi­de su­tra uju­tro, jer za sa­da je u po­po­
dnev­nim sa­ti­ma bi­lo bo­qe pu­sti­ti ~i­sta­~i­ce da ra­de.
– Mo­lim go­spo­du Mo­re­ska, Ko­lu, Di Be­tu i Kon­so­la­ta da do­|u
u mo­ju kan­ce­la­ri­ju.
Kre­nu­li su za wim.
Na rad­nom sto­lu su­di­je Su­re na­la­zi­la su se ~e­ti­ri od­ne­ta re­
gi­stra­to­ra. Iz­gle­da­la su u naj­bo­qem re­du.
– Go­spo­do, ovo su sud­ska ak­ta ko­ja su pro­tiv­za­ko­ni­to uze­ta i
sa­da sam tra­`io da se vra­te.
^e­tvo­ri­ca su­di­ja po­gle­da­{e se iz­ne­na­|e­ni i za­di­vqe­ni. Od
ko­jeg je so­ja ovaj ~o­vek?
– Je­ste li an­ga­`o­va­li ka­ra­bi­ni­je­re?
– Ni­je bi­lo po­tre­be za tim.
Us­peo je da za­pla­{i ne­kog kao {to je don Ne­ne, i to sam, bez
po­mo­}i or­ga­na re­da!
– @e­lim da sva­ko od vas – na­sta­vio je Su­ra – ~im bu­de­mo mo­
gli ra­di­ti, pre­u­zme je­dan od sle­de­}ih pred­me­ta. @e­lim da oni
ima­ju pot­pu­ni pri­or
­ i­tet. Za sa­da sma­tram uput­nim da ovi re­gi­
stra­to­ri osta­nu u mo­joj kan­ce­la­ri­ji, u ze­le­nom or­ma­nu, je­di­nom
ko­ji ima kqu~. @e­lim vam pri­ja­tan dan.
Po­{to su su­di­je na­pu­sti­le so­bu, po­zvao je dvo­ji­cu po­slu­`i­
te­qa i ka­zao da oslo­bo­de jed­nu po­li­cu u ze­le­nom or­ma­nu ko­ji se
na­la­zio iza sa­mog sto­la, i tu je sta­vio ~e­ti­ri re­gi­stra­to­ra. Za­
tvo­rio je vra­ta i sta­vio kqu~ u xep.
Po­slu­`i­te­qi su iza­{li. Su­ra je ostao jo{ ne­ko vre­me i pre­
gle­dao pa­ket s pe­~a­ti­ma ko­ji je do­neo iz To­ri­na.
Dok je usta­jao, vi­so­ki na­slo­wa~ na sto­li­ci uda­rio je u vra­ta
ze­le­nog or­ma­na.
Od­mak­nuo je sto­li­cu i or­man se otvo­rio.
Ka­ko je to mo­gu­}e, za­kqu­~ao ga je!
Po­ku­{ao je po­no­vo da ga za­kqu­~a i vi­deo da se kqu~ okre-­
}e upra­zno. Ov­de, na­do­hvat ru­ke svi­ma, ni­je mo­gao osta­vi­ti re­
gi­stra­to­re, ti do­ku­men­ti su ve­om
­ a va­`ni ~im je je­dan na­~el­nik
ode­qe­wa ri­zi­ko­vao da ode u za­tvor da­ju­}i ih.
Iza­{ao je u hod­nik. Sud je bio pra­zan, svi su bi­li na pa­u­zi za
ru­~ak. Pri­me­tio je da se ne­ko­li­ko me­ta­ra od vra­ta na­la­zi ve­li­ki
cr­ni or­man. Po­ku­{ao ga je otvo­ri­ti. Bio je za­kqu­~an, ali kqu~
je bio ko zna gde.
Si­nu mu mi­sao.
Vra­tio se u so­bu, iz­vu­kao kqu~ iz ze­le­nog or­ma­na, sta­vio ga u
kqu­~a­o­ni­cu cr­nog, i okre­nuo.
81
Or­man se otvo­rio. Bio je sa­svim pra­zan.
Jo{ jed­nom je pro­bao kqu~. Ra­dio je bez gre­{ke.
Pre­neo je re­gi­stra­to­re u cr­ni or­man i za­kqu­~ao ga. On­da se
vra­tio u kan­ce­la­ri­ju i gur­nuo pa­pi­re pod kri­la ze­le­nog or­ma­na,
ka­ko bi ostao za­tvo­ren.
Po­tom je oti­{ao ku­}i.
I dok je su­di­ja sa sla­{}u jeo te­ste­ni­nu sa sve­`om ri­ko­tom,
vest o uda­qa­va­wu na­~el­ni­ka Pa­ol
­ an­to­ni­ja iz su­da i vra­}a­wu re­
gi­stra­to­ra ve} je ob­i­{la grad.
Svi su sma­tra­li da je su­di­ja Su­ra iz­veo ge­ni­ja­lan po­tez, po­
ka­zav­{i da je spo­so­ban, lu­kav i hlad­no­kr­van igra~.
Mo­`da je­di­ni ko­ji je bio u sta­wu da iz­be­zu­mi don Ne­nea.
– Ne­moj­te da vam krv ju­ri u gla­vu, a na­ro­~i­to ne pra­vi­te glu­
po­sti! – ka­zao je se­na­tor Pa­skva­le Mi­du­la don Ne­neu, ko­ji je sta­
jao pred wim dr­{}u­}i od be­sa.
– Ali ne mo­gu pu­sti­ti da taj ro­go­wa pqu­je po me­ni, i to pred
svi­ma! Ne­{to mo­ram ura­di­ti! Da li vam je to ja­sno? Ina­~e }u iz­
gu­bi­ti obraz!
Sko­ro mu je i{la pe­na na usta.
– Ura­di­mo ova­ko – re­~e se­na­tor – upo­zo­ri­te ga jo{ jed­nom.
Ako i da­qe bu­de od­bi­jao da shva­ti, ja }u raz­go­va­ra­ti sa wim.
4.
82
Na po­~et­ku sa­stan­ka, su­di­ja Su­ra je sa­op­{tio dve ve­sti.
Pr­va je bi­la da je glav­ni po­slu­`i­teq Ni­ko­lo­zi pro­na­{ao
re­gi­stra­tor gde su bi­li svi slu­~a­je­vi ko­ji su bi­li u to­ku do pre­
stan­ka ra­da su­da, ta­ko da }e sa­sta­nak bi­ti po­sve­}en otva­ra­wu re­
gi­stra­to­ra, ima­ju­}i u vi­du po­tre­bu da ~e­ti­ri slu­~a­ja ~i­ja su ak­ta
sklo­we­na ima­ju pred­nost u od­no­su na dru­ge.
Dru­ga no­vost bi­la je da su jo{ dva ma­gi­stra­ta, Di Ka­wo i
Mar­to­ra­na, pod­ne­li zah­tev za po­nov­ni pri­jem u slu­`bi i pri­su­
stvo­va­}e sa­stan­ku na­red­nog da­na.
Iz­o­sta­vio je da su Di Ka­wo i Mar­to­ra­na do­{li u we­go­vu ku­}u
s pi­smi­ma u ko­ji­ma ih je sta­ri pred­sed­nik Fa­la­ri­no na­du­go i na­
{i­ro­ko hva­lio.
Na po­la sa­stan­ka u{ao je Ni­ko­lo­zi no­se­}i obe­ma ru­ka­ma ve­
li­ki pa­ket.
– Ma­lo­~as je ne­ki ~o­vek do­neo ovo za vas, go­spo­di­ne su­di­ja, i
re­kao da vam pre­dam na ru­ke. Ka­zao je da je to po­klon.
– Ne pri­mam po­klo­ne. Od­mah to vra­ti­te – krat­ko re­~e Su­ra.
– Ka­ko to da ura­dim? Na pa­ke­tu ne pi­{e ime po­{i­qa­o­ca a ne
znam ~o­ve­ka ko­ji...
– On­da ba­ci­te.
– Sa­mo tren – ume­{ao se na­~el­nik ode­qe­wa Bu­te­ra – mo­`da je
bo­qe da pre ba­ca­wa ipak otvo­ri­te, da vi­di­te o ~e­mu se ra­di.
– Mi­sli­te? – upi­ta zbu­we­no su­di­ja Su­ra.
– Zna­te, kod nas po­sto­je od­re­|e­ni obi­~a­ji ko­ji...
Isti­na je bi­la da su svi, osim su­di­je Su­re, hte­li da se pa­ket
otvo­ri u wi­ho­vom pri­su­stvu jer su ve} slu­ti­li {ta bi se u we­mu
mo­glo na­la­zi­ti.
– U re­du, otvo­ri­te – ka­zao je Ni­ko­lo­zi­ju su­di­ja Su­ra.
Glav­ni po­slu­`i­teq sta­vi pa­ket na­sred sto­la, ski­de pa­pir­ni
omot u ko­ji je bio za­vi­jen i ot­kri me­tal­nu ku­ti­ju.
Ni­ko­lo­zi neo­d­lu~­no sta­de. I on je o~i­gled­no slu­tio da se ra­
di o istom {to i dru­gi.
– [ta ~e­ka­te? Otvo­ri­te! – ka­zao je su­di­ja.
Ni­ko­lo­zi otvo­ri ku­ti­ju.
Svi se pri­di­go­{e da vi­de a ka­da su vi­de­li, pa­do­{e na­zad u
sto­li­ce, pre­ne­ra­`e­ni, ble­di i ne­mi.
Ob­mo­ta­na u ne­ko­li­ko ko­ma­da tka­ni­ne, ~i­ji su po­je­di­ni de­lo­
vi bi­li be­li a osta­li na­to­pqe­ni kr­vqu, bi­la je tu od­se­~e­na jag­
we­}a gla­va. Ve­li­ke iz­be­~e­ne o~i li­~i­le su na ~o­ve~­je.
Pro­go­vo­rio je je­di­no su­di­ja Su­ra.
– Ha! Jag­we­}a gla­va! – i osmeh­nuo se.
Osme­hi­vao se dok su dru­gi sta­ja­li ne­po­mi~­no, sle­|e­ni od
stra­ha i od stra­{nog zna­~e­wa te pret­we.
Su­di­ja Su­ra osme­hi­vao se se­}a­ju­}i se jed­ne dav­ne uspo­me­ne iz
svo­je ku­}e. Kad je bio de­~ak, de­da bi po­vre­me­no tra­`io od ba­ke da
mu spre­mi jag­we­}u gla­vu. Dok je se­deo do de­de, on mu ju da­vao par­
~i­}e me­sa. Bo­`e, ka­ko je bi­lo uku­sno! Po­sle de­di­ne smr­ti, jag­we-­
}a gla­va je i{­~e­zla s po­ro­di~­nog je­lov­ni­ka.
– Vo­li li ne­ko od vas? – upi­tao je.
Za­be­zek­nu­ti, svi od­mah­nu­{e gla­vom, jo{ uvek ne­spo­sob­ni da
pro­go­vo­re.
– Vo­li je moj Fi­li­pa­co – re­~e Ni­ko­lo­zi.
– On­da mu je daj­te i ne­ka mu bu­de na­zdra­vqe! Elem, go­spo­do,
ho­}e­mo li na­sta­vi­ti?
– Iskre­no, taj ~o­vek me pla­{i. Ima u we­mu ne­~eg {to ne bih
na­zvao qud­skim – ka­zao je su­di­ja Mo­re­sko ko­le­gi Kon­so­la­tu dok
su se vra­}a­li ku­}i. Po­{to su `i­ve­li u istom kra­ju, obi~­no su je­
dan deo pu­ta do ku­}e pre­la­zi­li za­jed­no.
– Pla­{i i me­ne. I to mno­go – re­kao je Kon­so­la­to. Ne za­zi­re ni
od Bo­ga, pred pret­wom smr­}u on se sme­je! Ume­sto we­ga, pre­stra­vi­
li smo se mi. On se za­i­sta po­neo kao da ne mo­`e da pri­mi po­klon.
Bo­`e moj, ka­kva hlad­no­krv­nost! Ka­kva nad­qud­ska hra­brost!
83
– Haj­de da ka­`e­mo po­{te­no – re­~e Mo­re­sko – su­di­ja Su­ra je
pra­vi prav­ca­ti he­roj.
– Sla­`em se s to­bom – za­kqu­~i Kon­so­la­to.
[ta je na­me­ri­la ova Pe­pi­na? Da sva­ki dan spre­ma no­vo je­
lo, sve dok mu ne pred­sta­vi ce­lu si­ci­li­jan­sku ku­hi­wu? Te­ste­ni­na
sa sar­di­na­ma bi­la je da pr­ste po­li­`e{, za­bo­ra­vio je na jag­we­}u
gla­vu. Ru~­ko­vi, ve­~e­re, ka­no­li... Si­gur­no }e se vra­ti­ti u Pi­je­
mont de­bqi.
Na kra­ju obro­ka je­dan od po­slu­`i­te­qa do­neo mu je po­ru­ku od
pre­fek­ta. Mo­lio ga je da do­|e u pre­fek­tu­ru u pet­na­est ~a­so­va, jer
we­go­va ek­se­len­ci­ja, se­na­tor Pa­skva­le Mi­du­la, ko­ji je iza­bran u
okru­gu Mon­te­lu­ze i za­me­nik je se­kre­ta­ra mi­ni­stra prav­de, `e­li
da bu­de upo­znat sa sta­wem na su­du.
– Iz­vo­li­te se­sti u ovaj ma­li sa­lon – ka­zao je pre­fekt – tu }e­te mo­}i da raz­go­va­ra­te na mi­ru.
Iza­{ao je.
Su­di­ja Su­ra ose­tio je da ne tre­ba ~e­ka­ti se­na­to­ro­va pi­ta­wa
i de­taq­no opi­sao {ta je sve ura­|e­no da bi se sud ob­no­vio, za­kqu­
~iv­{i da }e kroz se­dam da­na, iako ne u pot­pu­no­sti, sud mo­}i po­
no­vo po­~e­ti s ra­dom.
– Za­to }e i bi­ti te­{ko – re­kao je se­na­tor.
– Za­{to? – upi­tao je iz­ne­na­|e­no su­di­ja.
– Mi­slim, te­{ko za vas – na­sta­vi se­na­tor.
– Za me­ne? Sa­da je naj­te­`i deo po­sla oba­vqen. Ra­di se sa­mo o
to­me da tre­ba da po~­ne­mo sa nor­mal­nim ra­dom...
– Nor­mal­nim? ^uj­te, go­spo­di­ne su­di­jo, hteo sam da vam pre­do­
~im da Si­ci­li­ja ni­je isto {to i Pi­je­mont.
– To znam – od­go­vo­ri Su­ra tu­`nim to­nom.
– Da po­ja­snim. Kod nas stva­ri ni­su uvek ona­kve ka­kve se ~i­ne.
Kod vas je dru­ga­~i­je. Kod vas je be­lo be­lo, a cr­no cr­no. Kod nas je
uglav­nom si­vo.
– ^ud­no – od­vra­ti su­di­ja – mi­slio sam da je dru­ga­~i­je. Ot­ka­ko sam
sti­gao, ni­jed­nog ki­{nog da­na. Sa­mo sun­ce ko­je pra­vi ja­sne sen­ke.
Se­na­tor ga po­gle­da s ~u­|e­wem. Da li ne raz­u­me ili se pra­vi?
Ipak, su­di­jin po­gled bio je ta­ko bi­star da...
– Da opet po­ja­snim. Ka­da se Ipo­li­to Nje­vo6 is­kr­cao sa Ga­ri­
bal­di­jem i vi­deo ka­ko se bo­re na­{i mom­ci, u pr­vi mah ih je na­zvao
raz­u­zda­nim di­vqa­ci­ma. On­da je pro­me­nio mi­{qe­we, shva­tiv­{i
da se ra­di o ve­li­koj hra­bro­sti a smrt se sma­tra ~ak pri­`eq­ki­va­
84
6 – Ipo­li­to Nje­vo (1831–1861) ita­li­jan­ski pi­sac, autor ro­ma­na „Is­po­ve­sti jed­nog Ita­li­ja­na“.
U~e­stvo­vao je 1860. go­di­ne u po­ho­du na Si­ci­li­ju, kao je­dan od oko hi­qa­du do­bro­vo­qa­ca, ko­je
je pred­vo­dio \u­ze­pe Ga­ri­bal­di. (Prim. prev.)
nom na­gra­dom. Ho­}u re­}i, od­re­|e­no po­na­{a­we ko­je u o~i­ma ne­kog
ko ni­je Si­ci­li­ja­nac mo­`e ~ak de­lo­va­ti kri­mi­nal­no, u su­{ti­ni
je po­kre­nu­to du­bo­kim ose­}a­wem ~a­sti i prav­de ko­ja se, na­`a­lost,
ne po­du­da­ra uvek sa onom ko­ju pro­pi­su­je za­kon.
– Ako se ne po­du­da­ra sa za­ko­nom, ja je te­{ko mo­gu na­zva­ti
prav­dom – re­~e skrom­no su­di­ja.
– Upra­vo to vam ka­`em. Ta­kvo po­na­{a­we te­{ko je shva­tqi­
vo ono­me ko ne­ma na{ men­ta­li­tet. Da­}u vam jo{ je­dan pri­mer.
Po­sled­wih go­di­na kod nas sve ne­do­sta­je, pra­vi­la, za­ko­ni, jed­nom
re~­ju – dr­`a­va. Skli­znu­li bi­smo u jo{ go­re bes­pu­}e da ne­ko­li­ko
qu­di do­bre vo­qe ni­je za­su­ka­lo ru­ka­ve i pre­u­ze­lo na se­be te­{ki
za­da­tak da us­po­sta­vqa pra­vi­la i nad­gle­da wi­ho­vo spro­vo­|e­we. A
po­{to ta pra­vi­la ni­su za­pi­sa­na u za­ko­ni­ma, ti qu­di su se od­mah
na­{li iz­van za­ko­na. Prem­da su ba{ oni za­slu­`ni za...
– Do­zvo­li­te mi da upi­tam, ek­se­len­ci­jo – pre­ki­de ga su­di­ja –
ubra­ja­te li me­|u te qu­de do­bre vo­qe i go­spo­di­na Ema­nu­e­lea Lo­
ne­ra?
Se­na­tor se osmeh­nu. Pi­je­mon­}a­nin ni­je bio na­i­van ka­ko se
~i­nio.
– Je­ste, i on je me­|u wi­ma, za­{to da ne?
– Za­to {to je taj go­spo­din tra­`io od jed­nog ne­po­{te­nog su­di­
je sud­ska ak­ta ko­ja su...
– Upra­vo sam hteo da do­|em do to­ga! ^im ste ih za­tra­`i­li,
Lo­ne­ro vam ih je vra­tio – sprem­no do­~e­ka se­na­tor – on je te spi­se
uzeo ba{ da ih sklo­ni na si­gur­no, jer sud je bio ne­za­{ti­}en. Vi­
di­te ka­ko je la­ko upa­sti u za­blu­du?
– Iz­gle­da da su go­spo­di­nu Lo­ne­ru do­ku­men­ti za ta ~e­ti­ri su­
|e­wa pri­li~­no mi­li...
– Je­su, jer se od­no­se na ~e­tvo­ri­cu we­go­vih pri­ja­te­qa i sa­rad­
ni­ka ko­ji su do­pri­ne­li odr­`a­va­wu re­da i is­prav­nih od­no­sa me­|u
qu­di­ma... I upra­vo za­to on bi `e­leo da se pre­ma wi­ma od­no­si, ka­
ko da ka­`em, va­qa­no, ne po­lo­vi~­no – Bo­`e me sa­~u­vaj to­ga – ve}
ima­ju­}i u vi­du sve ono {to su...
Su­di­ja Su­ra usta­de. ^uo je do­voq­no.
– On­da }e go­spo­di­nu Lo­ne­ru si­gur­no bi­ti dra­go da zna ka­ko
~e­ti­ri slu­~a­ja ima­ju za me­ne pu­ni pri­o­ri­tet. Bi­}e to pr­va ~e­ti­ri
su­|e­wa ko­ja }e no­vi sud u Mon­te­lu­zi oba­vi­ti, da­jem vam svo­ju re~.
Upu­tio je blag na­klon se­na­to­ru ko­ji ga je ble­do po­gle­dao i
iza­{ao iz sa­lo­na.
– Don Ne­ne je su­vi­{e grub za ne­kog po­put su­di­je Su­re! Na­rav­no
da mu je bi­lo sme­{no kad mu je ovaj po­slao jag­we­}u gla­vu! To je smeh
su­per­i­or­nog ~o­ve­ka, eto {ta je – ka­zao je sa `a­rom don Aga­ti­no Zme­
ka – ~o­ve­ka ko­ji, kad ho­}e, ume da od­go­vo­ri pro­tiv­ni­ku ka­ko tre­ba!
Pro­fe­sor [a­ka slo­`io se sa ovim.
85
– Iz­ve­sno je da za sa­da don Ne­ne gu­bi. Ostao je bez krup­nog
igra­~a kao {to je na­~el­nik Pa­o­lan­to­nio i jo{ je mo­rao vra­ti­ti
ak­ta. A po­sle­di­ca sve­ga je {to }e sad pr­vo bi­ti su­|e­no ~e­tvo­ri­ci
don Ne­ne­o­vih pri­ja­te­qa! Su­di­ja je na­gra­bu­sio.
– Po mom mi­{qe­wu, tre­ba da se str­pi­te.
– Ne­mam vi­{e ni­ma­lo str­pqe­wa! Zar ne vi­di­te ka­kav je? Je­
ste li i{ta po­sti­gli po­{to ste raz­go­va­ra­li s wim? Re­ci­te!
– Shva­tio sam ka­ko raz­mi­{qa. To jest, da ne­}e da raz­mi­
{qa.
– Da­kle?
– Ja se su­tra vra­}am u Rim. Po­sta­ra­}u se ko­li­ko mo­gu da ga
opo­zo­vu. Za­to vam ve­lim da se str­pi­te.
– A u me­|u­vre­me­nu }e ovaj na­sta­vi­ti sa ~e­ti­ri slu­~a­ja?
– To je ne­iz­be­`no.
– Bo­ga­mi, ja }u se po­sta­ra­ti da ne na­sta­vi.
– Do­bro me po­slu­{aj­te, don Ne­ne. Ako sad na­pra­vi­te ne­ku glu­
post sa su­di­jom Su­rom, ne­}e vam po­mo­}i ni Isus Hrist li~­no!
– Ne­}u di­ra­ti va­{eg su­di­ju, ne be­ri­te bri­gu.
– [ta }e­te on­da ura­di­ti?
– To je mo­ja stvar.
5.
86
Pro­bu­di­lo ga je upor­no ku­ca­we na vra­ti­ma. Jo{ uvek sa­wiv,
otvo­rio je vra­ta i na pr­vom ju­tar­wem sve­tlu pre­po­znao So­la­na,
ko­man­di­ra ka­ra­bi­ni­je­ra.
Uz­ne­mi­rio se.
– [ta se de­si­lo?
– Po­ku­{a­li su da za­pa­le sud. Do­|i­te. ^e­kam vas.
Uzru­jan zbog ve­sti, ni­je mo­gao da smi­ri mi­sli ko­je su mu tut­
wa­le kroz gla­vu. Br­zo se obu­kao i si­{ao.
– Ka­kva je si­tu­a­ci­ja?
– Pla­men je br­zo uga­{en. Na sre­}u, de­`ur­ni ka­ra­bi­ni­jer br­
zo je pri­me­tio i di­gao uz­bu­nu.
– Da li je {te­ta ve­li­ka?
– Ni­je. Sa­mo je va{ ka­bi­net de­li­mi~­no uni­{ten. Ze­le­ni or­
man, rad­ni sto i svi pa­pi­ri ko­ji su tu bi­li.
– Uh – ot­puh­nu su­di­ja s olak­{a­wem – za­{to ste mi on­da re­kli
da se ra­di o pod­met­nu­tom po­`a­ru?
– Za­to {to su po­~i­ni­oc
­ i, da bi u{li ne­pri­me­}e­ni, obi­li jed­
na spo­red­na bo~­na vra­ta.
Na tr­gu is­pred sud­ske zgra­de, iako je bi­lo vr­lo ra­no, sta­ja­lo
je tri­de­se­tak zna­ti­`eq­ni­ka.
Je­dan od wih is­tu­pio je iz gru­pe, pri­{ao su­di­ji i po­di­gao
{e­{ir.
Bio je to don Ne­ne, sa za­bri­nu­tim iz­ra­zom li­ca, po­seb­no za
tu pri­li­ku.
Na ma­lom tr­gu od­jed­nom je za­vla­dao muk.
– Na­dam se da prav­da ni­je pre­tr­pe­la ve­li­ku {te­tu – ka­zao je.
– Prav­da – od­go­vo­ri su­di­ja hlad­no – ni­je pre­tr­pe­la ni­ka­kvu
{te­tu, ne bri­ni­te.
U{ao je u zgra­du.
Pro­la­ze­}i kroz hod­nik, vi­deo je da ve­li­ki cr­ni or­man sto­ji
ne­tak­nut na svom me­stu.
Ni­je mo­gao u}i u svo­ju kan­ce­la­ri­ju, pre­pu­nu ga­re­`i, gde su
Ni­ko­lo­zi i dvo­ji­ca po­slu­`i­te­qa spa­sa­va­li ono {to ni­je stra­
da­lo u pla­me­nu.
Od ze­le­nog or­ma­na osta­la je sa­mo hr­pa pe­pe­la i de­li­}i iz­go­
re­log dr­ve­ta, a po­la rad­nog sto­la vi­{e ni­je po­sto­ja­lo.
– Gde `e­li­te da se pre­me­sti­te? – upi­tao je Ni­ko­lo­zi.
– U su­sed­nu so­bu.
Mno­ge kan­ce­la­ri­je bi­le su pra­zne, ta­ko da je bi­lo la­ko iza­
bra­ti.
Pri­{ao mu je su­di­ja Kon­so­la­to.
– Upra­vo sam sa­znao i od­mah do­{ao.
Su­di­ja mu se osmeh­nu. Maj­ko bo`­ja, pa taj ~o­vek ume­sto `i­va­
ca kao da ima ~e­li~­ne `i­ce!
– Je­ste li do­ru~­ko­va­li?
– Ni­sam sti­gao.
– Ni ja. Ho­}e­te li sa mnom u Ar­no­ne?
– Ra­do.
Iza­{li su i ho­da­li. Kon­so­la­to sku­pi hra­brost i pro­bi led.
– Ko­li­ko se ~i­ni, bi­lo im je va­`no sa­mo da uni­{te ze­le­ni
or­man – ka­zao je.
– Ba{ ta­ko – od­go­vo­ri su­di­ja – i us­pe­li su.
Kon­so­la­to se po­no­vo di­vio Su­ri­noj hlad­no­krv­no­sti i mir­
no­}i pred ova­kvim po­ra­zom. Jer bi­lo je ja­sno da vi­{e ne­}e bi­ti
mo­gu­}e po­~e­ti ~e­ti­ri su­|e­wa.
U|o­{e u ka­fe.
Za jed­nim sto­lom se­di­li su don Ne­ne i jo{ ~e­tvo­ri­ca. Don
Ne­ne je si­pao u ~a­{e pe­nu­{a­vo vi­no. Za dru­gim sto­lo­vi­ma se­de­li
su go­sti ko­ji su do­ru~­ko­va­li.
Po­{to je vi­deo su­di­ju Su­ru, don Ne­ne usta­de s ~a­{om u ru­ci:
– Ho­}e­te li da nam se pri­dru­`i­te? Sla­vim sa svo­jim pri­ja­te­qi­
ma Mi­li­ot­ om, Sa­va­sta­nom, Ku­re­li­jem i Ko­stan­ti­nom.
Po­me­nu­ta ~e­tvo­ri­ca po­gle­da­{e su­di­ju, na­klo­ni­{e se a po­tom
pra­snu­{e u smeh. Sme­ja­li su se i za dru­gim sto­lo­vi­ma.
Kon­so­la­to­vo li­ce bi­lo je ze­mqa­no. A su­di­ji­no bez iz­ra­za:
– Ne, hva­la, ni­kad ne pi­jem uju­tro – a on­da, okre­nuv­{i se ka
ko­no­ba­ru: – [ta je­de onaj go­spo­din?
87
– Gra­ni­tu od li­mu­na i „ta­ra­lo“ 7.
– Da li bih i ja mo­gao to da pro­bam? [ta }e­te vi, Kon­so­la­to?
– Ka-ka-ka....Ka­fu s mle­kom.
Su­di­ja po­je­de gra­ni­tu. Po­vre­me­no bi za­tvo­rio o~i.
– Ba{ je do­bra... – daj­te mi mo­lim vas jo{ jed­nu.
Po­{to su svi slu­`be­ni­ci, ~im su ~u­li lo­{e ve­sti, od­mah do­
{li u sud, su­di­ja Su­ra mo­gao je da otvo­ri sa­sta­nak sat vre­me­na
ra­ni­je. Pred so­bom je vi­deo mr­ka i na­bo­ra­na li­ca. At­mos­fe­ra kao
na po­gre­bu.
Upra­vo je hteo da po~­ne, ka­da je u{ao Ni­ko­lo­zi i ka­zao da no­
vi­nar „Si­ci­li­jan­skog dnev­ni­ka“ `e­li da ga in­ter­vju­i­{e o pod­
met­nu­tom po­`a­ru.
– Uve­di­te ga – ka­zao je ne­na­da­no Su­ra.
– Ov­de? – za­~u­di se Ni­ko­lo­zi.
Ni­je se ~u­dio sa­mo on.
– Da, ov­de.
No­vi­nar je u{ao, su­di­ja mu da­de da sed­ne i re­~e: – Pri­mam vas
u pri­su­stvu mo­jih ko­le­ga jer je u mo­ju sta­ru kan­ce­la­ri­ju ne­mo­gu-­
}e u}i a no­va jo{ uvek ni­je sprem­na.
– Ne­}u vam uze­ti mno­go vre­me­na – ka­zao je no­vi­nar – sa­mo me
za­ni­ma da po­tvr­di­mo jed­no. Ne­mam obi­~aj da pi­{em ne­ta~­ne stva­
ri. Je li isti­na da je ze­le­ni or­man u va­{oj kan­ce­la­ri­ji sa­svim
uni­{ten?
– Je­ste. Kad smo ve} kod to­ga, uni­{ten je i rad­ni sto.
– Po gra­du se go­vo­ri da su u tom or­ma­nu ~u­va­ni va­`ni sud­ski
do­ku­men­ti. Mo­`e­te li mi to po­tvr­di­ti?
– Po­tvr­|u­jem.
– Mo­gu li on­da na­pi­sa­ti da je pra­vi i je­di­ni ciq ono­ga ko je
pod­met­nuo po­`ar bio da uni­{ti te pa­pi­re?
– Re­kao bih da mo­`e­te.
– I da je {te­ta sto­ga ne­po­pra­vqi­va?
Su­di­ja ga po­gle­da sa iz­ra­zom zbu­we­no­sti.
– Za­{to ne­po­pra­vqi­va? ^uj­te, rad­ni sto su iona­ko na­pa­li
cr­vi, ze­le­ni or­man bio je u vr­lo lo­{em sta­wu... Da­}u da se ku­pi
nov na­me­{taj.
– Mi­slio sam na pa­pi­re ko­ji su bi­li unu­tra.
– Ali u or­ma­nu tih pa­pi­ra vi­{e ni­je ni bi­lo.
Svi za sto­lom po­sko­~i­{e u isti mah pa je za­drh­tao i du­gi sto
oko ko­jeg su se­de­li.
– Ni­je... vi­{e... bi­lo? – upi­ta za­be­zek­nu­to no­vi­nar.
– Ne. Sklo­nio sam ih oda­tle i pre­me­stio na dru­go me­sto...
Po­gle­dao je pri­sut­ne a oni se zgle­da­{e me­|u so­bom. U we­go­
vim o~i­ma vi­de­li su be­li­nu sne­`nog alp­skog vr­ha.
88
7 – Gra­ni­ta je po­sla­sti­ca od vo­}a, naj­~e­{}e agru­ma, i dro­bqe­nog le­da; ta­ra­lo je ko­la~ ko­ji se u
ra­znim va­ri­jan­ta­ma pra­vi na ju­gu Ita­li­je, na Si­ci­li­ji uglav­nom sa aro­mom li­mu­na. (Prim.
prev.)
– Ali sam po­sle za­bo­ra­vio da vas oba­ve­stim o tom pre­me­{ta­
wu.
Ni­je tre­ba­lo ~e­ka­ti no­vo iz­da­we pa­ler­mi­tan­skih no­vi­na,
jer se vest pro­ne­la Mon­te­lu­zom jo{ istog po­po­dne­va.
I za­~u­do, grad je `iv­nuo od ra­do­sti. Sme­ja­lo se svu­da. U ku­}a­ma, na uli­ca­ma, u ka­fe­i­ma. Svi su }a­ska­li kao pri­ja­te­qi i sme­
ja­li se, ~ak i oni ko­ji se ni­su po­zna­va­li.
– S ka­kvom je sa­mo pre­fi­we­no­{}u, s ka­kvim lu­kav­stvom, na­ma­
mio don Ne­nea u smrt­nu zam­ku! – ka­zao je don Aga­ti­no Zme­ka, dok su
mu od sme­ha na­vi­ra­le su­ze na o~i. Po­seb­no za ovu pri­li­ku, pro­go­
vo­rio je ita­li­jan­ski8 – pri­pre­mio je svoj po­tez sa |a­vol­skom ume­
{no­{}u! Naj­pre je po­ka­zao pa­pi­re ~e­tvo­ri­ci su­di­ja i ka­zao im da
}e ih sta­vi­ti u ze­le­ni or­man, po­tom zov­nuo po­slu­`i­te­qe i ka­zao
im da to u~i­ne, a kad je ostao sam, sklo­nio ih je iz or­ma­na i sa­krio
na dru­go me­sto. Ta­ko su don Ne­ne­ov
­ i qu­di spa­li­li pra­zan or­man!
– Iz­vi­ni­te – ume­{a se pro­fe­sor [a­ka – za­{to ste ka­za­li
smrt­na zam­ka?
– Za­to {to mi se ~i­ni ja­snim da je don Ne­nea ubi­la i sa­hra­
ni­la sra­mo­ta. To je uda­rac po­sle ko­jeg ne­}e vi­{e usta­ti. Su­di­ja
mu je za­dao {ah-mat. Lo­ne­ro je iz­gu­bio ugled. Tek }e ga iz­gu­bi­ti
kad ~e­tvo­ri­ca su­di­ja po~­nu da ra­de na ona ~e­ti­ri slu­~a­ja. Vi­de­}e­te ko­li­ko }e se qu­di osme­li­ti da sve­do­~i pro­tiv we­ga, ohra­
bre­no pri­su­stvom su­di­je Su­re. U ko­li­ko ste sprem­ni da se kla­di­
te da se ova su­|e­wa ne­}e za­vr­{i­ti oslo­ba­|a­wem zbog ne­do­stat­ka
do­ka­za, ka­ko ~e­sto bi­va u na­{em kra­ju?
La­ko je sad bi­lo don Aga­ti­nu Zme­ki da glu­mi pro­ro­ka. Ve}
na­kon pet­na­est da­na, don Ne­ne je ogla­sio ka­ko zbog ozbiq­nih po­
ro­di~­nih raz­lo­ga mo­ra da na­pu­sti Mon­te­lu­zu i pre­se­li se na ne­
ko vre­me, mo­`da i za­uv
­ ek, u Pa­ler­mo. Pro­~u­lo da je na we­go­vo
me­sto iza­bran don Sa­ba­ti­no Vu­lo, sta­ri­ji, smi­re­ni­ji i sa pu­no
is­ku­stva.
– Ne­ka mi ni­ko ne tra­`i uslu­ge u ve­zi sa su­dom, dok je ov­de
su­di­ja Su­ra – bi­lo je pr­vo {to je ka­zao svo­ji­ma.
A su­di­ja je vo­dio sud u Mon­te­lu­zi tri go­di­ne, pra­ve­}i od we­ga
pri­mer de­lo­tvor­no­sti, pra­vi~­no­sti i ne­pri­stra­sno­sti. Je­di­na
ra­zo­no­da bi­la mu je {to bi po­ne­kad oti­{ao u lov, sam. Ata­na­zio
ga je pra­tio kao ve­ran pas.
Po­tom je po­zvan na­zad u To­ri­no. Su­pru­ga je pri­me­ti­la da se
ugo­jio i na­te­ra­la ga na di­je­tu.
Ali uspo­me­na na we­ga `i­ve­la je me­|u Mon­te­lu­`a­ni­ma du­go,
ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Ka­da je sud po­no­vo po­stao ne ta­ko de­lo­tvo­ran,
8 – Li­ko­vi An­dree Ka­mi­le­ri­ja ~e­sto go­vo­re si­ci­li­jan­skim di­ja­lek­tom. U vre­me ka­da se de­{a­va
rad­wa pri­~e upo­tre­ba di­ja­lek­ta u Ita­li­ji, pa ta­ko i na Si­ci­li­ji, pre­ov
­ la­|i­va­la je nad upo­
tre­bom kwi­`ev­nog ita­li­jan­skog je­zi­ka. (Prim. prev.)
89
pra­vi­~an, ne­pri­stra­stan i tran­spa­ren­tan ka­kav je on `e­leo da
bu­de i ka­kvim ga je u~i­nio, uz­di­sa­lo se sa `a­qe­wem: „U vre­me su­
di­je Su­re...“
Da jo{ do­dam i ovo: su­di­ja ni­ka­da ni­je imao pri­li­ku da pro­
~i­ta iz­ve­{taj don Pje­tra Uloe ko­ji mu je po­klo­nio sta­ri pred­
sed­nik su­da, Fa­la­ri­no. Na­i­me, ka­da se vra­tio u To­ri­no, za­bo­ra­
vio je kwi­gu u Mon­te­lu­zi.
Be­le­{ka
Pre­pi­sa­}u ov­de ode­qak iz iz­ve­{ta­ja don Pje­tra Uloe ko­ji
bi, da ga je pro­~i­tao, si­gur­no bio za­ni­mqiv su­di­ji Su­ri:
„Na Si­ci­li­ji ne­ma slu­`be­ni­ka ko­ji ni­je pod­le­gao uti­ca­ju
mo}­ni­ka i ko­ji ni­je po­mi­slio da iz­vu­~e ko­rist iz svog po­lo­`a­
ja. Ova op­{ta ko­rup­ci­ja u~i­ni­la je da qu­di pri­be­ga­va­ju na­da­sve
~ud­nim i opa­snim sred­stvi­ma. U mno­gim me­sti­ma po­sto­je brat­stva
ko­ja ne­ma­ju me­sto sa­stan­ka i po­ve­zu­je ih sa­mo za­vi­snost od istog
vo­|e, ko­ji je ne­gde ve­li­ko­po­sed­nik a dru­gde sve­{te­nik. Svo­je po­
tre­be pod­mi­ru­ju iz za­jed­ni~­ke ka­se, ne­ka­da da po­{te­de funk­ci­o­
ne­ra, ne­ka­da da ga pri­do­bi­ju za se­be, ili pak da okri­ve ne­vi­nog...“
Su­di­ja Su­ra ni­je, da­kle, znao za po­sto­ja­we tog brat­stva, ko­je
se u we­go­vo vre­me na­zi­va­lo maf­fia a on­da se, us­put, jed­no „f“ iz­gu­
bi­lo.
Pi­ta­we je da li bi, da je znao za ma­fi­ju, su­di­ji­no po­na­{a­we
bi­lo dru­ga­~i­je.
Uve­re­ni smo da ne.
[ta­vi­{e, ve­ru­je­mo da je su­di­ja, du­bo­ko u se­bi, od­bi­jao da po­
ve­ru­je u we­no po­sto­ja­we. De­lo­vao je kao da je ne­ma, a ra­de­}i ta­ko,
ne­sve­sno ju je uni­{tio.
Ni­ko­la Po­po­vi}
AN­DREA KA­MI­LE­RI I WE­GOV
SI­CI­LI­JAN­SKI SVET
90
An­drea Ka­mi­le­ri (1925), ~i­je su kwi­ge best­se­le­ri u Ita­li­ji,
a ujed­no i me­|u naj­pre­vo­|e­ni­jim na­slo­vi­ma na stra­ne je­zi­ke, u{ao
je u kwi­`ev­nost iz sve­ta fil­ma sa is­ku­stve­nim ba­ga­`om i sen­zi­
bi­li­te­tom re­di­te­qa se­ri­ja na ita­li­jan­skoj te­le­vi­zi­ji i du­go­go­di­
{weg pro­fe­so­ra na film­skoj aka­de­mi­ji u Ri­mu. Tu je i stu­di­rao,
na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da je neo­re­a­li­sti~­ki film bio u
za­ma­hu i te­ma­ti­kom se na­sla­wao na ita­li­jan­sku kwi­`ev­nost tog
vre­me­na. Pre­pli­ta­we kwi­`ev­nog i film­skog ni­je stra­no ita­li­
jan­skoj kul­tu­ri; me­|u­pu­te­ve dve­ju umet­no­sti na­la­zi­mo u `i­vo­to­
pi­si­ma Mo­ra­vi­je, Pa­ve­zea i Pa­zo­li­ni­ja, a da­nas pi­sa­ca no­ve ge­
ne­ra­ci­je, Ro­ber­ta Sa­vi­ja­na, Va­le­ri­je Pa­re­le i dru­gih, ko­ji su se
opro­ba­li kao sce­na­ri­sti ili re­di­te­qi.
Svoj pr­vi ro­man Ka­ko sto­je stva­ri (Il cor­so del­le co­se) Ka­mi­
le­ri je ob­ja­vio 1978. go­di­ne, u {e­stoj de­ce­ni­ji `i­vo­ta, a dru­gi 1980.
go­di­ne Mlaz di­ma (Un fi­lo di fu­mo), da bi po­sle dva­na­e­sto­go­di­{we
pa­u­ze ob­ja­vio Se­zo­nu lo­va (La sta­gi­o­ne di cac­cia), ko­ji }e po­sta­ti
best­se­ler. Po­tom je usle­di­la se­ri­ja ro­ma­na o in­spek­to­ru Mon­tal­
ba­nu i ma­lom si­ci­li­jan­skom me­stu Vi­ga­ti, ko­je je deo Ka­mi­le­ri­
je­vog mi­kro­ko­smo­sa i, de­lom si­gur­no, kwi­`ev­na fan­ta­zi­ja ~i­ji
tra­go­vi vo­de u Por­to Em­pe­do­kle, pi­{~e­vo rod­no me­sto ne­da­le­ko od
Ka­ta­ni­je. Po ovim kwi­ga­ma sni­mqe­na je i jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih
te­le­vi­zij­skih se­ri­ja svih vre­me­na u Ita­li­ji, a na srp­ski je­zik pre­
ve­de­ne su kwi­ge Ob­lik vo­de (La for­ma dell’ac­qua) i Mon­tal­ba­no­ve
po­mo­ran­xi­ce (Gli aran­ci­ni di Mon­tal­ba­no).
@i­vot­no i kwi­`ev­no na­sle­|e Si­ci­li­je umno­go­me je od­re­di­
lo Ka­mi­le­ri­jev spi­sa­teq­ski put. We­go­vi li­ko­vi neo­dvo­ji­vi su od
am­bi­jen­ta ko­ji, kao u Ver­gi­nim ro­ma­ni­ma i Pi­ran­de­lo­vim pri­po­
vet­ka­ma, po­sta­je ma­li svet sa svo­jim obi­~a­ji­ma – ri­tu­al
­ i­ma, ka­ko u
pri­~i ko­ju do­no­si­mo u ovom bro­ju Mo­sto­va ka­`e su­di­ja Su­ra – ko­
ji su kat­kad li­{e­ni lo­gi­ke, ali slu­`e sa­mo­od
­ r­`a­wu sre­di­ne ko­ja
je ~e­sto za­tvo­re­na za pro­me­ne i spoq­ne uti­ca­je. Kao {to ~i­ne po­
kre­ti film­ske ka­me­re, Ka­mi­le­ri raz­u|
­ e­nu i slo­je­vi­tu sli­ku Si­
ci­li­je gra­di na de­ta­qu: bal­kon ob­ra­stao u cve­}e, ko­{a­ri­ca pre­ko
ko­je se – u ne­do­stat­ku lif­ta – u sta­rim ku­}a­ma jo{ oba­vqa tr­go­
vi­na. „Spu­sti­te ko­{a­ri­cu!“, ~u­je se i da­nas u sta­rim ~e­tvr­ti­ma
Na­pu­qa i Pa­ler­ma.
Si­tu­a­ci­o­ni hu­mor gra­di se br­zim re­~e­ni­ca­ma, kao {to je pri­
ka­zan – mo­der­nom re~­ju – ne­us­ pe­li aten­tat na su­di­ju, kon­tek­stu­a­
li­za­ci­ja di­ja­lo­ga je pro­mi­{qe­na a re­pli­ke vi­spre­ne, kao u do­brom
sce­na­ri­ju. Ka­mi­le­ri­je­va bla­ga iro­ni­ja spo­je­na je sa no­stal­gi­jom
pre­ma ostr­vu ku­da su pro­{li broj­ni osva­ja­~i i ko­je je to­kom ve­
ko­va iz­gra­di­lo svoj iden­ti­tet, pre­ma we­go­vim mi­ri­si­ma, bo­ja­ma i
ga­stro­no­mi­ji, obi­~a­ji­ma i li­ko­vi­ma iz raz­li­~i­tih sre­di­na ko­ji
}e do­`i­ve­ti sa­svim kwi­`ev­nu sti­li­za­ci­ju, pa su i li­ko­vi iz kri­
mi­nal­nog sve­ta, kao {to je don Lo­ne­ro, pri­ka­za­ni ka­ri­ka­tu­ral­no,
strip­ski, sa ne­skri­ve­nom sim­pa­ti­jom pre­ma tem­pe­ra­men­tu.
Pri­po­vet­ka Su­di­ja Efi­zio Su­ra deo je an­to­lo­gi­je Su­di­je gde
se, po­red Ka­mi­le­ri­je­ve, na­la­ze pri­po­vet­ke jo{ dvo­ji­ce sa­vre­me­nih
ita­li­jan­skih pri­po­ve­da­~a, pi­sca i is­tra­`i­va­~a ne­re­{e­nih kri­
mi­na­li­sti~­kih mi­ste­ri­ja Kar­la Lu­ka­re­li­ja (1960) i \an­kar­la De
Ka­tal­da (1953), ko­ji je u kwi­`ev­no tki­vo utkao is­ku­stvo su­dij­skog
ra­da i – kao i Ka­mi­le­ri – pi­sao film­ska sce­na­ri­ja sa de­tek­tiv­
skim za­ple­tom. Kri­ti­~a­ri po­sma­tra­ju Ka­mi­le­ri­jev stil u sve­tlu
91
92
`an­ra, pra­ve­}i pa­re­le­le sa @or­`om Si­me­no­nom i Aga­tom Kri­sti,
jer Ka­mi­le­ri­jev iz­raz je­ste `an­rov­ski.
U svom osnov­nom fa­bu­lar­nom to­ku to je go­to­vo uvek de­tek­tiv­ski
ro­man, bi­lo da je sme­{ten u tre­nu­tak sa­da­{wi, ili pak iz­me­{ten u
ne­ko mi­nu­lo vre­me, kao {to je pri­~a o su­di­ji Su­ri ko­ji, na­kon uje­
di­we­wa Ita­li­je, od­la­zi iz no­ve pre­sto­ni­ce, To­ri­na, na sam jug ze­
mqe. Po­du­dar­no­sti sa sve­tom ita­li­jan­ske i stra­ne kwi­`ev­no­sti i
fil­ma su sup­til­ne aso­ci­ja­ci­je pre­po­zna­tqi­ve ~i­ta­oc
­ u sa sen­zi­bi­
li­te­tom za pa­ra­le­le. Ka­mi­le­ri je ipak pi­sac ko­ji je stvo­rio za­se­
ban svet – Vi­ga­tu, Mon­te­lu­zu, in­spek­to­ra Mon­tal­ba­na i su­di­ju Su­ru
– `an­ru dao auten­ti~­no kwi­`ev­no ru­ho a lo­kal­nom am­bi­jen­tu od­
li­ke op­{te po­zor­ni­ce na ko­joj se, kao film­ski ne­ga­tiv, ocr­ta­va­ju
qud­ske vr­li­ne i sla­bo­sti.
U pri­po­ve­ci ko­ja no­si duh vre­me­na na­kon uje­di­we­wa Ita­li­je,
ka­da je – ka­ko je ka­zao je­dan od pro­ta­go­ni­sta Ri­sor­|i­men­ta, grof
Ka­vur, na­pra­vqe­na Ita­li­ja, ali je tre­ba­lo tek stvo­ri­ti Ita­li­ja­ne
– Ka­mi­le­ri otva­ra i sta­ru te­mu ape­nin­ske ze­mqe a to su od­nos se­ve­
ra i ju­ga, do­di­ri i raz­li­ke dva­ju men­ta­li­te­ta. Po­se­`u­}i za sta­rim
iz­ve­{ta­jem o ko­rup­ci­ji i po­re­me­}e­nim sta­le­{kim od­no­si­ma ko­ji
je sre­di­nom de­vet­na­e­stog ve­ka na­pi­sao Pje­tro Uloa, Ka­mi­le­ri da­je
pri­~i i po­se­ban so­ci­jal­ni an­ga­`man pre­no­siv u sa­da­{wi tre­nu­tak
i pro­ble­me sa­mer­qi­ve sa da­na­{wim. ^i­ta­ju­}i pri­~u, mno­gim ita­
li­jan­skim pa i na­{im ~i­ta­o­ci­ma do­}i }e u se­}a­we do­ga­|a­ji s po­
~et­ka de­ve­de­se­tih ka­da su u Pa­ler­mu, zbog istih na­sto­ja­wa, ubi­je­ne
su­di­je Fal­ko­ne i Bor­se­li­no.
Ka­mi­le­ri­je­va pro­za je­din­stve­na je sa je­zi~­kog, pa sto­ga i za­ni­
mqi­va sa pre­vo­di­la~­kog sta­no­vi­{ta. Od­li­ku­je je ~e­sta upo­tre­ba si­
ci­li­jan­skog di­ja­lek­ta za ko­ji pi­sac ka­`e da je „je­zik ose­}a­wa, je­zik
ko­jim se po­ve­ra­va“. Pi­sac je iz­mi­slio i broj­ne „ka­mi­le­ri­zme“, pa se na
in­ter­ne­tu mo­`e na­}i i re~­nik „Ka­mi­le­ri-ita­li­jan­ski“. O od­no­su di­
ja­lek­ta i stan­dard­nog je­zi­ka Ka­mi­le­ri, u raz­go­vo­ru s jed­nim od naj­ve­}ih ita­li­jan­skih lin­gvi­sta, Tu­li­om De Ma­u­rom, ko­ji je do­stu­pan
na saj­tu iz­da­va­~a „La­ter­ca“, ka­`e da se ne ra­di sa­mo o ukla­pa­wu di­
ja­le­kat­skih re­~i u struk­tu­ru ita­li­jan­ske re­~e­ni­ce ve} pre o pra­}e­wu zvu­ka, na­lik na kom­po­no­va­we par­ti­tu­re ko­ja ume­sto no­ta ko­
ri­sti zvuk re­~i. Kraj­wi kwi­`ev­ni pro­iz­vod Ka­mi­le­ri ob­ja­{wa­va
du­ho­vi­tim po­re­|e­wem s te­stom u ko­jem se vi­{e ne pre­po­zna­ju struk­
tur­ne iz­me­ne, ko­je je sprem­no da po­sta­ne uku­san hleb.
Ka­mi­le­ri­je­va pro­za otva­ra te­mu o re­gi­o­na­li­zmu u sa­vre­me­noj
ita­li­jan­skoj kwi­`ev­no­sti. Ita­li­jan­ski ro­man, i po­seb­no pri­po­
vet­ka, ob­u­hva­ta­ju {i­ri ge­o­graf­ski pro­stor i je­zi~­ke va­ri­je­te­te
ko­ji jo{ uvek po­sto­je u lo­kal­nim sre­di­na­ma. Opi­su­je se vi­{e re­gi­
ja ko­je ne­gu­ju lo­kal­ne go­vo­re ko­ji su upi­li u se­be ni­jan­se i ko­lo­rit
pod­ne­bqa, spe­ci­fi­~an vid kul­tu­ro­lo­{kog i eko­nom­skog raz­vo­ja.
U ta­kvom kon­tek­stu lo­ka­li­zmi su iz­ra­zi­to eks­pre­si­van vid go­vo­
ra i ka­rak­te­ri­zi­ra­ju sre­di­nu ko­ja ih ko­ri­sti u pu­nom zna­~e­wu s
ob­zi­rom na raz­li­~i­te upo­tre­be i si­tu­a­ci­je.
Pri­po­ve­da­~i naj­no­vi­jeg ita­li­jan­skog kwi­`ev­nog kru­ga za­hva­
ta­ju slo­je­vi­tost je­zi­ka, na­ro­~i­to go­vor­nog iz­ra­za, i to je raz­log {to
se u li­te­rar­nom po­stup­ku za­dr­`ao di­ja­log kao sred­stvo di­na­mi­zi­
ra­wa rad­we. U ta­kvom li­te­rar­nom po­stup­ku kom­bi­nu­ju se ne­u­prav­ni
pi­{~ev go­vor i uprav­ni go­vor we­go­vih li~­no­sti. Kla­si~­na for­ma
unu­tra­{weg mo­no­lo­ga kao to­ka sve­sti za­me­we­na je in­ter­po­la­ci­ja­ma
– ume­ta­wem uprav­nog go­vo­ra i po­me­ra­wem gra­ni­ce pi­{~e­vog go­vo­ra.
Ka­mi­le­ri pre­se­ca to­ko­ve ne­u­prav­nog go­vo­ra, ume­}e di­rekt­no
ob­ra­}a­we i re­to­ri~­kim sred­stvi­ma di­na­mi­zi­ra fa­bu­lu a pri­la­
go­|a­va­we i pri­hva­ta­we di­ja­lek­ta do­ve­lo je do ja­sni­jeg ob­li­ko­va­wa
iz­vor­ne gra­|e. Sto­ga je re­gi­o­na­li­zam svo­je­vr­sni eli­ti­zam no­ve ita­
li­jan­ske kwi­`ev­no­sti, po­{to je od­nos pi­sa­ca pre­ma di­ja­lek­ti­ma
vr­lo otvo­ren u smi­slu raz­u­me­va­wa je­zi­ka kroz iden­ti­tet po­je­din­
ca, a za­tim kroz so­ci­jal­ni i kul­tu­ro­lo­{ki am­bi­jent. Di­ja­le­kat kao
deo iden­ti­te­ta je su­{tin­sko pi­ta­we an­ga­`o­va­nog dru­{tve­nog sta­va
ko­ji ita­li­jan­ski pi­sci de­le sa in­te­lek­tu­al­ci­ma svo­ga vre­me­na.
93
Nikolaj Olejnikov
PESME
Preveo s ruskog Du{ko Paunkovi}
[URI QUBARSKOJ
Rob sam svoje k tebi strasti,
Volim tvoja kolena,
A i druge tvoje ~asti
Isto tako volim ja
Tvoja divna glatka bedra
Pogledu su sladak vig,
Noge su ti – pesma vedra,
Stope su ti – kao `ig.
Stane{ li u gar i, pride,
Papir prisloni{ na wih –
Otisci }e da se vide,
Na papiru, stopa tih.
Taj }u papir svãkodnevno
Qubiti po vi{e krat
I na srce vrlo revno
Stavqa}u ga, kao cvat.
Po}i }u gde divan roze,
Usred frulâ, raste |ul,
Gde, zbog s tu~kova glukoze,
P~ele ostavqaju ul.
Ta je ru`a – Va{e uvo,
Jednako mi mami qub,
Isto kao ru`i, suvo,
Podvrnut je uvu rub.
94
Berem uvo to sa struka,
Te mu zborim, sti{av glas,
Kakva mori mene muka –
Sve zbog qubavi za Vas.
I raznòlika stvorewa,
Kojih ima ~itav kor,
Puna vidnog sa`aqewa,
Prate moj `alòstiv zbôr.
Licemernu suzu s lica
Bri{e maramicom trut.
Napu{ta, uspŕhnuv, ptica
Skriveni u stablu kut.
Leti ona, gorko pla~e,
Pa i glavom ma{e jo{…
Wene suze vaqda zna~e
Da i nisam tako lo{.
Sve u prirodi me slu{a
Kad mu jadam svoju `ud.
Samo tvoja spava du{a,
Za me spi u nëprobud.
Muva s dva crvèna oka
Let letùca redovan.
Pla~e, uzdi{e dubòko
Nesre}an ~ovè~ji bran.
Ko je bran? Pa jasno – ja
Dakle, pla~em – isto – ja.
Zna{ li za{to pla~em, [ura?
Tu je barem jasno sve –
Tvoja }utilna natura
U ekstazu baca me.
Od ekstaze sav sam jadan,
Gadne more no}u snim,
Nisam `edan, niti gladan,
Pa od toga mr{avim.
Vidim: smrt ka meni pu`e,
Vidim gusti oblak tme,
Vidim gde u zraku kru`e
Vrane i bubetine.
Uvis ska~e mi glukoza!
U trenutak posledwi –
95
Kao |ul u boji roza
Javi se pred mene ti.
BUBA[VABA
@ohar upade u ~a{u
Dostojevski
Buba{vaba je u ~a{i.
Ri| i zglavkast si{e ud.
Upeca se. Sad se pla{i
Da joj konac sledi hud.
Tu`no gleda tamo-amo,
K sofi baca pogled svoj:
Kad, sa sekirom i kamom –
Vivisektori na woj.
Instrumënte krpom su{i
Pa ih postavqa na sto
Tehni~ar dok spev pevu{i:
„Trojka juri bezglavo!“
Majmun peva, jer da mni –
Velik je za wega trud.
@ug u ~a{i boravi,
Ri| i zglavkast si{e ud.
@ug se oko sebe vrti,
Potom tik uz staklo stã…
Ne bi pla{io se smrti
Da za bivstvo du{e zna.
Ali nauka dokáza
To da du{a ne postòji:
Mozak, kosti, amilaza –
Du{a se od wih sastòji.
Póstoje tek sjediwewa –
Telesna uobli~ewa.
Protiv nau~noga suda
Nema da se ka`e {ta.
@ohar dva-tri kr{i uda –
Sluti da }e biti zla.
96
Xelat se ka wemu puti
I opipava mu grud,
Me| rebara mesto }uti –
Udariti treba kud.
Kao sviwu vr}e `uga,
Koga ubode i kla,
Neukusno mu se ruga,
Kezi se kô kowina.
Jurnuo ka `ugu, s hukom,
Vivisektorâ je mob.
Neko no`em, neko rukom –
Vade buba{vabi drob.
Sto dva sjajna instrumënta
Seku jadnog pacijënta.
I od silne se~e te
Buba{vaba najzad mre.
Udovi se `ugu hlade,
Pokriva mu o~i tma…
Zlo}e, shvativ {ta mu rade,
U"stuknu{e korak-dva.
Boli minu, patwa ode.
Nestao je ceo strad.
^ak i põdbubre`ne vode
Isti~u iz wega sad.
A u rupi iza vrata
Napu{ten i jadan sin
Tu`no grca „Tata, tata!
Za{to si im bio vin?“
Ne ~uje ga otac vi{e
Jer je prestao da di{e.
Vivisektor sviwskog rila
Stoji uspravno nad wim,
A u wegovim je pila
Ru~erdama dlakavim.
Toga trebalo bi gada
Sad nau~iti da `ug,
Grd, za nauku postrada –
Nije to tek neki `ug.
I kroz prozor, grubom rukom,
^uvar `uga baci}e,
97
I, sa muklim glasnim zvukom,
@ug }e qosnuti o tle.
I na sredi suka sme|a,
Gde kraj trema vodi suk,
@ohar, izvrnut na le|a,
^eka}e svoj konac `uk.
Ki{e ima da mu mlave
Kosti – sivog praha grun,
Wegove }e o~i plave
Kqucati koko{ji kqun.
PROMENA IMENA
K redakciji po}i }u „Vesti“
Osamnaest rubqi da dam,
I tamo }u imena svog se otrésti,
Za koje ne `elim da znam.
Ja Kozlov se dòsada zvah Aleksãndar,
Al’ ime odbacujem to!
Od sàda me zovite Orlov Nikãndar –
U protivnom pla}am za {to?
I novo }e mo`da promeniti ime
U usudu pone{to mom,
I sve }e mi biti druga~ije s wime
Kad do|em iz „Vesti“ u dom.
I pas }e zamahati repom,
Na mene ne nàdignuv laj,
I domar }e re~ju me lepom
Po~astiti, turobnik taj…
………………………………………..
Ozvani~ih promenu! Razlog za slavqe!
I to se napòsledak zbi!
Drugari izvànredno `ele mi zdravqe,
^estýtaju uspeh mi svi.
Al’ za{to na meni odelo je tu|e,
I druk~ije izgleda stan?
Zbog ~ega na stolu je druk~ije su|e,
I umesto votke je napitak stran?
98
U zrcalo pogledah zidno
I ugledah nepoznat lik.
U wemu uo~ih podlaca
[to sav je doveden u red,
Mutwikave, patni~ke o~i
I hladan i siguran gled.
I opipah udove svoje,
Prebròjah i zube – da znam,
Dodýrnuh i hla~e od ~oje –
I sebe ne pòznadoh sâm.
Da zapla~em htedoh – u oku suvo}a.
Da viknem sam hteo – ne iza|e krik.
Ta navi}i moram se – rekoh – i ho}u.
Al’ nè mogah postati vik.
U okru`ju bile su poznate stvari,
Al’ nisu mi imale smisao stari.
Sred bi}a teskoba se gnezdila moga,
I sopstvena meni je pretila noga.
[ega~io ja sam se s time!
Al’ nije to bilo za smeh.
Ni svest da objedinim némadoh ~ime
I `ivot prekratiti hteh.
Mi{òmora kupih – u radwi ga na|oh –
I bo~icu stavih u xep,
I klecavih kolena otud izá|oh
Na ~elo pritý{}u}i krep.
Sa kratkim signalom, kad svest mi se suzi,
Moj dvanajsti kucnu}e ~as.
Ni Orlova nema, ni Kozlova, druzi,
Pomolite vi se za nas!
POSLANICA KOJA
@IGO[E NO[EWE ODE]E
Lepotom sam prirodnog ruha
Odu{evqen na~isto ja:
I vetar letùca kô muha
I zve`|e kô ribica sja.
Al’ vi{e od svega mi prija
Lepotice Lizo~ke lik,
Jer Liza je lepa kô zmija!
Na wenu sam dra`esnost vik.
99
Nasloni se na me u `aru
I ruke sa mojima spoj,
Politi~kom svom komesaru
Prepusti se – ceo sam tvoj!
Al’ smetaju nama odela.
Ta za{to da }utimo stid?
Jer spoqa smo skladni i lepih smo tela,
A torza nam imaju orlovski vid.
Mudraci {to prirodu shvataju – vide
Da jasno je zna~ewe poruka svih:
[ibìcar u hla~ama, eno ga, ide,
A slavuj lepr{a bez wih.
I ho}u da postanem bubom, slavujem,
Nad tobom u letu da bdim,
Za hla~e i ko{uqe ne}u da ~ujem,
I drugo {to smeta da vrim.
I kamila slabo za ode}u mari.
I ne nosi hla~e ni rak.
Zar glupqi smo stvarno u qubavnoj stvari
Od nesre}ne kamile ~ak?
Ta ne mo`e sakriti, voqena moja,
Odelo {ta krije nam bit,
Pogotovo kãd ispod modernog kroja
Dijàmant je po`ude skrit
… Zar ne ~uje{ krv gde u meni se kre}e
Kroz krvni, uzàvrela, sud?
Iz qubavi na{e i`|ikqava cve}e
Kom ime je Qubavna @ud.
ZAHVALNOST PRONALAZA^IMA
100
Zahvalimo pronalaza~ima
{to smislili su màlena i sme{na izumqéwa:
Na primer, {tipaqku za {e}er, mu{tiklu i xep,
Zahvalimo se onome
ko predlo`i da `ig se udara na uverewa,
I ko na ~ajnik stavi grli}, a na fla{u ~ep.
Ko prvu cuclu napravio je od gume,
Ko makarone izmislio je i griz,
Ko sok od maline je sazdao,
pa sada svako le~iti se wime ume,
I otrove izumeo za {tetnih insekata niz.
I hvala onome ko prvi po~e ma~kama
~ovè~ja davati imena,
Ko nazva balegárima
i grõbarima razne bube mrke,
Ugravira na ~ajne ka{ike viwete i pismèna,
Ko Grke je podelio na Stare i na samo Grke.
Vi, matemati~ari {to ste otkrili
i kako {ibice se sla`u, a i druge tajne sveta,
Vi, in`eweri,
{to ste mre`u stvorili za leptirove i za kola ôs,
Pronalaza~i rajsfer{lusa, pertli i dugméta
I ti izumitequ koji stvorio si pikant sos!
Ideje va{e izvrsne zaslu`uju i ~ast i slavu!
Ushi}uju mi um i tra`e pa`wu moga zora…
I hvala onome ko u~ini da pudla bude nalik lavu
I onome ko smislio je du`nost kontrolora!
PRO@DRQIVOST
(BALADA)
Uò~ih u kretu
Da qupka si ti.
Pri drugom se sretu
Ve} grqasmo mi.
Na susretu stotom
Otpŕhnu mi `ud.
I rekoh ti potom
Jer nemadoh kud:
– Ne mògu da qubim
Kad ose}am glad.
Zanèsenost gubim
Jer jesti sam rad.
Zar ne vidi{, Tawa,
Da slabi me vaj?
Tog re{i me stawa –
Da jedem mi daj!
Ispeci pe~ewe
Da jedem u slast,
Da povratim vrewe
I osetim strast.
101
Od mesa i kvasa
Raspali}u `ar,
I vole}u strasno –
Za qubav }u jasno
Pokazati mar.
I Tawa izá|e
I tra`iti stã,
Pa{tetu mi na|e,
I meni je da.
I snaga je telo
Preplavila sva,
I mra~no sam delo
Ponovio ja.
I re|ah pa{tetu,
Pa qubav za wom,
I telu sam {tetu
Nanosio svom.
Ve} be{e svanu}e
Kad dòpadoh sna.
Pijanac kraj ku}e
„Pomozite!“ – zvã.
Prespávah ovako
Poprili~nu dob.
Tri no}ice svaki
[kripùta mi zglob.
A kãd se probúdih,
Izgòvorim „joj“.
I ~as se uzbúdih,
Pa obli me znoj.
Jer noga jo{ drema
Ma kako da trem,
I sr~ane nema
Aktivnosti, zrem.
I utom i mrem…
102
Zaboravqen le`im
Zariven u tlo,
Od straha se je`im
I drhtim uz tô.
Jer stao sam gwiti
A, kao za peh,
I jesti i piti
Jo{ dvostruko hteh.
Pe~ewe bih hteo
I desert za kraj
I napitak vreo –
Kvalìtetan ~aj.
Ni devojku mladu
Ne `elim, ni strast,
Ve} snim limunadu,
I kàkao tmast!
A zemqa me gwete,
I {kripu}e les,
I srce poete
Uzdrmava stres.
Al’ srce }e stati
Za vekove sve.
I vode }e sprati
[to bilo je pre.
I pokri}e zene
Nepróziran skut,
I crv }e do mene
Prokŕ~iti put.
O NULAMA
U svesci lepoj stoji nula,
I sveska je na kocke ta.
Kraj nule nulica je tmula –
U kocki – poput limuna.
O nule voqene i nulice,
Obo`avam vas svakim ~ulom!
Izle~ite se vi, figurice,
U dodir stupaju}i s nulom.
Jer nule vrli su kru`ý}i,
Lekovita im je natura,
Bez wih }e bolest svakog sti}i,
Sa wima ~ovek vi~e „ura“.
103
@ivota kada pre|em poqe,
Ne kupujte mi cvet i mum,
Ve} nulu stavite mi boqe
Na skroman moj i tu`an hum.
KARA[
N. S. Boldirevoj
Nesre}ni kará{u,
Pe~ete se vi,
Slutim tugu va{u:
[ta se ju~e zbi?
Moj kará{u mili,
Prekide se last,
@ivi biste bili
Da ne be{e strast.
[ta vam `ivot zgubi,
@i}a ote dar?
Koji usud grubi
Baci vas na `ar?
Pamtim vas kô mala:
Va{ se glasan smeh,
Ispod nevskih vala,
^uo kad vas zreh.
Ribice iz kraja
Volele su vas –
Va{a ta peraja,
Va{ karà{ji stas.
Divna su im prsa –
To u riba tih.
Te{ko je bez srsa
Gledati u wih.
Jednom po{to svanu,
Ba{ kad pro|e sev,
Va{e oko sjanu
Divnu damu srev.
104
Ona domu svome
Odvesti vas hte,
Ali plitak, bome,
Be{e um u we.
S kime ima posla –
Ne shvati i stog,
Zavev vas, otpòsla
Vas iz doma svog.
Istog ~asa mreti
Re{ili ste tad:
K mre`i kara{ leti
Da se skon~a mlad.
Qudi vas iz mre`e
Uzeli su zli,
Da vas jara `e`e,
Poslati ste vi.
I na va{e telo,
Stavqeno na sto,
Pre neg po~ne jelo,
Sipa}e se so.
Dotad `ivot krasnim
^inio se vama.
Smatraste se strasnim
Vi u krugu dama…
Ode `ivot k vragu:
Dok postòji svet,
Kara{ ne}e dragu
Voditi u {et.
Niti }e joj cve}e
Dati koji krat,
@urit k drugoj ne}e
Glede}i na sat.
Nikad ne}e s dragom
Opet biti svoj.
Nikad vi{e „mala“
Ne}e re}i woj.
Pa nek {umi ti{e
Mutni nevski val.
Kara{ ne}e vi{e
Plivati, na `al.
105
HENRIJETI DAVIDOVNOJ
Henrijetu zavoleh Davýdovnu,
Ona mene pak, ~ini se, ne –
Onom [varcu je potvrdu izdala,
Meni potvrde nema od we.
Mrzim [varca i prokliwem oba{ka,
Jer ka Gruwi je prili~no mlak,
A s ~ovèkom tim uma siroma{na
Ona `eli da stupi u brak.
Ma napustite nerasta, Gruwa,
Po{to znajte u ~emu je stvar:
Nije nalik na mene i pravi je müwa –
Kad je s vama, ne ose}a `ar.
Oko drugih se devojki mota –
On je razvratnik, podlac i gad…
A Oléjnikov, skromni lepotan,
Stalno nemilost trpi i strad.
Ja duhovit sam, prepun sam {ala,
U idejama mojim je bâj,
Nemam stvarno u mislima kala,
Kao }uran {to ima ga taj.
………………………………….
Pa zavolite me, Henrijeta,
I okanite se probisveta!
\EVREK
106
O |evre~e, proìzvod ti si pekarskog ume}a!
Za jelo slu`i{, ali namena je tvoja ve}a!
Po izgledu si prost, ali tajna gra|a ti je zbiqa
Slo`enija od sata i veli~anstvenija od biqa.
Grubijan drhtavom te rukom lomi. On je plah.
Nestrpqiv. Prsten tvoj izaziva mu strah,
I rupa ga ~uvèna
Ugwetava kô tajna jo{ neotkrivèna.
A mi u |evrek gledamo, u prostu tu figuru,
U wegovu hiqadugodi{wu arhitekturu,
Poku{avamo shvatiti, a pitawa se prave sama:
Na {tã, u stvari, li~i sve to nama?
[ta zna~e mrqe, krug, krivine koje na{e oko gleda?
Uzálud! \evrekovo zna~ewe odgonétnuti se ne da.
***
Nosim te{ko bluda breme
Nada mnom {to ima vlast.
Al’ za drugu do|e vreme
I tematiku i strast.
Moja strast ste i tematika
Odsad Vi i matematika.
POSLANICA ARTISTKIWI
JEDNOG POZORI[TA
S ode}om Vas videh ju~e,
Malo potom i bez we,
Otad meni srce tu~e
Kako nije nikad pre.
Iznad moga krvotoka,
Koji sistem ima svoj,
Prõma~e brzinom oka
Ose}awâ hitar roj.
Nema sumwe – nije zloba,
[to da kvari narav zna,
Ve} je qubav, sve do groba,
Nesre}na i stamena.
Pa i druga ose}awa,
Strast je ime tome svem!
Lizo, devo mojih sawa,
K vama bih da prionem!
VO]NA ISHRANA
Nekad vrlo davno `ivqa{e na svetu
Jedna dama {to je dr`ala dijetu.
U zanimqivim je delovima wenog tela
Mnoga ne"pobitna `eqa vrela.
I od tih se mnogih `eqa zgodi
To da gospa qupko dete rodi.
Pro|e gõdinica, prva druga, pro|e hiqadu i stota –
Gospa nè mewa se. Ista wena je lepota.
Mada qupko dete weno
Odavno je sahraweno.
107
Le`i, eno ga, u grobu,
A i wenom jednom konac do|e dobu.
Ispod zemqe le`i kô i weni prijateqi ini –
Mo}nici feudalizma – knezovi i vlastelini.
Ali ona nikako da zgwije,
[tavi{e, promenila se ni{ta nije,
Dok od knezova i vlastelina
Ostala je tek pra{ìna.
„[to je“ – pita ~italac u ~udu – „{to je
Ten u gospe tako lepe boje?
O~uvanost wena meni nije jasna –
Kako gospa mo`e biti tako krasna?
Za{to li su wena tkiva
Jedra kao da su `iva?“
Zato {to je dama pokojnica
Ishrane neùbojite bila poklonica.
Woj mikrobi nè mogu da {tete
Jer se vo}ne dr`ala dijete.
Ako ho}e{, devo, zdravu perspektivu,
Mora{, dakle, jesti {qivu,
Jabuku i malinu i ogrozd i boróvnicu,
Ribizlu i kupinu i vi{wu i mahóvnicu.
Budi kao leptir, koji
Pije nektar, pa sa zdravqem dobro stoji.
Ako zdravqe `eli{ dobro za se,
Ti iz ishrane izbaci prase!
Alkohol u sebe nemoj liti,
Kleto mleko nemoj jutrom piti.
I pomòranxa li bude tvom stomaku mera,
Privu}i }e{ k sebi ~opor kavaqera.
I kad naklonosti svoje mrdne{ steg,
Poput petla jurnu}u za tobom osetiv{i `eg.
MUHA
Veòma sam voleo muhu,
To bilo, drugari, je tad
Kad mla|an sam bio u duhu,
U telu kad bio sam mlad.
108
I mikroskop uzeo pre bih,
Upério wega u wu,
A kasnije opet ka sebi
Okrenuo spravu bih tu.
I video s rado{}u tu bih
Da mi smo harmoni~an par,
Da ona me jednako qubi,
Da srce mi daje na dar.
O staklo je lupala glasno,
A onda bi stala na {tok,
Celivali mi smo se strasno
Ne }úte}i vrëmena tok.
Al’ leta su pro{la i na me
Bole{tine hrupi{e zle –
Te koleno, uho, te rame,
Ma boli me bezmalo sve.
Neòsetno vreme prohúja.
Promenio `ivot se moj.
Ne odzvawa ku}a od zuja,
I muhin se ne ~uje poj.
U du{i jo{ stari se nemiri roje.
Zmijuqica srce mi `dre.
Vremèna mi tu`na predstòje…
O muhice, gde li si, gde?
NIKOLAJ OLEJNIKOV (1898–1937), jedan od najoriginalnijih
predstavnika ruske poetske avangarde iz dvadesetih i tridesetih
godina XX veka. Zajedno sa Harmsom, Vedenskim i Zabolockim, pripadao je kwi`evnom pravcu apsurdizma. Za `ivota je objavio samo
tri pesme pod svojim imenom. Ostatak wegovog opusa sa~uvali su u
rukopisu wegova porodica i wegovi prijateqi. Po{to nije imao
mogu}nost da objavquje svoja dela, izdr`avao se pisawem pesama za
decu. Iako nisu izdavana, wegova dela bila su poznata u kwi`evnim
krugovima zahvaquju}i kopijama kucanim na pisa}oj ma{ini. Pisao
je lirske, parodijske, satiri~ne i filozofske pesme. Stradao je u
Staqinovim ~istkama. Godine 1991. izdava~ka ku}a „Sovjetski pisac“
objavila je sabrane pesme Nikolaja Olejnikova u kwizi pod nazivom
Vrtlog strasti. „Jednakom geniju zemqe“ – glasi posveta Nikolaja
Zabolockog na wegovoj prvoj zbirci pesama, koju je poklonio Nikolaju
Olejnikovu.
Du{ko Paunkovi}
109
Omer Sej­fe­tin
^UDO
Pre­ve­la s tur­skog Ana Stje­qa
Po­`ar je buk­tao ve} po­la sa­ta, ali su sta­nov­ni­ci na­se­qa po­
ve­ro­va­li u to da }e se uga­si­ti kod dru­ge ku­}e, za­to {to se tu na­
la­zi­lo tur­be jed­nog ugled­nog ~o­ve­ka. Ni­je mo­gu­}e, ono ne bi mo­glo
da se za­pa­li! Du­vao je sna­`an ju­`ni ve­tar ko­ji je par­~i­}e dr­ve­ta
za­hva­}e­ne pla­me­nom i var­ni­ca­ma ba­cao pre­ko tur­be­ta i kro­vo­
va ku­}a. Va­tr­og­ a­sni od­red je {mr­ko­vi­ma ula­gao svo­je po­sled­we
na­po­re. Po­li­caj­ci su blo­ki­ra­li oko­li­nu i ni­su do­zvo­qa­va­li
pqa~­ku ote­tih stva­ri. Va­tr­o­ga­sac Ah­met se osvr­nuo oko se­be. Taj
je bio jed­na rav­no­du­{na bi­tan­ga. Za we­ga je po­`ar zna­~io do­bit.
Ali na­se­qe be­{e ve­om
­ a si­ro­ma­{no. Znao je da u tim ma­lim bed­
nim ba­ra­ka­ma ko­je go­re, osim kre­ve­ta i jor­ga­na, ni­je bi­lo ni­~eg
dru­gog. Me­|u­tim, on je imao obi­~aj da ko­rist pro­na­|e u stva­ri­ma
ko­je su „ma­le ali vred­ne”.
– Pro­klet bio, bes­ko­ri­sni po­`ar! – go­vo­re­}i, od­mah­nuo je
gla­vom.
Sta­nov­ni­ci su se oku­pi­li is­pred tur­be­ta.
– ^im do­|e dov­de, uga­si­}e se! – go­vo­ri­li su.
Va­tr­o­ga­sac Ah­met se pri­bli­`io pro­zo­ru tur­be­ta obo­je­nog u
ze­le­no. Po­gle­dao je kov­~eg je­dva osve­tqen sla­bim pla­me­nom kan­
di­la. Na we­go­vom vr­hu sta­ja­la su dva ve­li­ka po­kri­va­~a od da­ma­
sta. Sa obe stra­ne kov­~e­ga bi­le su pro­str­te se­xa­de.1 Na otvo­re­nim
sto­~i­}i­ma za ~i­ta­we bi­li su po­lo­`e­ni ^a­sni Ku­ra­ni. Va­tr­o­ga­
sac Ah­met ih je od­me­rio po­gle­dom Je­vre­ji­na ko­me se za­ca­kle o~i
kad ne­{to u}a­ri. Na­pra­vio je stro­gi ra­~un.
– Po de­set li­ra od po­kri­va­~a, to je dva­de­set, po pet­na­est za
se­xa­de to je tri­de­set, od kwi­ga sva­ka­ko… i za wih dva­de­set, to je
ukup­no se­dam­de­set – re­kao je.
U{ao je kroz vra­ta obo­je­na u ze­le­no. Svo­jim ko­{~a­tim ra­me­
ni­ma is­pr­o­bao je sna­gu vra­ta. Po­tom je po­gle­dao bra­vu i po­la­ko
po­~eo da se osla­wa.
110
1 – Ma­li te­pi­si ili }i­li­mi ko­je mu­sli­ma­ni ko­ri­ste pri­li­kom mo­li­tve. (Prim. prev.)
Na­rod je bio za­o­ku­pqen po­`a­rom. Va­tr­o­ga­sac Ah­met je bio ve­
o­ma sna­`an. Isti­nu go­vo­re­}i, to je bi­la neo­bi~­na sna­ga, si­ro­va,
pri­ta­je­na, svoj­stve­na sa­mo bi­tan­ga­ma. Ka­da se oslo­nio, vra­ta za­
{kri­pa­{e. Na kra­ju, kvrc­nu­{e i otvo­ri­{e se. Pr­va stvar ko­ju je
va­tr­og­ a­sac ura­dio ~im je u{ao bi­lo je da uga­si sla­bi pla­men kan­
di­la. Ali, ko­li­ko god stva­ri bi­le vred­ne, bi­le su te­{ke za no­{e­
we. Od­mah je po­~eo da pra­vi plan pqa~­ke. [to ga je vi­{e raz­ra­|i­
vao u gla­vi, to je ma­we bri­nuo o „is­ho­du” pqa~­ke, ve} je smi­{qao
plan do de­ta­qa. Sve­}e iz sve}­wa­ka, ba­cio je na ze­mqu. Kwi­ge ko­je
je uzeo sa stal­ka za ~i­ta­we umo­tao je u po­jas iz Tri­po­li­ja, ko­ji je
ski­nuo sa svog stru­ka. Po­tom je na­krat­ko za­stao. Po­~e­{ao je nos.
Po­la­ko je sku­pio se­xa­de. Wi­ma je po­put xam­ba­sa2 ko­ji sta­vqa kow­
ske po­wa­ve pre­krio kov­~eg. Sa­da je tre­ba­lo iza­}i kroz vra­ta. Ali
na­po­qu je sve vr­ve­lo od qu­di. Oslo­nio se na kov­~eg. Ma­lo je raz­
mi­slio. Ni­je bi­lo ni­~eg {to bi mo­gao da sta­vi na tur­ban op­to­~en
sr­mom. Kov­~eg je iz­ne­na­da is­kli­znuo. Ah­med se pri­brao ka­ko bi
raz­mi­slio. Da sve­tac mo­`da ni­je vas­kr­snuo? Za­sta­de, po­gle­da, na­
sme­ja se i re­~e: „Gle, iz­gle­da, bre, da ni­je za­ko­van!” Sa­gnuo se i
po­di­gao kov­~eg ka­ko bi po­gle­dao unu­tra. Bio je pri­li~­no la­gan.
Iz­gle­da da je bio iz­ra­|en od tan­kih da­sa­ka i ob­lo­`en ze­le­nom
~o­jom. Do­vr­{io je plan za iz­la­zak ko­ji je za­mi­slio. U na­ru~­je je
uzeo kwi­ge i sve}­wa­ke i u{ao u kov­~eg. Po­la­ko se kre­tao. Za­stao
je. Iz­vu­kao je ru­ku is­pod kov­~e­ga i po­la­ko otvo­rio vra­ta. Iza­{ao
je na le­vu stra­nu uli­ce. Po­sto­ja­la je mo­gu}­nost da bu­de uhva­}en.
De­sna stra­na uli­ce je bi­la pu­sta. Bi­lo je do­sta ru­{e­vi­na, ali je
po­`ar oti­{ao na onu stra­nu. Svi su se oku­pi­li na toj stra­ni.
Va­tr­o­ga­sac Ah­met ni­je du­go raz­mi­{qao is­pod san­du­ka. Tan­
dr­~u­}i, iza­{ao je kroz vra­ta. Na­rod ko­ji je okre­nuo gla­vu u
prav­cu iz kog je do­la­zi­la bu­ka na­{ao se u ~u­du. Svi su osta­li
uko­pa­ni u me­stu. Eto, sve­tac je iz­gle­da ustao i pro­ho­dao. Uga­si­
{e se {mr­ko­vi a ve­tar, ko­ji je sna­`no du­vao, od­jed­nom pre­sta­de
da du­va. Va­tr­o­ga­sci, od stra­ha, iz ru­ku is­pu­sti­{e se­ki­re, ku­ke
i {mr­ko­ve. Kov­~eg se kre­tao u prav­cu po­`a­ra. Na­rod ko­ji je na­
pra­vio pro­laz na dve stra­ne, drh­tao je od stra­ha. Kov­~eg pro­|e
iz­me­|u wih i iz­gu­bi se u mra­ku.
***
Pr­ve dve ku­}e iza tur­be­ta spa­se­ne su od po­`a­ra. Ne­za­pa­qi­
vo tur­be, ko­je je osta­lo bez sve­ca, po­no­vo je o~u­va­lo svo­ju sve­tost.
Sa­mo {to u~e­ni qu­di, za raz­li­ku od pre, ni­su okre­ta­li gla­vu od
pra­zne zgra­de ve} su gle­da­li u prav­cu ki­ble3 i go­vo­ri­li: „Pri­ja­
te­qi, no} u ko­joj je iz­bio po­`ar oti­{la je na onu stra­nu.“
2 – Tr­go­vac ko­wi­ma. (Prim. prev.)
3 – Ju­`ni ve­tar; ta~­ka ko­ja ozna­~a­va ge­o­graf­ski po­lo­`aj sve­tog gra­de Me­ke, pre­ma ko­joj se mu­
sli­ma­ni okre­}u pri­li­kom mo­li­tve. (Prim. prev.)
111
OMER SEJ­FE­TIN, tur­ski pe­snik i pri­po­ve­da~, sma­tra se jed­
nim od naj­ve­}ih mo­der­nih tur­skih kwi­`ev­ni­ka. Ro­|en je 1884. go­di­ne
u gra­du Go­ne­nu, u pro­vin­ci­ji Ba­li­ke­sir na Mra­mor­nom mo­ru. Di­plo­
mi­rao je na Voj­noj aka­de­mi­ji, na­kon ~e­ga je pri­stu­pio voj­sci i u~e­
stvo­vao u Bal­kan­skim ra­to­vi­ma (1912–1913). Na­kon na­pu­{ta­wa voj­ne
ka­ri­je­re po­sve­tio se kwi­`ev­no­sti i u~i­teq­skom po­zi­vu. Omer Sej­fe­
tin je raz­vio oso­ben stil pi­sa­wa, a in­spi­ra­ci­ju za svo­je pri­~e cr­peo
je iz svog li~­nog is­ku­stva, iz isto­ri­je i tra­di­ci­je. We­gov kwi­`ev­
ni rad po­seb­no je bio ce­wen zbog upo­tre­be ko­lo­kvi­jal­nog i na­rod­nog
je­zi­ka i da­va­wa pred­no­sti tur­skom na­rod­nom je­zi­ku nad upo­tre­bom
per­sij­skog i arap­skog je­zi­ka. Umro je 1920. go­di­ne u Is­tan­bu­lu.
Ana Stje­qa
112
Mal­go­`a­ta Rej­mer
RUMUNSKA BAJKA
Pre­ve­la s poq­skog Mi­la Ga­vri­lo­vi}
„A fost oda­tă ca ni­ci­o­da­tă“ – ta­ko po­~i­wu ru­mun­ske baj­ke. Jed­nom
dav­no, u pra­dav­na vre­me­na, be­{e ne­{to {to ne be­{e ni­kad.
Bi­la jed­nom jed­na ze­mqa ob­ra­sla po­`u­te­lom tra­vom, ru­me­nim
ma­ko­vi­ma i umor­nim sun­co­kre­ti­ma ~i­je su se gla­ve, po­cr­ne­le i
spr­`e­ne sun­cem, po­vi­ja­le ka tlu. U toj opu­sto­{e­noj ze­mqi­ci ca­re­
va­la je be­da. De­ca su na svet do­la­zi­la pre­sla­ba da bi mo­gla pod­ne­ti
te­ret `i­vo­ta. Ne bi sti­gla ni da udah­nu va­zduh, a ve} bi ih od­ne­la
smrt. Nig­de se ni­je umi­ra­lo ta­ko la­ko.
Pa ipak – da li u inat smr­ti, ili na ko­rist we­nu – si­}u­{ne
`e­ne su sva­ke go­di­ne ra­|a­le kao vo}­ke. Tr­bu­si su im oti­ca­li od
na­ra­sta­ju­}eg `i­vo­ta i po­pri­ma­li ob­lik lu­be­ni­ca. Ru­ke im be­hu
po­ro­zne kao ko­ra i tvr­de kao ka­me­we na poq­skim sta­za­ma.
Li­vad­sku ti­{i­nu ome­ta­hu se­os­ ka gra­ja, zvo­wa­va zvo­na, ble­ja­
we ova­ca. U ma­le­nim, be­lim ku­}er­ci­ma `i­ve­li su qu­di ~i­ja li­ca
be­hu opr­qe­na sun­cem. Pred dok­sa­tom od po­si­ve­log dr­ve­ta ge­ga­le su
se be­le, tan­ko­vi­te gu­ske. Oko wih su se igra­la de­ca.
Me­|u wi­ma se vr­zmao de­~ak ko­ji se ni po ~e­mu ni­je raz­li­ko­
vao od dru­gih de­~a­ka. Mo­`da je bio za mr­vu svo­je­gla­vi­ji. Za mr­vu
}u­tqi­vi­ji. Za mr­vu ne­mir­ni­ji. Pquc­kao je re­~i kao da je u usti­ma
imao si­tan {qu­nak. Kad god bi hteo da iz­go­vo­ri ce­lu re­~e­ni­cu,
sa­mo bi za­mu­cao i u}u­tao. Na svu sre­}u, ni­ti ga je ko {ta pi­tao, ni­
ti je na we­ga iko obra­}ao pa­`wu, jer je taj de­~ak imao jo{ de­se­to­ro
bra­}e i se­sta­ra, vi­{e no {to je na ima­wu bi­lo ova­ca. U dvo­sob­nom
ku­}er­ku sva su de­ca spa­va­la jed­no uz dru­go, na dr­ve­nim klu­pa­ma
za­str­tim po­wa­va­ma. Otac be­{e bu­~an i pre­ke na­ra­vi, `i­vot mu se
oti­mao iz ru­ku, pa je pio sve vi­{e i vi­{e ne bi li ma­kar ma­lo
olak­{ao se­bi mu­ku. Ma­ti be­{e ti­ha i od­sut­na, ra­di­la je po­va­zdan,
kao sve `e­ne na se­lu.
De­~a­ku be­{e de­set go­di­na ka­da je shva­tio da mo­ra oti­}i. [ko­
la mu ni­je i{la, uosta­lom, ni od bro­je­va ni od slo­va se ne mo­`e{
le­ba na­jest. Se­lo u kom je `i­veo be­{e uda­qe­no od pre­sto­ni­ce sto
{e­zde­set ki­lo­me­ta­ra. Da­le­ko, ali kad zna{ da ne­ma{ gde da se
vra­ti{, jed­no­stav­no ide{ na­pred.
113
114
Grad je ve­lik kao hi­qa­du se­la, sa ogrom­nim cr­kva­ma i zda­wi­
ma na­lik na pa­la­te; bo­ga­ta­{i mo­gu ta­mo da u|u i ku­pe stva­ri ko­ji­
ma de­~ak ni ime­na ne zna. No­}u Bu­ku­re{t si­ja kao sre­bro, i sa­mo
naj­ma­wi so­ka­ci po­zna­ju se­o­sku ta­mu. Ta­mo gde su ku­}e ni­ske i na­
gi­zda­ne, s ve­li­kim dvo­ri­{ti­ma, gde se to­ve gu­ske i svi­we, a `e­ne
no­se ko­fe sa vo­dom, ta­mo je de­li} sve­ta po­znat de­~a­ku. A Bu­ku­re{t
se sa­sto­ji od sto­ti­na raz­li­~i­tih sve­to­va. Do sta­na we­go­ve od­ra­sle
se­stre, ko­ja ga je pri­mi­la, vo­di {i­ro­ko, ma­siv­no ste­pe­ni­{te sa
ugla­~a­nim ge­len­de­rom. De­~ak po­la­zi na obu­}ar­ski za­nat. Ima da
na­u­~i ka­ko se pra­ve ci­pe­le – ci­pe­le za se­qa~­ke, umor­ne no­ge, za
tvr­de, is­pu­ca­le pe­te.
U Ru­mu­ni­ji se ka­`e „psu­je kô ko­~i­ja{“, a u Poq­skoj „psu­je kô
obu­}ar“; jed­no ne is­kqu­~u­je dru­go. Sta­ri obu­}ar je sma­trao da Ru­
mu­ni­ju, tu bed­nu ze­mqu jef­ti­no pro­da­nih du­{a i na­kin­|u­re­nih
kur­vi, mo­`e da spa­se sa­mo no­va vlast. Po­ne­kad bi o to­me be­se­dio
de­~a­ku, a ovaj bi ga }ut­ke slu­{ao. Ze­mqom je vla­dao kraq. Obu­}ar
ni­je vo­leo kra­qa, pa ga ni de­~ak ni­je vo­leo.
– Da mi je zna­ti {ta se vr­zma po toj tvo­joj gla­vi – uz­di­sa­la je
se­stra. – Go­vo­ri, de­der, {ta }e od te­be bi­ti?
Je­dan­put joj de­~ak re­~e:
– Bi­}u ru­mun­ski Sta­qin.
Se­stra pra­snu u smeh.
– Opet ti je obu­}ar na­pri­~ao bu­da­la­{ti­ne?
De­~ak je sa­mo mir­no sta­jao, po­sto­jan ka­no kli­su­ri­na.
A obu­}ar je vo­leo tog ba­la­van­de­ra. Do­pa­da­lo mu se {to se pr­
co­qak tek is­pi­lio a ve} zna {ta ho­}e. Mo­gao je na we­ga da se oslo­
ni, pa bi mu kat­kad da­vao ce­du­qi­ce.
– Upam­ti, ne­ma te, ni­ko te ne vi­di. Tr­~i{ ko­li­ko te tê tvo­je
no­gi­ce-svi­raj­ke no­se. Ako te uhva­te – ne zna{ ni­{ta. Ne bu­de{ li
opre­zan, str­pa­}e nas u aps.
De­~ak je ne­ko­li­ko pu­ta uma­kao po­li­caj­ci­ma, ali je bio kan­da
}ak­nut – pro­sto im je bo o~i. Tek {to je na­pu­nio pet­na­est a ve} je
za vre­me {traj­ka to­li­ko ga­la­mio na uli­ci o pred­sto­je­}oj po­be­di
so­ci­ja­li­zma da su ga od­mah str­pa­li u za­tvor. Ota­da mu je i{lo niz­
br­do: ne­gde bi pro­te­sto­vao – re­{et­ke; ne­gde bi ne­{to no­sio – re­
{et­ke; de­lio ko­mu­ni­sti~­ke bro­{u­re – re­{et­ke.
– Sto­ko bez­re­pa, ima da is­tru­li{ u pr­de­ka­ni – go­vo­ri­li bi
stra­`a­ri i tre­ska­li vra­ti­ma }e­li­je.
Ze­mqa je go­re­la u og­wu fa­{i­sti~­kih pa­ro­la: „Ru­mu­ni­ja Ru­mu­
ni­ma!“, „Ve­li­ka Ru­mu­ni­ja!“, „@i­do­vi na­po­qe!“. A de­~ak je pu­to­vao
ze­mqom sa tor­ba­ma pu­nim le­ta­ka. Br­zo su ga na­mi­ri­sa­li, agi­ta­to­
ra i bun­tov­ni­ka. Ka­da je iz­bio rat, a Ver­maht u{ao u Bu­ku­re{t,
de­~ak je s ne­kim lo­pov­~i­}i­ma igrao {ah. Kraq Ka­rol II ab­di­ci­ra
– ba­lav­ca tu­ku u te­snoj }e­li­ji u @i­la­vi. Ru­mun­ski voj­ni­ci kr­va­
re kod Sta­qin­gra­da, a on je opet u baj­bo­ku. A on­da ve­li­ki pre­vrat,
pa­da fa­{i­sti~­ka vla­da, Ru­mu­ni­ja do­spe­va Sta­qi­nu u ru­ke – i ovaj
ba­la­van­der, ko­ji ve­ru­je u so­ci­ja­li­zam vi­{e ne­go u bi­lo {ta dru­go,
iz­la­zi na slo­bo­du.
I on­da sit­nim ko­ra­ci­ma gra­di po­li­ti~­ku ka­ri­je­ru. Uvek u dru­
gom pla­nu, pri­vr­`en ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru Ge­or­giu De­`u, ne upa­da
u o~i. Ni­ti je obra­zo­van, nit na­ro­~i­to bi­star. Pre­dan je i odan.
Ide­a­lan. Bi­}e la­ko wi­me ma­ni­pu­li­sa­ti, kon­sta­tu­ju oni na vr­hu, te
ga na­kon smr­ti Ge­or­giu De­`a ime­nu­ju za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra.
I ta­ko je bo­so­no­gi de­~ak iz Skor­ni­~e­{ti­ja po­stao vo­|a par­ti­
je. Go­di­ne 1968. sa vi­so­kog bal­ko­na pa­la­te skan­di­ra go­vor upu­}en
So­vjet­skom Sa­ve­zu, naj­ve­}em dr­`av­nom ne­pri­ja­te­qu. Ru­mu­ni, ko­ji
su od­u­vek pod­re­|e­ni, Ru­mu­ni, ko­ji su od­u­vek tla­~e­ni, da­nas sve­~a­
no iz­ja­vqu­ju da su sprem­ni da se su­prot­sta­ve sva­koj pret­wi, pa ma­
kar to bi­la i mo}­na stra­na ar­mi­ja. Ru­mun­ski po­nos ne­ma gra­ni­ca
i ne­ma gra­ni­ca qu­bav pre­ma ~o­ve­ku ko­ji sto­ji na bal­ko­nu, ma­{e
pe­sni­com i ni­~eg se ne bo­ji.
Ka­kav ne­sva­ki­da­{wi ge­ni­je iz jed­ne sva­ki­da­{we ru­mun­ske
po­ro­di­ce, us­hi­}e­ne su no­vi­ne. Obi~­nim da­nom li­der dr­`a­ve, u
slo­bod­no vre­me p~e­lar i lo­vac. O, ov­de na sli­ci sto­ji na me­dve­
du kog je sam ubio! Ov­de igra od­boj­ku; u sport­skim ve­{ti­na­ma je
pri­li~­no ne­ve{t, ali za­to uz po­dr­{ku ame­ri~­kog pred­sed­ni­ka s
la­ko­}om us­po­sta­vqa svet­ski po­re­dak. No­vi­ne iz­ve­{ta­va­ju: Vo­|a u
oda­bra­nom dru­{tvu en­gle­ske kra­qi­ce i Mi­ki­ja Ma­u­sa. U brat­skoj
Se­ver­noj Ko­re­ji slu­{a pe­sme u ~ast svo­je ze­mqe, raj­ske me­lo­di­je
iz usta pe­va­~i­ce iz­be­qe­ne pu­ti. U kan­ce­la­ri­ja­ma vi­se por­tre­ti:
vo­|a gr­li de­te dok ga ne­`no po­sma­tra­ju drev­ne vo­|e, Tra­jan i De­
ce­bal. Mu­ku mu­~e do­ma­}e li­te­ra­te ka­ko sve­tu da do­~a­ra­ju we­go­ve
za­slu­ge, we­gov ge­nij. Mo­`da bi Ze­maq­ski Bog bio po­de­san ter­min?
Ge­ni­je Svih Vre­me­na? Ah, ka­ko na­zva­ti stva­ri pra­vim ime­nom?
Ipak, ve­li­ki vo­|a je i da­qe onaj ma­li de­~ak iz Skor­ni­~e­{ti­ja
ko­ji je u~io za obu­}a­ra. Do­bro zna {ta je se­lo i sto­ga na­me­ra­va da
ga li­kvi­di­ra. On, ko­ji je no­sio vo­du sa bu­na­ra, od­lu­~u­je da pre­se­li
se­qa­ke u be­ton­ske zgra­de. Ume­sto se­la sta­ja­}e gra­do­vi. Ume­sto ku­}e­ra­ka – blo­ko­vi. De­~ak ko­ji je uve­li­ko od­ra­stao, ali i da­qe mu­ca
i ner­vo­zno gu­ta va­zduh, a ru­ka­ma mla­ta­ra kao da }e sva­kog tre­na
po­le­te­ti, sto­ji pred ma­pom pre­sto­ni­ce i po­ka­zu­je: „Ovaj kvart da
se sru­{i. Ove cr­kve da se iz­me­ste. Br­da da se iz­rav­na­ju, ze­mqa da
se pre­ne­se.“ On, ko­ji je `i­veo po­red re­ke, pre­me­{ta ko­ri­to Dim­bo­
vi­ce i ume­sto we pra­vi ka­nal s be­ton­skim dnom.
Oku­pqe­ni dvo­ra­ni kli­ma­ju gla­vom. Ve­li­ki gra­di­teq i ar­hi­
tek­ta! Vi­zi­o­nar. Na­da i uzda­ni­ca. Zve­zda Da­ni­ca. Bul­do­`e­ri ru­
{e ~i­ta­ve kvar­to­ve, sta­re vi­le, {i­ro­ka dvo­ri­{ta i vin­ske po­dru­
me, sve {to se­}a na se­lo. Da se qu­di ne bi uz­ne­mi­ra­va­li, cr­kve se
115
ru­{e no­}u. Ka­da pred­sed­nik za­`e­li da se pro­vo­za kroz grad, uli­ce
se za­tva­ra­ju. We­gov xi­nov­ski ma­jur gra­di po­la mi­li­o­na mra­va, ali
ve­li­ki mra­vi­wak se la­ga­no osi­pa, ta­na­ni zi­do­vi se ru­{e, cr­ne
ta~­ki­ce po­su­sta­ju. Vo­|a zna za­{to – to stra­ne si­le de­sta­bi­li­zu­ju
ze­mqu. Ima on re­{e­we za te ne­pri­ja­teq­ske uj­dur­me: ne­}e za­vi­si­ti
od dru­gih, we­go­vo ga­zdin­stvo ne­}e bi­ti za­du­`e­no, ni­ti }e ga iko
uce­wi­va­ti. Na­rod ste­`e ka­i{, zu­be i pe­sni­ce ka­ko bi ot­pla­tio
ino­stra­ne kre­di­te.
Ru­mu­ni­ja je ru­`i­~a­sta tor­ta na ko­joj re­dom ga­snu sve­}i­ce, a
pr­qa­vi vo­sak osta­vqa fle­ke na gla­zu­ri. Pro­sve­tli­ti ovaj mra~­
ni na­rod mo­`e sa­mo Zve­zda Bu­du}­no­sti. U gra­do­vi­ma su uve­de­ne
re­strik­ci­je stru­je. Iza pro­zo­ra u blo­ko­vi­ma ti­wa ble­do sve­tlo,
jed­na ma­la si­ja­li­ca na je­dan ma­li stan. Ne­ma gde da se ode jer ne­ma
ben­zi­na a gra­ni­ce su za­tvo­re­ne. Ka­ko na­hra­ni­ti de­cu – onu `e­qe­
nu i onu ko­ja su se ro­di­la za­to {to je vo­|a za­bra­nio kon­tra­cep­ci­ju
i abor­tus – kad se na po­li­ca­ma pro­dav­ni­ca mo­gu na­}i sa­mo {kam­pi
iz Vi­jet­na­ma, a hle­ba i mle­ka ne­ma? [ta da ka­`e­mo de­ci kad nas
pi­ta­ju ho­}e li da­nas bi­ti ru~­ka, ko­ju baj­ku da im is­pri­~a­mo?
Zar de­~a­ku iz ol­te­nij­skog se­la ni­ko ni­je pri­~ao baj­ke? O kra­
qu ko­ji je `i­veo du­go i sre}­no, sve dok ga ni­su ubi­la we­go­va ro­|e­na
de­ca?
MAL­GO­@A­TA REJ­MER (1985), poq­ska spi­sa­te­qi­ca i feq­to­
nist­ki­wa, autor­ka ro­ma­na Tok­se­mi­ja (2009) i zbir­ke re­por­ta­`a Bu­ku­
re{t. Pra­{i­na i krv (2013), za ko­ju je do­bi­la na­gra­de „Gryfia“ i „Ga­
ran­ci­ja kul­tu­re“.
No­mi­no­va­na je i za naj­zna­~aj­ni­je kwi­`ev­ne na­gra­de u Poq­skoj:
„Ni­ke“, „Gdi­wa“, „Po­li­ti­kin pa­so{“.
Tre­nut­no `i­vi u Ti­ra­ni, gde ra­di na zbir­ci pri­~a-re­por­ta­`a o
sa­vre­me­noj Al­ba­ni­ji.
Mila Gavrilovi}
116
Gon­sa­lo To­ren­te Ba­qe­ster
KA­KO JE OTI­[LA MI­GE­LA
Pre­ve­la sa {pan­skog Bi­qa­na Isa­i­lo­vi}
Po­sve­}e­no De­ni­su Em­pa­ja­ta­su
Ovo mi je is­pri­~a­la An­to­ni­ja Go­spar­ka, ko­ja sa­da `i­vi u
Estri­be­li, ali ko­ja je sve svo­je go­di­ne, do {e­zde­se­te, pro­`i­ve­la
u Al­da­nu. A on­da je pro­da­la ku­}u kraj mo­ra i do­bi­je­ne ba­kre­wa­
ke ulo­`i­la u ga­je­we po­vr­}a i krom­pi­ra du` pu­ta za Pon­te­ve­dru,
gde je od­ma­ra­la o~i na vi­no­gra­di­ma i pla­nin­skim ob­ron­ci­ma da
ne bi gle­da­la ta­la­se, ~ak ni one ve­o­ma bla­ge ko­ji su se oda­tle na­
zi­ra­li.
An­to­ni­ja Go­spar­ka mi je ovu pri­~u is­pri­~a­la, i ni­je re~ o
ne­ka­kvoj le­gen­di, jer su i da­nas `i­vi mno­gi ko­ji bi sve mo­gli po­
sve­do­~i­ti.
An­to­ni­ja je Mi­ge­li bi­la tet­ka po maj­ci, a ]u­ku stri­na. Pri­
hva­ti­la ih je dok su jo{ bi­li de­ca: Mi­ge­la ni­ka­da ni­je ima­la
oca, a maj­ka joj je oti­{la u grad, i zna se...; {to se ti­~e ]u­ka, we­
go­vog oca je pro­gu­tao ta­las, ka­ko se ina­~e ~esto de­{a­va.
]u­ko je bio tri go­di­ne sta­ri­ji od Mi­ge­le. Od ma­lih no­gu sma­
tra­li su ga za ~u­da­ka. Ne­iz­mer­no je vo­leo mo­re, i pre ne­go {to je
sta­sao za ri­ba­re­we, od­la­zio je, kao {e­grt, s je­dre­wa­ci­ma u lov na
ho­bot­ni­ce.
Sta­ri Ka­be­i­ro, a on je do­bro po­zna­vao qud­sku }ud, go­vo­rio je
da bi ga tre­ba­lo da­ti na ne­ki za­nat ko­ji }e ga odvo­ji­ti od we­go­ve
stra­sti, da bu­de kle­sar ili zi­dar; ali ]u­ko je to bes­po­go­vor­no
od­bi­jao.
On­da su mu sa­ve­to­va­li da se ne pri­ja­vqu­je u mor­na­ri­cu: na­da­
li su se da }e ga go­di­ne slu­`e­wa u ne­kom dru­gom ro­du voj­ske ve­za­
ti za kop­no i ot­kri­ti mu ~a­ri gra­da; ali, i to je od­bio.
Sa ~e­tr­na­est go­di­na „sklo­pio je or­ta­kluk“ kao ma­li od pa­lu­
be, i lu­tao mo­rem, za­la­ze­}i ~ak u da­le­ke se­ver­ne vo­de Atlan­ti­ka
i u ne­ka dru­ga isto ta­ko uda­qe­na me­sta, o ~i­jim ~u­di­ma je pri­~ao.
Ve­ro­vao je da je mo­re, kao {to ve­ru­ju mor­na­ri, pu­no opa­sno­sti ali
i ~u­de­sa.
117
118
Imao je har­mo­ni­ku, ko­ju je ku­pio u bog te pi­ta ko­joj lu­ci, po­
sle ne­kog do­br­og ulo­va. Svi­rao je har­mo­ni­ku i pe­vao na pa­lu­bi
dok bi plo­vi­li u po­tra­zi za ja­tom ri­ba, ili na pra­gu svo­je ku­}e u
da­ni­ma do­ko­li­ce.
Mi­ge­la mu je bi­la je­di­no dru­{tvo. Woj je bi­lo sve­jed­no da li
on pe­va ili pri­~a ~u­de­sne pri­~e. Bi­li su to­li­ko bli­ski da su
svi o~e­ki­va­li da se uzmu, sem uko­li­ko se, kad po­ra­stu, ne do­go­de
ve­li­ke pro­me­ne.
Pre ne­go {to je po­{ao u voj­sku, sklo­pi­li su do­go­vor. Woj je od
maj­ke osta­la ku­}i­ca na pla­`i, ko­ja je ima­la sa­mo so­bu i ku­hi­wu;
on je imao jed­nu wi­vu za ku­ku­ruz i vi­no­grad. Do­go­vo­ri­li su se da
}e ona ob­ra­|i­va­ti tu wi­vu u we­go­vom od­su­stvu, pa }e se, uz po­mo}
onog {to im ze­mqa bu­de da­la i {to ]u­ko bu­de u{te­deo u voj­sci,
po­la­ko sku­}i­ti.
]u­ko je do­la­zio tri pu­ta, po je­dan­put sva­ke go­di­ne, u pla­voj
uni­for­mi, ~i­stoj i bli­sta­voj, go­spod­stven. Sa so­bom je uvek no­sio
har­mo­ni­ku, a we­go­ve pri­~e s mo­ra bi­va­le su sve ras­ko­{ni­je iz go­
di­ne u go­di­nu zbog onog {to je ~uo na rat­nim bro­do­vi­ma. Ta­ko­|e,
na­u­~io je da ~i­ta i pi­{e, i to­kom po­sled­weg od­su­stva ka­zao je da
raz­mi­{qa o to­me da se oku­{a kao ga­zda, da ima svo­ju bar­ku i da se
ba­vi ri­ba­re­wem. Ta­ko je i u~i­nio ka­da je ski­nuo uni­for­mu.
Ven­~a­li su se na Go­spo­ji­nu; ven­~a­we je bi­lo skrom­no, s ku­mo­
vi­ma An­to­ni­jom Go­spar­kom i sta­rim Ka­be­i­rom, {to je bi­lo pri­
rod­no. Po­sle ven­~a­wa oti­{li su na Go­spo­jin­ski va­{ar kao na
svo­je sla­vqe, a za­tim ku­}i.
Pri­~a se da du­go ni­su le­gli; vi­de­li su ih ka­ko u po­no} sto­je
na pro­zo­ru i }ut­ke gle­da­ju u mo­re. I ka­za­li su im da pr­ve bra~­ne
no­}i ne tre­ba ta­ko da sto­je i gle­da­ju; ali oni ni­{ta ni­su od­go­vo­
ri­li.
^uv­{i to, sta­ri Ka­be­i­ro je tu­`no pri­me­tio:
– We­gov otac je ne­iz­mer­no vo­leo mo­re i ta­mo je i skon­~ao.
Pla­{im se da i si­na ne po­ve­de za so­bom.
Jed­nog da­na, u su­ton, sa­~e­kao je ]u­ka kad se vra­}ao iz ri­ba­re­
wa, i ozbiq­no mu se obra­tio:
– ^uj, sad vi­{e ni­si sâm. Ima{ `e­nu a usko­ro }e{ ima­ti i de­
te. Za­{to se ne ma­ne{ bro­do­va i ne na­|e{ ne­ki po­sao na kop­nu?
Na­br­o­jao je tri ili ~e­ti­ri mo­gu}­no­sti i ~ak mu obe­}ao ne­ko­
li­ko hi­qa­da re­al
­ a da otvo­ri ta­ver­nu.
Ali ]u­ku ni­je ula­zi­lo u gla­vu da bi za we­ga mo­glo po­sto­ja­ti
bi­lo {ta dru­go sem ri­ba­re­wa i mo­ra. I pre ne­go {to mu se sin ro­
dio, on je ve} ma­{tao o to­me ka­ko }e ga po­la­ko, jo{ kao „`gep­~e“,
u~i­ti da sta­vqa mam­ce i da se ori­jen­ti­{e po obla­ci­ma i pti­ca­ma.
Sta­ri Ka­be­i­ro se ta­da se­tio da je re~ `e­ne ja­~a od ~e­kr­ka ko­
ji la­|u po­kre­}e, pa se sa istim pred­lo­zi­ma za­pu­tio ka Mi­ge­li.
– Uvek }e{ ga ima­ti uz se­be, i vas dvo­je bi­}e­te do­voq­ni da po­
slu­`u­je­te u rad­wi. Sa onim {to za­ra­di­te i {to vam jo{ ze­mqa dâ
mo­}i }e­te le­po da se pre­hra­ni­te.
Ali Mi­ge­la mu je, za­~u­|e­na, od­go­vo­ri­la da je ]u­ko mor­nar, a
ne ba­ka­lin ili gre­be­nar ku­de­qe. Sta­ri Ka­be­i­ro je shva­tio da od
we ne­ma vaj­de.
A on­da im se ro­dio sin. Obu­kli su ga da li­~i na oca, i ]u­ko
mu je od ri­bar­skih mre­`a i ve­sa­la na­pra­vio ko­lev­ku. Jed­nog po­
po­dne­va, dok je Mi­ge­la bi­la van ku­}e, ]u­ko je na si­no­vqe­vim gru­
di­ma is­te­to­vi­rao ma­ju­{no si­dro, na­lik na ono ko­je je on imao:
pla­vo si­dro, ob­mo­ta­no brod­skim ko­no­pom. A on­da mu je, da bi ga
umi­rio jer je ma­li­{an pla­kao, pe­vao uz har­mo­ni­ku sve pe­sme ko­je
je znao.
Mi­ge­la je ot­kri­la te­to­va­`u ka­da je ku­pa­la de­te, i ni­je ni­{ta
re­kla; ali u sr­cu je ose­ti­la ve­li­ku ra­dost.
– Bi­}e{ od mo­ra, kao i tvoj otac.
]u­ko je u me­|u­vre­me­nu po­stao ga­zda. [a­lu­pom ili ve­}im je­
dre­wa­kom od­la­zio bi u lov, ne­ka­da na ho­bot­ni­ce, a ne­kad na ugo­
re. Za­ra­|i­vao je ta­ko za `i­vot, i `i­veo za­do­vo­qan.
Ono od ~e­ga je sta­ri Ka­be­i­ro stre­peo do­go­di­lo se jed­nog je­se­
weg po­po­dne­va, u vre­me bo­na­ce. ]u­ko je bio na mo­ru ka­da se ne­na­
da­no spu­sti­la ma­gla. Od­jed­nom je na­sta­la op­{ta gun­gu­la, qu­di su
na pun­ti za­pa­li­li va­tru, a sa oba­le, du­va­ju­}i u ro­go­ve i {koq­ke,
da­va­li ori­jen­tir bar­ka­ma na po­vrat­ku. ]u­ko­vu {a­lu­pu ~e­ka­li
su ce­le no­}i. We ni­je bi­lo. Sle­de­}eg ju­tra, u zo­ru, kre­nu­li su u
po­tra­gu za wim i na­{li ostat­ke je­dre­wa­ka ka­ko plu­ta­ju u jed­noj
uva­li. I uza­lud su ~e­ka­li de­vet da­na da mo­re iz­ba­ci te­lo.
Mi­ge­la je tu vest pri­mi­la bez su­za, sa si­nom u na­ru~­ju. Za­tim
se za­tvo­ri­la u ku­}u i jed­no vre­me ni­ko je ni­je vi­|ao.
Ka­da je An­to­ni­ja Go­spar­ka us­pe­la da po­pri­~a s wom, Mi­ge­la
joj je ka­za­la:
– On }e do­}i. Do­}i }e da nas po­ve­de sa so­bom.
– Je­si li po­lu­de­la, de­voj­~i­ce mo­ja?
– To je ~e­sto go­vo­rio, a on je uvek ra­dio ono {to ka­`e. Do­}i }e.
U su­ton, kad god je bi­lo le­po vre­me, ona bi se­de­la sa si­nom na
hri­di­ma i ~e­ka­la. U slu­~a­ju da je pa­da­la ki­{a, gle­da­la bi u mo­re
s pro­zo­ra. Pri­~a­la je ma­lo, i sva­kom ko bi je pi­tao tvr­di­la je da
}e se ]u­ko vra­ti­ti. I svi su mi­sli­li da je si­{la s uma ili, {to
je jo{ go­re, da joj je |a­vo za­ro­bio du­{u.
– Tre­ba­lo bi joj od­u­ze­ti de­te, jer }e jed­nog da­na na­pra­vi­ti ne­
ku glu­post.
Ali ni­ko se ni­je usu­dio da to u~i­ni. ^im bi se Mi­ge­la pri­
bli­`i­la oba­li, ne­ko bi se ve} na­{ao po­kraj we, spre­man da joj
pri­tek­ne u po­mo} uko­li­ko bi u~i­ni­la ono od ~e­ga su stre­pe­li.
119
Po­sle iz­ve­snog vre­me­na svi su na kra­ju odah­nu­li i smi­ri­li
se, ~ak i An­to­ni­ja Go­spar­ka. Svi, sem sta­rog Ka­be­i­ra, ko­ji je ve­o­
ma do­bro po­zna­vao qud­sku }ud.
Go­vo­rio je da mu Mi­ge­lin spo­koj li­~i na za­ti{­ja na mo­ru.
Dok mi je pri­~a­la ovu pri­~u, An­to­ni­ja Go­spar­ka, ko­ja se ve}
po­vu­kla u Estri­be­lu, jer vi­{e ni­je hte­la da gle­da ta­la­se, gor­ko
se vaj­ka­la:
– Tre­ba­lo je da ga po­slu­{a­mo i od­ve­de­mo Mi­ge­lu ne­gde da­le­
ko, oda­kle se ne vi­di mo­re, i ne ose­}a we­gov mi­ris, ni­ti se ~u­je
huk ta­la­sa ko­ji se raz­bi­ja­ju o hri­di.
Jed­ne no­}i, po­sle ki­{e, di­gla se bu­ra; du­vao je stra­{an, za­
glu­{u­ju­}i or­kan­ski ve­tar. Mor­na­ri su oja­~a­li u`ad; upr­kos to­
me, mno­gi ~am­ci su ne­sta­li. Ali to ni­je bi­lo ono naj­go­re.
Qu­di su ka­sno oti­{li na po­~i­nak. Or­kan je je­zi­vo fi­ju­kao;
ki­{a je sna­`no do­bo­va­la po pro­zor­skim sta­kli­ma i uno­si­la ne­
mir. Ni­ko ni­je pam­tio da je ika­da du­vao ta­kav ve­tar. Sta­ri Ka­be­
i­ro ni­je spa­vao, a ba{ kao ni on, i jo{ mno­go wih. I svi oni mo­gu
da po­sve­do­~e da se oko po­no­}i ~u­la vri­ska: ali ne zbog u`a­sa ne­go
od ra­do­sti. Ori­li su se po­zdra­vi i ra­do­sni po­kli­ci. Do­la­zi­li su
s kra­ja pla­`e, ot­pri­li­ke odan­de gde je bi­la Mi­ge­li­na ku­}a.
Sta­ri Ka­be­i­ro po­mi­slio je da je po­lu­de­la, po­lu­de­la i po­mah­
ni­ta­la, po­put ve­tra. Uju­tru, ~im je za­vla­dao mir, ustao je. Za­te­
kao je qu­de, upla­{e­ne kao i on, ko­ji su se ve} di­gli i drh­te­}i
gle­da­li u Mi­ge­li­nu ku­}u.
– Je­si li i ti ~uo?
– Mi smo ~u­li.
– I me­ni se u~i­ni­lo – do­dao je ne­ko – da je do­zi­va­la mu­`a.
A dru­gi:
– Ja mi­slim da sam ~uo ]u­kov glas ka­ko zo­ve svo­ju `e­nu. I isto
ono lu­pa­we vra­ti­ma kao ka­da bi se ka­sno vra­}ao iz ri­ba­re­wa.
Po­zva­li su An­to­ni­ju Go­spar­ku da ode do wih. Vla­dao je muk
dok ni­su sti­gli do kra­ja pla­`e, ta­mo gde se ta­la­si za­u­sta­vqa­ju i
gde je pe­sak ~ist, beo i ne­`an.
Vra­ta su bi­la {i­rom otvo­re­na a ku­}a pra­zna. Sa mo­ra su do­
la­zi­li tra­go­vi mu­{kih sto­pa­la: {i­ro­ke, si­gur­ne sto­pe ko­je ose­
ka ni­je iz­bri­sa­la. Da bi se on­da opet tra­go­vi po­no­vi­li od vra­ta
do oba­le, vra­}a­ju­}i se na­zad u taj­nu, sa­da pra­}e­ni oti­skom bo­sih
`en­skih sto­pa­la i ma­ju­{nim de~­jim sto­pa­ma, de­~a­ka ko­ji je na
gru­di­ma imao, is­te­to­vi­ra­no, ma­le­no pla­vo si­dro.
120
GON­SA­LO TO­REN­TE BA­QE­STER (Gon­za­lo Tor­ren­te Bal­le­ster)
sva­ka­ko je jed­no od naj­ve­}ih ime­na kwi­`ev­no­sti na {pan­skom je­zi­ku
u XX ve­ku. Ro­dio se 1910. u Ga­li­si­ji, u me­stu El Fe­rol, a umro 1999.
u Sa­la­man­ki. Stu­di­rao je fi­lo­zo­fi­ju i pra­va u San­tja­gu, Ovi­je­du i
Ma­dri­du. Iako je do­bit­nik naj­ve­}ih {pan­skih na­gra­da za pro­zu, pre
sve­ga za ro­ma­ne ko­je je pi­sao, ni­{ta ma­we ni­je bio zna­~a­jan ni we­gov
rad kao pro­fe­so­ra i isto­ri­~a­ra {pan­ske kwi­`ev­no­sti, ese­ji­ste, pri­
po­ve­da­~a, dram­skog pi­sca, sce­na­ri­ste i no­vi­na­ra; ta­ko­|e, go­di­na­ma je
pi­sao i po­zo­ri­{nu kri­ti­ku ko­ja je ima­la ve­li­kog uti­ca­ja na {pan­ski
te­a­tar. Ka­da je 1962. bio je­dan od sve­ga ne­ko­li­ko in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji
su se usu­di­li da jav­no po­dr­`e {trajk ru­da­ra u Astu­ri­ji, pre­ko no­}i su mu bi­la za­tvo­re­na sva vra­ta u Fran­ko­voj [pa­ni­ji. We­gov glas
je na si­lu utih­nuo, jer su mu de­la bi­la iz­lo­`e­na pot­pu­noj cen­zu­ri i
pre­}ut­ki­va­wu. Ta­da se okre­nuo kwi­`ev­nom pre­vo­di­la­{tvu kao je­di­
noj obla­sti u ko­joj mu je bio do­zvo­qen rad, da bi na kra­ju, obes­hra­bren
dra­sti~­nom izo­la­ci­jom, pri­hva­tio po­nu­du dr­`av­nog Uni­ver­zi­te­ta u
Wu­jor­ku, gde mu je po­nu­|e­no me­sto ugled­nog pro­fe­so­ra {pan­ske kwi­
`ev­no­sti. U Ame­ri­ci je na­pi­sao je­dan od naj­ve­}ih {pan­skih ro­ma­
na XX ve­ka, Sa­ga/fu­ga o H.B., za ko­ji je 1972. do­bio Na­gra­du kri­ti­ke
i Na­gra­du gra­da Bar­se­lo­ne. Go­di­nu da­na ka­sni­je na­pu­{ta Ame­ri­ku
i vra­}a se u [pa­ni­ju. Po­sle dve go­di­ne, 1975, po­sta­je re­dov­ni ~lan
[pan­ske kra­qev­ske aka­de­mi­je za je­zik; 1982. do­bi­ja Na­gra­du „Princ
od Astu­ri­je“, a 1985. Na­gra­du „Ser­van­tes“, naj­pre­sti­`ni­ju na­gra­du na
{pan­skom go­vor­nom pod­ru~­ju; 1988. do­bi­ja Na­gra­du „Pla­ne­ta“ i zva­we
Po­~a­snog vi­te­za umet­no­sti i kwi­`ev­no­sti od Re­pu­bli­ke Fran­cu­ske.
Pri­~a Ka­ko je oti­{la Mi­ge­la ob­ja­vqe­na je u zbi­r­ci Ifi­ge­ni­ja
i dru­ge pri­~e.
Bi­qa­na Isa­i­lo­vi}
121
Luis Meknis
PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}
SNEG
Soba se za~as obogati, veliki prozor je mrestio
Sneg i ru`i~aste ru`e koji su se naslawali
O wega sasvim be{umno, paralelno, nespojivo;
Svet be{e iznenadniji nego smo ga zami{qali.
Svet je lu|i i vi{e je od na{e svesti o wemu,
Nepopravqivo je mno{tvo. Oqu{tim, razdelim kri{ke
Mandarine, pa ispqunem ko{tice i osetim
Da sam pijan jer su stvari raznolike isuvi{e.
Plami~ci vatre imaju u svom `ubore}em zvuku
Vi{e prkosnog veseqa nego smo svesni wega –
Na jeziku na o~ima na u{ima dlanovima –
Ima jo{ ne{to sem stakla izme|u ru`a i snega.
KU]A NA LITICI
Unutra o{tar miris male lampe. Napoqu
Trepti nad pustim morem svetionika lu~.
Unutra je zvuk vetra. A napoqu je vetar.
Unutra zakqu~ano srce, izgubqen kqu~.
Napoqu mraz, praznina, sirena. A unutra
Jak ~ovek bi crvenu krv hladno}om da svlada
Dok slepi sat glasniji, br`i biva. Napoqu
Tiha luna, brbqiva plima nad kojom vlada.
122
Unutra preda~ka kletva i blagoslov. Napoqu
Prazna ~inija neba, prazna dubina. I tu
Odlu~an ~ovek koji razglaba sukobqene
Odluke sam sa sobom, u svom nemirnom snu.
SAPUNICA
Ova marka sapuna ima isti miris kao nekada u velikoj
Ku}i koju je posetio kad mu je bilo osam godina: zidovi
kupatila su se otvarali
Da otkriju travwak gde se velika `uta lopta kotrqa unazad
kroz obru~
Da se umiri na glavi bata koji je u ruci dr`alo dete.
Sve ovo su bile radosti te ku}e: kula sa teleskopom;
Dva velika izbledela globusa, jedan Zemqe, drugi zvezda;
Preparirani crni pas u hodniku; ozidana ba{ta sa p~elama;
Kavezi sa ze~evima; kaldrma, loza pod staklom; more.
Kojima se sada vratio. Dan je naravno lep
I odrasli glas uzvikuje Igraj se! Bat lagano zamahuje,
Onda se lomi, veliki gong tutwi iz pse}e-tamnog hodnika i
lopta
Klizne napred kroz obru~, a onda kroz slede}i, i onda
Kroz obru~e gde obru~a nema, i svaki zavr{ava okretawe,
I trava je porasla preko glave, i besni glas vi~e Igraj se!
Ali lopta je izgubqena, a bat je odavno iskliznuo iz ruku
Pod ose}ajem da to nisu ruke deteta.
MOLITVA PRE RO\EWA
Nisam jo{ ro|en; O ~uj me.
Ne daj da mi se krvopija {i{mi{ ili pacov ili lasica ili
Krivonogi mrtvo`der pribli`e.
Nisam jo{ ro|en, ute{i me.
Bojim se da }e me qudska rasa visokim zidovima zazidati,
Jakim drogama opiti, mudrim la`ima namamiti,
Na crnom rasteza~u rastezati, u pokoqe me bacati.
Nisam jo{ ro|en; obezbedi mi
Vodu da me uquqka, travu da raste za mene, drve}e da govori
Sa mnom, nebo da mi peva, ptice i belo svetlo
U podsvesti da me vode.
Nisam jo{ ro|en; oprosti mi
Za grehe koje }e preko mene po~initi svet, moje re~i
Kada me govore, moje misli kada me misle,
Moje izdaje koje budu izazvali izdajnici posle mene,
Moj `ivot kada ubijaju mojim
Rukama, moju smrt kada me `ive.
123
Nisam jo{ ro|en; isprobaj me
U ulogama koje moram igrati i gestovima koje moram u~initi
Kada mi stariji dr`e pridike, birokrate izazivaju, planine se
Mr{te na mene, qubavnici mi se podsmehuju, beli
Talasi me zovu na ludost a pustiwe me zovu
Na propast i prosjak odbija
Moj dar i moja deca me prokliwu.
Nisam jo{ ro|en; O ~uj me,
Ne dozvoli da ~ovek koji je zver ili koji misli da je Bog
Pri|e mi blizu.
Nisam jo{ ro|en; O ispuni me
Snagom protiv onih koji bi da zalede moju
^ove~nost, koji bi da me preobrate u smrtonosni automat,
Koji bi da me pretvore u zup~anik u ma{ini, stvar sa
Jednim licem, stvar, a protiv svih onih
Koji bi da uni{te moju celovitost, koji bi me
Razduvali poput masla~ka i duvali
Tamo ili ovamo i tamo
Kao vodu dr`anu u
Rukama me prosuli.
Nek me ne u~ine kamenom i neka me ne prospu.
U suprotnom ubij me.
KRISTINA
Sve je po~elo lako
Sa ciglama na podu u sobi
Pravqewem {arenih ku}a
Ru{ewem tvojih ku}a
I uvek pravqewem novih.
Lutka se zvala Kristina,
U ~ipki i u cicu
Smejala se dok je obla~i{
A kad je potom svla~i{
Zadr`avala je osmeh na licu.
124
Do dana kad je pala
I razbila se nadvoje
A wene noge i ruke su bile {upqe
A wena `uta glava je bila {upqa
Iza dva oka plave boje.
U krevet s damom
Odnegde znanom ode,
^uo je ime Kristina
I odjednom video Kristinu
Mrtvu na podu de~je sobe.
KODA
Mo`da smo se poznavali boqe
Kad no} je bila mlada i neponovqena
A mesec stajao mirno iznad Jerihona.
Toliko o pro{losti; u sada{wosti
Nalaze se trenuci uhva}eni izme|u otkucaja srca Kada se mo`da poznajemo boqe.
Ali kakav je to zveket u tami?
Mo`da }emo se poznavati boqe
Kad se tuneli sastave pod planinom.
VUKOVI
Ne `elim vi{e da budem tako zami{qen
Da zavidim i prezirem nemisle}e stvari
Da nalazim patos u psima i naivnom rukopisu
I mladim devojkama koje ~e{qaju kosu i zamkovima od peska
Ispranim u ~asu kad je deci vreme za spavawe, poravnanim sa
obalom.
Plima i oseka se smewuju ponovo. Ne `elim
Uvek da isti~em ni wihov tok niti stalnost
Ne `elim da budem tragi~ki ili filozofski hor
Ve} da dr`im oko na bli`oj budu}nosti
A posle toga neka nas prekrije more.
Pri|ite onda svi vi, pri|ite bli`e, napravite krug
Uhvatite se za ruke i verujte da }e ruke
Koje se dr`e dr`ati vukove podaqe od vode
Koja urli~e du` na{e obale. I neka se tobo`e veruje
Da ih niko ne ~uje izme|u }askawa i smeha.
NEDEQNO JUTRO
Neko uve`bava skale, du` puta, note kô male
Ribe nestaju trepnuv{i repom pa tad u dubine,
^oveku `eqa za autom ispuni srce i kosti
125
Jer ovo je nedeqno jutro. Veliki sajam sudbine;
Shvati sve to kô ciqeve, predaj se toj Sada{wosti.
Mo`e{ se dati muzici, vozi{ daqe od Hindheda,
Dvoto~ke na uglovima, brzo da dobije{ `equ
Da {~epa{ mrvicu il’ dve pro{losti koje jo{ ima
U vetru, ukrade{ ovaj dan, razvu~e{ ga na nedequ
Na malu ve~nost, na sonet {to ne zavisi od rima.
Al’ ~uj, ne{to `dere, zvonik {to }e na putu ti iza}i
Osloba|a osam zvona, uporna mrtva~ka glava
Ka`e nijedna muzika ni pokret ne}e prona}i
Beg van radnih dana {to su }orsokak {to istrajava.
HARON
Kondukterove ruke su bile crne od novca:
Dr`ite se za svoju kartu, rekao je, inspektorov
Um je crn od sumwi~avosti, i dr`ite se
Tog plana grada. Kretali smo se Londonom,
Mogli smo da vidimo golubove kroz staklo ali nismo uspeli
Da ~ujemo wihove glasine o ratovima, mogli smo da vidimo
Izgubqenog psa kako laje ali nismo saznali
Da je taj lave` bio kre{tav kao kukurikawe petla,
Samo smo protr~ali, na svaki zahtev
Da stanemo suo~avali smo se sa gomilom agresivno praznih
Lica, samo smo protr~ali, ve~nost je
Dala sebi odu{ka u svetlima koja se okre}u
A onda smo do{li do Temze a svi
Mostovi su bili dole, daqa obala
Bila je izgubqena u magli, tako da smo pitali konduktera
[ta da radimo. Rekao je: Uzmite skelu
Faute de mieux1. Ukqu~ili smo lampu
I tu je bio skelexija ba{ kakvog su Vergilije
I Dante videli. Pogledao nas je hladno
I wegove o~i su bile mrtve i wegove ruke na veslu
Bile su crne od bola i od pro{irenih vena
Listovi su mu bili kao mramor i rekao nam je hladno:
Ako ho}ete da umrete, mora}ete da platite za to.
POSMATRA^ ZVEZDA
Pre ~etrdeset i dve godine (za mene ako ni za koga drugog
Broj od izvesnog zna~aja) bila je sjajna zvezdana no}
126
1 – У недостатку нечег бољег (фр.)
A voz za zapad je bio prazan a nije imao hodnike
Tako da sam jurcaju}i s kraja na kraj mogao da uhvatim
neuobi~ajeni prizor
Tih gotovo potpuno nepodno{qivo svetlih
Rupa, izbu{enih na nebu, koje su me uzbudile delimi~no zbog
Svojih latinskih imena a delimi~no zbog toga {to sam
pro~itao u uxbenicima
Kako su veoma daleko. ^inilo se da ih je wihova svetlost
Napustila (barem neke) davno pre nego {to sam ja nastao.
I se}aju}i se ovoga sada, shvatam da svetlost
Koja je napu{tala neke od wih makar tada,
Pre ~etrdeset i dve godine, nikada ne}e sti}i
Na vreme da je ja uhvatim, ~ija svetlost kada
Do|e ovde mo`e otkriti da nema
Nikoga vi{e `ivog
Da tr~i s kraja na kraj voza u kasnoj no}i
I divi joj se i uzalud dodaje nule.
POTOMSTVU
Kada sve kwige u}ute kao kwige na grobqima
A ~itawe, pa ~ak i govor, budu zameweni
Drugim, mawe komplikovanim medijima,
Ho}ete li u cve}u i vo}u na}i istu boju i ukus koji znamo
Mi za koje ih je ve{tina re~i uramila
I ho}e li va{a trava biti zelena, nebo plavo
Ili }e va{e ptice uvek biti ptice bez krila?
IZ „JESEWEG DNEVNIKA“ (deo IX)
Oktobar dolazi sa ki{om koja {iba oko ~lanaka
U talasima belog u mraku
I ispuwava neobra|ene glinene jarkove (blatwavi su prizori
U londonskom parku).
Za nedequ dana vra}am se na posao predava~a, podu~avaoca,
Imresarija za stare Grke
Koji su nosili hiton i `iveli na ribi i maslinama
I govorili filozofiju ili u klikama pravili zbrke;
Koji su verovali u mladost i nisu ulep{avali
Posledice stara~kih dana;
[ta je `ivot, jedan je rekao, ili {ta je zadovoqstvo
Kada se jednom okrene strana
127
128
Qubavi? Dani postaju ru`niji, slabi su izgledi
Za `ivog ~oveka koji suzama pla}a da di{e, da postoji;
Ne biti ikada ro|en bilo je najboqe, nijednog ~oveka ne zovi
sre}nim
Koji sa ove strane smrti stoji.
Svesni – daleko pre Engelsa – nu`nosti
I slobodni stoga
Osmi{qavali su `ivote u skladu sa istinom i veseqem
Izme|u qubomornog neba i mora bezose}ajnoga.
I Pindar je pevao za venac od divqe masline
A Alkibijad je `iveo od danas do sutra takore}i
Prevariv{i Atinu, Persiju, Spartu,
I mnogi su umrli od kuge u gradu, a mnogi od `e|i
U sicilijanskim kamenolomima, i mnogi od kopqa i strele
I jo{ mnogi koji nisu slagali u ~as pravi
Uhva}eni u ve~ne frakcije i reakcije
U gradu dr`avi.
I slobodni govor je drhtao na kopqima Makedonije
I kasnije na ma~evima Rima
I Atina je postala samo univerzitetski grad
A bogiwa ro|ena u talasima
Postala je zato~ena hetera, heroina Menandra,
I filozof je suzio svoj fokus, ograni~io sumu
Svog napora na to da dovede svoju du{u u red
I sa~uva mir u svom umu.
I hiqadama godina nastavili su da pri~aju,
Prave}i tako zgodne primedbe, ali nikad
Vi{e rasa heroja ve} profesora
I pokvarenih biznismena i sekretara i slu`benika,
Koji su pisali gizdave male elegijske stihove
O ironiji sudbine, prolaznosti svih
Naklonosti, pa`qivo izbegavaju}i preterivawa
Ali do samog kraja dora|uju}i stih.
Slava {to be{e Gr~ka: u slogove stavqena, uspiwana
Od strane do strane
Da se uve`ba um ili ~ak uputi na moral
Za savremene dane:
Modeli logike, lucidnosti, dostojanstva, razumnosti,
Zlatna sredina me|u suprotnim bolestima
Mada postojali su izuzeci naravno ali
Samo izuzeci
Krvave Bahantkiwe na trakijskim brdima.
I tako humanista u svojoj sobi sa jakobinskim zavesama
Dok `va}e svoju lulu i gleda u lewi kvadrat svoga
Rukopisa secka anti~ki svet da ga pretvori u propoved
Za ve}u slavu Boga.
Ali ja ne mogu u~initi ni{ta tako korisno ili jednostavno;
Ovi mrtvi su mrtvi sada
I kada bi trebalo da se setim uzora Helade
Umesto toga moja misao pada
Na prevarante, avanturiste, oportuniste,
Neoprezne atlete i de~ake pune {arma,
Na cepidlake, pedante, tvrdoglave skeptike
I agoru na kojoj je larma.
Na demagoge i {arlatane; i `ene koje prolivaju
Alkohol na grobove
I trimere u Delfima i lutke u Sparti
I na kraju
Mislim na robove.
I ne znam kako bi sebe me|u wima
Mogao da zamisli iko;
Sve je bilo tako nezamislivo druga~ije
I pro{lo je vremena toliko.
LU­IS MEK­NIS (1907–1963) ir­ski pe­snik i dram­ski pi­sac. Pri­
pa­da „pe­sni­ci­ma tri­de­se­tih“ za­jed­no sa Vi­sta­nom Hju­om Od­nom, Sti­
ve­nom Spen­de­rom i Se­si­lom Dej-Lu­i­som. Ma­da le­vi­~ar, bio je ma­we
or­to­dok­san i po­li­ti~­ki za­in­te­re­so­van od osta­lih i u svom de­lu po­ka­
zu­je ot­por pre­ma to­ta­li­ta­ri­zmu i svest o svom ir­skom po­re­klu. Obra­
zo­vao se u Oks­for­du. Bio je pre­da­va~ kla­si~­nih je­zi­ka u Bir­min­ge­mu
i Lon­do­nu, kao i na mno­gim ame­ri~­kim uni­ver­zi­te­ti­ma. Osim pe­sa­ma
pi­sao je i pu­to­pi­se (je­dan, Pi­sma sa Islan­da, za­jed­no sa Od­nom) ra­diodra­me u sti­hu, i pre­vo­dio sti­ho­ve (Es­hi­lo­vog Aga­mem­no­na i oba de­la
Ge­te­o­vog Fa­u­sta). Ra­dio je na Bi-bi-siju, kao pro­du­cent na ra­diopro­gra­mu. Po­sled­wih go­di­na `i­vo­ta upao je u te­`ak al­ko­ho­li­zam.
Te­me we­go­ve po­e­zi­je su ra­zno­li­ke – od sa­ti­re, pre­ko qu­bav­nih
pe­sa­ma do re­flek­siv­ne po­e­zi­je. Na­pi­sao je de­se­tak kwi­ga po­e­zi­je me­
|u ko­ji­ma i Je­se­wi dnev­nik, Mo­li­tvu pre ro­|e­wa, Po­sma­tra­~a zve­
zda i dru­ge.
Ni­ko­la @i­va­no­vi}
129
^arls Bak­ster
PRI­HVA­TI­LI­[TE
Pre­ve­la sa en­gle­skog Kri­sti­na \u­ko­vi}
130
Ku­pe­ra je za­us­ ta­vi­lo cr­ve­no na pu­tu do po­sla; tra­`io je ra­
dio-sta­ni­cu ka­da je ugle­dao ~o­ve­ka u pr­qa­vom sme­|em ode­lu od
kor­da, za­ra­slog u tro­dnev­nu bra­du, ka­ko zu­ri u we­ga kroz {o­fer­
{ajb­nu i nok­ti­ma mu ~e­pr­ka po bri­sa­~i­ma. I ra­ni­je, kad god bi
vi­deo ovog ~o­ve­ka, po ra­znim uli~­nim }o­{ko­vi­ma En Ar­bo­ra,
ose­tio bi ta­las ne­la­go­de i ne­pri­jat­nog sa­o­se­}a­wa. Spu­stiv­{i
pro­zor i nag­nuv­{i se na­po­qe, Ku­per re­~e: „Sa­mo se­kund. Sa­~e­
kaj­te se­kund. Ako bi­ste pre­{li ras­kr­sni­cu, na onaj tro­to­ar, eto
me­ne za se­kund.“ ^o­vek je zu­rio u we­ga. „Ima­}u ne­{to za vas.“
Ku­per je par­ki­rao auto­mo­bil dva blo­ka oda­tle, kod na­plat­
nog auto­ma­ta; ka­da se vra­tio, za­te­kao je ~o­ve­ka u ode­lu od kor­da
ka­ko sto­ji is­pod kro­{we sre­br­nog ja­vo­ra i ta­re se le­|i­ma o ko­ru
dr­ve­ta. Ko­sa mu je ne­u­red­no pa­da­la s te­me­na.
„Ni­sam mi­slio da }e­te se vra­ti­ti“, re­~e, po­gle­dav­{i Ku­pe­ra.
„Ka­ko ste?“ Ku­per pru­`i ru­ku, ali ~o­vek – ko­ji je iz­bli­za
de­lo­vao pri­li~­no sta­ro – ustuk­nu i ne pri­hva­ti po­zdrav. „Ja sam
Ku­per.“ ^o­vek je {i­rio za­dah sve­ga i sva­~e­ga, po­ma­lo kao sa grad­
ske de­po­ni­je. Ku­per se tru­dio da to ne pri­me­}u­je.
„Ni­je va­`no ko sam ja“, re­~e ~o­vek, pre­ba­cu­ju­}i se s no­ge na
no­gu. „Ni­je me bri­ga ko sam. Ni­je vred­no da se iko ti­me ba­vi.“ Po­
gle­da pre­ma ne­bu i po­~e da ~up­ka ru­kav sa­koa.
„Ka­ko se zo­ve{?“, bla­go upi­ta Ku­per. „Re­ci mi svo­je ime, mo­
lim te.“
Iz­raz na star­~e­vom li­cu se pro­me­ni. Zu­rio je u pla­vo ne­bo bez
ijed­nog ob­la~­ka, i ma­lo po­tom iz­u­stio: „Maj­ka me je zva­la Xejms.“
„Do­bro. Pa on­da, ka­ko si, Xej­mse?“ ^o­vek se neo­d­re­|e­no za­gle­
da u svo­ju ru­ku, a za­tim je pru­`i u znak po­zdra­va. „Da li bi `e­leo
ne­{to da po­je­de{?“
„Vo­lim sen­dvi­~e“, re­~e ~o­vek.
„U re­du“, re­~e Ku­per, „on­da }e­mo ti to na­ba­vi­ti.“
Dok su se spu­{ta­li niz tro­to­ar, ~o­vek se sa­ple­te o ivi­cu
klu­pe na auto­bu­skoj sta­ni­ci i go­to­vo pa­de pre­ko pum­pe za vo­du.
Sto­pa­la su mu i{la upo­qe pri ho­du, kao da je ne­kad lo­mio no­gu.
Ku­per sta­de da ga usme­ra­va po­vre­me­no ga do­di­ru­ju­}i po le­|i­ma.
„Da li bi hteo da ~u­je{ ma­lo je­van­|e­qa?“, upi­ta ~o­vek.
„Mo­`e. Na­rav­no.“
Za­stao je i uhva­tio se za uli~­nu sve­tiq­ku. „Ovo je ~e­tvr­ta
kwi­ga je­van­|e­qa. Isus go­vo­ri. On ka­`e, ’Jo{ ma­lo, i svi­jet me­
ne vi­{e ne­}e vi­dje­ti; a vi }e­te me vi­dje­ti; jer ja `i­vim, i vi }e­te `i­vje­ti. U onaj }e­te vi dan do­zna­ti da sam ja u ocu svo­je­mu, i
vi u me­ni, i ja u va­ma.’ To je po Jo­va­nu“, re­~e ~o­vek. Sta­ja­li su is­
pred re­sto­ra­na „En Ar­bor“, ham­bur­ger­xi­ni­ce od neo­na i hro­ma,
tri blo­ka od uni­ver­zi­tet­skog kam­pu­sa. „Ima jo{“, re­~e sta­rac,
„ali se ne se­}am.“
„Sa­~e­kaj ov­de“, re­~e Ku­per. „Idem da ti do­ne­sem sen­dvi~.“
^o­vek je ne­si­gur­no gle­dao u svoj re­ver, ~e­pr­ka­ju­}i is­pup­~e­we
na tka­ni­ni.
„Xej­mse!“, re­~e Ku­per gla­sno. „Obe­}aj mi da ne­}e{ oti­}i!“
^o­vek klim­nu.
Ka­da je Ku­per iza­{ao, no­se­}i ke­su pom­fri­ta, mle­ko u te­tra­
pa­ku i ham­bur­ger, ~o­vek se bio po­me­rio niz uli­cu i sta­jao oslo­
wen o iz­log ri­bqeg re­sto­ra­na, sa ru­ka­ma pre­ko li­ca. „Xej­mse!“,
re­~e Ku­per. „Evo tvog obro­ka.“ Pru­`io je ke­su.
„Hva­la.“ Ka­da je ~o­vek sklo­nio ru­ke s li­ca, Ku­per uhva­ti
tre­nu­tak pot­pu­ne lu­cid­no­sti i raz­bo­ri­to­sti u we­go­vom po­gle­du,
u po­gle­du ko­ji je ob­uh
­ va­tio uli­cu i we­ga sa­mog, do­neo sud o to­me,
a po­tom se br­zo po­vu­kao iz bi­lo ka­kvog kon­tak­ta s tim. Uze ham­
bur­ger iz omo­ta, na tre­nu­tak ga pro­u~
­ i, a on­da za­gri­ze. Dok je jeo,
ne­tre­mi­ce je gle­dao pre­ma ho­ri­zon­tu.
„Mo­ram da idem na po­sao“, re­~e Ku­per.
^o­vek ba­ci kra­tak po­gled na we­ga, po­no­vo klim­nu, i okre­te
gla­vu u stra­nu.
„[ta da ra­di­mo?“, re­~e Ku­per su­pru­zi. Le­`a­li su u kre­ve­tu
pred svi­ta­we, ka­da su ina­~e vo­le­li da raz­go­va­ra­ju. We­go­va ru­ka je
po­~i­va­la na we­noj mi­{i­ci, gla­de­}i je od­sut­no i pri­sno. „[ta da
ra­di­mo s tim li­ko­vi­ma? Oni su na uli~­nim }o­{ko­vi­ma. Sva­kog
me­se­ca ih je sve vi­{e. De­ca, mu­{kar­ci, `e­ne, svi. ^i­ta­va hor­da.
Spa­va­ju u pro­la­zi­ma i gu­ra­ju na­ok
­ o­lo ta u`a­sna ko­li­ca u ko­ji­ma
je sve {to po­se­du­ju, i do­|e mi da iz­lu­dim kad ih gle­dam. Ne znam
{ta da pre­du­zmem, Kri­stin, ali {ta god to bi­lo, mo­ra­}u.“ Dru­gom
ru­kom je pro­tr­qao o~i. „Sa­wam ih.“
„Ti si ta­ko do­bra oso­ba“, re­~e ona po­spa­no. We­na ru­ka ga okr­
znu. „Pri­me­ti­la sam to kod te­be.“
„Ne, to je po­gre­{no“, re­~e Ku­per. „Ovo ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa
do­bro­tom. Ne za­ni­ma me vr­li­na. Ja po­ku­{a­vam da ne po­lu­dim kad
vi­dim te qu­de.“
131
„Pa, ka­kav ti je plan?“
Pri­di­gao se iz kre­ve­ta i po­gle­dao kroz stra­`wi pro­zor,
pre­ma ku­}i­ci na dr­ve­tu ko­ju je na­pra­vio za Alek­san­dra, wi­ho­vog
sed­mo­go­di­{wa­ka. Svi­ta­lo je, i sve­tlost je pro­di­ra­la kroz ve­ne­
ci­ja­ne­re, pa­da­ju­}i na we­ga u pru­ga­ma.
Po­{to ni­je ni­{ta re­kao, ona pro­go­vo­ri: „Pa­lo mi je na pa­
met. Kad sam te upo­zna­la, pre ne­go {to si na­pu­stio prav­ni, da­vao
si da ti se pe­re ode­}a {tir­kom, i se­}am se da si uvek no­sio pan­ta­
lo­ne ope­gla­ne na ivi­cu. Mi­ri­sao si na ko­low­sku vo­du, tih da­na.
Sen­zu­al­no, bio si am­bi­ci­o­zan. Po­la­ko si hva­tao be­le­{ke. Imao
si pre­fi­wen ru­ko­pis. Vi­{e mi se svi­|a{ ka­kav si sa­da.“
„Se­}am se“, re­~e on. „Bi­lo je to na pre­da­va­wi­ma o ne­po­sred­
nom uzro­ku.“
„Ne“, re­~e ona. „Bi­lo je o do­pri­no­su i obe­{te­}e­wu.“
„Pa do­bro.“
Uzeo ju je za ru­ku i po­veo ka ku­pa­ti­lu. Sva­kog ju­tra, Ku­per i
Kri­stin su se tu­{i­ra­li za­jed­no. On je to zvao umi­va­wem du­{a.
Fra­zu je pre­u­zeo od svo­je pret­hod­ne de­voj­ke, ma­da to su­pru­zi ni­
kad ni­je ot­krio. Ku­per je re­kao svo­joj su­pru­zi da ve­ro­vat­no, ka­da
na­pu­ne tri­de­set go­di­na, vi­{e ne­}e `e­le­ti to da ra­de, ali sa­da im
je obo­ma bi­lo dva­de­set osam i de­lo­va­lo je da se woj i da­qe svi­|a.
Is­pi­ra­ju­}i mla­zom vo­de sa­pu­ni­cu iz o~i­ju, Kri­stin re­~e:
„Ku­pe­ru, je­si li ika­da bio uli­~ar?“
„Ne.“
„Je­si li pu­{io pu­no tra­ve u sred­woj?“
„Ne.“
„Kla­dim se da si ne­ka­da pu­no pio.“ Bi­la je po­mo}­nik jav­nog
tu­`i­o­ca i po­ne­kad je do­no­si­la svo­je pro­fe­si­o­nal­ne na­vi­ke ku-­
}i. „Pio si to­~e­no pi­vo, va­qao se po trav­wa­ci­ma i za­vi­jao na ~la­
ni­ce se­strin­sta­va.“
„Po­ne­kad sam ra­dio i to“, re­~e on. Sa­pu­wao joj je le­|a. Ima­la
je {i­ro­ka, raz­vi­je­na ra­me­na od sil­nog pli­va­wa, pa se sa­pu­ni­ca,
u ob­li­ku la­ti­ni~­nog slo­va ’v’, sli­va­la ka we­nom stru­ku. „Ra­dio
sam sve te stva­ri“, re­~e on, „ali ni­ka­da ni­sam po­stao ta­kva oso­ba.
[ta si hte­la da ka­`e{?“
Okre­nu­la se li­cem ka we­mu, osmeh­nuv­{i se. „Mi­slim da si
la­tent­na skit­ni­ca“, re­~e.
„Ali ni­sam“, re­~e on. „Ov­de sam. Imam po­sao. Ovo je ono {to
sam. Ja sam otac. Ka­ko mo­`e{ da ka­`e{ ta­ko ne­{to?“
„Da li te vo­lim?“, upi­ta ga, dok je vo­da pa­da­la pre­ko we­nog
li­ca. „Osta­ni sa mnom.“
„Pa, raz­um
­ e se“, re­~e on. „To i na­me­ra­vam.“
132
Dru­ga oso­ba po­vo­dom ko­je se od­lu­~io da ne­{to pre­du­zme sta­
ja­la je na vre­lom let­wem sun­cu, u sen­ci ve­li­kog sta­bla ka­tal­pe, u
bli­zi­ni ki­o­ska na }o­{ku. Dr­`a­la je ne­{to na­lik kor­pi za ve{,
sa {tam­pa­nim nat­pi­som „Ame­ri~­ki snab­de­va­~i plat­nom“. Bi­la
je ode­ve­na u la­ga­nu let­wu ode­}u – ha­vaj­sku ko­{u­qu, sa apli­ka­
ci­jom pal­mi­nog dr­ve­ta na­spram jar­ko cr­ve­nih sun­~e­vih zra­ka u
smi­raj, la­ga­ne pa­mu~­ne pan­ta­lo­ne i cr­ve­ne star­ke – i sta­ja­la je
~i­ta­ju­}i kwi­gu u me­kom po­ve­zu, dok su na stra­ni­ce pa­da­le ka­pi
zno­ja s we­nog li­ca.
Ovo­ga pu­ta Ku­per je oti­{ao pra­vo u ki­osk br­ze hra­ne, ku­pio
ham­bur­ger, pom­frit i mle­ko, a on­da se vra­tio.
„Do­neo sam vam ne­{to“, re­~e, idu­}i ka `e­ni ko­ja je ~i­ta­la.
„Do­neo sam vam ne­{to za ru­~ak.“ Pru­`io je ke­su. „Vi­|ao sam vas
ov­de, na uli­ci, mno­go pu­ta.“
„Hva­la vam“, re­~e `e­na, uzi­ma­ju­}i ke­su. Otvo­ri­la ju je, po­
gle­da­la unu­tra i omi­ri­sa­la za­hval­no.
„Je­ste li bes­ku}­nik?“, upi­ta Ku­per.
„Po­sto­ji me­sto na ko­je se mo­`e oti­}i“, re­~e `e­na. Spu­sti­la
je ke­su i po­gle­da­la u Ku­pe­ra. „Zo­vem se Este­la“, re­~e. „Ali ne mo­
ra­mo da raz­go­va­ra­mo.“
„O, u re­du je. Ako `e­li{. Gde se na­la­zi pri­hva­ti­li­{te?“
„Ta­mo.“ @e­na po­ka­za krom­pi­ri­}em ko­ji je iz­va­di­la. Pri­di­gla
je ke­su i po­~e­la da je­de. Ku­per ba­ci po­gled na kwi­gu i vi­de da je na
stra­nom je­zi­ku. Na­slov­na stra­ni­ca bi­la je ot­pa­la. Upi­ta je o to­me.
„A, to?“, re­~e ona. Go­vo­ri­la je pu­nih usta, i Ku­per se na tre­
nu­tak ose­ti su­per­i­or­no zbog we­nih lo­{ih ma­ni­ra. „Ra­di se o
`e­na­ma – {ta sve sna­la­zi `e­ne u ova­kvom sve­tu. Na fran­cu­skom
je. Ne­kad sam bi­la Ka­na­|an­ka. Maj­ka me je na­u­~i­la fran­cu­ski.“
Ku­per je sta­jao i ose­}ao se ne­la­god­no. Iz­va­dio je kqu­~e­ve iz
xe­pa i vr­teo ih oko ka­`i­pr­sta. „I, {ta se do­ga­|a `e­na­ma u ovom
sve­tu?“
„[ta im se ne do­ga­|a?“, re­~e `e­na. „Sve im se do­ga­|a. U`a­sno
je, ali po­ne­kad je i u re­du, osim to­ga, s vre­me­nom se na­vik­ne{.“
„Iz­gle­da{ ta­ko nor­mal­no“, re­~e Ku­per. „Ka­ko to da si se na­
{la na uli­ci?“
@e­na se is­pra­vi i po­gle­da ga. „S mo­jom gla­vom ni­je sve u re­
du“, re­~e ona, tr­qa­ju­}i oko. „Uglav­nom je­ste, ali ne­kad ni­je. Za­
br­qa­li su mi ne­{to s le­ko­vi­ma, jed­na stvar je vo­di­la dru­goj, i
evo me ov­de. Ne `a­lim se. Ni­je mi `i­vot lo{.“
Ku­per je `e­leo da ka­`e da ona je­ste ima­la lo{ `i­vot, ali se
ob­u­zdao.
„Ako `e­li{ da po­mog­ne{ qu­di­ma“, re­~e `e­na, „tre­ba­lo bi
da ode{ do pri­hva­ti­li­{ta. Po­treb­ni su im vo­lon­te­ri. Qu­di ko­
ji bi ~i­sti­li. Mo­gao bi se ta­mo oslo­bo­di­ti te kri­vi­ce, bri­{u­}i
po­do­ve.“
„Ka­kve kri­vi­ce?“, upi­ta on.
133
„Svi qu­di su kri­vi“, re­~e ona. I da­qe je `va­ka­la, ali je spu­
sti­la ke­su sa hra­nom na ze­mqu i gle­da­la pra­vo u Ku­pe­ro­vo li­ce.
On se okre­nu pre­ma uli­ci. Ka­da je po­gle­dao u auto­mo­bi­le, a svi
su se za­pu­ti­li ne­ku­da sa di­vqom upor­no­{}u, ko­~e­}i na­glo na cr­
ve­no i gu­le­}i gu­me na ze­le­no, ose­ti kao da je ka­ta­pul­ti­ran iz sop­
stve­nog `i­vo­ta.
„Jo{ uvek si ov­de“, re­~e `e­na. „[ta `e­li{?“
„Upra­vo sam hteo da kre­nem.“ Bio je iz­ne­na­|en zbog we­ne gru­
bo­sti.
„Ne ve­ru­jem da si ika­da vi­deo Ste­no­vi­te pla­ni­ne ili ~ak
{vaj­car­ske Al­pe, kad smo ve} kod to­ga“, re­~e `e­na, sa­gi­wu­}i se
da pro­u­~i ne­{to na­do­mak tro­to­a­ra.
„Ni­sam, u pra­vu si. Ni­sam pu­no pu­to­vao.“
„Ne­}e­mo se qu­bi­ti, ako si to imao na umu“, re­~e `e­na, i da­
qe sa­gnu­ta. Po­tom se us­pra­vi­la, pre­le­te­la o~i­ma pre­ko we­ga, i
skre­nu­la po­gled u stra­nu.
„Ne“, re­~e Ku­per. „Sa­mo sam hteo da ti dam hra­nu.“
„Do­bro, hva­la ti“, re­~e `e­na. „A sad tre­ba da ide{.“
„Ja sam... Upra­vo sam hteo da kre­nem.“
„Ne `e­lim vi­{e da raz­go­va­ram s to­bom“, re­~e `e­na. „Ni­{ta
li~­no, ali raz­go­vor sa qu­di­ma me u`a­sno uma­ra i isi­sa­va mi svu
sna­gu. Hva­la ti mno­go, i zbo­gom.“ Po­no­vo je se­la i otvo­ri­la kwi­
gu. Iz­va­di­la je jo{ ma­lo pom­fri­ta i po­~e­la da je­de ~i­ta­ju­}i.
134
„U~­ti­vi su“, re­~e Ku­per dok je le­`ao kraj su­pru­ge. „U~­ti­vi
su, ali ni­su fi­ni.“
„Fi­ni? Fi­ni? Po­bo­gu, Ku­pe­ru, ja sud­ski go­nim si­lo­va­te­qe! Za­
{to bi oni bi­li fi­ni? Bi­li bi lu­di kad bi bi­li fi­ni. Ko­ga je bri­
ga za fi­no­}u, osim te­be? Ovo su osam­de­se­te, Ku­pe­ru. Osve­sti se.“
Okre­nuo se pre­ko kre­ve­ta i spu­stio ru­ku na wen bok. „U re­
du“, re­kao je.
Le­`a­li su jed­no uz dru­go ne­ko vre­me, slu­{a­ju­}i Alek­san­dra
ka­ko ti­ho hr­~e u svo­joj so­bi pre­ko pu­ta wi­ho­ve.
„Ne mo­gu da za­spim, Ku­pe­ru“, ka­za­la je. „Pri­~aj mi pri­~u.“
„Ko­ju bi ve­~e­ras?“ Ku­per je bio do­bar im­pro­vi­za­tor u pri­~a­
wu pri­~a ko­je su po­ma­ga­le we­go­voj su­pru­zi da se opu­sti i za­dre­
ma. „Ha­na, spre­ma­~i­ca i wu­{ka­lo?“
„Ne“, re­~e Kri­stin. „Ha­na me za­ma­ra.“
„Avan­tu­re Ro­de­ri­ka, pro­dav­ca osi­gu­ra­wa?“
„I od we­ga mi je mu­ka.“
„A {ta mi­sli{ o jo{ jed­nom do­sad­nom da­nu u ra­ju?“
„Aj­de. Daj tu.“
To­kom na­red­nih dva­de­set mi­nu­ta, Ku­per je opi­si­vao le­po­tu i
do­sa­du ra­ja – sa­vr­{e­ne ka­pi ki­{e, par­ko­ve sa pod­{i­{a­nim trav­
wa­ci­ma, cir­ku­si­ma i ba­lo­ni­ma na gas, su­fle­i­ma ko­ji ni­ka­da ne
spla­snu – i, za dva­de­set mi­nu­ta, Kri­stin je za­spa­la, do­di­ru­ju­}i
ga pr­sti­ma. On se raz­bu­dio. „Kri­stin?“, pro­{a­pu­ta. Ali ona je
spa­va­la.
Na­red­nog ju­tra, dok je Ku­per ra­dio za pe­kar­skim pul­tom,
uvi­ja­ju­}i kro­a­sa­ne sa ~o­ko­la­dom i ba­de­mi­ma, od­lu­~io je da }e po
pod­ne obi­}i pri­hva­ti­li­{te i pro­ve­ri­ti da li im je po­treb­na po­
mo}. Po­di­gao je po­gled s pr­sti­ju, na ko­ji­ma su se vi­de­li tra­go­vi
bra­{na i {e­}e­ra is­pod nok­ti­ju, ka {e­fu Gil­ber­tu, ko­ji je upra­
vo ku­vao ka­fu i pe­vu­{io uz Kol­trej­no­vu stvar {to je do­pi­ra­la sa
sta­rog ra­di­ja, po­lo­`e­nog na vrh mik­se­ra. Ku­per je vo­leo pe­ka­ru u
ko­joj se za­po­slio. Vo­leo je wen mi­ris, i sve {to su ta­mo pra­vi­li.
Pri­me­tio je da hleb qu­de ~i­ni neo­bi~­no sre}­ni­ma. Mu­{te­ri­je bi
za­tva­ra­le o~i ka­da bi je­le Ku­pe­ro­ve kro­a­sa­ne, krof­ne i dan­ska
pe­ci­va. Po­gle­dao je pre­ma ne­bu i pri­me­tio da je pro­me­ni­lo bo­
ju, iz ble­do­pla­ve u tam­no­pla­vu, onu ko­ju su u pa­ko­va­wu vo­{ta­nih
bo­ji­ca zva­li in­di­go­pla­vom. Po bo­ji ne­ba mo­gao je pro­ce­ni­ti da
ima oko se­dam sa­ti i da je vre­me da ot­kqu­~a ula­zna vra­ta i pu­
sti pr­ve mu­{te­ri­je. Na­kon {to je Gil­bert okre­nuo kqu~ u bra­vi,
i me­ha­ni­~a­ri iz „Fa­jer­sto­na“, na dnu uli­ce, na­hru­pi­li unu­tra
da uzmu pr­ve ju­tar­we krof­ne i ka­fu u ~a­{a­ma od sti­ro­po­ra, Ku­
per je stao iza pul­ta, u be­lom man­ti­lu, i po­sma­trao wi­ho­va li­ca,
pri­kri­ve­ne osme­he ko­ji bi se uvek po­ja­vi­li u tre­nut­ku ka­da qu­di
ose­te mi­ris pe­~e­nog te­sta i za­{e­}e­re­nog vo­}a.
Pri­hva­ti­li­{te se na­la­zi­lo u cen­tru, u fa­bri­ci na­me­{ta­ja
ko­ja je pre­sta­la s ra­dom to­kom re­ce­sij­ske 1979. go­di­ne. Ka­ko bi
omo­gu­}i­li pri­vat­nost, pr­vi vo­lon­te­ri pre­kri­li su pred­wi pro­
zor od plek­si­gla­sa du­ga~­kim tra­ka­ma pa­pi­ra, pa je pre­ko da­na
sve­tlost unu­tar pro­sto­ri­ja bi­la neo­bi~­no obo­je­na – ne­{to iz­me­
|u na­ran­xa­ste i be`. ^im se pri­ja­vio, da­li su mu da oba­vqa ~ud­ne
po­slo­ve. Pr­vo je ra­dio uve­~e, de­lio je hra­nu – obi~­no ne­ko va­ri­
vo, sa pi­re-krom­pi­rom kao pri­lo­gom, ko­ji je bio na­lik na ku­gle
sla­do­le­da.
Di­rek­tor pri­hva­ti­li­{ta bi­la je `i­vah­na i pu­na~­ka `e­na po
ime­nu Me­ri­lin Adams, ko­ja je, iako ~vr­sta i efi­ka­sna, de­lo­va­la
pri­li~­no ner­vo­zno. Ku­pe­ru se svi­de­la ta na­me­tqi­va raz­dra­`qi­
vost. Ni­je `e­leo ni­ka­kav sen­ti­men­tal­ni na­boj na ovom me­stu.
Oko pet sa­ti u ~e­tvr­tak po pod­ne – pe­ka­ra se za­tva­ra­la u ~e­ti­
ri – Ku­per je spre­mao kre­ve­te pod­no pro­zo­ra ka­da je za­~uo glas iza
le­|a. „’Ej“, re­~e glas. „Ja bih da se pri­ja­vim.“
Ku­per se okre­te. Pred wim je bi­la naj­cr­ve­ni­ja oso­ba ko­ju je
ika­da vi­deo: mla­di­}e­va ko­sa je bi­la cr­ve­na, li­ce iz­go­re­lo od sun­
135
136
ca, pre­kri­ve­no fle­ki­ca­ma, a na se­bi je imao, kao da na­mer­no is­ti­~e
bo­ju svog te­na i ko­se, jar­ko­ru­`i­~a­stu ma­ji­cu s nat­pi­som Roxy Mu­
sic. Sta­jao je tik do pro­zo­ra, sa sve­tlo­{}u ko­ja mu je do­pi­ra­la iza
le­|a, ta­ko da je je­di­no {to je Ku­per mo­gao da vi­di bio we­gov rav­no­
du­{an, smi­ren iz­raz li­ca i pro­do­ran po­gled. Ka­da se okre­nuo, oda­
vao je uti­sak da ni­je sa ovog sve­ta, po­put li­ko­va sa fre­sa­ka.
Ku­per je mom­ku ob­ja­snio pra­vi­la pri­hva­ti­li­{ta i po­ka­zao
mu ko­ji kre­vet mo­`e da ko­ri­sti. Mla­di} – de­lo­vao je sko­ro kao
de­~ak – sta­jao je i slu­{ao, trup­ka­ju­}i de­snom no­gom po po­du i
mla­te­}i de­snom ru­kom kroz va­zduh, kao da s we otre­sa vo­du. Ka­da
je klim­nuo gla­vom u znak odo­bra­va­wa, gla­va mu je br­zo le­te­la go­
re-do­le, pa je Ku­per po­mi­slio da je iro­ni­~an. „Ka­ko se zo­ve{?“,
ko­na~­no je upi­tao. „Ja sam Ku­per.“
„Bi­li Bel“, re­~e mla­di}. „^ud­no ime, zar ne?“ Klim­nuo je
gla­vom i po­gle­dao u stra­nu, ne ~e­ka­ju­}i da se Ku­per slo­`i ili
ne slo­`i. „Maj­ka me je iz­ba­ci­la iz ku­}e pro­{le ne­de­qe. Za­{to
i ne bi? Imam dva­de­set tri go­di­ne. Po­mi­sli­la je da se dro­gi­ram.
A ni­sam uzi­mao dro­gu. Dro­ga je ta­ko do­sad­na. Po­gle­daj sa­mo ove
u`a­sne ka­pi­ta­li­sti~­ke gu­{te­re ko­ji je uzi­ma­ju i zna­}e{ na {ta
mi­slim. Ali je­sam bio pro­blem. Ima­la je pra­vo. Mo­rao sam joj
do­}i na ta­pet. Od­lu­~i­la je da me iz­ba­ci na ne­ko vre­me. \u­bre,
|u­bre. I ta­ko sam spa­vao po dvo­ri­{ti­ma i klu­pa­ma, a ne­ko­li­ko
no­}i sam pre­spa­vao u Ar­bo­re­tu­mu, ali ima pre­vi­{e ko­ma­ra­ca u
ovo do­ba go­di­ne, pa su me ce­log iz­u­je­da­li. @i­veo sam sa de­voj­kom,
ali su me na­pu­sti­le sve `e­qe. Ti `i­vi{ ov­de, Ku­pe­ru? I ti si
bes­ku}­nik, ili {ta?“
„Ja sam vo­lon­ter“, re­~e on. „Sa­mo ra­dim ov­de. Imam dom.“
„Ja ne­mam“, re­~e Bi­li Bel. „Qu­di bi tre­ba­lo da ima­ju do­mo­
ve. Ja sa­da ne ra­dim. Iz­gu­bio sam po­sao. Jak sam kô kow, ali sam
apa­ti­~an. Ma­lo to­ga me do­ti­~e. Mi­slim da }u na­}i ne­ki od onih
po­slo­va za mi­ni­ma­lac, uko­li­ko bu­dem mo­gao da ga pod­ne­sem. Ja
sam pa­me­tan. Ni­sam gu­bit­nik. De­fi­ni­tiv­no ni­sam jed­na od onih
mu­sa­vih spo­do­ba ko­je ovo me­sto na­zi­va­ju do­mom.“
Ku­per je ustao i kre­nuo ka ku­hi­wi, zna­ju­}i da }e ga mo­mak
pra­ti­ti. „Ni­su oni spo­do­be“, re­~e. „Po­gle­daj oko se­be. Nor­mal­ni­
ji su od te­be, ve­ro­vat­no. Sa­mo ne­ma­ju sre­}e.“
„Na­rav­no da je­su, na­rav­no da je­su“, re­~e Bi­li, gla­som ko­ji
je do­pi­rao iza Ku­pe­ro­ve gla­ve. Ku­per sta­de da bri­{e ku­hiw­ski
pult dok ga je mla­di} po­sma­trao. On­da je Bi­li po­no­vo po­~eo da
ma­{e de­snom ru­kom. „Moj pro­blem, Ku­pe­ru, moj pro­blem je pro­
blem me­se­ca, a to je bes­ciq­nost i po­en­ta da se i{ta ra­di, a ko­ju
uglav­nom ne vi­dim. @e­lim da le­~im qu­de, ali ne mo­gu. Spu­tan
sam. Evo {ta se de­si­lo: pre oko go­di­nu da­na se do­go­dio taj dan.
Se­}am se da je bi­lo sun­~a­no, mi­slim sun­ce je bi­lo iza­{lo, i ~uo
sam le­pet tih kri­la iz­nad gla­ve, jer sam se na­la­zio u par­ku s de­
voj­kom, i hra­ni­li smo mu­sli­jem go­lu­bo­ve. Po­tom ta bu­ka: le­pe­te,
le­pe­te, le­pe­te. Kri­la, Ku­pe­ru, ve­li­ka kri­la ko­ja od­no­se mo­ju
du­{u. Ni­sam `e­leo da se osvr­nem, jer sam se pla­{io da su od­ne­la
i mo­ju sen­ku. To se mo­`e do­go­di­ti bi­lo ko­me, Ku­pe­ru, bi­lo ko­me.
U sva­kom slu­~a­ju, na­kon to­ga, znao sam da ne `e­lim isto {to i
dru­gi, mi­slim, ne­mam ni­ka­kve `e­qe, a u ne­ko do­ba da­na se de­si i
da ne mra­~im. Mo­je `e­qe su ne­sta­le tek ta­ko – pqas, jad­ne `e­qe.
Sa­da sam sve­tac, ali ne u`i­vam u to­me ni­ma­lo. Mo­gu da bla­go­slo­
vim qu­de, ali ne i da ih iz­le­~im. Sva­ko mo­`e iz­gu­bi­ti du­{u na
isti na­~in kao {to se to me­ni de­si­lo. Sa­da je je­di­no {to imam taj
tu­`ni ro­bo­ti­zo­va­ni ose­}aj. Zna{, taj ose­}aj, kao da je pet sa­ti?
Ali to­kom ce­log da­na.“
„Po­me­nuo si maj­ku“, re­~e Ku­per. Si­pao je ma­lo sa­ni­ta­ra u su­
do­pe­ru i po­~eo da ri­ba. „[ta je s tvo­jim ocem?“
„Daj me­ni.“ Bi­li }u­{nu Ku­pe­ra lak­tom i sta­de da ~i­sti su­do­
pe­ru, ener­gi~­nim, go­to­vo mah­ni­tim po­kre­ti­ma ru­ku. „Ra­dio sam
ova­kve stva­ri. Otac mi je umro pro­{le go­di­ne. ^e­sto sam ra­dio
ku}­ne po­slo­ve. Ja sam mu­{ka spre­ma­~i­ca. Moj otac je bio u bol­ni­
ci, ali smo ga iz­ve­li, i ja sam po­ku­{a­vao da bu­dem, {ta ti ga znam,
stu­dent dru­ge go­di­ne, {to je pri­li~­no glu­pa stvar ko­joj mo­`e da
se te­`i, ako bo­qe raz­mi­sli{. Ali sam ta­ko­|e se­deo kraj o~e­ve po­
ste­qe i bri­nuo o we­mu – imao je rak pan­kre­a­sa – i ja sam mu ~i­tao
Po­pu­lar­nu me­ha­ni­ku1, ru­bri­ku o una­pre­|i­va­wu do­ma­}in­stva, i
hra­nio sam ga, kad bi imao ape­tit, a on­da, kad je umro, kri­la su
pre­{la pre­ko me­ne, iako se to do­go­di­lo ka­sni­je i ni­je bi­lo pu­no
stva­ri ko­je sam `e­leo da ra­dim. Ka­kav sliv­nik.“ Dok je go­vo­rio,
po­kre­ti Bi­li­je­vih ru­ku su se ubr­za­va­li kru­`e­}i oko ce­vi.
„Haj­de“, re­~e Ku­per. „Vo­dim te na jed­no me­sto.“
We­go­va ide­ja je bi­la da obo­dri mla­di­}ev duh, ali ni­je ta~­no
znao ka­ko da po­stu­pi. Spa­ko­vao ga je u ko­la i vo­zio kraj re­ke, do
par­ka, gde je Bi­li iza­{ao iz auto­mo­bi­la, ski­nuo ci­pe­le i za­ga­
zio u vo­du. Sa­gnuo se i, dok je Ku­per po­sma­trao, za­ro­nio ru­ke u
re­ku pre ne­go {to }e se po­pr­ska­ti po li­cu. Ku­per po­mi­sli ka­ko
mu li­ce ima ~u­dan iz­raz, ne­{to iz­me­|u ek­sta­ze i o~a­ja. Ni­je mo­
gao da se se­ti re­~i ko­jom bi opi­sao we­gov iz­raz li­ca, ali po­mi­
sli da si­gur­no po­sto­ji re~ u ne­kom stra­nom je­zi­ku. Ne­ma~­kom, na
pri­mer. Ka­da se umio, Bi­li po­gle­da pre­ma ne­bu. Pre­le­ta­li su ih
go­lu­bo­vi i zu­jav­ci. Na­kon {to se sme­stio na zad­wem se­di­{tu Ku­
pe­ro­vih ko­la, dok su mu ka­pqi­ce vo­de pa­da­le s li­ca, Bi­li re­~e:
„Do­bar je to ose­}aj, Ku­pe­ru. Tre­ba­lo bi da pro­ba{. Umi­je{ se nad
1 – Ame­ri~­ki ~a­so­pis ko­ji iz­la­zi od 1902. go­di­ne i ba­vi se auto­mo­bi­li­ma, na­uk
­ om i te­ma­ma iz
obla­sti teh­no­lo­gi­je. (Nap. prev.)
137
vo­dom ko­ja pro­ti­~e, a po­tom ~u­je{ te kri­ke pti­ca. Vo­leo bih da
mi­slim ka­ko me to ~i­ni dru­gim ~o­ve­kom, ali znam da ni­je ta­ko.
Ko­li­ko ima{ go­di­na, Ku­pe­ru?“
„Dva­de­set osam.“
„Pet go­di­na si sta­ri­ji od me­ne. A {ta si re­kao, ~i­me se ba­
vi{?“
„Po­ka­za­}u ti.“
Od­ve­zao je Bi­li­ja do pe­ka­re i par­ki­rao se u spo­red­noj uli­ci.
Bli­`i­la se po­no}. Na­kon {to je Ku­per ot­kqu­~ao zad­wa vra­ta,
Bi­li u|e u mra~­nu pe­ka­ru i po­~e da wu­{ka. „Svi­|a mi se ovo me­
sto“, re­~e. „Ba{ mi se svi­|a.“ Otre­se ne­po­sto­je­}u vo­du s ru­ke, a
za­tim pr­stom pre­|e pre­ko pul­ta. „Od ~e­ga je?“
„Pu­no ja­vo­ro­vo dr­vo. Isto ono dr­vo ko­je ko­ri­ste u ku­gla­na­ma.
Naj­~vr­{}e ko­je po­sto­ji. Ne mo­`e{ ga ulu­bi­ti, ni po­lo­mi­ti. Vi­
di go­re.“
Bi­li ko­rak­nu una­zad. „Krov­ni pro­zor“, re­~e. „Ku­pe­ru, tvoj
`i­vot se od­vi­ja na sa­mom vr­hu ja­je­ta. Ima{ tlo pod no­ga­ma i ne­bo
iz­nad gla­ve. Je­su ti ne­kad obi­li rad­wu?“
„Ne.“
Ku­per po­gle­da u Bi­li­ja i spa­zi to od­lu~­no, uko­~e­no zu­re­we,
iza kog se krio mi­ran i pro­do­ran iz­raz li­ca, ko­ji je pri­me­tio i
pre ne­ko­li­ko sa­ti, ka­da su se sre­li. „Ne“, po­no­vi. „Ni­kad.“ Na­jed­
nom ose­ti da se upleo u niz po­gre­{nih pro­ce­na. „^i­me se ba­vio
tvoj otac, Bi­li?“
„Bio je hi­rurg“, re­~e Bi­li. „Ope­ri­sao je qu­de.“
Na tre­nu­tak su sta­ja­li u mra~­noj pe­ka­ri i pro­ma­tra­li je­dan
dru­gog.
„Ide­mo na jo{ jed­no me­sto“, re­~e Ku­per. „Ku­pi­}u ti pi­vo. On­
da mo­ram da te vra­tim u pri­hva­ti­li­{te.“
138
Ku­pe­rov pas, Hu­go, do­tr­~ao je pre­ko dvo­ri­{ta i sko­~io na
we­ga dok je iz­la­zio iz auto­mo­bi­la. Pu­no ve­{a, uglav­nom Alek­
san­dro­ve ma­ji­ce, vi­jo­ri­lo se na ka­na­pu za su­{e­we, na no}­nom po­
ve­tar­cu. Ku­per je ~uo de~­ju gra­ju sa dna uli­ce.
„Evo nas“, re­~e Ku­per. „U}i }e­mo na ova vra­ta.“
U ku­}i, Kri­stin je se­de­la za sto­lom, sa dva ro­kov­ni­ka is­pred
se­be i po­slov­nom ta­{nom na po­du. Iza we, u dnev­noj so­bi, Alek­
san­dar je le­`ao na te­pi­hu, is­pred TV-a, pod­u­pi­ru­}i bra­du ru­
ka­ma. Gle­dao je utak­mi­cu De­tro­it taj­ger­sa. Obo­je su po­di­gli po­
gled pre­ma Ku­pe­ru ka­da je po­ku­cao na ku­hiw­ska vra­ta, i u{ao u
hod­nik u prat­wi Bi­li­ja, ko­ji je dr­`ao ru­ke u xe­po­vi­ma i kli­mao
gla­vom u pro­la­zu.
„Kri­stin“, re­~e Ku­per. „Ovo je Bi­li. Upo­znao sam ga u pri­
hva­ti­li­{tu.“ Bi­li br­zo obi­|e sto i ru­ko­va se sa Kri­stin. „Do­veo
sam ga ova­mo na pi­vo.“
Kri­stin ni­je pro­me­ni­la po­zi­ci­ju. Iza osme­ha, upu­ti­la je
pre­ko­ran po­gled Bi­li­ju. „Zdra­vo“, re­~e. „I do­bro do­{ao, vaq­da.“
„Hva­la vam“, re­~e Bi­li. Ku­per ode do ku­hi­we, otvo­ri pi­vo i
do­ne­se ga. Bi­li po­gle­da u bo­cu, za­tim ot­pi dug gu­tqaj. Na­kon {to
je obri­sao usta, re­~e: „Bo­ga ti po­qu­bim. De­fi­ni­tiv­no ni­sam o~e­
ki­vao da se na­|em ov­de ve­~e­ras.“
„Pa, ni­smo ni mi, go­spo­di­ne...?“
„Bel“, re­~e Bi­li. „Bi­li Bel.“
„Ni­smo vas ni mi o~e­ki­va­li, go­spo­di­ne Bel. Ima­te sre­}e. Moj
su­prug obi~­no ne ra­di ova­kve stva­ri.“ Sa­da je po­gle­da­la u Ku­pe­
ra. „On ovo ni­ka­da, ni­ka­da ne ra­di.“
Ku­per po­ka­za pre­ma dnev­noj so­bi. „Bi­li, onaj ta­mo je Alek­
san­dar. Kao {to vi­di{, on je fan Ala­na Tra­me­la.2“
Alek­san­dar se okre­nu, po­gle­da Bi­li­ja i re­~e: „]ao!“, br­zo
mah­nuv­{i. Bi­li uz­vra­ti po­zdrav, no Alek­san­dar se ve} vra­tio
TV-u, na kom se sa­da re­kla­mi­ra­la pena za bri­ja­we.
„Pa, go­spo­di­ne Bel“, re­~e Kri­stin. „[ta vas do­vo­di u En Ar­
bor?“
„Uh, od­u­vek sam ov­de“, re­~e Bi­li. „Za­vr­{io sam Pa­jo­nir sred­
wu, i ta­ko to.“ Na tre­nu­tak po­sko­~i, za­tim se pri­mi­ri. „A ti?“
„A, ne“, re­~e Kri­stin. „Ja sam iz Dej­to­na u Oha­ju. Ov­de sam
do­{la da stu­di­ram pra­vo. Ta­ko sam upo­zna­la Ku­pe­ra.“
„Mi­slio sam da je on pe­kar.“
„Sad je­ste. Na­pu­stio je pra­va.“
„Ti ni­si?“ Bi­li ba­ci po­gled na Kri­sti­ni­ne fa­sci­kle. „Po­
sta­la si advo­kat?“
„Po­sta­la sam tu­`i­lac, da, ta­ko je. Jav­ni tu­`i­lac. To je moj
po­sao.“
„Da li ti se svi­|a?“ Ku­per po­mi­sli ka­ko }e Bi­li eks­plo­di­
ra­ti; ob­li­va­lo ga je sve ja­~e i ja­~e ru­me­ni­lo.
„O,da“, re­~e Kri­stin. „Ve­o­ma mi se svi­|a.“
„Za­{to?“
„Za­{to?“ Ona do­dir­nu li­ce i osmeh joj ne­sta­de. „Do­la­zim iz
po­ro­di­ce si­le­xi­ja, go­spo­di­ne Bel. Tri bra­ta. Ve­zi­va­li su me, i po­
i­gra­va­li se sa mnom, i to go­di­na­ma. Ma­li raz­boj­ni­ci. Pre­kr­{i­li
su sva­ko obe­}a­we ko­je su mi da­li. On­da sam ot­kri­la za­kon, ka­da sam
od­ra­sla. Re~ je o ogra­ni­~e­wi­ma i pri­nud­nim re­gu­la­ci­ja­ma i oba­
ve­zu­ju­}im spo­ra­zu­mi­ma. To je mre­`a re­~i, go­spo­di­ne Bel. Prav­ne
for­mu­le za pro­pi­si­va­we po­na­{a­wa. To je za­kon. Sa­da imam po­sao
~i­ji je smi­sao da sme­sti kr­{i­te­qe obe­}a­wa iza re­{e­ta­ka. To me
~i­ni sre}­nom. [ta vas ~i­ni sre}­nim, go­spo­di­ne Bel?“
Bi­li po­sko­~i, a po­tom se oslo­ni o vi­tri­nu. „Ni­sam imao sno­va
sve do da­nas“, re­~e Bi­li, „ali sa­da imam, vi­dev­{i vas i va­{u slat­
2 – Biv­{i bej­zbol igra~ De­tro­it taj­ger­sa, s ko­ji­ma je 1984. go­di­ne osvo­jio ame­ri~­ko World Se­ri­es
pr­ven­stvo. (Nap. prev.)
139
140
ku ku­}u i va­{u slat­ku po­ro­di­cu. To je ono ~i­me bih hteo da se ba­vim.
@e­leo bih da bu­dem ba{ kao svi vi. Na­ta­kao bih ku­var­sku ka­pu na
gla­vu i sta­jao bih na­po­qu, u ke­ce­qi, po­put jed­nog od onih se­ro­wa
iz ne­deq­nog do­dat­ka, s vi­qu­{kom u ru­ci, i ta­ko bih pre­vr­tao ham­
bur­ge­re i go­vo­rio de­ci da ne uma­~u pr­ste u ~i­ni­ju s na­ma­zom, ne­go
da se igra­ju kod pr­ska­li­ce, ili ra­de ta­kvo ne­ko sra­we. Pri­pa­dao
bih ne­kom od onih sa­ma­ri­}an­skih po­kre­ta ti­pa Spa­si­mo pra­{u­me,
i pi­tao bih svo­ju `e­nu ka­ko `e­li da joj pri­pre­mim me­so, sla­bi­je
pe­~e­no ili re{, i ona bi re­kla re{, sa onim we­nim le­pim osme­hom,
i ta­ko bih ga i pri­pre­mio. Je­be­no di­van ro­{tiq bi to bio, sa alu­
mi­ni­jum­skim sto­li­ca­ma na ras­kla­pa­we i pa­pir­nim ta­wi­ri­ma i je­
be­nim ke­~a­pom po ce­lom pro­kle­tom me­stu. Oke­a­ni vot­ke i po­to­ci
pi­va. A, da, po­pr­ska­li bi­smo dvo­ri­{te onim ve­li­kim spre­jom ko­ji
ubi­ja sve {to se kre­}e, ta­ko da sa­tre­mo sve mu­ve, ko­mar­ce i ze­~e­ve.
Kad smo kod do­brog `i­vo­ta, to mo­ra bi­ti to.“
Alek­san­dar se okre­nuo i po­~eo da zu­ri u Bi­li­ja, a Kri­sti­ni­
no li­ce se za­le­di­lo u strog iz­raz. „Za­vr­{i­te svo­je pi­vo, go­spo­di­
ne Bel“, re­~e ona. „Mi­slim da sa­da de­fi­ni­tiv­no tre­ba da ide­te.
Ne okle­vaj­te ni ~as. Za­vr­{i­te pi­vo i kre­ni­te.“
„Da“, re­~e on, kli­ma­ju­}i i ce­re­}i se.
„Pret­po­sta­vqam da mi­sli{ ka­ko je ve­o­ma sme­{no ovo {to si
upra­vo re­kao“, re­~e Ku­per s me­sta na kom je sta­jao, iz zad­weg de­la
ku­hi­we.
„Ne“, re­~e Bi­li. „Ne umem da bu­dem ko­mi­~an. Po­ku­{a­vao sam
vi­{e pu­ta. Ne ide. Ne­mam ta­len­ta.“
„Je­ste li bi­li u za­tvo­ru, go­spo­di­ne Bel?“, upi­ta Kri­stin,
gle­da­ju­}i u svo­ju fa­sci­klu i za­pi­su­ju­}i ne­{to.
„Ne“, re­~e Bi­li. „Ni­sam.“
„A, do­bro je“, re­~e Kri­stin. „Upla­{i­la sam se da mo­`da je­
ste.“
„Mi­sli­te li da }u ta­ko za­vr­{i­ti?“, upi­ta Bi­li. Ton gla­sa
mu se spu­stio, u od­no­su na pre­|a­{we ma­ni~­no iz­la­ga­we, i po­stao
me­kan.
„Uh, ko zna?“, re­~e Kri­stin, pro­la­ze­}i pr­sti­ma kroz ko­su.
„Mo­`e se de­si­ti, a mo­`da i ne.“
„Jer imam uti­sak da mi `i­vot is­ka­~e iz {i­na“, re­~e Bi­li.
„Pro­sto mi se ~i­ni da vi­{e ne­mam kon­tro­lu nad svo­jim `i­vo­
tom.“
„Sa­da put pod no­ge“, re­~e Kri­stin. „Zbo­gom. Nek te sre­}a pra­
ti.“
„Hva­la vam“, re­~e Bi­li. „To je lep bla­go­slov. I hva­la vam za
pi­vo. Zbo­gom, Alek­san­dre. Dra­go mi je da smo se upo­zna­li.“
„Dra­go mi je da smo se upo­zna­li“, de­~ak re­~e sa po­da.
„Ide­mo“, re­~e Ku­per, vo­de­}i Bi­li­ja za po­dlak­ti­cu.
„Put pod no­ge“, re­~e Bi­li. „Nek te sre­}a pra­ti, Bi­li, zbo­gom,
i u bo`­ju ma­ter. Vi­di­mo se, go­spo­di­ne Olo­{u Qud­ski. Okej, u re­
du, da, odoh sad.“ Pro­ju­rio je kroz ku­hi­wu i pu­stio da se spoq­na
vra­ta za­lu­pe za wim. Ku­per je po­{ao za Bi­li­jem do ko­la, a Kri­
stin je is­pra­ti­la Ku­pe­ra po­gle­dom ko­jim je ja­sno go­vo­ri­la da }e
mu o~i­ta­ti bu­kvi­cu.
Na pu­tu do pri­hva­ti­li­{ta Bi­li se raz­ba­{ka­rio na su­vo­za~­
kom se­di­{tu. Pet mi­nu­ta ni­je pro­go­vo­rio. Za­tim re­~e: „Pri­me­
tio sam ne­{to u tvo­joj ku­}i, Ku­pe­ru. Pri­me­tio sam u ku­hi­wi sve
one ~a­{e i {o­qe i te­gle u vi­tri­ni, i te­gle ni­su bi­le obe­le­`e­ne,
bar ne ka­ko se ina­~e obe­le­`a­va­ju, pa sam za­vi­rio u jed­nu od wih,
jed­nu od tih te­gli, i zna{ li {ta sam vi­deo? Pret­po­sta­vqam da
zna{, jer je tvo­ja ku­hi­wa.“
„[ta?“, upi­ta Ku­per.
„Bol“, re­~e Bi­li, gle­da­ju­}i pra­vo is­pred se­be i kli­ma­ju­}i
gla­vom. „Ta te­gla je bi­la pu­na bo­la. Mo­rao sam od­mah da je za­
tvo­rim. Sa­da mi re­ci ne­{to, jer ja ne­mam od­go­vor. Za­{to ~o­vek
po­put te­be, je­dan pe­kar, dr­`i te­glu pu­nu bo­la u svo­joj ku­hi­wi?
Mo­`e{ li to da ob­ja­sni{?“
Kroz {o­fer­{ajb­nu Ku­per ugle­da umi­ru­ju­}a sve­tla gra­da,
sve­tlost lam­pi kroz pro­zo­re ku­}a i uli~­ne sve­tiq­ke ko­je su se
pa­li­le. Ne­ko­li­ci­na de­ce se na plo~­ni­ci­ma igra­la {ko­li­ce i
{u­ge, a trag avi­o­na na ne­bu se ra­zi­la­zio u na­ran­xa­stim mla­ze­
vi­ma. Ko­li­ka je ce­na ko­ju pla­}a ne­ko ko vo­li sop­stve­ni `i­vot?
Ose­tio je to­pli­nu pre­ma po­sto­ja­wu i pre­ma sop­stve­nom `i­vo­tu, i
zbog to­ga se ose­tio kri­vim.
Osta­vio je Bi­li­ja u pri­hva­ti­li­{tu, ne po­`e­lev­{i mu la­
ku no}. Po­sma­trao je mla­di­}a ka­ko ska­ku­ta­vim ko­ra­kom od­la­zi
do pred­wih vra­ta; po­tom je dao gas i od­ve­zao se ku­}i. Kao {to
je pret­po­sta­vio, Kri­stin ga je ~e­ka­la i odr­`a­la mu pre­da­va­we u
kre­ve­tu, o kom­plek­su kri­vi­ce u li­be­ra­li­zmu i do­vo­|e­wu pri­mer­
ka {qa­ma u sop­stve­ni dom.
„To je pre­te­ri­va­we“, re­~e Ku­per. Le­`ao je na svo­joj po­lo­vi­ni
kre­ve­ta, bo­kom uz wen bok. „On ni­je bio to. Ne gre­{im. Ne.“ Ose­tio
je we­ne usne ka­ko se spu­{ta­ju na we­ga i se­tio se ka­ko je ona od­u­vek
sma­tra­la da ga po­gre­{no ra­su­|i­va­we ~i­ni po­seb­no sen­zu­al­nim.
Dva da­na ka­sni­je sti­gao je na po­sao pre zo­re i za­te­kao Gil­
ber­ta ka­ko ne­po­mi~­no sto­ji is­pred Ku­pe­ro­vog pe­kar­skog pul­ta.
Ku­per za­tvo­ri vra­ta za so­bom i re­~e: „E, Gil­ber­te.“
„U re­du je“, re­~e Gil­bert. „Ve} sam zvao po­li­ci­ju.“
„[ta?“
Gil­bert mu po­ka­za. Na dr­ve­nom sto­lu le­`a­lo je na sto­ti­ne
ko­ma­da po­lo­mqe­nog sta­kla od raz­bi­je­nog krov­nog pro­zo­ra, u ob­
141
li­ku par­~i­}a pi­ce, dok je pre­ko sta­kla bio krug osu­{e­ne kr­vi
{i­ri­ne {o­qi­ce za ~aj. Ma­we mr­qe kr­vi, na­lik za­ka­sne­lim mi­
sli­ma, pro­sti­ra­le su se oko klu­pe, i pre­ko po­da vo­di­le do ka­se,
ko­ja je bi­la si­lom otvo­re­na. Ku­per za­te­~e se­be ka­ko gle­da uvis.
Pti­ca, za ko­ju ni­je znao ko­joj vr­sti pri­pa­da, spu­sti­la se na po­lo­
mqe­ni pro­zor.
„Dve­sta do­la­ra“, re­~e Gil­bert, na­gla­{a­va­ju­}i re­~i. „Ne­ko se
sav ise­kao za bed­nih dve­sta do­la­ra. Dao bih toj bu­da­li sto do­la­
ra da ne pro­va­qu­je, sa­mo da me je pi­ta­la. Ali zna{ zbog ~e­ga se u
stva­ri bri­nem?“
„Krv“, re­~e Ku­per.
„Bin­go.“ Gil­bert je klim­nuo gla­vom i na­ka­{qao se. „Ner­vi­ra
me po­mi­sao na krv tog mom­ka u mo­joj ku­hi­wi, na po­du, na sto­lu, i
ta­mo po van­gla­ma. Stvar­no to mr­zim. Pe­ka­ra. Ka­ko je­be­no glu­po
me­sto za pro­va­lu.“
„Je­sam li ti re­kla?“, li­ko­va­la je Kri­stin, pe­ru­}i Ku­pe­ro­vo
li­ce. Po­tom ga je okre­nu­la i si­pa­la mu gel za tu­{i­ra­we pre­ko
le­|a i gu­zo­va.
142
Av­gust. Tri da­na uo~i Kri­sti­ni­nog ro­|en­da­na. Ku­per i we­
gov sin i{li su niz uli­cu Mejn pre­ma pro­dav­ni­ci igra­~a­ka ka­ko
bi ku­pi­li po­klon, ma­log pli­{a­nog fa­za­na, ko­jeg je Alek­san­dar
pri­me­tio pre ne­ko­li­ko me­se­ci. Alek­san­dro­va ru­ka je po­~i­va­la
u Ku­pe­ro­voj dok su pre­la­zi­li uli­cu, na­kon {to su sa­~e­ka­li znak
za pe­{a­ke na se­ma­fo­ru. Alek­san­dar je tra­`io od Ku­pe­ra ta~­nu
de­fi­ni­ci­ju tro­lo­va, i da mu ka­`e po ~e­mu se raz­li­ku­ju od gu­lo­va.
Hteo je da zna i {ta su ta~­no, ta~­no, go­bli­ni, i ka­ko na­sta­ju? U
{u­ma­ma? Mo­gu li se oni ro­di­ti bi­lo gde, po­put tro­lo­va?
Ma­lo na­pred, kraj iz­lo­ga rad­we sa sport­skom opre­mom, se­deo
je ~o­vek ode­ven u pr­qa­vo sme­|e ode­lo od kor­da: Xejms. Sa­sta­vio je
{a­ke na ~e­lu, a pal­~e­ve sta­vio na sle­po­o~­ni­ce, ka­ko bi se za­{ti­
tio od sun­ca. Dok su Ku­per i we­gov sin pro­la­zi­li, Xejms pro­go­vo­
ri. Ni­je tra­`io no­vac. Re­~e: „Zdra­vo, Ku­pe­ru.“
„Zdra­vo, Xej­mse“, re­~e Ku­per.
„Je li to tvoj ma­li?“ On ra­sta­vi pr­ste i po­ka­za na Alek­san­
dra.
„Je­ste.“
„Ta­ta“, re­~e Alek­san­dar, vu­ku­}i oca za ru­ku.
„Lep de­~ak“, re­~e Xejms, gle­da­ju­}i is­pod oka. „Li­~i po­ma­lo
na te­be.“ Sta­rac je {i­rio onaj isti za­dah. Na grad­sku de­po­ni­ju,
na sve.
„Hva­la ti“, re­~e Ku­per oza­re­no. „Zgo­dan de~­ko, zar ne?“
„Va­i­sti­nu“, re­~e Xejms. „Ho­}e{ li da ~u­je{ ne­{to iz je­van­
|e­qa?“
„Ne­}u, hva­la ti, Xej­mse“, re­~e Ku­per. „Kre­nu­li smo da ku­pi­
mo ro­|en­dan­ski po­klon maj­ci ovog mla­dog go­spo­di­na.“
„Pa, ne­}u da vas za­dr­`a­vam“, re­~e sta­rac.
Ka­ko je Ku­per po­seg­nuo za svo­jim nov­~a­ni­kom, Alek­san­dar
re­~e: „Ta­ta, ne­moj.“
„[ta?“
„Ne daj mu pa­re“, re­~e de­~ak.
„Za­{to?“
Alek­san­dar ne pro­go­vo­ri. Vr­teo je gla­vom, ne­go­du­ju­}i, i gle­
dao ~as u Xej­msa, ~as u oca. Ustuk­nuo je s tro­to­a­ra, is­pu­}iv­{i
do­wu usnu, dok su mu se ze­ni­ce {i­ri­le i vla­`i­le.
„Iz­vo­li, Xejms“, re­~e Ku­per, pra­te­}i po­gle­dom si­na, ko­ji se
uda­qio niz uli­cu i sa­krio u ula­zu pro­dav­ni­ce ala­ta. Pru­`io je
star­cu pet do­la­ra.
„Bog te bla­go­slo­vio“, re­~e Xejms. „I hva­qen Isus.“ Sta­vio je
no­vac u xep, a po­tom je spo­jio ru­ke is­pred gru­di, spu­stio se na ko­
le­na, i po­~eo da se mo­li.
„Zbo­gom, Xej­mse“, re­~e Ku­per. Xejms klim­nu za­tvo­re­nih o~i­
ju. Ku­per po­tr­~a niz uli­cu da stig­ne si­na.
Na­kon {to se is­pla­kao, Alek­san­dar pri­zna­de ocu da je bio
upla­{en – upla­{en da }e on do­ve­sti tog pr­qa­vog ~o­ve­ka u ku­}u,
kao {to je u~i­nio i sa cr­ve­no­ko­sim mom­kom, i da }e mu do­zvo­li­ti
da osta­ne, u po­dru­mu ili u re­zer­vnoj so­bi.
„Ne bih to u~i­nio“, re­~e Ku­per. „Za­i­sta. Ne bih to u~i­nio.“
„Zar ne bi?“ upi­ta we­go­va `e­na, te no­}i, u kre­ve­tu. „Zar ne
bi? Mi­slim da bi.“
„Ne. Ne u ku­}u. Ne po­no­vo.“
Ali bio je op­tu­`en, pa je ustao, i upu­tio se, niz hod­nik, do
so­be svog si­na. Ku­}a je bi­la wi­ho­va, ni­~i­ja dru­go; we­go­vi ko­ra­ci
bi­li su je­di­no {to se ~u­lo. U Alek­san­dro­voj so­bi, pod pri­gu­{e­
nim sve­tlom no}­ne lam­pe, Ku­per ugle­da si­no­vqe­ve mo­de­le avi­o­na
i po­ste­re we­go­vih bej­zbol he­ro­ja, ali gle­da­ju­}i po so­bi imao je
uti­sak da ne­{to ne­do­sta­je. Ka­si­ca pra­si­ca, pu­na nov­~i­}a, bi­la
je ne­sta­la.
Upla­{io se mog da­va­wa mi­lo­sti­we, po­mi­sli Ku­per za­vi­ru­
ju­}i is­pod kre­ve­ta, gde ugle­da ka­si­cu pra­si­cu, od­mah do Alek­san­
dro­ve omi­qe­ne lop­te.
Ku­per se vra­ti u po­ste­qu. „Sa­krio je svoj no­vac od me­ne“, re­~e.
„Oni to ra­de, zna{“, re­~e Kri­stin. „I na­sta­vqa­ju to da ra­
de.“
„Ne mo­`e{ da spa­va{“, re­~e Ku­per, do­dir­nuv­{i su­pru­gu.
„Ne“, re­~e ona. „Ali u re­du je.“
„Ne mo­gu da ti pri­~am o ra­ju“, re­~e joj Ku­per. „Is­pri­~ao sam
ti sve pri­~e ko­je znam.“
143
„Pa {ta on­da ho­}e{?“, upi­ta ona.
On spu­sti svo­je ru­ke na we­ne.
„Pri­hva­ti me“, re­~e on.
„Oh, Ku­pe­ru“, re­~e ona. „Na ko­ji na­~in, ovo­ga pu­ta? Na ko­ji
na­~in?“
Ume­sto od­go­vo­ra, on se okre­nu pre­ma woj, i, naj­ti­{e {to je
mo­gao, da ne bi pro­bu­dio wi­ho­vog si­na u su­sed­noj so­bi, uze je u za­
gr­qaj, i za­dr­`a je ta­ko.
^ARLS BAK­STER (Char­les Bax­ter, 1947) – ame­ri~­ki pro­zni pi­
sac i pe­snik. Pre­da­je kre­a­tiv­no pi­sa­we na Uni­ver­zi­te­tu u Mi­ne­so­ti.
Autor vi­{e ro­ma­na, pe­sni~­kih kwi­ga i zbir­ki pri­~a. Pre­ma we­go­
vom ro­ma­nu „Pra­znik qu­ba­vi“ (Fe­ast of lo­ve) Ro­bert Ben­ton je sni­mio
film sa Mor­ga­nom Fri­me­nom u glav­noj ulo­zi (2007).
K. \.
144
Kristijan Morgen{tern
PESME
Preveo s nema~kog Bojan Beli}
Uzdah
Klizao se uzdah no}nim ledom veselo
sred qubavnih i radosnih sawa.
Pokraj gradskog zida u sne`nosti beloj
zidina gradskih sija{e zdawa.
U mislima mu devojka jedna
i u`aren ostade sred mesta.
Otopi se pod wim staza ledna –
on potonu – i zanavek nesta.
Bre@uqak
Kako bre`uqak ~udesno stoji,
sasvim se uz srce sunca savi,
vetar se bujnim krilima svojim
vrhom gore pru`io u travi.
Protkaju ga {areni leptiri,
peva vazduh o p~elama vrednim,
a iz topline zemqe se {iri
podatni miris medni.
Ve^e
Tamnom somotskom cipelom
kroz umorni kraj gazi ve~e,
a mantil vijori smelo
i dreme` mu s ruke te~e.
I svojim tihim bakqama
upali sve}e zvezdane.
Miruj, srce! Ne mo`e tama
nijednu tugu da kane.
145
Kijavica
Na terasi ~u~nu kijavica,
gledaju}i svojih `rtvi lica
– i obru{i se s groznim besom tim
ba{ na ~oveka po imenu [rim.
Pol [rim „p}iha!“ odgovori smesta,
tek mu nazeb s ponedeqkom presta.
Detli]
Detli}u, snaga je tvoja preka!
Zvoni dubom praznog bora jeka
tvog kqucawa. Bilo bi mi lako,
da kroz qude ja prodirem tako.
Sablast
Ima jedna sablast,
`dere xepne maramice;
i prati te
na tvom putovawu,
`dere ti iz kofera,
iz kreveta,
sa no}nog sto~i}a,
kao ptica
iz ruke,
mnogo puta,
ne sve, ne odjednom.
Sa osamnaest marama,
ti, gordi kormilar,
putuje{ tamo
na more tu|ine,
sa osam do sedam
okre}e{ nazad,
~emer doma}ice.
Septembarski dan
146
To je jesewa bistrina `alno slatka,
{to te osloba|a, ali te i ste`e;
kad kristalna odora istine satka
niz brda i {ume duha tkawe sve`e.
To je jesewa bistrina `alno slatka.
Dve paralele
Po{le su dve paralele
u beskraj da se pru}e,
dve uspravne du{e smele
iz postojane ku}e.
Htele su biti zajedno
do samog groba bajnog:
to be{e jedino vredno
ponos i mesto tajno.
Deset svetlosnih godina
tekla su putovawa,
al’ samotnost ih je wina
od zemnog sklonila znawa.
Da l’ jo{ behu paralele?
To ni same nisu znale –
ve~nim svetlom du{e smele
zajedno su proticale.
I svetlost je kroz wih sjala,
kad postade jedno s wima;
ve~nost ih je progutala
poput bra}e serafima.
Ti si moje kopno
Kô kopno postoji{,
ja sam tvoja plima,
da omorim te patim;
ti si zaliv kojim
moja krv put ima
da se ve~no vrati.
Pokraj tebe stalo,
nosi moje ogledalo
hiqadu zvezda sjaj;
ne~ujno je dato
tvoje {koqke zlato
za moj morski kraj.
147
To be[e takav prepodnevni ^as
To be{e takav prepodnevni ~as,
da se pesma riba mogla ~uti,
bez vala da treskom ga pomuti,
miri{e vazduh, ne ~uje se glas.
Jedino ribe ne~ujno seku
to jedro ti{ine prostrane,
pesme mudrih miliona teku
pod sun~anim ogledalom zbrane.
Sre]a je kao miris cvetni
Sre}a je kao miris cvetni,
koji pokraj tebe mine…
Mra~nu neman sluti{,
kojoj nijedna re~ ne slu`i –
otvara{ o~i,
zabacuje{ glavu –
i, ah!
kraj tebe je.
Ovde u gaju le@ati s tobom
Ovde u gaju le`ati s tobom,
na posteqi mahovine, vetrom ovijen,
u {apatu, u `uborewu,
tihe drage re~i pome{ati,
i jo{ ~e{}e }utawu
poqupce duge pridru`iti,
neprekidno – nezasito,
davati ih, primati ih,
jedan u drugom rastakati,
od vremena i sveta zaboravqene.
Ovde u gaju le`ati s tobom,
na posteqi mahovine, vetrom ovijen.
Nebo i zemqa
No}ni hrt je kao dete plakô,
dok mu se ki{a slivala dlakom.
148
Za `enom mladog meseca peni,
ona be`i telom izvijenim.
Ispod se pru`a tamnog mesta mrak,
nasuprot poqa lugarov korak.
Novi sneg
Po paperju pahuqa razigranih
tajni trag cipele prvi put gaze,
i taj puteqak isko{eni, rani,
po sne`nom poqu devi~anske staze –
Detiwe dra`i taj po~etak ima,
kad ti {uma pro`ubori ~elom
il’ kada gle~er blistavim zracima
govori du{i u pozdravu vrelom.
Oluja u oktobru
Red stabala zawihanih
usred ve~erweg ruja –
pred purpurnom smr}u zbrani
sni `ivotnih oluja –
Svuda `amor li{}a pada –
u vrtlogu gomila –
i jeza se no}nog hlada
sva u `ubor slila.
Ne!
Vrvi li jek oluje?
Crvi} li podvriskuje?
Da l’ zove
huk sove
sa kule ove?
Ne!
To konop ve{ala stoji
koji
je kraja debelog,
je~i pritom
kô kopito
kad vu~e telo kquse neko
jer bi htelo na}i vrelo
({to je mo`da podaleko).
149
KRI­STI­JAN MOR­GEN­[TERN je ro­|en 1871. u Min­he­nu. Kra­}e
vre­me ra­dio je kao no­vi­nar, da bi ve­}i deo `i­vo­ta pro­veo u pu­to­va­
wi­ma po Ne­ma~­koj, [vaj­car­skoj i Ita­li­ji, me­wa­ju­}i kli­mu ka­ko bi
po­boq­{ao zdrav­stve­no sta­we. Ob­ja­vqi­vao je pe­sme, ali je we­go­va po­
e­zi­ja za `i­vo­ta bi­la sla­bo pri­me­}e­na. Pre­mi­nuo je od tu­ber­ku­lo­ze
1914. Ve­ro­vat­no je je­di­ni ne­ma~­ki pe­snik XX ve­ka ~i­je pe­sni­{tvo s
jed­na­kim uspe­hom ob­u­hva­ta lir­ske, po­stro­man­ti­~ar­ske mo­ti­ve, ele­
men­te sa­ti­re, po­et­ske igre ap­sur­da i fan­ta­sti~­nog, hu­mor, ka­lam­bur­
sku, vir­tu­o­znu ver­si­fi­ka­ci­ju, ali i tra­di­ci­o­nal­no na­sle­|e ne­ma~­
kog sti­ha. De­la: „In Phan­ta’s Schloß“, „Auf vi­e­len We­gen“, „Ich und die
Welt“, „Ich und Du“, „Wir fan­den einen Pfad“
Bojan Beli}
150
Got­frid Ben
PU­TO­VA­WE
Pre­ve­la s ne­ma~­kog Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca
Re­ne ni­je `e­leo da pu­tu­je u An­tver­pen, ali ka­ko dru­ga­~i­je
da iz­beg­ne is­cr­pqi­va­we? Ni­je mo­gao da stig­ne do po­dne­va. Mo­rao
ih je oba­ve­sti­ti da ne mo­`e sti­}i da­nas u pod­ne za­to {to pu­tu­je
u An­tver­pen. U An­tver­pen, po­mi­slio bi ne­ko? Po­sma­tra­we? Sni­
ma­we? Ras­pre­da­we? To mu se ~i­ni­lo ne­pri­hva­tqi­vim. Ciq mu je
bio da obo­ga­ti i na­do­gra­di svo­ju du­{ev­nost.
I sad je za­mi­{qao ka­ko se­di u vo­zu i iz­ne­na­da po­mi­sli na to
da oni u tom tre­nut­ku za sto­lom raz­go­va­ra­ju o we­mu, o to­me da je
ot­pu­to­vao; ~ak i da to sa­mo spo­me­nu, kao od­go­vor na ne­ko uz­gred
po­sta­vqe­no pi­ta­we, ma­kar sa­mo da po­ku­{a­va da us­po­sta­vi ve­ze s
tim gra­dom, sa sred­wim ve­kom i s ke­jom na re­ci [el­di.
Ose­}ao se do­tu­~e­no, znoj se sli­vao s we­ga. Dok je gle­dao u neo­
d­re­|e­ne i jo{ uvek ne­pred­vi­|e­ne, u sva­kom slu­~a­ju, jo{ uvek ne­
znat­ne i jad­ne do­ga­|a­je ko­ji ga ~e­ka­ju u `i­vo­tu, spo­pao ga je ose­}aj
da skre­}e sa `i­vot­nog pu­ta jed­nog go­spo­di­na.
Ose­}aj spu­ta­no­sti i sla­bo­sti ob­ru­{io se na we­ga po­put pro­
lo­ma obla­ka. Jer ko mu ga­ran­tu­je da }e uop­{te mo­}i da is­pri­~a
ne­{to o tom pu­to­va­wu, da }e za­i­sta po­ne­ti ne­{to sa so­bom, da }e
o`i­ve­ti, da }e se u we­mu od­i­gra­ti ne­{to na­lik do­`i­vqa­ju?
Ve­li­ke ne­pri­jat­no­sti, kao voz, ose­}a­we sta­lo­`e­no­sti pre­ma
ne­kom go­spo­di­nu, iz­la­zak sa sta­ni­ce za do­la­ske, usme­re­no kre­ta­we
pre­ma ci­qu, pre­ma od­re­|e­nom me­stu; sve to je mo­glo da se od­i­gra sa­
mo u taj­no­sti, da se pod­ne­se u se­bi, bez ute­he, du­bo­ko unu­tra.
Ka­ko mu je uop­{te pa­la na um za­mi­sao da na­pu­sti sve ono {to
mu je is­pu­wa­va­lo da­ne? Da li je bi­lo lu­do sme­lo iza­}i iz ka­lu­pa
ko­ji ga je no­sio? Da li je ve­ro­vao u to da se mo­`e pro­{i­ri­ti, da li
je pr­ko­sno iza­zi­vao slom tog ka­lu­pa?
Ne, re­kao je sam se­bi, ne. Mo­gu da se za­ku­nem u to: ne. Ma­da, on­
da ka­da sam iza­{ao s po­sla, po­no­vo mi­ri­sao na qu­bi­~i­ce, na­pu­
de­ri­san, pri­{la mi je de­voj­ka be­lih gru­di, ni­je se ~i­ni­lo is­kqu­
~e­nim da }e je on otvo­ri­ti. ^i­ni­lo se da je mo­gu­}e da se is­tak­ne i
da bu­de deo stru­ja­wa. Oba­la se po­me­ri­la u no­vu oblast mo­gu}­no­
151
152
sti o ko­ju su uda­ra­le pla­ve gru­di mo­ra. Ali sa­mo zbog po­mi­re­wa
i}i }u da je­dem.
In­di­vi­due je pre­po­znao po wi­ho­vom kla­wa­wu na vra­ti­ma. Ko
je to bio? Se­deo je mir­no. Ve­li­ka go­spo­da su ho­da­la po­la­ko.
Sad je go­spo­din Jan­sen pri­~ao o po­seb­no­sti­ma ne­kog trop­skog
vo­}a ko­je ima je­zgro ve­li­~i­ne ja­je­ta. Me­so se je­de ka­{i­kom, iz­
gle­da po­put `e­lea. Ne­ki su sma­tra­li da ima ukus ora­ha. Na­su­
prot to­me, on je uvek sma­trao da ima ukus ja­je­ta. Je­de se po­so­qe­no
i za­bi­be­re­no. Re~ je o uku­snom vo­}u. Jeo je po 3-4 ko­ma­da dnev­no i
ni­ka­da ni­je pri­me­tio ne­ku ozbiq­nu {te­tu od to­ga.
Go­spo­din Ker­ner je sma­trao da je to iz­van­red­no. Po­so­qe­no i
za­bi­be­re­no vo­}e? To mu se ~i­ni­lo neo­bi~­nim, i za­u­zeo je stav.
Ako we­mu ima ukus ja­je­ta, pri­me­tio je go­spo­din Mau, to uka­zu­je
na su­bjek­tiv­nost su­da, {to je po­ma­lo zvu­~a­lo kao od­ba­ci­va­we, kao
da on li~­no ne vi­di ni­{ta ne­pre­mo­sti­vo u to­me. Osim to­ga, ni­je to
ba{ ta­ko neo­bi~­no, vra­tio se go­spo­din Ofen­berg na pi­ta­we uobi­
~a­je­nog, jer, na pri­mer, i pa­ra­dajz je vo­}e, zar ne? Ka­ko je sa­mo bi­
lo sa­vr­{e­no kad je go­spo­din Kric­ler mo­rao da po­me­ne jed­nog svog
ro­|a­ka ko­ji je i u svo­joj se­dam­de­se­toj jeo di­we sa sen­fom, i to ~ak u
ve­~er­wim sa­ti­ma, iako se to ta­da ni­po­{to ne pre­po­ru­~u­je?
Sve u sve­mu: Da li je to za­i­sta bi­la ta­ko neo­bi~­na po­ja­va, ta­
ko­re­}i do­ga­|aj, po­go­dan da pri­vu­~e pa­`wu {i­rih kru­go­va, bi­lo
za­to {to bi u svo­jim uop­{ta­va­wi­ma mo­gao do­ve­sti do sum­wi­vih
po­sle­di­ca, ili za­to {to je kao do­`i­vqaj iz po­seb­ne trop­ske at­
mos­fe­re po­go­dan pod­sti­caj na raz­mi­{qa­we?
Kad je do­{lo do­tle, Re­ne je po­~eo da drh­ti, gu­{io se nad ta­
wi­rom i s mu­kom jeo me­so.
Da ni­je mo­`da ipak mi­slio na ba­na­nu, in­si­strao je go­spo­din
Ker­ner, to me­ko, po­ma­lo rahlo i du­gu­qa­sto vo­}e?
Ba­na­nu, us­pro­ti­vio se go­spo­din Jan­sen? On, po­zna­va­lac Kon­
ga? Du­go­go­di­{wi put­nik po Mo­a­ban­gi? Ne, to je za­i­sta sme­{no! On
je iza­{ao da­le­ko van tog kru­ga. Ka­kva su im to po­re­|e­wa? Ja­go­da
ili orah, mo­`da tu i ta­mo ke­sten, ne­{to ju­`ni­je. Ali on, slu­`be­
ni pred­stav­nik u Hu­le­ma­kon­gu, ko­ji je do­{ao iz xun­gli Xam­ba?
Sa­da ili ni­ka­da, uspon ili pro­past, ose­}ao je Re­ne, i: za­i­sta
ni­ka­da ni­je pri­me­tio ne­ku ozbiq­nu {te­tu? kon­tro­li­sa­nim gla­
som je na­pi­pao put u us­ta­la­sa­la ose­}a­wa, za­mi­{qa­ju­}i sli­ku za­
pre­pa­{}e­wa i sum­we stru~­wa­ka: Sta­jao je pred ni­{ta­vi­lom; Da
li }e od­go­vor sti­}i?
Ali na kra­ju kra­je­va, zar ni­je on se­deo na toj dr­ve­noj sto­li­
ci, okru­`en `a­mo­rom zna­wa o opa­sno­sti­ma trop­skog vo­}a, kao
da pro­mi­{qa i po­re­di po­dat­ke i pri­~e o sli~­nim do­`i­vqa­ji­ma,
on – }u­tqi­vi is­tra­`i­va~, le­kar {krt na re­~i­ma zbog pri­ro­de
svog po­sla i svo­je na­ra­vi? Je­dva pri­met­no, kroz spu­{te­ne kap­ke,
po­di­gao je po­gled s me­sa i ob­uh
­ va­tio sve re­dom, po­la­ko se raz­
ve­driv­{i. Ne bi se to jo{ uvek mo­glo na­zva­ti na­dom, ve} la­kim
po­kre­tom va­zdu­ha. A on­da je sti­gla i po­tvr­da: ne­ko­li­ko go­spo­de
je sma­tra­lo da je ta ~i­we­ni­ca u stva­ri od zna­~a­ja za ukla­wa­we
na­sta­le sum­we. I sum­we vi­{e ni­je bi­lo: ne­ko­li­ci­na wih je kim­
nu­la gla­vom `va­}u­}i.
Uz­vik ra­do­sti se vi­nuo unu­tar we­ga, pe­sma tri­jum­fa. Od­jek­
nuo je od­go­vor kao do­kaz za sum­wi­~av­ce, i to upu­}en we­mu. Ukqu­
~i­va­we je us­pe­lo, na­stu­pi­lo je vred­no­va­we; jeo je me­so, do­bro po­
zna­to je­lo; iz­ja­ve su se na­do­ve­zi­va­le na we­ga, po­stao je deo oku­
pqa­wa pod svo­dom ve­li­ke ra­do­sti; ~ak je i do­go­vor za po­pod­ne na
tre­nu­tak bez po­tre­sa sev­nuo kroz we­go­vo sr­ce.
Mu­{kar­ci su mir­no se­de­li. Re­ne je u pot­pu­no­sti u`i­vao u
tri­jum­fu. Za we­ga je bio ve­li­ki do­`i­vqaj to {to su mu se svi
za sto­lom obra­}a­li sa go­spo­di­ne, {to kao go­spo­din na­kon obro­ka
ni­je pre­zreo ma­lo ra­ki­je i pri­hva­ta je uz skrom­nu {a­lu, ohra­
bru­ju­}i dru­ge, ali i od­lu~­no od­bi­ja sva­ko pre­te­ra­no u`i­va­we u
al­ko­ho­lu, {i­re­}i iz­ve­snu at­mos­fe­ru pri­jat­no­sti. Osta­vqao je
uti­sak ~e­sti­to­sti i jed­no­stav­nog za­la­ga­wa za sop­stve­no ube­|e­we;
ali kao da bi mo­gao da pri­hva­ti i dru­ga­~i­ji stav: ima ne­~eg isti­
ni­tog u to­me. Ose­}ao je da su mu cr­te li­ca urav­no­te­`e­ne; hlad­na
smi­re­nost, ~ak ne­po­ko­le­bqi­vost na we­go­vom li­cu po­mo­gla mu je u
po­be­di; i to je no­sio sve do vra­ta ko­ja je za­tvo­rio za so­bom.
Po­put sen­ke je pro­la­zio hod­ni­kom, po­no­vo sa ose­}a­wem kao
da ura­wa u san i osta­vqa vr­tlog iz­nad se­be, za­vr­{a­va s ne­ga­tiv­
no­{}u, po­tvr­|en sa­mo kao pro­sek. Dve pro­sti­tut­ke su bri­sa­le
hod­nik, pri­me­ti­le su ga iz­da­le­ka, ali su se pre­tva­ra­le da su za­
u­ze­te po­slom dok god je bio u bli­zi­ni. Tek sad im se u o~i­ma iz­
ne­na­da po­ja­vio po­gled pre­po­zna­va­wa, ~ed­nost i pre­po­zna­va­we iz
zre­lo­sti kr­vi.
Ali, po­mi­slio je Re­ne, po­zna­jem ja vas `i­vo­ti­we, vi­{e od 300
na­gih sva­ko ju­tro! ali ka­ko sa­mo ube­dqi­vo glu­mi­te qu­bav! Po­
zna­vao sam jed­nu ko­ja je za dva­de­set pet mu­{ka­ra­ca pred­sta­vqa­la
za­nos, je­zu i le­to oko ko­jeg su oni cve­ta­li. Ona je iz­gra­di­la taj
ka­lup, i to se za­i­sta de­{a­va­lo. Tra­`i­}u i ja ne­ki ka­lup i na­pu­
sti­}u se­be, ulan­~a­ne bre­`uq­ke stvar­no­sti, o taj pej­za` ko­ji ~i­ne
sa­mo stva­ri!
Iza­{ao je iz ku­}e. Sve­tle ave­ni­je su bi­le tu, sve­tlo pu­no za­
ne­se­no­sti, lo­vo­ri­ke u cva­tu. Bi­lo je to pred­gra­|e; si­ro­ma­{ni iz
po­dru­ma, bo­ga­qi i gro­bo­vi, to­li­ko to­ga bez osme­ha. Ali Re­ne je
mi­slio, sva­ki ~o­vek ko­jeg sret­nem je jo{ jed­na olu­ja ko­ja pre­ti
we­go­voj sre­}i. Ne­gde je mo­je te­{ko, neo­d­go­di­vo is­cr­pqi­va­we.
I{ao je po­la­ko, pro­bi­jao se. Ve} me­se­ci­ma se ni­je za­te­kao na
uli­ci u to vre­me. Pa­`qi­vo je iz­li­sta­vao ono {to mu je i{lo u
153
154
su­sret, is­pi­pa­va­ju­}i po­gle­dom is­pod ka­pa­ka ko­ji su se ve} skla­
pa­li od umo­ra.
Tre­ba pri­hva­ti­ti, vik­nuo je se­bi, us­po­sta­vi­ti red ili pre­}i pre­ko sve­ga is­pi­ti­va~­kim po­gle­dom. Iz pri­li­va stva­ri, `a­mo­
ra zvu­ko­va tre­ba stvo­ri­ti mir­nu po­vr­{i­nu za stru­ja­we sve­tlo­sti,
se­be.
I{ao je kroz ne­po­znat kraj, ali ipak je mo­gao da na­i­|e ne­ki
po­zna­nik i upi­ta ga oda­kle i ku­da ide. I ma­da je u sva­ko do­ba za to
imao ne­kog pa­ci­jen­ta pri ru­ci, to se ipak ni­je de­si­lo, i u`a­sa­vao
se od do­`i­vqa­ja pred so­bom: da ni iz ­~e­ga stu­pi u pi­ta­we, uto­ne u
na­gon, ne­mo­}an da se ve­`e, a ipak ra­~u­na­ju­}i na odr­`a­we.
Sti­dqi­vo je po­gle­dao oko se­be; ku­}a i dr­vo su sta­ja­li po­dru­
gqi­vo; po­ni­zno je po­`u­rio po­red wih. Ku­}a, re­kao je sle­de­}oj
zgra­di, ku­}a, onoj po­sle we; dr­vo, svim li­pa­ma na pu­tu. Ra­di se sa­
mo o po­sre­do­va­wu, po­je­di­ne stva­ri su osta­ja­le ne­dir­nu­te; ko je on
da uzme ne­{to ili da pre­vi­di ili stvo­ri, bu­ne­}i se? Sa­mo da ma­lo
ko­ra­~a po sun­cu, ni­je `e­leo ni­{ta vi­{e od to­ga; da mu bu­de to­plo,
i ne­bo je bi­lo pla­vo; bez kra­ja, maj­~in­ski i ne­`no u pro­la­zu.
Jo{ se ni­je bio uda­qio od bol­ni­ce, a ve} ga je spo­pa­la mu­ka.
Ku­da je no­sio se­be, mo­`da u sve­mir? Da li je bio sa­war ko­ji me­ko
lu­ta po pa­di­ni, ili pa­stir na bre­`uq­ci­ma? Da li je mo­`da on
pri­{ao maj­skom ke­ste­nu, ku­ca­ju­}i po gra­ni no­`em od ro­ga dok u
so­ku sa gra­ne ne kli­zne ko­ra i ne po­sta­ne iz­du­bqe­na fru­la? Pe­sme, da li ih je imao? Da li je mo­`da bio slo­bod­wak ko­ji je­dri a
svu­da oko we­ga je ze­mqa, onaj ko­ji ga­si po­gle­dom? O, ipak je oti­
{ao pre­da­le­ko! Ve} je po­red uli­ce le­lu­ja­lo po­qe, pod `u­tim olu­
ja­ma umr­qa­nog ne­ba, i jed­na ko­la su se za­u­sta­vi­la na ru­bu gra­da.
Na­zad! re­kli su, jer ta­las bez­o­bli~­no­sti se pri­bli­`a­vao, a be­zo­
bal­nost je le­`a­la oslu­{ku­ju­}i.
Sad ga je uli­ca po­no­vo pri­mi­la, pra­vo i pod ni­skim sve­tlom.
I{la je ozbiq­na od vra­ta do vra­ta, oko no­gu gla­sni­ce; iz ku­hi­we
u po­dru­mu su pre­ko we pro­ve­ja­va­li mi­ris hra­ne i neo­p­hod­no­sti;
go­spo­din je is­pred ogle­da­la pa­`qi­vo ~e­{qao bra­du; ko­rak je od­
zva­wao po me­ta­lu, op­{te do­bro se bri­nu­lo za od­vod­wa­va­we; re­
{et­ki­ca se na­la­zi­la na zi­du, zi­mi ni­je bi­lo mra­za, i na we­go­vo
me­sto su do­{li ko­pa­we i ok­no?
Ka­ko je uli­ca usa­mqe­na, mi­slio je Re­ne, ta­ko jed­no­zna~­no
fik­si­ra­na i raz­voj­no-isto­rij­ski je­dva pro­mi­{qe­na; ali je le­po
i si­gur­no pe­{a­~i­ti ovu­da, uli­va se ta­ko bli­zu te­la i u stva­ri se
vi­{e ne mo­`e ni ho­da­ti, ve} sa­mo sa­wa­ti na le­|i­ma we­ne svr­he.
Kr­znom i ko­vr­xi­ca­ma da­me su is­ti­ca­le svoj pol. Pro­cvat,
za­pqu­ski­va­we, jor­go­va­ni sti­da od so­mo­ta i tra­ke pre­ko be­da­ra.
Re­nea je okre­pqi­va­la ure­|e­nost so­mot­skog ka­pu­ta, ne­mir­no uspe­
{no pod­re­|i­va­we ma­te­ri­je poj­mu skri­va­wa; tri­jumf je do­{ao na­
su­prot ci­qa­nom, ka­uz­ al­no vo­|e­nom de­lo­va­wu. Ali – i iz­ne­na­da je
vi­deo `e­nu na­gu – ne ova; to mo­ra bi­ti ne­ka otre­`we­na, ne­ka ko­ja
se mo­`e jo{ jed­nom sa­vi­ti.
On­da mu je pri­{ao je­dan go­spo­din, i ha ha, i le­po vre­me, o
ovo­me i ono­me, pro­{lost i bu­du}­nost, ne­ko vre­me u ka­te­go­ri­jal­
nom pro­sto­ru. Kad je oti­{ao, Re­ne se za­te­tu­rao. Svi su `i­ve­li s
te­`i­{tem na mer­di­ja­ni­ma iz­me­|u re­frak­to­ra i ba­ro­me­tra, on je
sa­mo ba­cao po­gle­de iz­nad stva­ri, pa­ra­li­san ~e­`wom vri­{tao je
za azi­mu­tom, za ja­snim lo­gi~­kim ~i­{}e­wem, za re~­ju ko­ja ga obu­­
zi­ma. On­da je po­stao sta­lo­`en ~o­vek oko ko­jeg pre­ko da­na go­re
pred­me­ti, a no­}u san, ~o­vek ko­ji smi­re­no sto­ji is­pred sta­ni­ce bez
ob­zi­ra na ze­mqu oko we­ga, uko­re­wen, neo­bo­riv?
Hteo je da pu­tu­je; ali sa­da su pru­ge si­ja­le pre­ko uli­ce, i po­
gled mu je ve} klo­nuo. Oh, da po­sto­ji ze­mqa, za­i­sta ze­le­na, sna­`no
ze­mqa­na, sre­br­no uda­qe­na, pre­ko ko­je bi po­gled le­teo kao kri­
lo, i gra­do­vi, ni­sko be­li, na oba­la­ma, i ku­ter, sme­|i, ko­ji ~o­vek
uzme, vo­li i za­bo­ra­vi.
Ili `i­vot oko to~­ki­}a jed­nog sa­ta; ru­ka oko lu­ko­vi­ce zum­bu­
la; ra­me ko­je vu­~e ri­bar­sku mre­`u, sre­br­nu, i wen ulov na oba­lu.
Ta­mo, kroz sve­tao ta­nak va­zduh do ko­jeg su do­se­za­li pu­poq­ci,
i is­pod pr­ve zve­zde, pro­{la je ne­ka `e­na i mi­ri­sa­la je pla­vo i
po­seg­nu­la je za Re­ne­ov
­ om lo­ba­wom i po­lo­`i­la ju je du­bo­ko u kri­
lo, na­me­{ta­ju­}i je, a iz­nad ~e­la mu je po­~i­va­la ra­na no}.
Re­ne je za­je­cao: ko ta­ko du­bo­ko kao ja pu­ca is­pod ma­te­ri­je, ko­
ga pred­me­ti ta­ko usu­`wa­va­ju po­ve­za­no­{}u kao me­ne, ali upra­vo
ova lu­ta­ju­}a vo­da, du­bo­ka, tam­na i bo­je qu­bi­~i­ce, iz otvo­ra jed­
nog pa­zu­ha – na me­ne pa­da pra­{i­na od dro­bqe­wa.
Iz­me­|u uli­ca te­~e no}, pre­ko be­log ka­me­wa se pla­vi, zgu­
{wa­va za­ne­se­nost; `bu­no­vi se ota­pa­ju, ka­ko sa­mo pro­la­ze!
Ki­{a je pa­la i oto­pi­la ka­lup. Sta­no­vi su sta­li pod mla­ku
vo­du, ceo grad je bio u pro­le}­nim obla­ci­ma. On je leb­deo iz­nad
we­ga, za­ne­sen, usa­mqen, s kru­nom od­ne­ku­da. Iz­ne­na­da je po­stao
go­spo­din sa ko­fe­rom ko­ji pu­tu­je ze­mqom, do­li­na­ma. Bre­`uq­ci
su se ve} za­ta­la­sa­li, bla­go po­{u­mqe­ni; a za wi­ma brat­ski i po­
qa­ne; po­mi­re­we je sti­glo.
Gle­dao je du` uli­ce i ot­krio ku­da.
U{ao je {u­{te­}i u ta­mu jed­nog bi­o­sko­pa, u ne­sve­snost par­te­
ra. Cr­ven­ka­sto sve­tlo se {i­ri­lo u {i­ro­kim va­za­ma sa ra­za­su­tim
cve­}em do pre­kri­ve­nih vi­se­}ih lam­pi. Bli­zak i to­pao zvuk vi­o­
li­na je do­pi­rao do za­o­bqe­no­sti we­go­vog mo­zga, stva­ra­ju­}i istin­
ski sla­dak ton. Ra­me se na­gi­wa­lo ka ra­me­nu, pre­da­ja; {a­pat, pri­
dru­`i­va­we; opi­pa­va­we, sre­}a. Je­dan go­spo­din mu je pri­{ao sa
`e­nom i de­te­tom, na­ba­cu­ju­}i mu po­znan­stvo, raz­vu­~e­ne usne i ra­
do­sni osmeh. Ali Re­ne ga vi­{e ni­je pre­po­zna­vao.
155
U{ao je u film, u gest ko­ji raz­dva­ja, u tu mit­sku si­lu.
Ve­lik pred mo­rem, na­vla­~io je oko se­be ka­put kao oblak, jak­
na mu je sta­ja­la u na­bo­ri­ma pred sjaj­nim ve­tro­vi­ma; uda­ra­la je
kroz va­zduh kao po `i­vo­ti­wi, i ka­ko li je sa­mo opi­je­nost hla­di­
la po­sled­weg od ple­me­na.
Ka­ko je uda­rao no­gom o pod, ka­ko je sna­`no na­duo ko­le­no.
Pe­peo je otro ru­kom, le­`er­no, ob­u­zet ve­li­kim stva­ri­ma ko­je su
~e­ka­le na we­ga iz pi­sma ko­je je do­neo sta­ri slu­ga na ~i­jim ko­le­
ni­ma se qu­qao pre­dak.
@e­ni na iz­vo­ru je ot­me­no pri­{ao sta­rac. Ka­ko je do­ji­qa
ustuk­nu­la, s kr­pom na gru­di­ma. Ka­ko mi­la dru­`be­ni­ca! Kao sr­na
iz­me­|u ju­na­ca! Ka­kvo vi­te­{ko lov­stvo! Ka­kva sre­br­na bra­da!
Re­ne je je­dva di­sao, oba­zri­vo, da to ne uni­{ti. Jer za­vr­{e­no
je, okon­~a­no.
Pre­ko ru­{e­vi­na bo­le­snog vre­me­na na­{li su se po­kret i duh,
bez po­sre­do­va­wa. Iz te dra­`i je ja­sno iz­je­dri­la ru­ka; sa sve­tla
ka be­dru, la­gan za­mah, od gra­ne na gra­nu.
Bu­ji­ca je {u­mi­la u se­bi. Ili ako ni­je bi­lo stru­ja­we, on­da ba­
ca­we ka­lu­pa, igra u kon­ci­ma, be­smi­sle­na i za­vr­{e­tak oko sva­kog
po­ru­ba.
Re­ne, tvo­re­vi­na, ja­san skup, u ras­pa­du, iz­gri­zen od pla­vih
uva­la, sve­tlo ko­je se sme­je pre­ko ka­pa­ka.
Stu­pio je na ave­ni­ju. Za­vr­{io je u ne­kom par­ku.
Smra­~i­lo se, pre­te­}i, obla~­no i je­zo­vi­to, po­no­vo taj ose­}aj da
to­ne u san, a da ga ne mi­mo­i­la­zi vr­to­gla­vi­ca, za­vr­{en ne­ga­tiv­no,
po­tvr­|en sa­mo kao pro­sek; ali jo{ je i{ao kroz pro­le­}e, i stva­
rao je se­be po­red sve­tlih ane­mo­na du` trav­wa­ka i na­slo­nio se na
stub sa sta­tu­om, mr­tva~­ki be­lom, ve~­no mer­mer­nom, s po­ne­kom na­
pu­kli­nom, pred ko­jom ju­`no mo­re ni­ka­da ne pro­la­zi.
156
GOT­FRID BEN (Gottfri­ed Benn) ro­|en je kao sin lu­te­ran­skog
sve­{te­ni­ka u ma­ju 1886. go­di­ne. Stu­di­rao je te­o­lo­gi­ju i fi­lo­zo­fi­
ju u Mar­bu­gu, a za­tim je pre­{ao na stu­di­je me­di­ci­ne u Ber­li­nu, da bi
ka­sni­je ra­dio kao voj­ni le­kar i kao pa­to­log i se­ro­log u ber­lin­skim
bol­ni­ca­ma. Ovo is­ku­stvo je uti­ca­lo na sa­dr­`i­nu we­go­ve pr­ve zbir­ke
pe­sa­ma pod na­slo­vom Mr­tva~­ni­ca (Mor­gue, 1912), u ko­joj je ra­di­kal­no
do­veo u pi­ta­we ta­da uobi­~a­je­no shva­ta­we po­e­zi­je i pri­ka­zao ba­nal­
nost qud­ske eg­zi­sten­ci­je i we­nog te­le­snog pro­pa­da­wa. Na­kon zbir­ke
pe­sa­ma Si­no­vi (Söhne,1913) ob­ja­vio je no­ve­le pod na­slo­vom Mo­zgo­vi
(Ge­hir­ne, 1916), na­sta­le to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta. Ov­de kroz pri­zmu
mi­sli mla­dog le­ka­ra Re­nea, ko­jem pre­ti lu­di­lo, Ben da­je sli­ku pro­
pa­da­wa sve­ta i ras­pa­da­wa ~o­ve­ko­vog Ja. Po­tom na­sta­je zbir­ka pe­sa­ma
Me­so (Fle­isch, 1917), u ko­joj Ben is­ka­zu­je svoj pre­zir pre­ma qu­di­ma
pro­i­za­{ao iz u`a­sa ra­ta ko­je je do­`i­veo. Ob­ja­vqi­va­wem sa­bra­nih
spi­sa iz 1922. go­di­ne, za­vr­{e­na je we­go­va eks­pre­si­on
­ i­sti~­ka fa­za.
U ka­sni­jim tek­sto­vi­ma Ben se ba­vio isto­rij­sko-fi­lo­zof­skom
kri­ti­kom vre­me­na, za­stu­pao je ni­hi­li­zam i sve vi­{e se an­ga­`o­vao za
na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­sti~­ku po­li­ti­ku. Raz­o­~a­rav­{i se u no­vu vlast, Ben
se po­no­vo okre­nuo po­e­zi­ji i me­di­ci­ni. U to vre­me su na­sta­le i we­go­ve
Sta­ti~­ne pe­sme, ob­ja­vqe­ne tek po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta (Sta­tische
Ge­dic­hte, 1948) u [vaj­car­skoj. Ova zbir­ka pe­sa­ma je Be­nu obez­be­di­
la sla­vu i iz­vr­{i­la ve­li­ki uti­caj na po­sle­rat­nu ne­ma~­ku li­ri­ku. U
auto­bi­og­ ra­fi­ji Dvo­stru­ki `i­vot (Dop­pel­le­ben, 1950) Ben je po­ku­{ao
da oprav­da svo­je za­la­ga­we za na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­zam. Sle­de­}e go­di­ne mu
je do­de­qe­na jed­na od naj­pre­sti­`ni­jih na­gra­da u Ne­ma~­koj, Na­gra­da Ge­
or­ga Bih­ne­ra, a za­tim su usle­di­le i dru­ge po­~a­sti, ko­je je do­bi­jao sve
do 1956. go­di­ne, ka­da je umro od ra­ka, u Ber­li­nu, u se­dam­de­se­toj go­di­ni
`i­vo­ta.
Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca
157
Pe­ter Bik­sel
^O­VEK S PAM­]E­WEM
Pre­ve­la s ne­ma~­kog Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca
158
Po­zna­vao sam jed­nog ~o­ve­ka ko­ji je znao na­pa­met ceo red vo­
`we, jer je­di­no su mu vo­zo­vi pri­~i­wa­va­li ra­dost, pa je sve vre­me
pro­vo­dio na `e­le­zni~­koj sta­ni­ci po­sma­tra­ju­}i vo­zo­ve ka­ko do­la­
ze i od­la­ze. Di­vio se va­go­ni­ma, sna­zi lo­ko­mo­ti­va, ve­li­~i­ni to~­
ko­va, di­vio se kon­duk­te­ri­ma ko­ji iska­~u i us­ka­~u u vo­zo­ve i {e­fu
`e­le­zni~­ke sta­ni­ce.
Po­zna­vao je sva­ki voz, znao je ta~­no oda­kle do­la­zi, ku­da ide,
ka­da }e sti­}i u ko­je me­sto i ko­ji dru­gi vo­zo­vi po­la­ze oda­tle i ka­da
}e oni sti­}i.
Znao je bro­je­ve vo­zo­va, znao je ko­jim da­ni­ma vo­ze, da li ima­ju
ko­la za ru­~a­va­we, da li su pla­ni­ra­ni pri­kqu~­ci ili ni­su. Znao je
ko­ji vo­zo­vi ima­ju po­{tan­ske va­go­ne i ko­li­ko ko­{ta kar­ta za Fra­
u­en­feld, Ol­ten, Ni­der­bip ili bi­lo gde dru­gde.
Ni­je i{ao u ka­fa­ne, ni­je i{ao u bi­o­skop, u {et­wu, ni­je imao
bi­cikl, ra­dio, te­le­vi­zor, ni­je ~i­tao no­vi­ne, kwi­ge, a i da je do­bi­
jao pi­sma, ni wih ne bi ~i­tao. Za to ni­je imao vre­me­na, jer je da­ne
pro­vo­dio na `e­le­zni~­koj sta­ni­ci, i sa­mo kad bi se pro­me­nio red
vo­`we, u ma­ju i ok­to­bru, bio bi od­su­tan ne­ko­li­ko ne­de­qa.
Ta­da bi se­deo kod ku­}e za sto­lom i u~io na­pa­met, ~i­tao bi no­vi
red vo­`we od pr­ve do po­sled­we stra­ni­ce, pam­tio bi iz­me­ne i ra­do­
vao se zbog wih.
Po­vre­me­no se de­{a­va­lo da ga upi­ta­ju za vre­me po­la­ska ne­kog
vo­za. Ta­da bi mu se li­ce oza­ri­lo i po­`e­leo bi da sa­zna ku­da se ta~­
no taj ne­ko upu­tio, i vi­{e ne bi pu­stio oso­bu ko­ja mu je po­sta­vi­la
pi­ta­we, ne bi se za­do­vo­qio sa­mo ti­me da ka­`e vre­me po­la­ska, ve}
bi od­mah na­veo i broj vo­za, broj va­go­na, mo­gu­}e pri­kqu~­ke, tra­ja­we
vo­`we – zbog ~e­ga bi ovaj pro­pu­stio voz; ob­ja­snio bi jo{ da se tim
vo­zom mo­`e sti­}i u Pa­riz, gde se mo­ra pre­se­sti i ka­da se sti­`e po
re­du vo­`we, i ni­je shva­tao da qu­de to ne za­ni­ma. Ka­da bi se ne­ko
okre­nuo i oti­{ao pre ne­go {to bi mu is­pri­~ao sve {to zna, na­qu­
tio bi se, pso­vao bi i vi­kao za wim: „Ne­ma­te poj­ma o vo­zo­vi­ma!“
On sâm ni­ka­da ni­je u{ao u ne­ki voz.
To ne bi ni ima­lo smi­sla, go­vo­rio bi, jer on una­pred zna ka­da
voz sti­`e.
„Sa­mo qu­di s lo­{im pam­}e­wem pu­tu­ju vo­zo­vi­ma“, go­vo­rio je,
„jer kad bi ima­li do­bro pam­}e­we, mo­gli bi da za­pam­te vre­me po­
la­ska i do­la­ska, kao i on, i ne bi mo­ra­li da pu­tu­ju da do­`i­ve to
vre­me.“
Po­ku­{a­vao sam da mu ob­ja­snim, re­kao bih mu: „Ali ima qu­
di ko­ji se ra­du­ju pu­to­va­wu, vo­le da pu­tu­ju vo­zom i da gle­da­ju kroz
pro­zor i vi­de ku­da pro­la­ze.“
Ta­da bi se na­qu­tio jer je mi­slio da mu se ru­gam, i re­kao bi:
„I to sto­ji u re­du vo­`we, pro­la­ze po­red Lu­ter­ba­ha i Daj­ti­ge­na,
Van­ge­na, Ni­der­bi­pa, En­sin­ge­na, Ober­buh­zi­te­na, Eger­kin­ge­na i
He­gen­dor­fa.“
„Mo­`da mo­ra­ju da pu­tu­ju vo­zom, jer `e­le da stig­nu ne­gde“, re­
kao bih.
„Ni to ne mo­`e da bu­de ta~­no“, od­vra­tio bi, „jer sko­ro svi se
jed­nom vra­te, a ima ~ak i onih ko­ji sva­ko ju­tro ov­de ula­ze u voz i
sva­ko ve­~e se vra­}a­ju – ima­ju ta­ko lo­{e pam­}e­we.“
I po­~eo bi da vre­|a qu­de na sta­ni­ci. Vi­kao bi za wi­ma: „Vi,
idi­o­ti, ne­ma­te ni­ka­kvo pam­}e­we.“ Vi­kao bi za wi­ma: „Pro­}i }e­​te po­red He­gen­dor­fa“, i mi­slio bi da im je ta­ko po­kva­rio za­do­
voq­stvo.
Vi­kao bi: „Glu­pa­ne, ve} ste ju­~e pu­to­va­li.“ I kad bi se qu­di
sa­mo sme­ja­li, po­~eo bi da ih vu­~e sa ste­pe­ni­{ta i mo­lio ih da ne
pu­tu­ju vo­zom.
„Mo­gu sve da vam ob­ja­snim“, vi­kao bi, „u 14 sa­ti i 27 mi­nu­
ta pro­la­zi­te po­red He­gen­dor­fa, znam ta~­no, i vi­de­}e­te, tro­{i­te
svoj no­vac ni na {ta, sve sto­ji u re­du vo­`we.“
Ve} je do­{lo do­tle da je hteo da tu­~e qu­de.
„Ko ne­}e da slu­{a, mo­ra da ose­ti“, vi­kao je.
Do­{lo je do­tle da ga je upra­va `e­le­zni­ce oba­ve­sti­la ka­ko }e
mu pri­stup na sta­ni­cu bi­ti za­bra­wen uko­li­ko se ne bu­de po­na­{ao
pri­stoj­no. I on se upla­{io, jer ni­je mo­gao da `i­vi bez `e­le­zni~­
ke sta­ni­ce, i vi­{e ni­je pro­go­va­rao ni re­~i, se­deo bi po ceo dan na
klu­pi, po­sma­trao vo­zo­ve ka­ko do­la­ze i od­la­ze, i sa­mo bi tu i ta­mo
pro­{a­pu­tao za se­be ne­ke bro­je­ve, i gle­dao je za qu­di­ma i ni­je mo­
gao da ih shva­ti.
Ov­de bi se pri­~a, u stva­ri, mo­gla i za­vr­{i­ti.
Me­|u­tim, na­kon mno­go go­di­na, na sta­ni­ci je otvo­ren bi­ro za
in­for­ma­ci­je. Ta­mo je iza {al­te­ra se­deo slu­`be­nik u uni­for­mi
i znao je od­go­vor na sva pi­ta­wa o vo­zo­vi­ma. ^o­vek s pam­}e­wem
ni­je ve­ro­vao u to i od­la­zio je ta­mo sva­kog da­na i po­sta­vqao ne­ko
ve­o­ma kom­pli­ko­va­no pi­ta­we ka­ko bi pro­ve­rio slu­`be­ni­ka.
159
Pi­tao bi: „Ko­ji je broj vo­za ko­ji ne­de­qom po let­wem re­du vo­
`we sti­`e u 16 sa­ti i 24 mi­nu­ta u Li­bek?“
Slu­`be­nik bi otvo­rio kwi­gu i na­veo mu broj.
Pi­tao je: „Ka­da sti­`em u Mo­skvu, ako odav­de kre­nem vo­zom u
6 sa­ti i 59 mi­nu­ta?“, a slu­`be­nik je re­kao: „Ne znam.“
On­da je ~o­vek tr­~ao kroz ce­lu sta­ni­cu, po­ska­ki­vao od ra­do­
sti i uz­vi­ki­vao: „Ne zna, ne zna.“
I oti­{ao je i bro­jao ste­pe­ni­ce na `e­le­zni~­koj sta­ni­ci i po­
hra­nio taj broj u svo­je pam­}e­we u ko­jem vi­{e ni­je bi­lo po­da­ta­ka
o vre­me­nu po­la­ska vo­zo­va.
Po­sle to­ga ga vi­{e ni­su vi­|a­li na sta­ni­ci.
Sad je i{ao od jed­ne do dru­ge ku­}e u gra­du i bro­jao ste­pe­ni­ce
i pam­tio wi­hov broj, pa je ta­ko znao bro­je­ve ko­ji ne sto­je ni u jed­
noj kwi­zi na sve­tu.
Ali kad je sa­znao ko­li­ko ima ste­pe­ni­ca u ce­lom gra­du, do­{ao
je na sta­ni­cu, oti­{ao na {al­ter, ku­pio kar­tu i pr­vi put u `i­vo­tu
se po­peo u voz, ka­ko bi ot­pu­to­vao u ne­ki dru­gi grad i ta­mo mo­gao
da bro­ji ste­pe­ni­ce, i pu­to­vao je da­qe da bi bro­jao ste­pe­ni­ce po
ce­lom sve­tu, ka­ko bi znao ne­{to {to ni­ko dru­gi ne zna i {to ni­
je­dan slu­`be­nik ne mo­`e pro­~i­ta­ti u kwi­ga­ma.
160
PE­TER BIK­SEL (Pe­ter Bic­hsel) ro­|en je 24. mar­ta 1935. go­di­ne u
Lu­cer­nu, u [vaj­car­skoj. Deo de­tiw­stva je pro­veo u Ol­te­nu, a {ko­lo­vao
se u Zo­lo­tur­nu, da bi do 1968. go­di­ne (i po­no­vo 1973. go­di­ne) ra­dio kao
u~i­teq. Kao ~lan So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je [vaj­car­ske bio je iz­me­
|u 1974. i 1981. go­di­ne li~­ni sa­vet­nik svog pri­ja­te­qa Vi­li­ja Ri­~ar­da
(Wil­li Ritschard), ta­da­{weg ~la­na {vaj­car­skog sa­ve­znog ve­}a. Sa pi­scem
Mak­som Fri­{em (Max Frisch) bio je bli­zak pri­ja­teq sve do we­go­ve smr­
ti, 1991. go­di­ne. Od 1985. go­di­ne je ~lan Aka­de­mi­je umet­no­sti u Ber­li­nu
i do­pi­sni ~lan Ne­ma~­ke aka­de­mi­je za je­zik i kwi­`ev­nost u Darm­{ta­tu.
Udo­vac je i otac dvo­je de­ce. @i­vi u Be­la­hu kod Zo­lo­tur­na.
Bik­sel pi­{e pri­po­vet­ke, ro­ma­ne, krat­ku pro­zu, go­vo­re, feq­to­ne
i no­vin­ske ko­lum­ne. Iako se oku­{ao i u li­ri­ci i ra­dio-dra­mi, Bik­
sel je pre sve­ga pri­po­ve­da~. Pro­sla­vio se 1964. go­di­ne zbir­kom krat­
kih pri­~a Go­spo­|a Blum u stva­ri `e­li da upo­zna mle­ka­ra (Eigen­tlich
möchte Frau Blum den Mil­chmann ken­nen­ler­nen). Gru­pa 47 ga je odu­
{e­vqe­no pri­hva­ti­la i 1965. go­di­ne mu do­de­li­la pre­sti­`nu kwi­`ev­
nu na­gra­du, pr­vu u ni­zu broj­nih pri­zna­wa. Go­di­ne 1969. po­ja­vi­la se
zbir­ka Pri­~e za de­cu (Kin­der­geschic­hten) – iz ko­je je pre­u­ze­ta i pri­~a
^o­vek s pam­}e­wem – a za­tim 15 go­di­na ovaj {vaj­car­ski pri­po­ve­da~ ni­
je ni­{ta ob­ja­vio. Tek se 1985. go­di­ne po­no­vo ogla­sio sa zbir­kom krat­
kih pri­~a pod na­slo­vom Orao mi­{ar (Der Bu­sant), a on­da je usle­di­
la i zbir­ka pri­~a Gra­du Pa­ri­zu (Zur Stadt Pa­ris, 1991). S ob­zi­rom na
to da je Bik­sel maj­stor krat­ke for­me, ne ~u­di {to ni we­go­vi ro­ma­ni
ni­su obim­ni. Na­pi­sao je Go­di­{wa do­ba (Die Ja­hres­ze­i­ten, 1967) i He­ru­
vim Ha­mer i He­ru­vim Ha­mer (Che­ru­bin Ham­mer und Che­ru­bin Ham­mer,
1999), „ro­man u for­mi pi­lu­le“ ko­ji sa­dr­`i „~e­ti­ri bi­o­gra­fi­je u for­
ma­tu {i­bi­ce“. U okvi­ru svo­jih frank­furt­skih pre­da­va­wa o po­et­ i­ci
pod na­slo­vom ^i­ta­lac. Pri­po­ve­da­we (Der Le­ser. Das Erzählen. Frank­
fur­ter Po­e­tik-Vor­le­sun­gen, 1982), Bik­sel je iz­lo­`io svo­ja raz­ma­tra­wa
o pro­ble­mi­ma pi­sa­wa i pri­po­ve­da­wa. Upra­vo pre­na­gla­{e­na sklo­nost
ka re­flek­si­ji spu­ta­va Bik­se­lo­vo stva­ra­la­{tvo, {to on pre­no­si i na
svo­je li­ko­ve – oni ~e­sto ni­su u sta­wu da do­no­se od­lu­ke, da `i­ve `i­vot
ili da ostva­ru­ju svo­je sno­ve.
Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca
161
Gabrijel Rozenstok
PESME
Prevela sa engleskog Gorjana Raji}
STRAH
Mi pla{imo jedno drugo
jer imamo mo} jedno nad drugim.
Moja je mo} da te raspla~em,
tvoja je mo} da me pretvori{
u bilo koju `ivotiwu
{to se odaziva
tvom snevawu.
Ogroman beli kit,
nadam se,
u neistra`enim dubinama.
ZE^EVI
Ze~evi {to se propiwu iznad dina,
to je sve,
ne sme{ se trzati.
Na{a obli~ja se rasta~u
jo{ jednom,
mi smo pesak, zvezde,
oseka plime.
Ze~evi u o{troj travi,
to je sve,
ne boj se.
MOM STAROM PRIJATEQU
TOMU GOGINU
162
Po{to veruje{ u sve
(a nema ni~ega)
ti ne veruje{ ni u {ta.
Po{to tako jako veruje{ u no},
dan te izneverava.
Po{to tako jako veruje{ u dan,
no} samo tebi pada.
Ali ne postoji dan,
niti no},
vreme je plivawe,
plivaj onda.
Plivaj!
Re~ne obale bole jer ih nema.
IME
Sreo sam Jevrejina
koji je tako ~esto mewao svoje ime
da vi{e ne zna ko je.
Ima te{ko}e u perionici.
Da li je danas Blumenfeld
ili Feld
ili Hari Blum
ili ko ve} do|avola `eli natrag wegovu ode}u?
Pod jednim imenom je poznat u Golf klubu
a pod drugim u sinagogi.
Nisam se raspitivao o wegovim sinovima
niti kako mu se zovu unuci,
ali dok smo se opra{tali,
osetih da sam se rukovao s gomilom.
TI SI
Ti si more,
a ja kit
koji i{~ezava
u tvom beskraju.
Ti si materica
u kojoj se okre}em
pevaju}i u tvoje purpurasto uho.
POHVALA
Godine provedene u potrazi za nasladom u Bogu
(onaj koji je oti{ao da tra`i belog kowa
ja{u}i na wemu!)
Kako to da nisam video,
nisam ~uo,
nisam osetio,
163
svuda –
sve je Wegovo,
sve je On.
AUTOPORTRET
Pomisli na onoga
koji poznaje
sve vrste vina,
ku{alac
kome je
dovoqan tek srk
a i wega ispqune –
tako i ja pu{tam sve {to znam,
sve {to jesam.
MOLITVA
Moja prva molitva,
otvarawe tajanstvene ru`e,
na{i `ivoti latice
dozivaju jedna drugu.
Moja prva molitva,
susret na{ih pogleda,
mirisnost poput duge
{to se pru`a iz ambisa.
KAKO JE JEDAN JEZUITA ILI
NEKO DRUGI OBJASNIO VE^NOST
Zamisli
da je svet sa~iwen
od bronze.
Svakih hiqadu godina
ovla{ ga dotakne
lastino krilo.
Tako }e svemir i biti uni{ten,
tako }e i po~eti ve~nost.
ONOME KOJI RUJE
164
\ubrologija je, kako ka`u,
nauka o sme}u,
zar ne?
Pretresi onda ove otpatke,
pregledaj pisma koja sam pocepao,
odbijene pozivnice,
praznu kutiju od cigara,
i ovu pesmu, tako|e,
pro~itaj je,
budi ekspert.
Siguran sam da nisi pro~itao moju posledwu kwigu
pa eno idi sko~i u korpu i vidi
mo`e{ li na}i ne{to
da se upotrebi protiv mene.
Tamo sam ostavio ~udesan orden,
namerno,
ali od toga ne o~ekujem previ{e.
BO@JE OKO
Da li Bog izmi~e
svim verama,
svim religijama?
Da li se skriva od nas?
Ili se suo~ava s nama –
hri{}anima, budistima,
hinduistima
ili skepticima?
Ili mo`da moramo odustati od Boga
i svih bo`jih imena
da bismo ga najzad na{li golog u ba{ti
kako zuri
u svoj vodeni odraz?
On se okre}e i netremice nas posmatra:
Svetlost je on,
Istina,
Tama,
Ve~iti Osvit.
MIGMARS1
Vidi{ li kako sam pocepan
bez zuba ili nokta,
samo odsevom tvog pogleda.
1 – Znakovni jezik; velška re~ za koju se smatra da je na neki na~in povezana sa nekromantijom.
(Nap. prev.)
165
Zanemeo u ~udu, gle,
u svojoj revnosti
{~epala si me za jezik.
Vidi{ li sad kakav sam ja glupak,
migmars je jedino {to imam
da sebe objasnim.
NAPU[TAJU]I AN GÚM
Ne mogu re}i
da na neki na~in to nije bila
sveta institucija,
orala je poqa re~i
sa onima
koji su poznavali
ma{ineriju, vremenske uslove, |ubriva
i sve ostalo {to ide uz tu struku –
mo`da previ{e dobro?
Kao {to bogovi be`e iz hramova
obasuti obredima,
umorni od liturgije
i vra}aju se tek kada je sve upropa{}eno.
POZIV
Pogledaj nekad
sebe
golog u ogledalu,
bez obzira koliko ti je godina,
kog si pola
ili rase.
Pravi oblike
ako tako `eli{
ili posmatraj,
ni~emu ne nalazi manu.
On/ona {to stvori svaku tetivu,
svaki zglob i svaki mi{i} i svaki tok potajne `eqe
tra`i u`itak u tvom prisustvu.
BIQKE U RESTORANU
166
Niko ni{ta ne pri~a
biqkama u restoranu.
One ne vide ni zrak sunca,
ne osete ni kap ki{e.
Neprestana muzika
sa piratske stanice
jedino je {to ih odr`ava.
Konobarice, pretovarene modifikovanom hranom,
ne obra}aju pa`wu.
Pa ipak, ponekad,
usred no}i,
ne~ujno li{}e pru`a se
prema Bogu.
SLOGOVI
Koliko je od mog irskog jezika
pohraweno u kompjuteru mozga
ili koliko je
unapred programirano?
Da li sam stekao drugi jezik
na Pavlovqev na~in,
ili se oblik, gramatika i sintaksa
tvore oko odjeka
koji nisu izbledeli,
niti }e?
Mra~ni slogovi u ustima vetra,
znaci groma
i ki{e koja plavi.
VIZIJA
@urim ku}i
tebi,
broje}i
ni sam ne znam
koliko `ivotiwa
sa iznutricama
{to put ~ine
crvenim.
Jedino vizija tebe
iskupquje
na{ krvavi svet.
167
GABRIJEL ROZENSTOK je ro|en 1949. godine u Kilfinanu (okrug
Limerik), u Republici Irskoj. Veliki je po{tovalac irskog jezika i
gejlske kulture. Po{to je „irski jezik u sopstvenoj zemqi u izgnanstvu“
i po{to danas samo pedeset hiqada qudi govori irski kao materwi
jezik a irska kwi`evnost je gotovo iskqu~ivo dostupna na engleskom
jeziku ili se prosto ignori{e, Gabrijel Rozenstok ~ini velike napore
kako bi se to stawe promenilo i kako bi wegov jezik i wegova kultura
bili sa~uvani za budu}e generacije.
Preveo je dela nekih od najzna~ajnijih irskih pisaca na irski
jezik. Autor je i prevodilac preko sto {ezdeset kwiga, me|u kojima je
trinaest tomova poezije i jedan tom haikua na irskom i na engleskom
jeziku. Objavio je i vi{e kwiga za decu. U~estvovao je na raznim kulturnim manifestacijama i festivalima poezije u Evropi, Ju`noj,
Centralnoj i Severnoj Americi, Indiji, Australiji i Japanu. Wegova
dela su {tampana u najzna~ajnijim svetskim kwi`evnim ~asopisima.
I kao autor i kao prevodilac, Rozenstok je dosledno dvojezi~an. On
u svoje delo ugra|uje elemente iz najrazli~itijih kultura i tradicija,
nastoje}i da u anglosferi savremenog govora sa~uva celokupno bogatstvo koje ba{tini jedan materwi jezik. Kako sam obja{wava, prevo|ewem na engleski premo{}uju se jezi~ke barijere, {to je korisna strana
wegove nametqive sveprisutnosti; ali tek u materwem jeziku (irskom
u wegovom slu~aju) prevo|ewe dobija plodno tlo da neraskidivo srasta
sa autenti~nim poetskim stvarala{tvom.
Gabrijel Rozenstok `ivi i radi u Dablinu. O`ewen je i ima ~etvoro dece.
Pesme objavqene u ovom broju „Mostova“ uzete su iz dvojezi~ne
zbirke „Migmars“ (Migmars, Ababúna, 1985).
Gorjana Raji}
168
Bruno [ulc
TRI PRI­^E IZ
„CI­ME­TA­STIH PRO­DAV­NI­CA“
Pre­ve­la s poq­skog Sne­`a­na \u­ka­no­vi}
POHO\EWE
U to vre­me na{ grad je to­nuo sve du­bqe u hro­ni~­no si­vi­lo su­
mra­ka, ob­ra­slo po ivi­ca­ma li­{a­je­vi­ma sen­ki, pa­per­ja­stom ple­
sni i ma­ho­vi­nom bo­je gvo­`|a.
S mu­kom raz­vi­jen iz mr­kih di­mo­va i ju­tar­wih ma­gli – dan se
br­zo pre­tva­rao u ni­sko }i­li­bar­sko po­pod­ne, osta­ju­}i na tre­nu­tak
pro­zra­~an i zla­tan kao tam­no pi­vo, da bi se po­tom spu­stio u vi­{e­
stru­ko po­de­qe­ne fan­ta­sti~­ne ri­zni­ce {a­re­nih, bes­kraj­nih no­}i.
Sta­no­va­li smo na tr­gu, u jed­noj od onih tam­nih ku­}a s pra­
znim i sle­pim fa­sa­da­ma, ko­je je bi­lo ta­ko te­{ko raz­li­ko­va­ti,
zbog ~e­ga su se ne­pre­sta­no de­{a­va­le gre­{ke. Onaj ko bi je­dan­put
u{ao na po­gre­{an trem, na po­gre­{ne ste­pe­ni­ce, naj­~e­{}e bi upao
u pra­vi la­vi­rint tu­|ih sta­no­va, te­ra­sa, neo­~e­ki­va­nih iz­la­za u
tu­|a dvo­ri­{ta i za­bo­ra­vqao na pr­vo­bit­ni ciq svog po­ho­da, da bi
se po­sle mno­go da­na lu­ta­wa i ~ud­nih i za­mr­{e­nih pu­sto­lo­vi­na
jed­ne si­ve zo­re po­kaj­ni~­ki se­tio ro­di­teq­skog do­ma.
Pun ve­li­kih or­ma­na, du­bo­kih so­fa, ble­dih lu­ste­ra i otr­ca­
nih ve­{ta~­kih pal­mi, na{ stan je bi­vao sve za­pu­{te­ni­ji – {to
zbog tro­mo­sti maj­ke, ko­ja je sa­mo se­de­la u pro­dav­ni­ci, a {to zbog
ne­mar­no­sti vit­ko­no­ge Ade­le, ko­ju ni­ko ni­je nad­zi­rao pa je pro­vo­
di­la da­ne is­pred ogle­da­la u pro­stra­nom ku­pa­ti­lu, osta­vqa­ju­}i
svu­da za so­bom tra­go­ve u vi­du vla­si, ~e­{qe­va, raz­ba­ca­nih ci­pe­
li­ca i kor­se­ta.
Na{ stan ni­je imao od­re­|en broj so­ba, jer ni­ko ni­je pam­tio
ko­li­ko ih je bi­lo iz­najm­qe­no tu­|in­ci­ma. De­{a­va­lo se da slu­~aj­
no otvo­ri­mo ne­ku od tih za­bo­ra­vqe­nih pro­sto­ri­ja i za­tek­ne­mo je
pra­znu. Ne­zna­nac se odav­no ise­lio, a u fi­o­ka­ma, ne­tak­nu­tim me­
se­ci­ma, ot­kri­va­li smo neo­~e­ki­va­ne stva­ri.
U do­wim so­ba­ma sta­no­va­li su tr­go­va~­ki po­mo}­ni­ci, i ne­ret­
ko nas je no­}u bu­di­lo wi­ho­vo ste­wa­we iza­zva­no ko­{mar­nim sno­
vi­ma. Zi­mi je na­po­qu jo{ bi­la glu­va no} ka­da je otac si­la­zio do
169
170
tih hlad­nih i mra~­nih so­ba i sve­}om ras­te­ri­vao sta­da sen­ki ko­je
su se na sve stra­ne raz­le­ta­le po po­du i zi­do­vi­ma; i{ao je da spa­
va­~e ko­ji su po­tmu­lo hr­ka­li pro­bu­di iz kao ka­men tvr­dog sna.
Pri sve­tlo­sti sve­}e ko­ju im je osta­vqao iz­vla­~i­li su se iz
pr­qa­ve po­ste­qi­ne, po­ma­qa­li, se­da­ju­}i na kre­vet, svo­je bo­se i ru­
`ne no­ge i, s ~a­ra­pom u ru­ci, na tre­nu­tak se pre­da­va­li bla­`en­
stvu ze­va­wa – ze­va­wa raz­vu­~e­nog do sla­do­stra­{}a, do bol­nog gr­~a
u nep­ci­ma, kao kod ja­kog po­vra­}a­wa.
U }o­{ko­vi­ma su bi­le za­gla­vqe­ne ve­li­ke ne­po­mi~­ne bu­ba­
{va­be, uve­}a­ne sop­stve­nom sen­kom, ko­ju im je na­me­ta­la sve­}a i
ko­ja se ni­je odva­ja­la od wih ~ak ni ka­da bi ne­ki od tih rav­nih,
bez­gla­vih tru­po­va iz­ne­na­da po­ju­rio gro­znim pa­u­ko­vim tr­kom.
U to vre­me moj otac je po­~eo da po­bo­le­va. Do­ga­|a­lo se da ve}
pr­vih ne­de­qa te ra­ne zi­me ~i­ta­ve da­ne pro­ve­de u kre­ve­tu, okru­
`en bo­~i­ca­ma, pi­lu­la­ma i tr­go­va~­kim kwi­ga­ma, ko­je su mu do­no­
si­li sa te­zge. Gor­ki za­dah bo­le­sti ta­lo­`io se na dnu so­be s ta­pe­
ta­ma ~i­ji su gu­sti sple­to­vi ara­be­ski bi­va­li sve tam­ni­ji.
Uve­~e, ka­da bi maj­ka sti­gla iz pro­dav­ni­ce, po­sta­jao je uz­ne­
mi­ren i sva­dqiv, za­me­rao joj je da po­gre­{no vo­di kwi­ge, za­ja­pu­
ri­vao se u li­cu i pa­dao u va­tru do mah­ni­to­sti. Se­}am se da sam ga
je­dan­put, pro­bu­div­{i se usred no­}i, ugle­dao ka­ko bo­so­nog u no}­
noj ko­{u­qi tr~­ka­ra ta­mo-amo po ko­`noj so­fi pot­kre­pqu­ju­}i ta­
ko svoj bes pre­ma bes­po­mo}­noj maj­ci.
Dru­gih da­na je pak bio mi­ran i usred­sre­|en i pot­pu­no bi uro­nio
u svo­je kwi­ge, za­la­ze­}i du­bo­ko u la­vi­rin­te slo­`e­nih pro­ra­~u­na.
Vi­dim ga u sve­tlo­sti ~a­|a­ve lam­pe {}u­}u­re­nog iz­me­|u ja­stu­
ka pod­no ve­li­kog iz­re­zba­re­nog uz­gla­vqa kre­ve­ta, sa ogrom­nom
sen­kom gla­ve na zi­du, ka­ko se wi­{e u bez­gla­snoj me­di­ta­ci­ji.
Po­vre­me­no mu je gla­va iz­ra­wa­la iz tih ra­~u­na, tru­de­}i se da
udah­ne va­zduh, otva­rao je usta, mqac­kao s ga­|e­wem su­vim i gor­
kim je­zi­kom i bes­po­mo}­no gle­dao oko se­be kao da ne­{to tra­`i.
On­da bi ti­ho str­~ao s kre­ve­ta pra­vo u ugao so­be, do zi­da na
ko­jem je vi­sio ta­jan­stve­ni in­stru­ment. Bi­la je to ne­ka­kva vo­de­na
klep­si­dra ili ve­li­ka sta­kle­na fi­o­la, po­de­qe­na na un­ce i is­pu­
we­na tam­nom te~­no­{}u. Moj otac se po­ve­zi­vao s tim in­stru­men­
tom po­mo­}u du­ga~­kog gu­me­nog cre­va kao da je ono uvi­je­na, bol­na
pup­~a­na vrp­ca i, ta­ko po­ve­zan s tim bed­nim ure­|a­jem, osta­jao ne­
po­mi~­no usred­sre­|en, dok su mu o~i tam­ne­le, a na ble­dom li­cu se
po­ja­vqi­vao iz­raz pat­we ili ne­kog gre­{nog bla­`en­stva.
A on­da su po­no­vo do­la­zi­li da­ni ti­hog, usred­sre­|e­nog ra­da,
prot­ka­ni usa­mqe­ni~­kim mo­no­lo­zi­ma. Dok je ta­ko se­deo oba­sjan
sve­tlom sto­ne lam­pe, me­|u ja­stu­ci­ma na ve­li­kom kre­ve­tu, a so­ba
ra­sla u vi­si­nu pod sen­kom aba­`u­ra ko­ji ju je po­ve­zi­vao sa neo­do­
qi­vom si­lom pri­ro­de u grad­skoj no­}i iz­a pro­zo­ra – ose­}ao je, ne
gle­da­ju­}i, da ga pro­stor pre­kri­va pul­si­ra­ju­}om gu­sti­nom ta­pe­
ta, is­pu­we­nom {ap­ta­wem, {i­{ta­wem i {u­{ka­wem. Slu­{ao je,
ne gle­da­ju­}i, taj do­sluh is­pu­wen zna­~aj­nim na­mi­gi­va­wem {to se
raz­vi­ja­lo u cve­to­vi­ma u{nih {koq­ki ko­je su slu­{a­le i tam­nih
usta ko­ja su se osme­hi­va­la.
Za­tim bi se na­iz­gled jo{ vi­{e udu­bio u rad, bro­jao je i sa­bi­rao,
pla­{e­}i se da ne po­ka­`e bes ko­ji je na­vi­rao u we­mu i bo­re­}i se s
po­ri­vom da za­ur­la i da se, ob­ne­vi­deo od tog be­sa, ba­ci una­zad i zgra­
bi pu­ne pre­gr­{ti tih iz­u­vi­ja­nih ara­be­ski, te go­mi­le o~i­ju i u{i­ju
ko­je je iz­ne­dri­la no} i ko­je su sa­da ra­sle i umno­`a­va­le se i do­bi­ja­
le sve vi­{e iz­da­na­ka i gra­na iz ma­te­rin­skog pup­ka ta­me. Umi­ri­vao
se tek kad bi, s po­vla­~e­wem no­}i, ta­pe­te po­~e­le da ve­nu, uvi­ja­ju se,
gu­be li­{}e i cve­to­ve, je­se­we se pro­re­|u­ju, pro­pu­{ta­ju­}i zo­ru.
Ta­da bi, usred cvr­ku­ta­wa pti­ca na ta­pe­ta­ma, u `u­to zim­sko
svi­ta­we za­spao na ne­ko­li­ko sa­ti zgu­snu­tim, te­{kim snom.
Da­ni­ma, ne­de­qa­ma, ka­da se ~i­ni­lo da je uro­nio u kom­pli­ko­
va­ne tran­sak­ci­je, we­go­ve mi­sli su se u po­ta­ji za­vla­~i­le u la­vi­
rint sop­stve­ne unu­tra­{wo­sti. Za­dr­`a­vao je dah i oslu­{ki­vao.
I kad bi se we­gov po­gled, iz­ble­deo i mu­tan, vra­tio iz tih du­bi­na,
umi­ri­vao bi ga osme­hom. I da­qe ni­je ve­ro­vao i od­ba­ci­vao bi kao
be­smi­sle­ne te zah­te­ve, ta uslo­vqa­va­wa {to su ga pri­ti­ska­li.
Pre­ko da­na oni su li­~i­li na ra­zum­ne za­kqu~­ke i uve­ra­va­
wa, na du­ga, mo­no­to­na raz­ma­tra­wa ko­ja su iz­la­ga­na upo­la gla­sa i
bi­la pu­na du­ho­vi­tih in­ter­lu­di­ju­ma, vra­go­la­stih za­dir­ki­va­wa.
Ali no­}u je taj glas po­sta­jao va­tren. Zah­tev se vra­}ao ja­sni­je i
zna­~aj­ni­je, i slu­{a­li smo ka­ko raz­go­va­ra s Bo­gom kao da mo­li za
ne­{to i od­bi­ja da is­pu­ni ne­~i­je upor­ne `e­qe i zah­te­ve.
Sve dok jed­ne no­}i taj glas ni­je po­stao u`a­san i ne­po­re­civ, i
dok ni­je po­~eo zah­te­va­ti da ga po­tvr­di svo­jim usti­ma i utro­bom. I
~u­li smo ka­ko je duh u{ao u oca, ka­ko je otac ustao iz po­ste­qe iz­
du­`en i na­ra­stao od pro­ro­~an­skog gne­va, gu­{e­}i se gla­snim re­~i­
ma ko­je je iz­ba­ci­vao kao mi­tra­qez. Slu­{a­li smo tut­wa­vu bor­be i
o~ev ja­uk, ja­uk ti­ta­na po­lo­mqe­nog ku­ka, ko­ji i po­red sve­ga uspe­va
da pr­ko­si.
Ni­ka­da ni­sam vi­deo sta­ro­za­vet­ne pro­ro­ke, ali pri po­gle­du
na tog ~o­ve­ka na kog se sru­~io bo`­ji gnev, {i­ro­ko ras­kre­~e­nog
nad ve­li­kim por­ce­lan­skim nok­{i­rom, za­klo­we­nog vi­ho­rom ru­
ku, obla­kom u`a­snog sla­ma­wa, nad ko­ji­ma se uz­no­sio we­gov glas,
tu| i ne­u­mo­qiv – raz­um
­ eo sam bo­`an­ski gnev sve­tih mu­`e­va.
Bio je to di­ja­log pun pret­we, po­put raz­go­vo­ra gro­mo­va. Kr­{e­
we we­go­vih ru­ku ce­pa­lo je ne­bo na pa­ram­par­~ad, a u pu­ko­ti­na­ma
se uka­za­lo Je­ho­vi­no li­ce, iz­ob­li­~e­no od be­sa, ko­je ga je vre­|a­lo i
pro­kli­wa­lo. I ne gle­da­ju­}i, vi­deo sam tog stra­{nog De­mi­jur­ga ka­
ko se pro­sti­re u mra­ku kao na Si­na­ju i, oslo­wen svo­jim sna­`nim
171
ru­ka­ma na kar­ni­{e za­ve­sa, pri­no­si ogrom­no li­ce gor­wim sta­kli­
ma pro­zo­ra, uz ko­ja se spqo­{tio we­gov od­vrat­ni me­sna­ti nos.
Slu­{ao sam we­gov glas u pa­u­za­ma pro­ro­~an­ske ti­ra­de mo­ga
oca, slu­{ao sam to gla­sno re­`a­we na­bre­klih usa­na, od ko­jeg su
po­drh­ta­va­la pro­zor­ska sta­kla i ko­je se me­{a­lo s pro­va­lom za­
kli­wa­wa, `a­lo­poj­ki i pret­wi mo­ga oca.
Po­vre­me­no su se gla­so­vi uti­{a­va­li i go­to­vo ne­~uj­no ro­gu­{i­
li po­put no}­nog ci­ju­ka­wa ve­tra u ka­mi­nu, a on­da su se po­no­vo bu~­no
po­di­za­li i ga­la­mi­li bu­rom po­me­{a­nih je­ca­ja i kle­tvi. Iz­ne­na­da
se pro­zor otvo­ri i zi­nu ta­mom, a pla{t mra­ka pro­ju­ri kroz so­bu.
U sve­tlo­sti mu­we ugle­dah oca sa za­dig­nu­tom no}­nom ko­{u­
qom ka­ko, stra­{no pro­kli­wu­}i, pro­si­pa obi­lan sa­dr­`aj nok­{i­
ra kroz pro­zor pra­vo u no} ko­ja je {u­mi­la kao {koq­ka.
2
172
Moj otac je la­ga­no ne­sta­jao, vid­no je pro­pa­dao.
Sku­pio se is­pod ve­li­kih ja­stu­ka, s di­vqe na­ko­stre­{e­nim
~u­per­ci­ma se­de ko­se, ti­ho je raz­go­va­rao sa sa­mim so­bom, pot­pu­no
uto­nuo u ne­ka­kva slo­`e­na unu­tra­{wa pi­ta­wa. Mo­glo se u~i­ni­ti
da se we­go­va li~­nost ras­pa­la na mno­go po­sva­|a­nih i uda­qe­nih in­
di­vi­dua jer se gla­sno sva­|ao sa sa­mim so­bom, upor­no i stra­stve­no
pre­go­va­rao, ube­|i­vao i mo­lio, a za­tim je po­no­vo de­lo­vao kao da
pred­se­da­va sed­ni­ci s ve­li­kim bro­jem u~e­sni­ka i iz pet­nih `i­la
se tru­di da ih svo­jom kra­sno­re­~i­vo­{}u po­mi­ri. Ali sva­ki put
ti bu~­ni sku­po­vi, pu­ni usi­ja­nih gla­va, na kra­ju bi se ras­pr­sli u
psov­ke, kle­tve i uvre­de.
A on­da je na­i­{ao pe­ri­od ne­ka­kvog za­ti{­ja, unu­tra­{weg mi­
ra, du­{ev­ne bla­go­sti i ve­dri­ne.
Po­no­vo su ve­li­ki fo­li­jan­ti bi­li ra­{i­re­ni na kre­ve­tu, na
sto­lu, na pa­to­su i ne­ka­kav be­ne­dik­tin­ski rad­ni spo­koj pro­te­zao
se u sve­tlo­sti lam­pe iz­nad be­le po­ste­qi­ne, nad po­gnu­tom se­dom
gla­vom mo­ga oca.
A ka­da bi se, ka­sno uve­~e, maj­ka vra­ti­la iz rad­we, otac bi
`iv­nuo, po­zvao bi je da mu pri­|e i po­no­sno bi joj po­ka­zi­vao sjaj­ne,
ra­zno­boj­ne sli­ke ko­je je pa­`qi­vo iz­le­pio po stra­ni­ca­ma glav­ne
kwi­ge.
Po­tom smo svi pri­me­ti­li da otac iz da­na u dan po­sta­je sve
ma­wi, kao orah ko­ji se su­{i u qu­sci.
To ne­sta­ja­we ni­po­{to ni­je zna­~i­lo i gu­bqe­we sna­ge. Na­pro­
tiv, we­go­vo zdrav­stve­no sta­we, ras­po­lo­`e­we, po­kre­tqi­vost – kao
da su se po­boq­{a­li.
Sa­da se ~e­sto sme­jao gla­sno i cvr­ku­ta­vo, na­pro­sto se za­ce­wi­
vao od sme­ha, ili je kuc­kao u kre­vet i od­go­va­rao se­bi „na­pred!“
raz­li­~i­tim gla­so­vi­ma, sa­ti­ma. Po­vre­me­no je si­la­zio s kre­ve­ta,
peo se na or­man i, {}u­}u­ren is­pod ta­va­ni­ce, po­spre­mao sta­re
stva­ri, zar­|a­le i pu­ne pra­{i­ne.
Po­ne­kad je po­sta­vqao dve sto­li­ce jed­nu na­spram dru­ge i, dr­
`e­}i se ru­ka­ma za wi­ho­ve na­slo­ne, wi­hao no­ge na­pred-na­zad i,
oza­re­nog po­gle­da, tra­`io na na­{im li­ci­ma iz­ra­ze di­vqe­wa i
pod­sti­ca­wa. Iz­gle­dao je kao da se pot­pu­no po­mi­rio s Bo­gom. Po­
vre­me­no bi se no­}u, na pro­zo­ru spa­va­}e so­be, po­mo­li­lo li­ce bra­
da­tog De­mi­jur­ga, ob­li­ve­no tam­nim pur­pu­rom ben­gal­skog sve­tla, i
na tre­nu­tak do­bro­}ud­no po­sma­tra­lo du­bo­ko usnu­log ~o­ve­ka ~i­je
je me­lo­di~­no hr­ka­we oda­va­lo uti­sak da je od­lu­tao da­le­ko u ne­is­
tra­`e­ne obla­sti sve­ta sno­va.
To­kom du­gih, po­lu­mra~­nih po­po­dne­va te ka­sne zi­me moj otac
bi po­vre­me­no na ~i­ta­ve sa­te ne­sta­jao u pre­na­tr­pa­nim bu­xa­ci­ma u
ko­ji­ma je upor­no ne­{to tra­`io.
^e­sto se de­{a­va­lo da, u vre­me ru~­ka, kad svi sed­ne­mo za sto, otac
ne­sta­ne. Maj­ka ga je ta­da du­go do­zi­va­la „Ja­ko­ve!“ i uda­ra­la ka­{i­kom
o sto, da bi se na kra­ju on po­ja­vio, iz­ni­kav­{i iz ne­kog or­ma­na, pre­
kri­ven pra­{i­nom i pla­{tom od pa­u­~i­ne, od­sut­nog po­gle­da, udu­bqe­
nog u za­mr­{e­ne, sa­mo we­mu po­zna­te stva­ri, ko­je su ga ob­u­zi­ma­le.
Po­ne­kad bi se po­peo na kar­ni­{u i sta­jao uki­pqe­no ta~­no na­
spram ve­li­kog pre­pa­ri­ra­nog kra­gu­ja ko­ji je bio oka­~en na zi­du
pre­ko pu­ta pro­zo­ra. U tom ne­po­mi~­nom, ~u­~e­}em po­lo­`a­ju, za­
ma­gqe­nog po­gle­da i s pre­pre­de­nim osme­hom na li­cu, osta­jao bi
sa­ti­ma, da bi iz­ne­na­da, kad ne­ko u|e, po­~eo da ma­{e ru­ka­ma kao
kri­li­ma i ku­ku­ri­~e kao pe­tao.
Vi­{e ni­smo obra­}a­li pa­`wu na te na­stra­no­sti, ko­je je sva­ki
dan sve vi­{e is­po­qa­vao. Go­to­vo pot­pu­no li­{en te­le­snih po­tre­
ba, ne­de­qa­ma ni­je uzi­mao hra­nu i iz da­na u dan to­nuo je sve du­bqe
u za­pe­tqa­ne iz­o­pa­~e­ne po­slo­ve za ko­je mi ni­smo ima­li raz­u­me­
va­wa. Neo­se­tqiv na na­{e mol­be i ube­|i­va­wa, od­go­va­rao je de­li­}i­ma svog unu­tra­{weg mo­no­lo­ga, ~i­ji tok ni­je mo­glo po­re­me­ti­
ti ni­{ta {to do­la­zi spo­qa. Stal­no ne­~im za­o­ku­pqen, bo­le­sno
`i­va­han, s cr­ve­nim pe­~a­ti­ma na su­vim obra­zi­ma, ni­je nas pri­
me­}i­vao i pre­vi­|ao nas je.
Na­vi­kli smo se na we­go­vo be­za­zle­no pri­su­stvo, na we­go­vo ti­
ho mr­mqa­we, na to de­ti­wa­sto ~a­vr­qa­we sa so­bom, ~i­ji je cvr­kut
od­zva­wao na mar­gi­na­ma na­{eg vre­me­na. Ta­da je ve} imao obi­~aj
da ne­sta­ne na mno­go da­na, skla­wao se u za­ba­~e­ne kut­ke sta­na i bi­
lo je ne­mo­gu­}e na­}i ga.
Po­ste­pe­no smo po­sta­li rav­no­du­{ni pre­ma tim ne­stan­ci­ma,
na­vi­kli smo se na wih i ka­da bi se po­sle mno­go da­na po­no­vo po­ja­
vio, ne­ko­li­ko pa­la­ca ma­wi i mr­{a­vi­ji, to ni­je za­du­go oku­pi­ra­lo
na­{u pa­`wu. Jed­no­stav­no smo pre­sta­li da ra­~u­na­mo na we­ga, bio
se pre­vi­{e uda­qio od sve­ga {to je qud­sko i stvar­no. Pe­tqu po
173
pe­tqu od­ve­zi­vao se od nas, ta~­ku po ta~­ku gu­bio je sve {to ga je
ve­zi­va­lo za qud­sku za­jed­ni­cu.
Ono {to je jo{ pre­o­sta­lo od we­ga, ma­lo te­le­sne op­ne i pre­
gr{t be­smi­sle­nih na­stra­no­sti – mo­glo je ne­sta­ti jed­nog da­na, isto
ona­ko ne­pri­met­no kao si­va go­mi­li­ca |u­bre­ta ko­ja bi se na­ku­pi­la
u uglu i ko­ju je Ade­la sva­ko­dnev­no iz­no­si­la na sme­tli­{te.
PTI­CE
174
Na­stu­pi­li su do­sad­ni `u­ti zim­ski da­ni. Iz­ble­de­lu ze­mqu
po­kri­vao je ru­pi­~ast, po­de­ran, pre­kra­tak sne­`ni po­kri­va~. Ni­je
ga bi­lo do­voq­no za sve kro­vo­ve, pa su mno­gi od wih sta­ja­li cr­ni
ili zar­|a­li, na­lik na stre­he od {in­dre i san­du­ke, i za­kla­wa­li
od po­gle­da ~a­|a­va pro­stran­stva pot­kro­vqa – cr­ne, ugqe­ni­sa­ne ka­
te­dra­le, sa is­tu­re­nim krov­nim gre­da­ma, ro­`ni­ci­ma i spoj­ni­ca­
ma – mra~­na plu­}a zim­skih vi­ho­ra. Sva­ka zo­ra ot­kri­va­la je no­ve
dim­wa­ke i krov­ne pro­zo­re, iz­ni­kle pre­ko no­}i, na­du­va­ne no}­nim
ve­trom, cr­ne svi­ra­le xi­nov­skih or­gu­qa. Dim­ni­~a­ri se ni­su mo­
gli oslo­bo­di­ti vra­na, ko­je su se, po­put `i­vog cr­nog li­{}a, uve­~e
spu­{ta­le na gra­ne dr­ve­}a po­red cr­kve, po­no­vo se odva­ja­le od wih,
le­pr­{a­le kri­li­ma i na kra­ju se smi­ri­va­le, sva­ka na od­go­va­ra­ju-­
}em me­stu na od­re­|e­noj gra­ni, da bi u svi­ta­we od­le­te­le u ve­li­kim
ja­ti­ma, kao obla­ci ~a­|i, ga­ra­ve kr­pe, us­ta­la­sa­ne i fan­ta­sti~­ne,
ko­je su svo­jim krat­kim grak­ta­wem skr­na­vi­le ma­gli­~a­sto­`u­te pru­
ge zo­re. Da­ni su se stvrd­nu­li od zi­me i do­sa­de, kao pro­{lo­go­di­
{we vek­ne hle­ba. Na­~i­wa­li smo ih tu­pim no­`em, bez ape­ti­ta, s le­wom po­spa­no­{}u.
Otac ni­je vi­{e iz­la­zio iz ku­}e. Lo­`io je pe­}i i pro­u­~a­vao ne­
do­ku­~i­vu pri­ro­du va­tre, ku­{ao sla­ni, me­tal­ni ukus i za­di­mqe­ni
mi­ris zim­skih pla­me­no­va, hlad­no mi­lo­va­we sa­la­man­de­ra, ko­ji su
li­za­li bli­sta­vu ~a| u gro­tlu dim­wa­ka. Tih da­na je sa u`i­va­wem
oba­vqao po­prav­ke u gor­wim de­lo­vi­ma so­be. U sva­ko do­ba da­na mo­
gli smo ga vi­de­ti gde – {}u­}u­ren na vr­hu mer­de­vi­na – maj­sto­ri­{e
ne­{to na ta­va­ni­ci, oko kar­ni­{a vi­so­kih pro­zo­ra, oko ku­gli i la­
na­ca lu­ste­ra. Po­put mo­le­ra, slu­`io se mer­de­vi­na­ma kao ogrom­nim
{tu­la­ma i ose­}ao se do­bro u tom pti~­jem po­lo­`a­ju, bli­zu osli­ka­
nog ne­ba, ara­be­ski i pla­fon­skih pti­ca. Sve vi­{e se uda­qa­vao od
pro­ble­ma iz stvar­nog `i­vo­ta. Ka­da bi maj­ka, is­pu­we­na bri­gom i
stra­hom zbog we­go­vog sta­wa, po­ku­{a­va­la da ga na­ve­de na raz­go­vor o
po­slo­vi­ma, o po­sled­wim is­pla­ta­ma, slu­{ao bi je ra­se­ja­no, uz­ne­mi­
ren, s gr­~em na od­sut­nom li­cu. I do­ga­|a­lo se da je iz­ne­na­da pre­ki­ne,
pre­kli­wu­}i je ru­ka­ma, da bi po­tom otr­~ao u }o­{ak so­be, pri­slo­
nio uvo na pu­ko­ti­nu u po­du i s po­dig­nu­tim ka­`i­pr­sti­ma obe ru­ke –
~i­me je iz­ra­`a­vao iz­u­zet­nu va­`nost tog is­pi­ti­va­wa – oslu­{ki­vao.
U to vre­me jo{ ni­smo raz­um
­ e­va­li tu­`nu po­za­di­nu te na­stra­no­sti,
tog jad­nog kom­plek­sa ko­ji je sa­zre­vao du­bo­ko u we­mu.
Maj­ka ni­je vi­{e ima­la ni­ka­kvog uti­ca­ja na we­ga, me­|u­tim,
ve­li­ku na­klo­nost i po­{to­va­we po­ka­zi­vao je pre­ma Ade­li. Po­
spre­ma­we so­be bi­lo je za we­ga ve­li­ka i va­`na ce­re­mo­ni­ja ko­ju
ni­ka­da ni­je pro­pu­{tao, {ta­vi­{e, pra­tio je sve Ade­li­ne po­kre­te
s me­{a­vi­nom stra­ha i us­hi­}e­wa. Sve­mu {to je ona ra­di­la pri­
pi­si­vao je du­bo­ko, sim­bo­li~­no zna­~e­we. Ka­da bi de­voj­ka mla­da­
la~­kim i sme­lim po­te­zi­ma po­vla­~i­la ~et­ku na du­ga~­koj dr­{ci
po po­du, za we­ga je to bi­lo go­to­vo ne­iz­dr­`i­vo. Su­ze su mu na­vi­
ra­le na o~i, li­ce se pre­da­va­lo ti­hom sme­hu, a te­lo mu je po­tre­sao
slat­ki gr~ or­ga­zma. Go­lic­qi­vost ga je do­vo­di­la do lu­di­la. Bi­lo
je do­voq­no da Ade­la is­pru­`i pre­ma we­mu prst kao da }e ga za­go­
li­ca­ti, i ve} bi, iz­be­zu­mqen od stra­ha, po­tr­~ao kroz sve so­be,
tre­ska­ju­}i vra­ti­ma za so­bom, da bi ko­na~­no, u po­sled­woj, pao po­
tr­bu­{ke na kre­vet i pre­vi­jao se u kon­vul­zi­ja­ma sme­ha pod uti­ca­
jem te unu­tra­{we sli­ke ko­joj se ni­je mo­gao od­u­pre­ti. Za­hva­qu­ju­}i to­me, Ade­la je ima­la go­to­vo neo­gra­ni­~e­nu vlast nad wim.
U to vre­me smo kod oca pr­vi put pri­me­ti­li za­ni­ma­we za `i­vo­
ti­we. U po­~et­ku je to ujed­no bi­la strast lov­ca i umet­ni­ka, isto
ta­ko bi­la je to mo­`da i du­bqa, zo­o­lo­{ka sim­pa­ti­ja jed­nog bi­}a
pre­ma srod­nim a ipak ta­ko raz­li­~i­tim ob­li­ci­ma `i­vo­ta, eks­pe­
ri­men­ti­sa­we u jo{ ne­is­pro­ba­nim re­gi­stri­ma. Tek u ka­sni­joj fa­zi
stvar je do­bi­la taj stra­{an, za­pe­tqan, du­bo­ko gre­{an i pro­tiv­
pri­ro­dan obrt, ko­ji je bi­lo bo­qe ne iz­no­si­ti na sve­tlost da­na.
Po­~e­lo je sa le­`a­wem na pti~­jim ja­ji­ma.
Ula­`u­}i u to mno­go tru­da i nov­ca, otac je iz afri~­kih zo­
o­lo­{kih sta­ni­ca u Ham­bur­gu i u Ho­lan­di­ji na­ba­vqao oplo­|e­na
pti~­ja ja­ja na ko­ja je na­sa­|i­vao ogrom­ne bel­gij­ske kvo~­ke. Bio je
to bes­kraj­no za­ni­mqiv po­stu­pak i za me­ne – to iz­le­ga­we pti­}a,
pra­vih ~u­do­vi­{ta i po ob­li­ku i po bo­ji. U tim na­ka­za­ma fan­
ta­sti~­nih kqu­no­va, ko­je su od­mah po iz­le­ga­wu {i­rom otva­ra­le
i istog tre­nut­ka po­~i­wa­le da ha­la­pqi­vo cvr­ku­}u iz du­bi­ne gr­
la, u tim krh­kim, go­lu­`dra­vim i gr­ba­vim da­`dev­wa­ci­ma bi­lo
je ne­mo­gu­}e pre­po­zna­ti bu­du­}e pa­un
­ o­ve, fa­za­ne, te­tre­be i kon­do­
re. Sme­{te­no u kor­pe, u va­tu, ovo zmaj­sko le­glo po­di­za­lo je svo­
je sle­pe, o~­nom mre­nom po­kri­ve­ne gla­ve ti­ho kva­~u­}i iz svo­jih
sla­ba­{nih gr­la. Otac je ko­ra­~ao du` po­li­ca, opa­san ze­le­nom ke­
ce­qom, kao ba­{to­van du` le­ja s kak­tu­si­ma u sta­kle­ni­ku, i va­
bio iz ni­{ta­vi­la te sle­pe me­hu­re u ko­ji­ma je pul­si­rao `i­vot, te
ne­mo}­ne sto­ma­ke ko­ji su spoq­wi svet pri­ma­li sa­mo u vi­du hra­ne,
te iz­ra­{ta­je `i­vo­ta {to su se na­su­mi­ce iz­vi­ja­li ka sve­tlo­sti.
Ka­da su se, ne­ko­li­ko ne­de­qa ka­sni­je, ti sle­pi pu­poq­ci ras­pu­kli
175
176
na sve­tlu, so­be su se is­pu­ni­le ra­zno­boj­nim `a­mo­rom, tre­pe­ra­vim
cvr­ku­tom svo­jih no­vih sta­na­ra. Oni su se sme­{ta­li na pre­~a­ga­
ma za za­ve­se, or­man­skim per­va­zi­ma, gne­zdi­li u ~e­sta­ru kalaj­nih
gra­na i ara­be­ski mno­go­kra­kih lu­ste­ra.
Dok je otac pro­u­~a­vao ve­li­ke or­ni­to­lo­{ke pri­ru~­ni­ke i pre­
vr­tao stra­ni­ce sa {a­re­nim ilu­stra­ci­ja­ma, ~i­ni­lo se da te per­na­
te utva­re po­le­}u iz wih i pu­ne so­bu le­pe­ta­wem svo­jih ra­zno­boj­nih
kri­la, pur­pu­nim plah­ta­ma, sa­fir­nim kr­pa­ma, ze­le­nom pa­ti­nom i
sre­brom. Za vre­me hra­we­wa pra­vi­le su na po­du {a­re­nu vi­ju­ga­vu
le­ju, `i­vi te­pih, ko­ji se pri ne­~i­jem ne­smo­tre­nom ula­sku raz­le­
tao u po­kret­ne cve­to­ve ko­ji su le­pr­{a­li u va­zdu­hu, da bi se na kra­
ju ras­po­re­di­li u gor­wim kra­je­vi­ma so­be. Po­seb­no mi je ostao u se-­
}a­wu je­dan kon­dor, ogrom­na pti­ca go­log vra­ta i na­bo­ra­nog kvr­ga­
vog li­ca. Bio je to mr­{a­vi aske­ta, bu­di­sti~­ki la­ma, u svom dr­`a­wu
is­pu­wen ne­po­ko­le­bqi­vim do­sto­jan­stvom, vo­|en gvo­zde­nim ce­re­mo­
ni­ja­lom svog uva­`e­nog ro­da. Ka­da bi se­deo na­spram oca, ne­po­mi­
~an u svo­joj mo­nu­men­tal­noj po­zi drev­nih egi­pat­skih bo­`an­sta­va,
sa be­lom ko­pre­nom pre­ko o~i­ju, ko­ju je sa stra­ne na­vla­~io na ze­ni­
ce ka­ko bi se pot­pu­no pre­dao raz­mi­{qa­wu u svo­joj do­sto­jan­stve­noj
sa­mo­}i, li­~io mi je, sa svo­jim oka­me­we­nim pro­fi­lom, na sta­ri­jeg
bra­ta mo­ga oca. Isti ma­te­ri­jal te­la, `i­la, zgu­`va­ne gru­be ko­`e,
isto usa­hlo i ko­{~a­to li­ce, iste ro­`na­te, du­bo­ke o~­ne du­pqe. ^ak
i o~e­ve ru­ke, s ja­kim ~lan­ci­ma i du­gim uza­nim {a­ka­ma is­pup­~e­nih
nok­ti­ju, ima­le su svoj ana­lo­gon u kon­do­ro­vim kan­xa­ma. Ni­sam se
mo­gao ote­ti uti­sku, gle­da­ju­}i ga ta­ko uspa­va­nog, da pred so­bom imam
mu­mi­ju – sa­su­{e­nu i zbog to­ga uma­we­nu mu­mi­ju svo­ga oca. ^i­ni mi se
da ni maj­ci ni­je pro­ma­kla ta ve­o­ma neo­bi~­na sli~­nost, iako ni­ka­da
ni­smo po­kre­ta­li tu te­mu. Zna­~aj­no je i to {to je kon­dor de­lio no}­ni
sud sa ocem.
Ne za­u­sta­vqa­ju­}i se na ne­pre­sta­nom iz­le­ga­wu no­vih eg­zem­pla­
ra, otac je na ta­va­nu or­ga­ni­zo­vao i pti~­ja ven­~a­wa, slao u pro­vo­da­
xi­sa­we, pri­ve­zi­vao u otvo­ri­ma i ru­pa­ma ta­va­na dra­`e­sne, ~e­`wi­
ve ve­re­ni­ke i po­sti­gao za­pra­vo to da je krov na­{e ku­}e, ogrom­ni
krov na dve vo­de, na­pra­vqen od {in­dre, po­stao pra­vo pti~­je svra­
ti­{te, No­jev kov­~eg u ko­ji su se spu­{ta­le sva­ko­vr­sne kri­la­ti­ce iz
da­le­kih kra­je­va. I jo{ du­go po­sle li­kvi­da­ci­je pti~­jeg ga­zdin­stva
sa­~u­va­la se u pti~­jem sve­tu ta tra­di­ci­ja na­{e ku­}e, pa su se u vre­
me pro­le}­nih se­ob
­ a ~e­sto spu­{ta­la na na{ krov ~i­ta­va ja­ta `dra­
lo­va, pe­li­ka­na, pa­u­no­va i dru­gih pti­ca.
Me­|u­tim, ovaj po­du­hvat je vr­lo br­zo – po­{to je na­krat­ko za­
bli­stao – do­bio `a­lo­stan obrt. Usko­ro se is­po­sta­vi­lo da mo­ra­mo
pre­se­li­ti oca u dve so­be na ta­va­nu ko­je su slu­`i­le kao skla­di­{te
sta­ru­di­je. Oda­tle je ve} od ra­ne zo­re do­pi­ra­lo iz­me­{a­no klik­ta­we
pti­ca. Dr­ve­ne ku­ti­je ta­van­skih so­ba, po­ja­~a­ne re­zo­nan­com krov­nog
pro­sto­ra, od­zva­wa­le su od `a­mo­ra, le­pr­{a­wa kri­la, po­ja­wa, qu­
bav­nog zo­va i pu}­pu­ri­ka­wa. Ta­ko smo, na ne­ko­li­ko ne­de­qa, iz­gu­bi­
li oca iz vi­da. Tek vr­lo ret­ko je si­la­zio u stan i ta­da smo pri­me-­
}i­va­li da iz­gle­da kao da se sma­wio, smr­{ao i sku­pio. Po­ne­kad bi,
za­bo­ra­vqa­ju­}i gde se na­la­zi, ska­kao sa sto­li­ce po­red sto­la i, mla­
te­}i ru­ka­ma kao kri­li­ma, oteg­nu­to kre­{tao, a pre­ko o~i­ju bi mu
se na­vu­kla be­la ko­pre­na. A on­da bi se, po­sti­|en, na­sme­jao za­jed­no s
na­ma i po­ku­{ao da taj in­ci­dent okre­ne na {a­lu.
Jed­nom, to­kom ve­li­kog spre­ma­wa, u o~e­vom pti~­jem car­
stvu iz­ne­na­da se po­ja­vi­la Ade­la. Za­stav­{i na vra­ti­ma, pa­la je
u o~a­ja­we zbog smra­da ko­ji se ose­}ao u va­zdu­hu i zbog go­mi­le iz­
me­ta ko­ja je pre­kri­va­la pod, sto­lo­ve i na­me­{taj. Br­zo i od­lu~­
no otvo­ri­la je pro­zor, a on­da je, po­mo­}u du­ga~­ke ~et­ke, po­te­ra­la
ce­lo­kup­no pti~­je mno­{tvo u bek­stvo. Po­di­gao se pa­kle­ni klo­buk
per­ja, kri­la i kre­{ta­wa, u ko­jem je Ade­la, na­lik na po­mah­ni­ta­
lu me­na­du, bra­ne­}i se mla­ta­ra­wem „bo`­je pa­li­ce“, iz­vo­di­la ples
uni­{te­wa. Za­jed­no s pti~­jim ja­tom, pre­ne­ra­`e­no mla­ta­ra­ju­}i
ru­ka­ma, po­ku­{a­vao je da se po­dig­ne u va­zduh i moj otac. Kri­la­ti
klo­buk se po­la­ko pro­re­|i­vao sve dok na kra­ju na boj­nom po­qu ni­
su osta­li sa­mi Ade­la, is­cr­pqe­na i za­di­ha­na, i moj otac, zbu­we­nog
li­ca i po­sti­|en, spre­man da pri­hva­ti sva­ku pre­da­ju.
Tre­nu­tak ka­sni­je otac je si­{ao sa ste­pe­ni­ca svog do­mi­ni­ju­ma
– slo­mqe­ni ~o­vek, prog­na­ni kraq ko­ji je iz­gu­bio pre­sto i vlast.
GO­SPO­DIN KA­ROL
Su­bo­tom po­sle pod­ne moj ujak Ka­rol, be­li udo­vac, pro­{e­tao
bi do let­wi­kov­ca, sat ho­da uda­qe­nog od gra­da, u ko­jem su u to vre­
me bo­ra­vi­li we­go­vi `e­na i de­ca.
Ot­kad mu je `e­na ot­pu­to­va­la, ni­jed­nom ni­je po­spre­mio stan
i na­me­stio kre­vet. Do­la­zio je ku­}i ka­sno no­}u, iz­mu­~en, sa­tr­ven
no}­nim pi­jan­ka­ma na ko­je su ga od­vla­~i­li ti u`a­re­ni i is­pra­zni
da­ni. Iz­gu­`va­na, hlad­na, mah­ni­to raz­ba­ca­na po­ste­qi­na bi­la je u
tim tre­nu­ci­ma za we­ga bla­`e­na lu­ka, ostr­vo spa­sa na ko­je bi se
sru­{io po­sled­wim osta­ci­ma sna­ge, po­put bro­do­lom­ca ko­ga je uz­
bur­ka­no mo­re ba­ca­lo ta­mo-amo da­ni­ma i no­}i­ma.
Pi­pa­ju­}i u mra­ku, za­vla­~io se me­|u be­li­~a­ste obla­ke tka­ni­
ne i go­mi­le hlad­nog per­ja i spa­vao ta­ko po­tr­bu­{ke, s gla­vom u
dnu kre­ve­ta, te­me­na za­bi­je­nog u pa­per­ja­stu me­ko­}u po­ste­qe, kao
da je `e­leo, vr­te­}i se u snu, da iz­vr­{i pro­dor kroz te mo}­ne ma­
si­ve pe­ri­ne, ko­ja je ra­sla kao no}. Bo­rio se u snu s tom po­ste­qom
po­put pli­va­~a s vo­dom, pri­ti­skao ju je i me­sio te­lom, kao u ogrom­
nom ko­ri­tu za te­sto, i bu­dio se u si­vo svi­ta­we za­di­han, ob­li­ven
177
178
zno­jem, iz­ba­~en na oba­lu te hr­pe po­ste­qi­ne, ko­ju ni­je uspe­vao da
sa­vla­da u no}­nom rva­wu. Na­po­la iz­ba­~en iz du­bi­ne sna, vi­sio je
na tre­nu­tak ne­sve­sno na ivi­ci no­}i i hva­tao plu­}i­ma va­zduh, a
po­ste­qi­na oko we­ga je ra­sla, bu­ja­la i na­do­la­zi­la da bi ga po­no­vo
ob­uj­mi­la go­mi­lom te­{kog, be­li­~a­stog te­sta.
Spa­vao je ta­ko do ka­snog pre­po­dne­va, dok su ja­stu­ci for­mi­ra­
li ve­li­ku be­lu rav­ni­cu po ko­joj je lu­tao u bla­`e­nom snu. Tim be­
lim sta­za­ma po­la­ko se vra­}ao k se­bi, da­nu, ja­vi – i na­po­kon otva­
rao o~i, kao uspa­va­ni put­nik ka­da se voz za­u­sta­vqa na sta­ni­ci.
U so­bi je vla­da­la usta­ja­la po­mr­~i­na s ta­lo­gom od broj­nih
da­na pro­ve­de­nih u sa­mo­}i i ti­{i­ni. Je­di­no je pro­zor kip­teo od
ju­tar­weg ro­ja mu­va i za­sto­ri su plam­te­li jar­kim bo­ja­ma. Go­spo­
din Ka­rol je ze­va­wem iz­ba­ci­vao iz svog te­la, iz du­bi­ne te­le­snih
ja­ma, ostat­ke ju­~e­ra­{weg da­na. To ze­va­we ga je hva­ta­lo ta­ko gr­
~e­vi­to kao da je hte­lo da ga uni­{ti. Ta­ko je iz­ba­ci­vao iz se­be tu
te­`i­nu, taj pe­sak – ne­sva­re­ne ostat­ke ju­~e­ra­{weg da­na.
Po­{to bi se ta­ko ras­te­re­tio i oslo­bo­dio, upi­si­vao je u sve­sku
iz­dat­ke, kal­ku­li­sao, ob­ra­~u­na­vao i sa­wa­rio. Za­tim bi du­go ne­po­
mi~­no le­`ao, s vla­`nim i bu­qa­vim sta­kla­stim o~i­ma bo­je vo­de. U
vod­wi­ka­voj po­mr­~i­ni so­be, osve­tqe­noj od­sja­jem spar­nog da­na iza
dra­pe­ri­ja, u we­go­vim o~i­ma, kao u ma­lim ogle­da­li­ma, vi­deo se od­
raz svih sjaj­nih pred­me­ta: be­lih sun­~e­vih pe­ga u pu­ko­ti­na­ma pro­
zo­ra, zlat­nog pra­vo­ug­ a­on
­ i­ka dra­pe­ri­ja, i, kao u ka­pi­ma vo­de, po­na­
vqa­la se ti­{i­na ce­le so­be, s te­pi­si­ma i pra­znim sto­li­ca­ma.
U me­|u­vre­me­nu iza dra­pe­ri­ja ko­je su spre­~a­va­le ula­zak da­na
u so­bu, hu­ka zu­ja­wa mu­va, ras­po­ma­mqe­nih od sun­ca, po­sta­ja­la je
sve va­tre­ni­ja. Pro­zor ni­je mo­gao da pri­mi taj be­li ogaw, i za­sto­
ri su po­su­sta­ja­li pred pro­do­rom sve­tlo­sti.
Ta­da bi se iz­vla­~io iz po­ste­qi­ne i se­deo jo{ ne­ko vre­me na
kre­ve­tu ne­sve­sno je­~e­}i. We­go­vo tri­de­set­pe­to­go­di­{we te­lo po­~i­
wa­lo je da se go­ji. ^i­ni­lo se da u tom or­ga­ni­zmu, ote­`a­lom od ma­
sti, iz­mo­re­nom pre­ko­mer­nim sek­su­al­nim ak­tiv­no­sti­ma, ali u kom
su i da­qe na­vi­ra­li te­le­sni so­ko­vi, sa­da la­ga­no, u ti­{i­ni, do­zre­va
sud­bi­na.
Dok je ta­ko se­deo u be­smi­sle­noj ve­ge­ta­tiv­noj oba­mr­lo­sti, sav
pre­o­bra­`en u kr­vo­tok, di­sa­we, du­bo­ko pul­si­ra­we so­ko­va, u du­bi­ni
we­go­vog te­la, zno­ja­vog i na mno­gim me­sti­ma pre­kri­ve­nog ma­qa­ma,
ra­sla je ne­ka ne­vi­dqi­va, ne­u­o­bli­~e­na bu­du}­nost, kao mon­stru­o­zna
iz­ra­sli­na ko­ja fan­ta­sti~­no bu­ja do ne­po­zna­tih di­men­zi­ja. Ni­je se
bo­jao jer se ve} po­i­sto­ve­tio s tim ne­po­zna­tim a ogrom­nim ko­je je
tre­ba­lo da do­|e, i bes­po­go­vor­no je ra­stao s wim, u ~ud­noj sa­gla­
sno­sti, utr­nuo od spo­koj­nog u`a­sa, pre­po­zna­ju­}i se u tim ko­lo­sal­
nim cve­to­vi­ma, u tim fan­ta­sti~­nim hr­pa­ma ko­je su sa­zre­va­le pred
we­go­vim unu­tra­{wim po­gle­dom. Ta­da bi se jed­no we­go­vo oko ma­lo
okre­nu­lo na unu­tra, kao da skre­}e u ne­ku dru­gu di­men­zi­ju.
Po­tom bi se iz tih be­smi­sle­nih oma­ma, iz tih be­sve­snih da­qi­
na po­no­vo vra­}ao u sa­da­{wost i do­la­zio k se­bi, po­sma­trao je svo­je
no­ge na te­pi­hu, de­be­le i ne­`ne po­put `en­skih, i po­la­ko bi iz­vu­kao
zlat­na dug­me­ta iz man­`et­ni dnev­ne ko­{u­qe. On­da je od­la­zio u ku­
hi­wu, gde je u se­no­vi­tom kut­ku na­la­zio ve­dro s vo­dom, ti­ho i bud­no
okru­glo ogle­dal­ce, ko­je je sa­mo ~e­ka­lo na we­ga – je­di­no `i­vo i po­
zna­to stvo­re­we u tom pra­znom sta­nu. Si­pao je vo­du u umi­va­o­nik i
ko­`om is­pro­ba­vao we­nu mla­ku, usta­ja­lu i otu­`nu vla­`nost.
Du­go i pa­`qi­vo se obla­~io, bez `ur­be i od­ma­ra­ju­}i se iz­me­
|u ne­kih po­kre­ta.
Stan, pra­zan i za­pu­{ten, ni­je ga pre­po­zna­vao, na­me­{taj i zi­
do­vi pra­ti­li su ga ne­mom kri­ti­kom.
Ula­ze­}i u wi­ho­vu ti­{i­nu, ose­}ao se kao uqez u tom pod­vod­nom,
po­pla­vqe­nom kra­qev­stvu u kom je te­klo dru­go, ne­za­vi­sno vre­me.
Ose­tio se kao lo­pov i dok je otva­rao sop­stve­ne fi­o­ke, pa je ne­ho­
ti­ce i{ao na pr­sti­ma, pla­{e­}i se da ne pro­bu­di gla­sne i ne­po­treb­
ne od­je­ke {to su ne­str­pqi­vo ~e­ka­li i naj­ma­wi po­vod za pra­sak.
A ka­da bi, idu­}i ti­ho od or­ma­na do or­ma­na, pro­na­{ao sve po­
treb­ne ko­ma­de i do­vr­{io obla­~e­we iz­me­|u tog na­me­{ta­ja ko­ji ga
je, od­sut­nog li­ca, }ut­ke tr­peo, i na­po­kon bio spre­man, pre od­la­
ska bi za­stao, sa {e­{i­rom u ru­ci, i ose­tio sme­te­nost zbog to­ga
{to ni u po­sled­wem tre­nut­ku ni­je mo­gao na­}i re­~i ko­je bi pre­ki­
nu­le to ne­pri­ja­teq­sko }u­ta­we, pa bi po­{ao ka vra­ti­ma, po­mi­ren
sa sud­bi­nom, la­ga­no, po­gnu­te gla­ve – dok bi se isto­vre­me­no, u su­
prot­nom prav­cu, ne `u­re­}i, u du­bi­ni ogle­da­la – ne­ko uvek okre­
nut le­|i­ma – uda­qa­vao kroz niz pra­znih ne­po­sto­je­}ih so­ba.
BRU­NO [ULC (1892–1942) poq­ski pi­sac, kwi­`ev­ni kri­ti­~ar i
pro­fe­sor cr­ta­wa. Ro­|en je u Dro­ho­bi­~u, ne­da­le­ko od La­vo­va, u po­ro­di­ci
asi­mi­lo­va­nih ga­li­cij­skih Je­vre­ja. Po­znat je pre sve­ga kao pi­sac „Ci­
me­ta­stih pro­dav­ni­ca“ (1934) i „Sa­na­to­ri­ju­ma pod klep­si­drom“ (1937),
kao i ~e­ti­ri pri­po­vet­ke ob­ja­vqe­ne u pe­ri­o­di­ci – „Je­sen“ i „Re­pu­bli­ka
sno­va“ (1936) i „Ko­me­ta“ i „Do­mo­vi­na“ (1938). Iako ma­li po obi­mu, we­gov
kwi­`ev­ni opus, zbog svog je­din­stve­nog sti­la, sma­tra se jed­nim od naj­
vi­{ih do­me­ta svet­ske kwi­`ev­no­sti XX ve­ka. Za­hva­qu­ju­}i uspe­hu svog
kwi­`ev­nog pr­ven­ca, [ulc po­sta­je i kri­ti­~ar. We­go­vi ogle­di i re­cen­
zi­je mo­gu se svr­sta­ti u naj­{i­ri okvir per­so­na­li­sti~­kog prav­ca kri­
ti­ke. On se u wi­ma pre sve­ga ba­vi eg­zi­sten­ci­jal­nom si­tu­a­ci­jom ju­nakâ,
wi­ho­vom psi­hom, ka­rak­te­rom i po­lo­`a­jem u dru­{tvu. Po­red to­ga {to
se ba­vio kwi­`ev­no­{}u i kwi­`ev­nom kri­ti­kom, [ulc je bio i sli­kar,
gra­fi­~ar i ka­ri­ka­tu­ri­sta. Od 1924. go­di­ne ra­dio je kao na­stav­nik cr­
ta­wa u sred­woj {ko­li u Dro­ho­bi­~u. We­go­vo li­kov­no de­lo – te­ma­ti­kom i
spe­ci­fi~­nim, oni­ri~­nim ras­po­lo­`e­wem – po­ve­za­no je s we­go­vim kwi­
`ev­nim ra­dom. Ne­ki od cr­te­`a na­sta­li su kao ilu­stra­ci­je za we­go­ve
pri­~e. Iz­me­|u 1920. i 1922. go­di­ne na­pra­vio je, u ret­koj gra­fi~­koj teh­
ni­ci cliché-ver­re, se­ri­ju od pre­ko dva­de­set cr­te­`a is­tan­~a­ne erot­ske
pri­ro­de, oku­pqe­nih u ci­klus pod na­zi­vom „Ido­lo­po­klo­ni~­ka kwi­ga“.
Ra­dio je i uqa na plat­nu, ali ta de­la su iz­gu­bqe­na, i da­nas su po­zna­
179
ta sa­mo pre­ko sta­rih fo­to­gra­fi­ja. Je­di­no sa­~u­va­no [ul­co­vo plat­no je
„Su­sret“ (1920), sli­ka ko­ja se ne­dav­no po­ja­vi­la na tr­`i­{tu an­ti­kvi­te­
ta, da bi po­tom za­vr­{i­la u zbir­ci var­{av­skog Mu­ze­ja kwi­`ev­no­sti.
Dva­de­se­tih i tri­de­se­tih go­di­na pro­{log ve­ka [ulc je ne­ko­li­ko pu­ta
iz­la­gao svo­je sli­ke i gra­fi­ke, i to u Dru­{tvu za ne­go­va­we le­pih umet­
no­sti u Var­{a­vi (1922), u Dru­{tvu pri­ja­te­qa le­pih umet­no­sti u La­vo­vu
(1922), u Vil­nu (1923), u La­vo­vu i Tru­skav­cu (1930) i u Dru­{tvu pri­ja­te­
qa le­pih umet­no­sti u Kra­ko­vu (1931).
Bru­no [ulc je ubi­jen 19. no­vem­bra 1942. go­di­ne, sve­ga sto­ti­nak
me­ta­ra od svo­je rod­ne ku­}e na Glav­nom tr­gu. Taj dan je u Poq­skoj po­stao
po­znat kao „cr­ni ~e­tvr­tak“. Pi­{~e­vo te­lo je ceo dan le­`a­lo na uli­
ci jer ne­ma~­ka oku­pa­ci­o­na vlast ni­je do­zvo­qa­va­la da bu­de sa­hra­we­no.
Pret­po­sta­vqa se da je ka­sni­je po­lo­`e­no u za­jed­ni~­ku grob­ni­cu, ko­ju
po­sle ra­ta ni­je bi­lo mo­gu­}e na­}i. O [ul­co­vom po­ko­pu po­sto­ji sve­do­~e­
we ne­ko­li­ko qu­di, ali sva­ko od wih upu­}u­je na dru­gu lo­ka­ci­ju i dru­ga­
~i­je okol­no­sti u ve­zi sa ubi­stvom.
Po jed­noj ver­zi­ji, pi­sac se ve­ro­vat­no vra­}ao iz Ju­den­ra­ta, ku­da je
oti­{ao po hleb za put – tre­ba­lo je da sle­de­}e no­}i po­beg­ne iz ge­ta i ot­pu­
tu­je za Var­{a­vu. Na­i­{ao je na „di­vqu ak­ci­ju“, u ko­joj su ge­sta­pov­ci, vr­
{e­}i od­ma­zdu za jed­nog ubi­je­nog Nem­ca, ubi­ja­li Je­vre­je ko­je bi za­te­kli
na uli­ci. Po­go­di­li su ga na uglu uli­ca Mic­kje­vi­~e­ve i ^ac­kog. Pre­ma
dru­goj ver­zi­ji, [ulc ni­je imao po­tre­be da bi­lo ku­da od­la­zi po hleb jer
u ge­tu ni­je vla­da­la glad. Jed­no­stav­no se za­te­kao na uli­ci, gde je ubi­jen
– ne slu­~aj­no, ve} na­mer­no. Ve­ru­je se da je ubi­ca bio ne­ma~­ki ofi­cir
Karl Gin­ter, ~i­jeg je {ti­}e­ni­ka – zu­ba­ra Le­vi­ja – pre to­ga ubio ofi­cir
Lan­dau. [ul­co­vo ubi­stvo je, da­kle, bi­lo ~in osve­te, po­rav­na­we ra­~u­na
iz­me­|u dva ne­ma~­ka ofi­ci­ra.
Sne­`a­na \u­ka­no­vi}
180
Dante Mafija
IZABRANE PESME
Prevela sa italijanskog Milana Pileti}
PADA NO]
Pada no} i straha u meni nema,
a tolikom svetu uzdrhtalo srce.
Vukovi na periferiji,
me| pru}em pod bremenom snega.
Mu{karci nose sekire i pu{ke,
za wima idu `ene s ugarcima.
Ja sam mali de~ak koji se se}a
i preostaje mi nada.
Bilo je lepo slu{ati bajke
u zimskim ve~erima pored vatre.
O lepe bajke, snovi, poezija.
Na `aru smo pekli slanutke,
frktao je sawivi ma~ak.
Na{a ku}a bila je drevna ku}a,
puna paukova na uglovima neba.
Od svih mojih snova, detiwih snova,
pepeo vidim beli i ugqevqe
{to je preostalo od te tople vatre.
Sada {aka u sebi ste`e krpe,
baca se pravo u ~equst zmijama,
miluje jedan obraz somotasti.
Pada no} i s wom pada strah,
u mojim grudima sve mra~niji, sada.
IZ HOMEROVOG POVRATKA
Moj zavi~aj nikada ne be{e mesto:
`estina i milina u ve~noj smeni
i stihovi moji s vremenom sliveni.
Da mi je opet Odisej da budem,
181
da imam Penelopu koja gaji
me|u pretwama sina.
Na{ao bih opet pevawa silinu,
hitro bih hodio i rasplitao
qubavne zagonetke.
NEIZVESNOST
Dodijao filigran
poznatih zbivawa, doga|aja
koji se u beskraj ponavqaju,
probadaju, li{avaju
ve~nost tajanstvenosti.
Odmah po bu|ewu re{iti
da li otputovati, poslati pismo,
zaliti biqke, dati
mrvice crvenim ribicama,
ubiti se.
TVOJA SAM VODA
Sa tobom ja sam jedva voda
i mo`e{ da je vaja{ kako ho}e{.
Samo pripazi, ako se voda razlije,
sve }e da uni{ti.
Sawaj sa mnom, nemoj uvek
da misli{ na du`nosti.
Posle }emo u kupovinu, kod zubara
i}i }e{ neki drugi dan, zna{,
oni oblaci {to sad vedro putuju
uskoro }e oti}i i ne}emo mo}i
da u budu}nost {aqemo poruke.
Tvoja sam voda, ali pripazi,
ne pij suvi{e, ne koristi je
za vodokotli}.
^UDESA RU@A
Postoje reke
izgubqene, obzorja {to se rone,
pod tlom gradovi, neke
o~i zgasle, pesme {to, slepe, zvone.
182
I jo{ svetlosne putawe postoje
usred zbrisanih oaza
gde beduinski napevi se roje,
gde dugo jutro za jutrima poje,
sa`i`e ih vetar.
Sparu{eno li{}e goni
`enu koju sam voleo.
Zar nigde nema mesta koje pru`a
uto~i{te za svaku stvar, u bþti?
Kuda to odlaze ~udesa ru`a,
gde }e se wina osvajawa skriti?
KO ZNA ZA[TO TE VOLIM
Ko zna za{to te volim.
Mo`da zato {to do o~iju tvojih
mrak ne dopire, mo`da
zato {to ti du{a cveta
i onda kada sam odsutan
zauzet svakodnevnim radom.
Ili zato {to hiqadu horizonata
ima{ nadohvat ruke,
i svetle ve~eri, bistra jutra
u kosi.
UMIRALA MI JE MAJKA
Do{le su `ene iz kom{iluka
sa svojom malom i balavom decom.
Video sam crno sve golemije
u sva~ijim o~ima, u re~ima.
Gavrane niko pomiwao nije,
kako igraju vrtoglavo.
Ja sam slu{ao wihovo graktawe,
`u~nu promuklost, podudarnostima
natopqen lepet krila.
SMILUJ SE SMRTI
^ita{ kwigu za kwigom i nada{ se
da }e ti se razotkriti zagonetka
sveta {to raste i dolazi kraju.
Za izlaz nema izgleda, uplitawe ili ozleda
nisu, sigurno, nikakvo re{ewe.
Zame}u se staze kojima tek {to se pro{lo,
183
ako ih neko na malim mapama
ne ozna~i, i niko vi{e ne zna
su{tinu greha i onog ~emu vodi.
Svi smo izgubqeni i poni`eni
pred zidom ravnodu{ja sve vi{im.
Ti ne zalazi u stvari
da nepokretnost zameni{ sobom.
Smiluj se smrti, ne udvaraj joj se
bestidno, da neko ne bi pomislio
da rodoskvrnu}a ima me|u vama.
NISAM USTUKNUO
Sad kad imam godina skoro
kao ti kad si umro i razjarila se bura
uspomena i spustila se magla
da ujedna~i stvari, kako da dobijem
opro{taj za onoliko }utawe?
Ote`alo je od slutwi srce,
hteo bih {kure da zatvorim,
da opet slu{am muziku drva
{to na ogwi{tu gore. Ja sam
jo{ uvek nespretan, ne umem da te zovem,
ne umem da molim. Znaj, ipak,
da ni pred ~im nisam ustuknuo
i da mi je barjak bilo dostojanstvo.
UNUTAR SAM RE^I DA BIH IZRONIO
184
Unutar sam re~i da bih izronio
~ist i neokaqan kada dan se rodi
i vidi me kako samotan prolazim
kroz vrt iluzija ali i da `iv sam
od slogova koji hrane zvuke harfe
koji se nikad nisu ~uli. Re~ }e ne`no
i bri`qivo da se uvu~e u meso
otmeno i `estoko kao {to ~ini `ena
~arobna iskusna i kov~eg }e da stvori
na kome u beskraj mo`e da se plovi.
Poezija je ~udno putovawe
u smrtnu sumwu u|e pa iza|e,
od neslagawa sazdana ~istina {to zasvetli
i opet zgasne kad zabeli zora.
LAVIRINT
Sada dok zamirem sve bli`e}i se
kraju dana, i stradawe se moje
ve} okon~ava, sada tek saznajem
da lavirint ja sam i da u meni
ukr{taju se i me{aju staze
dok se ne steknu u bistrom zalasku.
Da sam to saznao jo{ u mladosti,
hitawa bih se svakog odrekao
i u`ivao u prostorima. Sad je kasno, klonem
pred svakim zaokretom, svakim prolazom,
potra`im najkra}i put, prepustim se
svetlosti koja }e kad-tad planuti
od besmisla, u meni, koji sam bio
ve~iti gubitak sebe i sveta.
SVITA ZA BEOGRAD
Hteo sam i ja da osetim ono {to ose}a
onaj ko biva Ciganin po ~itavu no}.
Skadarlija takvo iskustvo pru`a.
Tako sam kod Dva Jelena u Kafani tog imena
jeo i pio i zatim pevao
dugu qubavnu pesmu, sam, po strani,
posmatraju}i qude, plove}i
me| nemirima i lukama. Pustiwa bejah {to jeca,
udarni talas magnolije {to ~ami
sramota onoga koji pripada
oholoj zapovedni~koj rasi. Nisam mogao ni{ta
sem da pe{ice odem do Ive Andri}a
i opro{taj i{tem zbog grehova na{ih.
MAKAR I NA ^ASAK
Ose}am damare tvog srca
u mojim o~ima, na vrhu nosa,
u {akama koje kao da su opet
one `ivahne grane,
da procvetaju spremne.
A ipak tuga do|e, udvara se
i da je saslu{am skoro zahteva...
„Vide}e{, usledi}e vetar,
besne}e i brisa}e po aleji,
185
a ti }e{ ostati sam,
da tumara{ po mraku.“
A ja }u: „Makar i na ~asak,
makar se samo
ovla{ dodirnule usne,
vredno je truda.“
Na ovaj na~in u}utka se
taj zlobni glas
i ja nastavqam no}u
u snu da te slikam
i u`ivam u dahu svake pore.
VOLIM KAD SI RASEJANA
Vidim te kako u tvojoj ba{ti
neguje{ biqke
tvojim rukama koje uzdi{u
kao i tvoja du{a i tragaju
za najboqim na~inom
da ih usre}i{.
Vidim te i mislim
da ve} sam i ja deo
postao toga truda
i da u mislima jesam
{to nai|u i pro|u
kao kad muwe sevnu i i{~ile
i od wih porastu
nebeska prostranstva
i tvome dr`awu daju
onu pravu meru. I volim
kad si rasejana pa me pozove{
umesto nekog qiqana
ili pitomog sleza.
186
DANTE MAFIJA (Dan­te Maf­fia) ro­|en je 1946. go­di­ne na oba­li
Jon­skog mo­ra, u Ka­la­bri­ji. U Ri­mu je stu­di­rao i di­plo­mi­rao kwi­`ev­
nost, ko­jom se ce­log `i­vo­ta vi­{e­stru­ko ba­vi, kao pe­snik, ese­ji­sta i
pri­po­ve­da~, ali i pro­fe­sor, ured­nik i sa­rad­nik mno­gih kwi­`ev­nih
~a­so­pi­sa, pre sve­ga onih ko­ji se ti­~u po­e­zi­je. S Ma­fi­jom su se do­pi­
si­va­li, sa­ra­|i­va­li, we­go­va de­la hva­li­li i za wih pi­sa­li pred­go­vo­re
po­zna­ti qu­di od pe­ra (Pa­la­ce­ski, Va­le­ri, Pri­mo Le­vi, Se­re­ni, Lu­ci,
Ma­gris, Bo­bio, Kal­vi­no, Mo­ra­vi­ja, Pa­zo­li­ni, [a­{a, Ma­na­kor­da, Be­
le­ca, De Ma­u­ro, Spa­wo­le­ti, ali i Brod­ski, Sta­ro­bin­ski, [klov­ski,
Bor­hes i dr.). Ob­ja­vio je 37 pe­sni~­kih, 17 pri­po­ve­da~­kih i 13 ese­ji­
sti~­kih kwi­ga, od ko­jih su mno­ge pre­ve­de­ne u ino­stran­stvu; u Sr­bi­
ji su to An­to­lo­gi­ja ita­li­jan­ske po­e­zi­je XX ve­ka i Ro­man o To­ma­zu
Kam­pa­ne­li (u iz­da­wu Pa­i­de­je i pre­vo­du Mi­la­ne Pi­le­ti}). Sma­tran
je jed­nim od naj­ve­}ih ita­li­jan­skih sa­vre­me­nih pe­sni­ka, do­bit­nik je
na­gra­da Al­fon­so Gat­to, Stre­sa, Mon­ta­le, Vi­a­reg­gio i mno­gih dru­gih. Go­
di­ne 2004. ta­da­{wi pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Ita­li­je od­li­ko­vao ga je
zlat­nom me­da­qom za kul­tu­ru.
U Ma­fi­ji­nom bez­ma­lo fi­zi~­kom do­`i­vqa­ju po­et­ske re­~i, i sam
od­nos s wom bi­va pred­met is­tra­`i­va­wa. U we­go­vim me­ta­fo­ra­ma is­
po­qa­va se nad­re­al­no dok `e­sto­ko i ne­`no sli­ka sa­vre­me­nu re­al­nost,
hra­bro za­la­zi i u ne­spo­koj­nu sa­mo­a­na­li­zu, ali ona uvek uka­zu­je i na
{i­re pro­sto­re drev­ne bor­be qud­skog bi­}a s re­al­no­{}u ko­ja go­vo­ri,
us­hi­}u­je ali i ra­wa­va, kat­kad i svo­jom rav­no­du­{no­{}u. Sva­ko­dne­
vi­ca, na­go­ni, qu­bav, pu­to­va­we, no­stal­gi­ja, dom ko­ji ni­je mir­na lu­ka,
skro­vi­{te, ne­go stal­ni iza­zov, za­go­net­ka i ot­kri­}e. Vr­tlog u ko­me
ima u~e­nih aso­ci­ja­ci­ja i re­mi­ni­scen­ci­ja (kao kad pro­go­va­ra­ju pi­sci
de­la iz­go­re­lih u Alek­san­drij­skoj bi­bli­o­te­ci), ali i op­{tih me­sta,
ko­ja se ne od­ba­cu­ju, ne­go se – na sli­~an na­~in kao {to je to ~i­nio Um­
ber­to Sa­ba – iz­nu­tra pod­ri­va­ju, osve­tqa­va­ju i pre­o­bra­`a­va­ju. Va­qa
po­me­nu­ti i Ma­fi­ji­nu di­ja­lek­tal­nu po­e­zi­ju, po­seb­no za­ni­mqi­vu za­to
{to u woj ne­ma ni o~e­ki­va­nog ro­man­ti~­nog do­~a­ra­va­wa Ju­ga, ni su­ro­
vog na­tu­ra­li­zma, ve} na­i­la­zi­mo na fi­lo­zof­ska pro­mi­{qa­wa sa­vre­
me­nog i sva­ko­dnev­nog `i­vo­ta, ~e­sto opet u de­ta­qi­ma ko­je smo sklo­ni
da pre­ne­breg­ne­mo.
U ovom iz­bo­ru za­stu­pqe­ne su pe­sme na­sta­le to­kom ~e­ti­ri de­ce­
ni­je (1974–2014), na­rav­no ona­ko ka­ko sam, po li~­nom afi­ni­te­tu, vi­de­
la obri­se Dan­te­o­ve pe­sni~­ke bi­o­gra­fi­je.
Mi­la­na Pi­le­ti}
187
Nor­man Da­glas
ZE­MQA SI­RE­NA
(Si­re­ne i wi­ho­vi pre­ci)
Pre­veo sa en­gle­skog De­jan Aco­vi}
188
Car Ti­be­ri­je zbu­wi­vao je svo­je gra­ma­ti­~a­re pi­ta­wem ko­ju su
pe­smu pe­va­le si­re­ne. Po­do­zre­vam da je znao vi­{e od wih, jer bio
je obo­`a­va­lac si­re­na ce­log svog `i­vo­ta, prem­da mu sud­bi­na ni­je
do­zvo­li­la da ti­me za­ba­vi svoj duh, sve do po­sled­wih go­di­na ko­je
je pro­veo me­|u wi­ma na ste­no­vi­tom ostr­vu Ka­pri­ju. Gra­ma­ti­~a­ri,
ako su bi­li mu­dri, bez sum­we su mu na­vo­di­li Ho­me­ra, ko­ji je sa­
~u­vao deo wi­ho­ve pe­sme.
Da li si­re­ne od ove pra­ve vr­ste po­sto­je da­nas, pri­li~­no je
upit­no, tvr­di­lo se to za mno­ga me­sta na ze­mqi, i mor­sko dno je
pre­tra­`i­va­no te sa­sta­vqa­ni slu­`be­ni iz­ve­{ta­ji. Ne ta­ko dav­no
pro­na­|e­na su ne­ka od tih stvo­re­wa. Ja­kob No­jer ka­`e da je 1403.
go­di­ne jed­na si­re­na za­ro­bqe­na u Zu­i­der­skom mo­ru. Od­ve­de­na je u
Har­lem i, po­{to je bi­la na­ga, da­li su joj da se ode­ne; u~i­la je da se
hra­ni kao Ho­lan­|a­ni; ume­la je da pre­de i da u`i­va u de­vo­ja~­kim
za­do­voq­stvi­ma; bi­la je ple­me­ni­ta i do­`i­ve­la je du­bo­ku sta­rost.
Ali ni­ka­da ni­je go­vo­ri­la. ^e­sti­ti gra­|a­ni ni­su po­zna­va­li je­zik
mor­skog na­ro­da da bi bi­li u mo­gu}­no­sti da je na­u­~e svom sop­stve­
nom je­zi­ku, ta­ko je osta­la ne­ma do kra­ja `i­vo­ta – to je za `a­qe­we,
po­{to je, iz­uz­ ev arap­ske pri­~e Jul­nar u mo­ru ro­|e­na, ma­lo to­ga
{to go­vo­ri o kon­ver­za­cij­skim i do­ma­}im na­vi­ka­ma sred­wo­ve­
kov­nih si­re­na do­spe­lo do nas.
U kra­qev­skom ar­hi­vu Por­tu­ga­la sa­~u­va­ni su za­pi­si o sku­poj
pre­pir­ci iz­me­|u Kru­ne i Ve­li­kog maj­sto­ra Re­da Sve­tog Jo­va­na o
to­me ko­me }e pri­pa­sti si­re­ne ko­je iz­ba­ci mo­re na oba­le Ve­li­kog
maj­sto­ra. Stvar se okon­~a­la uz ve­li­ku bu­ku: Ne­ka se zna – si­re­ne
i dru­ga mor­ska ~u­do­vi­{ta ko­je iz­ba­ce ta­la­si na ze­mqu u vla­
sni­{tvu Ve­li­kog maj­sto­ra pre­}i }e u po­sed Kra­qa. Ovo bi tre­
ba­lo da zna­~i da su si­re­ne ta­da bi­le pri­li~­no broj­ne. Je­dan od
naj­bo­qe do­ku­men­to­va­nih slu­~a­je­va je­ste onaj ko­ji je za­be­le­`io
isti­no­qu­bi­vi ka­pe­tan Xon Smit, ko­ga je Po­ka­hon­tas u~i­ni­la po­
zna­tim. Ne mo­gu da iz­os­ ta­vim, ka­`e on, ~u­de­sno bo`­je stvo­re­we
ko­je sam go­di­ne 1610. vi­deo sop­stve­nim o~i­ma. De­si­lo se da sam
sta­jao, u zo­ru, na oba­li ne­da­le­ko od lu­ke Sve­tog Xej­msa, ka­da sam
pri­me­tio mor­skog stvo­ra ka­ko ve­li­kom br­zi­nom pli­va k me­ni.
Bi­la je ve­o­ma le­pa; o~i, nos, u{i, obra­zi, usta, ~e­lo i ce­lo li­
ce kao u naj­lep­{e de­voj­ke; we­na ko­sa, azur­na, pa­da­la joj je pre­ko
ra­me­na... Sve ukup­no, neo­bi~­na ri­ba. Osta­tak na­vo­da na­la­zi se u
Got­fri­do­vom Hi­sto­ria An­ti­po­dum.
Po­gle­daj­te ta­ko­|e Ge­sne­ra, Ron­de­le­ti­ja, Ska­li­ge­ra i dru­gi va­
qa­ni svet, iz ~i­jih je pri­ka­za o~i­gled­no da su si­re­ne bi­le pri­li~­
no uobi­~a­je­ne u wi­ho­vo do­ba i, ne­sum­wi­vo zbog to­ga, sla­bo ce­we­ne;
jer {to god je uobi­~a­je­no po­sta­je obez­vre­|e­no, {to i sa­ma re~ vul­
ga­ran po­ka­zu­je. Ovo mo­`da po­mog­ne u ob­ja­{we­wu ~i­we­ni­ce da im je
do­wi deo te­la u ob­li­ku ri­be, jer naj­sta­ri­je si­re­ne bi­le su od pti~­jeg
so­ja. Pro­me­na se de­si­la, ka­ko za­mi­{qam, u vre­me Sve­tog Av­gu­sti­na,
ka­da je ve­li­ki broj pa­gan­skih ob­li~­ja po­~eo da do­bi­ja no­vu ode­`du i
na­rav, ne uvek u svo­ju ko­rist. To je uti­ca­lo i na ona ro­|e­na u he­len­
skim vo­da­ma, za ko­je bi­smo mo­gli da pret­po­sta­vi­mo da }e za­dr­`a­ti
vi­{e po­{to­va­wa i bi­ti kon­zer­va­tiv­ni­ja od osta­lih.
Ta­ko je Te­o­dor Ga­za, ~i­je je ime ga­ran­ci­ja do­bre ve­re i pa­me­ti –
ni­je li on na­pi­sao pr­vu gr~­ku gra­ma­ti­ku? – jed­nom pri­li­kom iz­neo
u ve­li­kom i ot­me­nom dru­{tvu (Pon­ta­no je ta­ko­|e bio pri­su­tan) ka­ko
je, na­kon ve­li­ke olu­je na Pe­lo­po­ne­zu, jed­na mor­ska da­ma iz­ba­~e­na
na oba­lu sa osta­lim na­pla­vi­na­ma. Bi­la je jo{ u `i­vo­tu i te­{ko je
di­sa­la; we­no li­ce i te­lo bi­li su sa­svim qud­ski i ni­ma­lo ne­pri­
vla~­ni. Ubr­zo se oku­pio ve­li­ki broj qu­di, a we­ni uz­da­si i skri­
va­we gru­di ja­sno su po­ka­zi­va­li ko­li­ko joj je bi­la ne­u­god­na wi­ho­va
vul­gar­na ra­do­zna­lost. Po­tom je po­~e­la i da pla­~e. Sa­o­se­}aj­ni u~e­
wak na­re­dio je go­mi­li da se uda­qi i po­mo­gao joj, ko­li­ko je mo­gao, da
se do­vu­~e do pli­}a­ka. Tu je, ba­civ­{i se u ta­la­se uz sna­`ni pqe­sak,
ne­sta­la sa vi­di­ka. Ona je, ta­ko­|e, bi­la ri­ba, a ne pti­ca.
U Gr~­koj su, ta­ko­|e, si­re­ne svih vr­sta pre­sta­le da pe­va­ju.
Se­}am se du­gih, zlat­nih, ve­~e­ri u Ki­kla­di­ma. ^a­ro­li­ja na
sve­mu; ~i­ni­lo se da je po­kret Pri­ro­de na­jed­nom za­u­sta­vqen; is­
pod nas ni naj­ma­weg zvu­ka, ali go­re, sun­~e­vi zra­ci su vi­bri­ra­li
bo­ga­tom me­lo­di­jom; Xan­ko, ri­bar, spu­stio je svo­ja ve­sla i na{
~a­mac, je­di­ni po­kret­ni obje­kat u nat­pri­rod­noj ne­po­kret­no­sti,
vu­kla je ne­vi­dqi­va ru­ka ka ru­me­nom za­li­vu na za­pa­du. Ali na
na­{oj pu­ta­wi na­la­zi­lo se kr­{e­vi­to ostrv­ce, tam­no i pre­te­}e
na po­za­di­ni od gri­mi­znog po­`a­ra. Usko­ro je is­kr­slo pred nas, u
zbr­ci ka­me­wa i ras­ce­pqe­nih gu­du­ra o`e­`e­nih sun­cem, ne­ko­li­ko
zra­ka sma­rag­da u skro­vi­tom uto­~i­{tu. Ako po­sto­ji me­sto na kom
si­re­ne mo­gu da `i­ve a da ih ni­ko ne uz­ne­mi­ra­va, mi­slio sam, on­
da je to ov­de. Ko­vr­xa­vi lu­pe` kr­ma­nio je ve­{tom ru­kom ka li­li­
pu­tan­skom ostr­vu; kao pra­vi Grk, ce­nio je ra­do­zna­lost u sva­kom
ob­li­ku. Ali je od­lu~­no od­bio da kro­~i na oba­lu. Za­po­~eo sam is­
tra­`i­va­we sam, za­kqu­~iv­{i da je on ra­ni­je po­se­tio ostr­vo.
189
190
Ni­je to bi­lo ostr­vo si­re­na. Bi­lo je to ostr­vo bu­va. Po­ku­pio
sam ih na ode­}i de­se­ti­ne, sto­ti­ne, pre­gr­{ti. Smrt­nik ni­ka­da ni­
je bio bli­`i to­me da is­ko­~i iz sop­stve­ne ko­`e. Xan­ko je bio iz­
ne­na­|en i za­pa­wen.
Sad, da li su te bu­ve na­se­qa­va­le ostr­vo od vre­me­na ne­za­pam­}e­nog, kao de­ge­ne­ri­sa­ni po­tom­ci iz­ve­snih he­roj­skih stvo­re­wa ko­
ja su plo­vi­la u dru­{tvu Ja­so­na i we­go­vih Ar­go­na­u­ta, ili su ih tu
osta­vi­li bro­do­lom­ni­ci mor­na­ri sa­vre­me­nog do­ba; ka­ko se de­si­lo
da su se raz­mno­`i­le do uni­{te­wa svih dru­gih `i­vih bi­}a; ka­kav
im je bio na­~in is­hra­ne – da li su bi­le an­tro­po­fa­zi, da li su vre­
ba­le jed­na dru­gu ili su na­u~
­ i­le da se za­do­vo­qa­va­ju sre­br­na­stom
ro­som ju­tra, kao Ana­kre­on­tov cvr­~ak, ili su na ne­ki dru­gi na­~in
ste­kle ume­}e du­gog po­sta iz­me­|u ret­kih or­gi­ja ka­kvu su ima­le tog
po­po­dne­va: ta i dru­ga pi­ta­wa ota­da mi se ~i­ne vred­nim raz­ma­tra­
wa. Go­spo­din Had­son, u svo­joj kwi­zi La Pla­ta, is­cr­pqi­vao se sli~­
nim pro­ble­mi­ma. Ali u tom mo­men­tu bio sam pre­vi­{e za­u­zet da
bih se ti­me ba­vio.
Da, na­pu­sti­le su Gr~­ku, si­re­ne. Ni­ka­da im ni­je bi­la vi­{e od
us­put­ne sta­ni­ce. Ali osta­le su do­voq­no du­go da do­bi­ju no­vu ode­
`du i na­vi­ke. Uisti­nu ni­{ta ni­je u{lo u tu ma­lu ze­mqu a da ni­je
iza­{lo pod­mla­|e­no i osve­tqe­no. Hi­qa­du vr­tlo­`nih to­ko­va uli­va
se u He­la­du sa svih stra­na, a po­tom is­ti­~e {i­ro­ko, kao bla­ga i bi­
stra re­ka, da oplo­di svet. Ta­ko je bi­lo i sa si­re­na­ma. Kao i mno­go
{ta dru­go, one su bi­le sa­mo uvoz, jed­na od no­vih za­mi­sli ko­ja se
uvu­kla, pra­te­}i tr­go­va~­ke pu­te­ve, da na­hra­ni stva­ra­la~­ku ma­{tu
Gr~­ke. Sad kad zna­mo ne­{to vi­{e o drev­nim ci­vi­li­za­ci­ja­ma ze­
ma­qa kao {to su Egi­pat i Fe­ni­ki­ja, ko­je su tr­go­va­le sa Gr~­kom,
mo­`e­mo da ce­ni­mo ~u­de­sni he­len­ski ge­nij za pre­u­zi­ma­we i pri­
la­go­|a­va­we. Her­mes, in­te­li­gent­ni lo­pov, ti­pi­~an je Grk. Jer {ta
god da su ukra­li ili pri­svo­ji­li – re­li­gi­je, me­ta­le, `i­vot­ne po­
god­no­sti, ar­hi­tek­tu­ru, gra­di­teq­stvo – ura­di­li su to sa iz­u­zet­nim
uku­som; uklo­ni­li su {qa­ku i uze­li sa­mo ono {to je vred­no. Svi
tra­go­vi kra­|e br­zo su ne­sta­li; bi­lo bi ap­surd­no, ka­ko je po­ka­zao
go­spo­din Di­prel, da dru­gi­ma pri­zna­ju dug za ono {to su i sa­mi mo­
gli da iz­mi­sle. Uosta­lom, ukra­de­ni ma­te­ri­jal bio je pre­o­bli­ko­
van do te me­re da bi ga iz­vor­ni stva­ra­lac je­dva mo­gao pre­po­zna­ti.
Gro­tesk­no, okrut­no, po­sta­lo je hu­ma­no. Po­su­|e­ni bo­go­vi di­vqe po­
ja­ve do­bi­li su do­bro­sti­va li­ca. I sve je ota­da bi­lo ozna­~e­no glav­
nim `i­gom Gr~­ke: ume­re­no­{}u. Svim ovim objets de ver­tu mno­go se
ru­ko­va­lo ota­da; na tu­`an na­~in sru­{e­ni su u me­te­`nom sred­wem
ve­ku; ali taj `ig ni­je iz­ble­deo: po­zna­va­o­ci ga zna­ju.
Pi­tam se da li je Fork otac si­re­na – ili je to bio Ahe­loj? Ove
sta­re po­ro­di~­ne isto­ri­je su de­li­kat­na oblast, ne znam da li bi
pre­po­znao svo­je de­voj­ke. Ka­ko su iz­gle­da­le ka­da su do­{le u Gr~­ku?
Pi­taj­te go­spo­du Vaj­ke­ra, [re­de­ra, De Pe­tru, Kor­~u, Kla­us­ e­na, i
wi­ho­ve ko­le­ge. Oni }e vam sve ka­za­ti, jer su iz­ve­li ne­vi­te­{ki za­
da­tak, ko­ji je pred­lo­`io Anak­si­la, se­ci­ra­wa si­re­na. U in­te­re­su
ana­to­mi­je to je van sva­ke sum­we po­`eq­no, jer omo­gu­}i­lo im je da
pre­bro­je pr­{qe­no­ve; i zu­be, i mo­`da da raz­lu­~e da li su si­re­ne
stvar­no bi­le ka­ni­ba­li ili ne; umet­ni­ci i pe­sni­ci `a­le se zbog
ne­po­treb­nog ka­sa­pqe­wa. Sa­wa­ri se uvek `a­le. Ka­ko su iz­gle­da­le?
Bi­le su per­so­ni­fi­ka­ci­ja za­gu­{qi­vih vre­lih da­na ka­da Si­ri­jus
(oda­tle wi­ho­vo ime) `e­sto­ko si­ja na spr­`e­nim ne­be­si­ma; bi­le su
vam­pi­ri, de­mo­ni vre­li­ne, tru­qe­wa, sla­do­stra­{}a, po­ho­te. Ali
He­la­da ih je ode­nu­la u de­vi­~an­sko sr­ce i ode­`du, i po­sla­la na za­
pad – u lo­{em dru­{tvu si­gur­no, jer ~i­ni se da su pu­to­va­le sa Te­le­
bej­ci­ma ili Ta­fqa­ni­ma, ne­po­pra­vqi­vim ubi­ca­ma i kra­dqiv­ci­ma
sto­ke. To mo­ra da je bi­lo ne­{to kao Pro­val­nik Bil i be­ba.
Da; iz mi­nu­ci­oz­ nih spe­ci­ja­li­sti~­kih stu­di­ja u~e­wa­ka sa­svim
je ja­sno da si­re­ne ni­ka­ko ni­su ro­|e­ne u Gr~­koj; one pri­pa­da­ju di­
vqim, ne­he­len­skim kru­go­vi­ma, osta­ju­}i, ka­`e Bu­~er, kao stra­na
re~ po­zajm­qe­na u je­zi­ku, ali ni­ka­da sa­svim na­ci­o­na­li­zo­va­na. Kao
i dru­ge ani­mi­sti~­ke kon­cep­ci­je za­jed­ni~­ke mno­gim mo­ri­ma i ze­
mqa­ma, ule­te­le su u He­la­du i bi­le de­o­do­ri­sa­ne. Na­{e po­zna­te si­
re­ne ni­su de­mo­ni tru­qe­wa; one su stvo­re­wa pu­na {ar­ma i sve­do­~e
o hu­ma­ni­zu­ju­}em uti­ca­ju Gr­ka; ne gr~­ke go­mi­le, kao {to se ne­ka­da
pod­me­}e (jer ne­u­me­re­ni­ja ban­da fa­na­ti­ka i ni­tko­va ret­ko je ka­da
po­sto­ja­la), ve} sa­mo we­nih u~i­te­qa ko­ji su ru­`no­}u sma­tra­li gre­
hom i svag­da na­me­ta­li ide­al osvet­ni~­ke prav­de – me­ru.
Ho­mer po­~i­we de­lo, ni­{ta ni­je isti­ni­ti­je od He­ro­do­to­ve iz­
re­ke da je Ho­mer ure­dio ge­ne­ra­ci­je bo­go­va. Odi­se­ja, ko­ja svo­jim
to­kom bri­{e kr­ho­ti­ne le­gen­di broj­nih ne­he­len­skih ra­sa, do­ne­la
nam je frag­ment o stra­noj i ka­ni­bal­skoj pri­ro­di si­re­na:
... Se­de}’ na `a­lu, a le­`e oko wih go­mi­le ko­sti
Mno­gih is­tru­hlih qu­di, na te­li­ma sah­ne im ko­`a1.
Ali ne­ma da­qe ob­ra­de ovog ne­mi­lo­srd­nog aspek­ta; na­pro­tiv,
wi­ho­va pe­sma ko­ja sle­di pro­`e­ta je pra­vim du­hom le­po­te i pri­
li~­no se raz­li­ku­je od pr­vo­bit­ne sli­ke okrut­ne `e­|i za kr­vqu.
Ka­rak­te­ri­sti~­na he­le­ni­za­ci­ja, uhva­}e­na na de­lu. Po­{to je u~i­
wen pr­vi ko­rak da­qe od sli­ke tru­le­`i, ka­sni­ji pe­sni­ci i fi­
lo­zo­fi jo{ vi­{e se za­dr­`a­va­ju na hu­ma­nim atri­bu­ti­ma si­re­na,
dok ko­na~­no go­mi­le ko­sti i osta­li okrut­ni tra­go­vi sa­svim ne
ne­sta­nu iz vi­do­kru­ga.
Na­kon He­la­de do­{ao je alek­san­drij­ski pe­ri­od sa svo­jim fi­
lo­lo­{kim i isto­rij­skim hi­ro­vi­ma i ~u­de­snim sin­kre­ti­zmom bo­
go­va u dru­gom i tre­}em ve­ku; po­tom sred­wo­ve­ko­vqe ko­je je za­kr­
`qa­lo he­len­ske ob­li­ke u zle de­mo­ne, a wi­ho­vim vr­li­na­ma kru­
ni­sa­lo svo­je sve­ti­te­qe.
1 – Odi­se­ja, XII 45-46, prev. M.\u­ri}.
191
192
Si­re­na Par­te­no­pe­ja uma­kla je to­kom olu­ja sred­weg ve­ka u
pri­be­`i­{te sve­de­no na uske gra­ni­ce amu­le­ta; ta­kve se si­ren­ske
~a­ri jo{ uvek mo­gu vi­de­ti na uli­ca­ma Na­pu­qa i za wih se ve­ru­je
da su po­seb­no efi­ka­sne pro­tiv uro­kqi­vih o~i­ju. U ovo­me vi­dim
ho­me­o­pat­ski prin­cip na de­lu, jer si­re­ne su sa­me bi­le ve­{ti­ce u
svo­je vre­me, mor­ske ve­{ti­ce, i da­nas da­wi se mo­gu vi­de­ti ku­pa­~i
ka­ko se po­bo­`no pre­kr­ste pre ula­ska u vo­du, da bi ta­ko pa­ra­li­sa­
li ove zle du­ho­ve du­bi­na. Dru­ge, kao Ve­ne­ra, sa­kri­le su se iza bu­
|a­vih sve­ta­ca; San­ta Ve­ne­re ve­om
­ a je po­{to­va­na kao is­ce­li­teq­ka
iz­ve­snih bo­le­sti.
A dru­ga ta~­ka od op­{teg in­te­re­sa po­sta­je ja­sni­ja iz ovih na­
u~­nih is­tra­`i­va­wa: Ho­me­ro­ve si­re­ne pre tre­ba da tra­`i­mo na
za­pa­du, ume­sto on­de gde su ih sme­sti­li Gled­ston i osta­li. Raz­li­
~i­te spe­ku­la­ci­je sa­da se spa­ja­ju da bi po­ka­za­le to da je pri­~a iz
Odi­se­je za­pis o jed­noj od mno­go­broj­nih pro­ce­si­ja bo­go­va i qu­di ka
za­pa­du i po­sto­ji, za­i­sta, sa­mo jo{ je­dan pri­mer su­ge­stiv­nog za­ko­
na po­za­pad­wa­~e­wa ko­ji je pr­vi pred­lo­`io, ka­ko ve­ru­jem, ru­ski
pri­rod­wak Fon Ba­er. Pri­li~­no ~ud­no, Ba­er je sam tvr­dio da su se
Odi­se­je­ve avan­tu­re, pa i epi­zo­da sa si­re­na­ma, od­i­gra­le u Cr­nom
mo­ru; ali ovo se mo­`da mo­`e pri­pi­sa­ti ne­koj vr­sti pa­tri­o­ti­zma
sa we­go­ve stra­ne – ka­da bi­smo sa­mo zna­li iz ko­jih mo­ti­va pro­iz­
i­la­ze na­{a naj­du­bqa uve­re­wa! Za­ni­mqiv fe­no­men, uz­gred, de­{a­
va se ka­da eg­zakt­ni mi­sli­oc
­ i pod sta­rost upa­da­ju u ha­zar­der­ska
te­o­re­ti­sa­wa. Ta­ko Ba­er, fi­zi­o­log, ras­pra­vqa o le­gen­dar­nim Fe­
a­~a­ni­ma; Vir­hov, pa­to­log, o pra­i­sto­rij­skim qu­di­ma; Vo­las, bi­
o­log, o sve­tu du­ho­va. A po­ne­kad za­mor i po­pu­stqi­vost do­la­ze pre
vre­me­na: Lox, ma­te­ma­ti­~ar, ve} pro­po­ve­da o eti­ci. Ta­ko po­stu­
pa­ju po­je­din­ci i na­ro­di; ni­{ta ne da­je bo­qi pri­mer od He­la­de:
od stu­bo­va od neo­bra­|e­nog ka­me­na do Ari­sto­te­la i na­trag, pre­ko
Pla­to­na do lo­go­sa, {to je jo{ jed­na op­skur­nost. Ali ne pra­ti­mo
svi ovu pri­rod­nu kri­vu­qu; ne­ki su ro­|e­ni sta­ri, a dru­gi ni­ka­da
ne­}e do­sti­}i zre­lost, ne­sla­ga­wa se ure­|u­ju u ne­kom post­hum­nom
ili pre­na­tal­nom po­sto­ja­wu.
Gr~­ke si­re­ne, na kon­cu, ima­ju od­li­ke ve~­ne mla­do­sti. Bo­ra­ve
na ste­na­ma okru­`e­nim mo­rem, sa li­rom u ru­ci, ili se uz­di­`u iz
bli­sta­ve vo­de, uda­ra­ju u cim­ba­le, i po­no­vo ne­sta­ju. Ta­kve ih mo­
`e­te vi­de­ti na gr~­kim va­za­ma. Po­sto­ji neo­d­re­|e­nost, uda­qe­nost
i uz­dr­`a­nost oko wih ko­je omo­gu­}a­va­ju broj­ne in­ter­pre­ta­ci­je i
u~vr­{}u­ju pri­vla~­nost to­li­kih he­len­skih kon­cep­ci­ja. One ni­su
pro­iz­vod jed­nog uma, ne­go kom­plek­sni, mno­go­stra­ni pri­rast ko­ji
od­ra­`a­va raz­li­~i­te slo­je­ve kul­tu­re je­dan iz­nad dru­gog – le­pi,
ali pre­var­ni ob­li­ci. To je je­dan aspekt. Ne­ka­da dav­no, si­re­ne su
u~e­stvo­va­le sa mu­za­ma u pe­va~­kom nad­me­ta­wu. Bi­le su nad­vla­da­
ne, a mu­ze su se za­ki­ti­le pe­ri­ma ne­pri­ja­te­qa. Ko ne bi do­{ao u
is­ku­{e­we da u ovoj le­gen­di vi­di po­be­du di­sci­pli­no­va­ne mu­zi­ke
nad di­vqim im­pro­vi­za­ci­ja­ma pri­rod­ne pe­sme? Ili dru­gi: tri se­
stre si­re­ne uto­pi­le su se zbog Odi­se­ja. To oda­je uti­sak ja­kih qud­
skih ose­}a­wa – strast bez na­de, pri­me­}u­je­te, ne sen­ti­men­tal­nost
{ko­lar­ki. Za­mi­sli­te de­mo­na tru­qe­wa ka­ko se ba­ca u mo­re zbog
smrt­ni­ka! O, ba{ su se iz­me­ni­le u at­mos­fe­ri He­la­de. Tru­qe­
we – `ig. ^ed­na Par­te­no­pe­ja na­{la je po­koj i ~a­snu grob­ni­cu na
me­stu gde je sa­da Na­puq. Hi­qa­du go­di­na do­mi­ni­ra­la je we­go­vim
dru­{tve­nim i ver­skim usta­no­va­ma. Jo{ uvek do­mi­ni­ra. Da li je
Par­te­no­pe­ja mr­tva? Ko je on­da San­ta Lu­cia? Bo­go­ro­di­ce Na­pu­qa
sve su mor­ske kra­qi­ce ~i­je kru­ne ble­{te uzajm­qe­nim sja­jem; Ma­
do­na del­la Li­be­ra, Stel­la di Ma­re – sve su re­in­kar­na­ci­je an­ti~­kih
ob­li~­ja, si­re­na, Le­u­ko­te­je, Euplo­je i Ne­re­i­da, i wi­hov kult do
da­nas je pre pa­gan­ski ne­go hri­{}an­ski. Ta­kve sve­ti­teq­ke ne­}e­te
pro­na­}i u To­ska­ni.
Ne­dav­no se po­ja­vi­la obim­na li­te­ra­tu­ra o si­re­na­ma. Ali vo­
leo bih da vi­dim kwi­gu ko­ja bi raz­vi­la ide­ju kao ce­li­nu, pra­te-­
}i wi­ho­vu ge­ne­al
­ o­gi­ju od ro­|e­wa pre­ko svih pro­me­na ka­rak­te­
ra kroz ko­je su pro­{le od an­ti­ke – kwi­gu ko­ja bi mo­gla da bu­de
na­slo­vqe­na Les Si­re­nes á tra­vers les si­ècles (za­{to li bo­qe zvu­~i
na fran­cu­skom?), i ko­ja bi mo­gla da pru­`i za­ni­mqi­vu me­ru od­
go­va­ra­ju­}em sta­wu qud­ske pa­me­ti. Jer mi stva­ra­mo na­{e bo­go­ve
pre­ma sop­stve­nom li­ku.
Po­sto­ji iz­ma­{ta­ni |a­vo­lak, na­zvan ku}­ni duh ili an­|eo
~u­var, ko­ji ~e­sto tr­~i po­red ovih vi­lin­skih vo­de­nih da­ma. Kao
si­re­ne ko­je se ja­vqa­ju svu­da – u ki­ne­skoj i sak­son­skoj tra­di­ci­ji, u
Bra­zi­lu i si­vo­ze­le­nim do­ma­{a­ji­ma po­lar­nih mo­ra2, de­mon-slu­
ga je ani­mi­sti~­kog po­re­kla i ja­vqa­ se, ne­za­vi­sno, u Bur­mi, me­|u
sta­rim Ir­ci­ma, Eski­mi­ma, ^i­le­an­ci­ma.
Na­{e si­re­ne su ve­ro­vat­no fe­ni~­kog po­re­kla, dok na­{i an­|e­
li ~u­va­ri do­la­ze od Hal­de­ja­ca. Kri­stal­ni pro­sto­ri wi­ho­vog ete­
ra bi­li su `i­vi od uz­bu­dqi­vih di­va ko­je su od­ra­sta­le u sve­to­sti
dok se ni­su po­vu­kle sa ze­mqe; he­len­ska i rim­ska kul­tu­ra pre­u­ze­la
ih je u di­rekt­nom kon­tak­tu sa Is­to­kom, ali hri­{}an­ska Evro­pa
pri­mi­la ih je po­sred­no, kao za­ve­{ta­we od Je­vre­ja, ko­ji su upi­li
ovu po­et­sku de­mo­no­lo­gi­ju to­kom va­vi­lon­skih ne­da­}a te obo­ga­ti­li
svo­je sve­te kwi­ge ovim stra­{nim i qup­kim stvo­re­wi­ma va­zdu­ha,
ob­ra­|e­nih u sjaj­noj hi­je­rar­hi­ji gno­sti­ka i Sa­be­ja­ca. Ta­ko se se­dam
pla­ne­tar­nih du­ho­va per­sij­ske mi­to­lo­gi­je pre­ta­pa­ju u se­dam ar­
han­|e­la ka­ba­li­sti~­kih sa­wa­ri­ja. Ali na­{a za­mi­sao ovih uobi­~a­
je­nih, kri­la­tih ob­li­ka iz­me­|u Bo­ga i ~o­ve­ka, ~i­sto je hal­dej­ska.
2 – Po­sa­da Hen­ri­ja Had­so­na vi­de­la je jed­nu pri­li­kom tra­`e­wa pro­la­za ka Se­ver­nom po­lu bli­zu
No­ve ze­mqe; we­na ko­`a bi­la je ve­o­ma be­la, a du­ga ko­sa cr­na. Rep joj je bio pe­gav i na­lik del­
fi­no­vom. (Pri­med­ba pi­sca.)
193
194
Hri­{}a­ni­ma je, u stva­ri, Sa­bor u La­o­di­ke­ji za­bra­nio da se po­zi­
va­ju na an­|e­le i sve do dru­gog Sa­bo­ra u Ni­ke­ji ova ido­la­trij­ska
prak­sa ni­je sank­ci­o­ni­sa­na; Vi­zan­ti­ja je, pre ne­go Rim, maj­ka obo­
`a­va­wa an­|e­la. Dok su si­re­ne fik­si­ra­ne u utvr­|e­nim estet­skim
atri­bu­ti­ma, an­|eo ~u­var je po­sta­vqen na mo­ral­ne funk­ci­je. Sva­ki
~o­vek ima svog; bo­go­ve i an­|e­le na isti na­~in; gro­bo­ve mr­tvih ta­ko­
|e, i vi­so­kim bo­`an­stvi­ma je po­ne­kad dra­go da igra­ju ulo­gu po­red
za­slu­`nih smrt­ni­ka kao {to su To­bi­ja ili Te­le­mah. Pi­ta­go­ra, ja­
ko po­ve­zan sa ori­jen­ta­li­zmom, u~i­nio je svog de­mo­na ose­tqi­vim za
~u­la, dok je po­zna­ti So­kra­tov bio ne­vi­dqiv, bo­`an­ski glas ra­zu­
ma. Ovaj tre­nu­tak je sko­ro vr­hu­nac obe kon­cep­ci­je – ota­da po­~i­we
buj­nost opa­da­wa. Dok kod Ho­me­ra mo­`e­mo da ozna­~i­mo pre­ci­zni
po­et­ski do­dir ko­ji je uz­di­gao si­re­ne sa wi­ho­ve ni­ske po­zi­ci­je, kod
Pla­to­na mo­`e­mo da pri­me­ti­mo sa­mu za­bu­nu, gde obi~­no jo{ jed­nom
po­sta­je ve­li­ko. Jer u~i­teq te­{ko da je pod ne­~im bo­`an­skim pod­
ra­zu­me­vao ono {to su pod­ra­zu­me­va­li we­go­vi u~e­ni­ci – do­slov­no
in­ter­pre­ti­ra­ju­}i we­go­vu ale­go­rij­sku pri­med­bu, oni su iz­lo­`i­li
jed­nu an­tro­po­morf­nu te­o­ri­ju ko­ja je So­kra­ta na­~i­ni­la lu­dim i de­
mo­nu po­no­vo da­la ma­te­ri­jal­ni ob­lik.
Qud­ska je od­li­ka to da je sa­mo ta­da So­krat, kao i si­re­ne, bio
po­pu­la­ran. Kse­no­font, Me­nan­dar, Apu­lej i osta­li ra­stu u elo­
kvent­nim ob­ja­{we­wi­ma; Di­o­gen i Apo­lo­ni­je ta­ko­|e po­~i­wu da
kon­sul­tu­ju pri­vat­ne |a­vol­~i­}e, i na­rav­no Plo­tin, So­kra­tov
maj­mun, ima jed­nog svog. Usko­ro }e ra­do­zna­li duh alek­san­drij­
ske pe­dan­te­ri­je po­~e­ti da ra­di na wi­ma, za­dr­`a­va­ju­}i se, sa eru­
dit­skim di­le­tan­ti­zmom, na po­~e­ci­ma i zna­~e­wi­ma si­re­na, dok je
Fi­lon me­{ao svo­ju ne­ve­ro­vat­nu sa­la­de rus­se od gr~­kih i je­vrej­
skih de­mo­na.
Ri­mqa­ni, rad­ni i ~a­sni, ni­su se ba­vi­li stva­ri­ma od le­po­
te, iz­u­zev rat­ne pqa~­ke za­rad de­ko­ri­sa­wa svo­jih hra­mo­va i vi­la.
Od­ba­ci­li su si­re­ne, ali je ja­ki pe­la­sti~­ki ka­lup wi­ho­ve re­li­
gi­je do­veo do to­ga da iden­ti­fi­ku­ju de­mo­na sa onim {to fi­lo­zo­fi
na­zi­va­ju idi­os­ in­kra­zi­jom, sa ge­ni­jem. Pro­{i­ru­ju­}i ovu tre­zve­nu
za­mi­sao, do­de­li­li su srod­nim du­ho­vi­ma da ote­lo­vqu­ju li~­no­sti
i gra­do­ve, i naj­ve­}e bi­}e u vi­du sa­mo­ga Ri­ma; sve­ci za­{tit­ni­ci
mo­der­nih ita­li­jan­skih gra­do­va i se­la ~vr­sto su uko­re­we­ni sa­mo
za­to {to pred­sta­vqa­ju po­tom­ke u pra­voj li­ni­ji ovih sta­rih za­
{tit­ni~­kih bo­`an­sta­va. Po­ne­kad do­bar i lo{ ge­nij `i­ve za­jed­
no u ~o­ve­ku, bo­re­}i se za pr­ven­stvo: pro­blem sa ko­jim su se su­o­~i­
li oni Hal­dej­ci ~i­je su ver­ske ta­bli­ce pro­kli­wa­wa (uzo­ri ka­kva
tre­ba da bu­de ta­kva li­te­ra­tu­ra) uglav­nom po­pu­we­ne kle­tva­ma za
pro­te­ri­va­we zlo­}ud­nih de­mo­na u ko­rist onih do­brih. Di­le­ma je
bi­la ne­iz­be­`na – jed­na od an­ta­go­ni­sti~­kih si­la mo­ra da od­ne­
se pre­va­gu – i ta­ko ovi ima­gi­nar­ni unu­tar­te­le­sni ma­ne­ke­ni je­su
mi­kro­ko­smi~­ka ilu­stra­ci­ja bez­da­na du­a­li­sti~­ke ve­re.
Do­{lo je sred­wo­ve­ko­vqe, i po­zna­ti ili po­bo~­ni du­ho­vi pro­
{li su kroz istu po­ni­`a­va­ju­}u pro­me­nu kao i si­re­ne. Po­sta­li su
obi~­ni; fi­lo­zo­fi kao Si­mon Mag, sve­ci kao Te­re­za, pe­sni­ci kao
Ta­so – svi su ima­li jed­nog ili vi­{e. Onaj Kor­ne­li­ja Agri­pe obi­ta­
vao je u ob­li~­ju cr­nog psa (Fa­ust); na sa­mrt­noj po­ste­qi u Li­o­nu mu­
drac ga je ova­ko pro­kleo: Od­la­zi, zve­ri uni­{te­wa, {to si me pot­
pu­no upro­pa­sti­la! (ta­ko je on ne­stao), a we­go­vom ve­li­kom u~e­ni­ku
Vi­je­ru, ko­ji je ta­ko­|e ve­ro­vao u wih, `e­sto­ko je za­me­re­no {to sum­wa
u ovu pri­~u. Za­mi­sao se iz­me­{a­la s mno­{tvom le­gen­di o man­dra­go­
ri; ido­li, ko­ji su se na­{i­ro­ko pro­da­va­li u En­gle­skoj pod Hen­ri­jem
VI­II, re­zba­re­ni su od ovog dr­ve­ta i ozbiq­no kon­sul­to­va­ni.
Mi­slim da su kr­sta­{ki ra­to­vi i za­pad­na do­mi­na­ci­ja nad
Ara­pi­ma, u ~i­joj tra­di­ci­ji ge­ni­je ~u­var ima is­tak­nu­tu ulo­gu, mo­
`da po­mo­gli da se pra­zno­ve­ri­ca pro­{i­ri di­qem Evro­pe, ko­ja je
ta­da bi­la u sta­wu po­god­nom za ve­ro­va­we u bi­lo {ta. Duh ni­je vi­
{e pre­bi­vao unu­tar ~o­ve­ka, go­ne­}i ga na mo­ral­ne po­stup­ke; bio
je za­to­~en u me­da­qo­ne ili pr­ste­no­ve (Par­te­no­pe­ja u we­nom amu­
le­tu) i mo­gao je da se pri­si­li na rad ili ot­pu­{ta­we iz slu­`be
(Ari­jel). Sve do da­nas ho­mun­cu­li u sta­kle­nim fi­o­la­ma ku­pu­ju se
na ne­ma~­kim va­{a­ri­ma i ~u­va­ju za sre­}u. Vi­deo sam ih oka­~e­ne
na uli­ca­ma Lon­do­na, a ono {to sle­di po­ka­za­}e da ova ra­bo­ta, kao
i sve, ima svo­je ri­zi­ke: Go­di­ne 1650. je­dan tr­go­vac iz Aug­zbur­ga
dr­`ao je ne­ke od ovih neo­bi~­nih du­ho­va za­pe­~a­}e­ne, kao mu­he ili
mra­ve, u bo­ca­ma, na­me­ra­va­ju­}i da ih po­ne­se na va­{ar u Laj­pcig;
ali ka­da je, po­sred­stvom jed­nog pi­sma, iza­{lo na vi­de­lo da na­me­
ra­va da ih pro­da, po­ri­cao je ~i­ta­vu stvar; mo­`da su mu oni sa­mi
do­{ap­nu­li da bi mo­gao da od­go­va­ra na ne­zgod­na pi­ta­wa u ve­zi sa
wi­ma. Ne­zgod­na pi­ta­wa!
Li­{e­ni svo­jih drev­nih ple­me­ni­ta­{kih kva­li­te­ta, ovi stvo­
ro­vi jo{ su bi­li dru­{tve­ni i ne bez na­de u ne­be­sko na­se­qe; obi~­
no je po­sta­lo re­a­li­sti~­no, u vla­sti stra­sti kao i ~o­ve­~an­stvo,
po­ne­kad do­pa­dqi­vo i ~e­sto do­dir­nu­to tu­gom, dok su si­re­ne Un­di­
na i Me­lu­zi­na bi­le neo­bi~­no qud­ske sa svo­jim su­za­ma i sme­hom.
Jo{ uvek ni­smo u ce­lo­sti upla­{e­ni od ovih na­{ih stvo­re­wa. Ali
usko­ro, tim pro­ce­som de­te­ri­or
­ a­ci­je ko­je­ga je re~ de­mon sa­ma pri­
mer, ona }e bi­ti ap­sor­bo­va­na u sa­mu su­{ti­nu Zla i po­sta­}e we­go­vi
ro­bo­vi – bez spa­se­wa. Sa­mo ve­{ti­ce, a ne fi­lo­zo­fi, dr­`e do­ma­}e
du­ho­ve u ob­li~­ju ma~­ke, a ve­ro­va­we je bi­lo uro­we­no u ono o in­ku­bi­
ma, sa­tan­skom pak­tu; Cr­kva upo­zo­ra­va svo­je sled­be­ni­ke na wih: Ip­
se si­mu­lat se cap­tum, ut te ca­pi­at; a te in­clu­sum, ut con­tra te fi­na­li­ter
con­clu­dat. Ta­ko su bun­tov­ni~­ki an­|e­li ko­je je So­lo­mon za­tvo­rio u
va­ze od ba­kra de­ge­ne­ri­sa­ni u fla­{i­ra­ne |a­vol­~i­}e, de~­ju igra~­
ku; od gla­sa ra­zu­ma gr~­kog mu­dra­ca, od an­|e­la ~u­va­ra ko­ji bdi nad
snom ne­vi­nog de­tiw­stva, od ge­ni­ja bo­`an­skog Av­gu­sta i ve~­nog Ri­
ma – spu­sti­li smo se do bez­op
­ a­sne, na­su­{ne ma~­ke.
195
196
Pre se pi­tam da li bi do­ma­}i duh za­dr­`ao svo­ju ja­ku ~u­de­snost
da se ni­je okre­nuo prak­ti~­nim ci­qe­vi­ma, i ~o­vek mo­`e da spe­ku­
li­{e o to­me ko­li­ki deo svet­skog pre­sti­`a qu­di kao {to su Mu­ha­
med, Nu­ma ili Kar­ba­jal du­gu­ju svom fik­tiv­nom du­hov­nom sa­vet­ni­
ku, ko­ji je oprav­da­vao de­la ne­shva­tqi­va pro­sta­ku. Do­ma­}i duh ne­
dav­no se po­ja­vio u no­vom ob­li~­ju: nad­zi­re me­di­jum u spi­ri­ti­zmu.
Da li }e umre­ti sa­svim? Ne vi­{e od si­re­na. Po­bo­`ni Sil­vio
Pe­li­ko sa­sta­vio je mo­li­tvu svom du­hov­nom ~u­va­ru; Ka­to­li~­ka cr­
kva, me­|u­tim, ni­ka­da ni­je ce­ni­la ovu in­di­vi­du­a­li­sti~­ku te­`wu
ube­|e­na u to da ulo­gu an­|e­la ~u­va­ra mno­go va­qa­ni­je oba­vqa­ju is­
po­ved­ni­ci ili hi­qa­de sve­ta­ca ime­no­va­nih u tu svr­hu. Pro­te­stan­
ti­zam, u me­|u­vre­me­nu, pre­met­nuo se u ne­po­kre­tan, skrom­ni glas,
prem­da kod ne­u­ro­ti~­nih qu­di, ka­kav je Xorx Foks, tra­`i se vi­zi­ja
da bi se na­do­me­sti­la sa­vest. Svi oni ko­ji su ne­spo­sob­ni da svo­je do­
bro pri­pi­{u pri­rod­nim uzro­ci­ma tra­ga­}e za ne­~im poput an­|ela
~u­vara, kao {to se pro­sti mor­na­ri u tre­nu­ci­ma opa­sno­sti pi­ta­ju
da li zbi­qa ima isti­ne u pri­~a­ma o zlo­kob­nim |a­vo­li­ca­ma ko­je se
mu­va­ju u bez­da­nu. A ka­da bi ovo bi­lo fi­lo­zof­sko do­ba, pod­u­zeo bih
se to­ga da po­ka­`em da je ce­la ide­ja o ne­vi­dqi­vom pra­ti­o­cu sa­mo
eg­zem­pli­fi­ka­ci­ja Lo­ce­o­vih shva­ta­wa, te­`wa qud­ske per­so­ne da
pro­{i­ri i utvr­di svo­ju sfe­ru do­mi­na­ci­je ko­ja uzro­ku­je da no­si­mo
{ta­po­ve za {et­wu i vi­so­ke {e­{i­re; dok su si­re­ne – pa, ne­ma ve­ze.
Sre­}om, me­ta­fi­zi­ka je sa­da iza­{la iz mo­de.
^i­ni mi se da si­re­ne, kao i dru­gi sta­ri he­len­ski ide­a­li, po­
no­vo do­la­ze do po­~a­sti.
To­kom svog pu­to­va­wa na za­pad one su se o~e­{a­le o rt Ate­ne­um,
{to je ju­`ni rog Na­puq­skog za­li­va, sa­da na­zvan Pun­ta Cam­pa­nel­la,
i we­go­vih ostr­va. Sne­`no­be­li hram, jed­no od ~u­da za­pad­nog sve­ta,
uz­di­`e se u wi­ho­vu ~ast bli­zu ovog rta bi­je­nog ta­la­si­ma – jer rto­
vi su bi­li sve­ti u sta­ra vre­me­na zbog opa­sno­sti za plo­vid­bu; ko­lo­
na­de i stu­bo­vi su zbri­sa­ni, ali se­}a­we na wih osta­je u ime­nu se­la
Mas­sa Lu­bren­se (de­lu­brum). ^u­de­san na­~in za pre­`i­vqa­va­we, ka­da
se raz­mi­sli o to­me: hram je ove­ko­ve­~en u slo­vi­ma re­~i ~i­je je zna­
~e­we za­bo­ra­vqe­no, pre­no­{e­no sa oca na si­na kroz bur­na raz­do­bqa
Ri­mqa­na, Go­ta i Sa­ra­ce­na, Nor­ma­na, Fran­cu­za i [pa­na­ca i op­
sta­ju­}i, uvek za­go­net­no pro­stom sve­tu, na­kon {to su pro­pa­dqi­vi­je
za­be­le­{ke od ka­me­na i mer­me­ra iz­bri­sa­ne sa li­ca ze­mqe.
Do­bar pre­gled obla­sti mo­`e se ste­}i iz po­zna­tog ma­na­sti­ra
De­ser­to iz­nad So­ren­ta ili, bli­`e vr­hu rta, sa vr­ha San Co­stan­zo
ko­ji je, ako se ne va­ram, tre­ba­lo da bu­de ostr­vo na bli­skoj uda­qe­
no­sti kao Ka­pri, me­|u­tim, vi­si­}e uz kop­no i na­red­nih ne­ko­li­
ko hi­qa­da go­di­na. Po­gled pa­da na dva za­li­va, Na­pu­qa i Sa­ler­na,
raz­de­qe­na vi­so­kim pla­nin­skim gre­be­nom; str­mi i ma­siv­ni Sant’
An­ge­lo, pru­`a­ju­}i se pra­vo pre­ko po­lu­o­str­va u prav­cu is­to­ka, za­
tva­ra po­gled od spo­qa­{weg sve­ta. To je ze­mqa si­re­na. Ka ju­gu se
na­la­ze ostrv­ca si­re­na, da­nas po­zna­ta kao Gal­li; ka za­pa­du je Ka­
pri, ve­om
­ a u skla­du sa wi­ma zbog svog kr­{e­vi­tog ali dra­`e­snog
iz­gle­da; So­ren­to, ~i­je je ime iz­ve­de­no iz wi­ho­vog – ~u­dim se {to
ga ne­ki pu­sto­lov­ni u~e­wak jo{ uvek ni­je iden­ti­fi­ko­vao sa ho­
mer­skom Su­ri­jom – na­la­zi se na se­ver­noj pa­di­ni. Bla­`e­na ze­mqa
u ko­joj te­ku med i mle­ko; na­ro­~i­to ovo dru­go: Sve­ti No­no kao do­kaz
we­ne plod­no­sti na­vo­di ~i­we­ni­cu da tu mo­`e­te pro­na­}i do­ji­qe od
~e­tr­na­est do ~e­tr­de­set i pet go­di­na.
Ne­}u da opi­su­jem pri­rod­ne od­li­ke; to je oba­vi­lo do sa­da pet
sto­ti­na put­ni­ka. Za­mi­sli­te je­zik od kre~­wa­ka du­ga­~ak {est i
{i­rok oko tri mi­qe ko­ji se pro­te­`e u mo­re; ne­ko­li­ko ostr­va vi­se
na suk­wi; se­la i far­me ~i­ji sta­nov­ni­ci od­sli­ka­va­ju raz­ne kul­
tu­re ko­je su se na­me­ta­le to­kom po­sled­we dve hi­qa­de go­di­na po­li­
ti~­kih pro­me­na. Mi­kro­skop­ska te­ri­to­ri­ja; ali za­ra­sla u sta­re
tra­di­ci­je od ko­jih je ona o mor­skim de­vi­ca­ma sa­mo jed­na. Sa­mo
tre­ba da po­mi­sli­mo na ona iz­van­red­no sa­gra­|e­na plo­vi­la ko­ja su
u sta­rim da­ni­ma plo­vi­la iz­me­|u Ka­pri­ja i Kam­pa­ne­le, no­se­}i
na za­pad iz­ve­sna do­bra, po­ru­ke i te­`we – mno­go to­ga naj­bo­qeg, u
stva­ri, u na­{oj mo­der­noj ci­vi­li­za­ci­ji. A sve­`i­je uspo­me­ne, tu­
`ne i slav­ne, gu­sto se zbi­ja­ju oko we­nih ste­na i ostr­va­ca.
Ne­ma sum­we da je to­kom jed­ne od onih ~a­ri le­ta na­lik smr­ti,
ov­de po­zna­tih kao schi­roc­co chi­a­ro ili tem­po di ba­fog­na, Odi­sej
su­sreo si­re­ne:
Go­vo­re}’ ta­ko sve dru­ga­ri­ma po­drob­no ka­`em.
^vr­sto gra­|e­na la­|a me­|u­tim br­zo nam sti­`e
Ostr­vu dve­ju Si­re­na, jer po­vo­qan do­gna je ve­tar.
Od­mah se ve­tar uti­{a, i na mo­ru na­sta ve­dri­na
Ti­ha, a va­le je ne­ki uspa­vao de­mon3.
Jer schi­roc­co je o{tar uda­rac ~i­ji vre­li i le­pqi­vi do­dir
pod­sti­~e smrt i tru­qe­we.
Ovaj je od­lo­mak mo­`da su­ge­ri­sao Ser­kva­nu ide­ju da si­re­ne
sont le cal­me so­us le vent des ha­u­tes fa­la­is­ es et des iles, tu­ma­~e­we
ko­je je usko­ro na­pu­stio. Uop­{te­no go­vo­re­}i, ovo bi pod­ra­zu­me­va­
lo da je ne­{to stvo­re­no ni iz ~e­ga; ~ak je i Pan, po istom prin­ci­
pu, bio sma­tran per­so­ni­fi­ka­ci­jom po­dnev­ne ti­{i­ne ko­ja se mo­`e
ose­ti­ti. [vaj­car­ski sli­kar Be­klin, ~i­ja se got­ska buj­nost ~e­sto
kre­ta­la li­ni­jom an­ti­te­ti~­nom ono­me {to na­zi­va­mo he­len­skom
mir­no­}om, obo­go­tvo­rio je psi­ho­lo­gi­ju tva­ri u Das Schwe­i­gen im
Wal­de, drh­taj ko­ji po­de­{a­va um da pri­ma hi­me­ri~­ke uti­ske, ti­
{i­nu ko­ja stva­ra; prem­da sa­mo mo­gu da raz­mi­{qam o efek­tu ove
sli­ke ko­ji bi se mo­gao po­pra­vi­ti iz­o­stan­kom go­spo­|e Be­klin. Ta­
ko su se mo­gli ose­}a­ti pi­on
­ i­ri na­vi­ga­ci­je, umi­re­ni u po­dnev­noj
vre­li­ni usred ble­dih tre­pe­ra­vih li­ti­ca, ka­da bi po­sta­li sve­
3 – Odi­se­ja, XII 165–169, prev. M.\u­ri}.
197
sni ne­vi­dqi­vog pri­su­stva. Ov­de `i­ve si­re­ne! Jer du­ho­vi ze­mqe i
va­zdu­ha bi­li su pri­prav­ni da op­{te sa ne­nad­zo­ri­sa­nim qu­di­ma
ra­nih raz­do­bqa, ko­ji­ma je sve po­zna­to bi­lo ~u­de­sno. Ta­kve plo­do­
tvor­ne sen­ke ko­je ne­`i­va pri­ro­da pru­`a qud­skoj fan­ta­zi­ji ni­su
ret­ke; dru­gi ni­vo se do­sti­`e ka­da se umet­nik pod­u­zi­ma to­ga da
utvr­di u ka­me­nu ove le­lu­ja­ve ob­li­ke, ili bard u sti­hu; tre­}i je
onaj ka­da ih fi­lo­zof ili gra­ma­ti­~ar ob­ja­{wa­va kao pqu­ska­we
ta­la­sa ili {ta ve}.
Za­{to da ne, za­i­sta? Si­re­ne su, ka­`u ne­ki, vrax­bi­ne Na­puq­
skog za­li­va. Ne, ka­`u dru­gi; one su ~ed­ne sve­{te­ni­ce. One ni­su
ni ~ed­ne ni­ti sve­{te­ni­ce, ne­go upra­vo obrat­no. One su sun­~e­vi
zra­ci. One su po­gi­beq­ne ste­ne. One su ra­sa mir­nih pa­sti­ra. One
su sim­bo­li ube­|i­va­wa. One su ka­ni­ba­li. One su du­ho­vi pla­ne­ta.
One su pro­ro­~i­ce. One su vr­sta ori­jen­tal­ne so­ve. One su har­mo­
ni~­ne spo­sob­no­sti du­{e. One su pin­gvi­ni.
Pin­gvi­ni! To je fi­nal­na ob­ja­va eru­di­ci­je ko­men­ta­to­ra.
Pa ipak mo­ram da do­dam i sop­stve­no na­slu­}i­va­we u po­gle­du
ta­ko­zva­nih oka­tih si­re­na. Dr­`im da one mo­gu bi­ti drev­na va­ri­
jan­ta zve­ri iz Apo­ka­lip­se. A Ev­sta­ti­je je ve} ob­ja­snio ka­ko su se
po­ja­vi­le u ode­}i od per­ja. Bi­le su to mla­de de­voj­ke kao i dru­ge
nim­fe ili na­ja­de, me­|u­tim, Ve­ne­ra je bi­la to­li­ko po­vre­|e­na wi­
ho­vim upor­nim de­vi­~an­stvom da ih je pre­tvo­ri­la u pti­ce. Kao
Ve­ne­ra – Ve­ne­ra gra­ma­ti­~a­ra.
Mo­`da su osta­li za­~a­ra­ni, ti drev­ni mo­re­plov­ci, u le­tar­
gi­ji oko­va ko­je je ~i­nio schi­roc­co; ali pi­tam se da li je to pra­
vo po­re­klo si­re­na. Za­vr­{e­tak te­la u ob­li­ku pti­ce... On se ja­vqa
kod har­pi­ja, ko­je su egi­pat­skog po­re­kla. Ovi Egip­}a­ni ima­li su
to ube­|e­we da du­{a po­se­}u­je svo­je mr­tvo te­lo u ob­li~­ju so­ko­la s
qud­skom gla­vom (Die Se­e­len­vo­gel), a to je ta­ko­|e bi­la, ka­`e Da­u­
ti, za­mi­sao ido­lo­po­klo­ni~­kih Ara­pa da od­la­ze­}i duh iz­le­}e iz
~o­ve­ko­vog mo­zga kao lu­ta­ju­}a so­va, `a­le­}i ota­da u smr­to­no­snoj
`e­|i svoj neo­sve­}e­ni greh. Le­u­ko­te­ja, fe­ni~­ko bo­`an­stvo, ta­ko­
|e je mo­gla da uzme ob­lik pti­ce.4 Ko zna, ne­ki lu­di en­tu­zi­ja­sta
198
4 – Pro­fe­sor Ko­re­ra da­je raz­ne raz­lo­ge za pret­po­stav­ku da je kult Le­u­ko­te­je bio {i­re ras­pro­
stra­wen u ovim obla­sti­ma ne­go {to se obi~­no mi­sli. Ta­ko on, na pri­mer, ovom bo­`an­stvu
pri­pi­su­je sta­tuu mor­ske da­me ko­ja se­di na mor­skom ~u­do­vi­{tu pro­na­|e­nu u an­ti~­koj Vi­la
Po­si­li­po, a sa­da je u mu­ze­ju u Na­pu­qu. Pri­me­}u­jem da se u Vla­ka­so­voj zbir­ci na­la­zi ge­ma
ko­ja ta~­no re­pro­du­ku­je ovu sta­tuu – kraq ju je sme­stio pod na­zi­vom Ve­nus Euplo­ja, za ~i­ji
hram se pret­po­sta­vqa, ali to ne ~i­ni i Be­loh, da se na­la­zio bli­zu vi­le na za­pad­noj ta~­ki
Na­puq­skog za­li­va, su­~e­li­ce rtu Ate­ne­um na is­to­ku. Ova div­na ge­ma ta­ko­|e je fo­to­gra­fi­sa­na
kao Ne­re­i­da ili Te­ti­da u sjaj­nom Fur­tven­gle­ro­vom de­lu, ko­ji sma­tra da su ne­ko­li­ke ge­me sa
ovim pri­ka­zom an­ti~­ke ko­pi­je ra­do­va od ka­me­na iz ot­pri­li­ke 400. go­di­ne p. n. e. Po­sto­je tri
raz­li­~i­te ver­zi­je jed­ne fi­gu­re: Le­u­ko­te­ja, Ve­ne­ra i Ne­re­i­da; oda­tle mo­`e­mo za­kqu­~i­ti da
se u~e­wa­ci jo{ ni­su ra­za­bra­li u ge­ne­a­lo­gi­ja­ma ovih bo­`an­sta­va ro­|e­nih u ta­la­si­ma. Ne­ka­
da se sma­tra­lo da su ne­ke od wih, kao si­re­ne, Le­u­ko­te­ja i Afro­di­ta, do­{le na ove oba­le sa
svo­jim sta­rim fe­ni~­kim obo­`a­va­o­ci­ma. Ovi tr­gov­ci su bez sum­we osta­vi­li svoj trag na ne­
kim od to­po­ni­ma ju­`ne Ita­li­je, kao Me­ga­ri­da (wi­ho­va po­sta­ja kod Na­pu­qa), Ma­ra­ta, i Sa­ma
– Me­ga­ra, Ma­ra­ton i Sa­mos u Gr~­koj ta­ko­|e su fe­ni~­kog po­re­kla – ali wi­ho­vi bo­go­vi, ko­li­ko
ih po­zna­je­mo, ka­sni­je su u{li u ze­mqu pod he­len­skim pred­zna­kom. (Pri­med­ba pi­sca.)
mo­`da }e us­pe­ti u us­po­sta­vqa­wu ro­|a~­ke ve­ze iz­me­|u si­re­na i
za­go­net­nih de­vi­ca u ob­li~­ju la­bu­do­va ko­je su pre­le­te­le svoj put
od sne­`nih Hi­ma­la­ja da bi ulep­{a­le bra~­nu po­ste­qu se­ver­wa~­
kih he­ro­ja kra­qe­va.
Uosta­lom, ta­kvi da­ni olov­no­te­{ke at­mos­fer­ske za­mi­{qe­
no­sti ret­ki su u ze­mqi si­re­na.
Oni su ~i­stog oka i bla­gi, po pra­vi­lu, ovi let­wi po­ve­tar­ci;
ne­`ni i pro­~i­{}a­va­ju­}i; oni ~i­ne da za­drh­ti sve sjaj­no li­{}e
i raz­ve­ja­va­ju grad­ske uspo­me­ne i dim za­gu­{qi­ve u~e­no­sti. Ka­ko
bi­zar­na gu­`va vo­de­nih ve­{ti­ca i du­ho­va po­sta­je ne­la­god­na u toj
sna­`noj sve­tlo­sti, i ble­di – ka­ko ble­di i ne­sta­je, kao utva­re!
NOR­MAN DA­GLAS je ro­|en 1868. go­di­ne u Ti­rin­gi­ji; po­to­mak
je {kot­skih ze­mqo­po­sed­ni­ka ko­ji su se bra~­nim ve­za­ma oro­di­li s
ne­ma~­kom ari­sto­kra­ti­jom. Po­ha­|ao je gim­na­zi­ju u Kar­lsru­eu gde je
po­ka­zao svoj ta­le­nat za je­zi­ke i pri­rod­ne na­u­ke. Po za­vr­{et­ku {ko­
lo­va­wa ula­zi u bri­tan­ski Fo­re­ign Of­fi­ce, ali u di­plo­mat­skoj slu­`bi
(u Ru­si­ji) pro­vo­di sve­ga tri go­di­ne. Na­kon to­ga pu­tu­je po In­di­ji, Ita­
li­ji i se­ver­noj Afri­ci. Autor je ne­ko­li­ko skan­da­la ko­ji­ma je pri­
ba­vio sta­tus en­fant ter­ri­ble bri­tan­ske kwi­`ev­no­sti. Umro je 1952. na
Ka­pri­ju, gde je `i­veo du­`i niz go­di­na.
Bli­sta­va eru­di­ci­ja, bud­na ra­do­zna­lost te sklo­nost pa­ra­lo­gi~­
nim i je­re­ti~­kim po­ve­zi­va­wi­ma, sve to udru­`e­no sa stil­ski i je­zi~­
ki bes­pre­kor­nom en­gle­skom pro­zom je­ste sa­`e­ti opis de­la Nor­ma­na
Da­gla­sa. Ta­ko­|e, we­go­vo de­lo po­se­du­je spe­ci­fi­~an {arm ko­ji pro­is­
ho­di iz jed­ne ne­in­hi­bi­ra­ne, ari­sto­krat­ske i bo­em­ske pri­ro­de. Pr­
va we­go­va kwi­ga ko­ja je za­o­ku­pi­la {i­ru pa­`wu jav­no­sti bi­la je Si­
ren Land iz 1911. go­di­ne. Naj­ve­}i uspeh do­`i­veo je ro­man So­uth Wind
(1917), sa­ti­ri~­no i vi­{e­sloj­no {ti­vo s rad­wom sme­{te­nom u pi­{~ev
omi­qe­ni i `i­vot­ni am­bi­jent – ostr­vo u Me­di­te­ra­nu. U iz­ra­`aj­nom
i stil­skom smi­slu mo­`da naj­bo­ga­ti­je de­lo Da­gla­so­vo je­ste pu­to­pis
Old Ca­la­bria, po­pre~­ni pre­sek mi­kro­ko­smo­sa ju­`ne Ita­li­je i pre­bi­
ra­we po slo­je­vi­ma na­ta­lo­`e­ne isto­ri­je; svo­ja is­tra­`i­va­wa, po­ne­kad
sit­ni­~a­va, po­ne­kad na­lik su­vom aka­de­mi­zmu, do­vo­di do neo­~e­ki­va­ne
fi­na­li­za­ci­je i is­ho­da u sa­vre­me­nim okol­no­sti­ma. Od we­go­vih osta­
lih de­la iz­dva­ja­mo: So­me an­ti­qu­a­ri­an no­tes (1907), Lon­don stre­et ga­
mes (1916), So­me li­me­ricks (1928), Pa­ne­ros, es­say on ap­hro­di­si­acs (1930),
Ve­nus in the kitchen (pod pse­u­do­ni­mom Pi­laff Bey, pri­ru~­nik o ku­li­
nar­stvu, 1952). Za pre­vo­di­o­ca je we­go­vo de­lo, ako to ni­je ta­u­to­lo­gi­ja,
za­ni­mqi­vo i zah­tev­no. Ro­man So­uth Wind do­stu­pan je, jo{ od 1953, u
srp­skom pre­vo­du Bo­ri­vo­ja Ne­di­}a. Dva po­gla­vqa iz pu­to­pi­sa Old Ca­
la­bria emi­to­va­na su u na­{em pre­vo­du na Tre­}em pro­gra­mu Ra­dio Be­
o­gra­da, ok­to­bra 2012, a pre­vod pr­vog po­gla­vqa kwi­ge Si­ren Land do­
no­si­mo pre­ma iz­da­wu: Nor­man Do­u­glas, Si­ren Land, new and re­vi­sed
edi­ti­on, New York, 1923.
De­jan Aco­vi}
199
[ejmus Hini
ODA­VA­WE PRI­ZNA­WA PO­E­ZI­JI
(Go­vor na do­de­li No­be­lo­ve na­gra­de za kwi­`ev­nost)
Pre­veo sa en­gle­skog Ste­fan Pa­jo­vi}
200
Ka­da sam se pr­vi put su­sreo sa ime­nom gra­da Stok­hol­ma, ni­
sam ni slu­tio da }u jed­nog da­na po­se­ti­ti taj grad, ni­je mi ni pa­da­
lo na pa­met da }e mi u we­mu, kao go­stu, do­bro­do­{li­cu pri­re­di­ti
[ved­ska aka­de­mi­ja i No­be­lo­va fon­da­ci­ja. U to do­ba ta­kav is­
hod ne sa­mo da je bio neo­~e­ki­van, bio je jed­no­stav­no ne­za­mi­sliv.
^e­tr­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka bio sam naj­sta­ri­je de­te u ve­
li­koj po­ro­di­ci iz se­o­skog okru­ga De­ri. @i­ve­li smo u slam­na­toj
ku­}i sa tri so­be kao u ja­zbi­ni ko­ja je bi­la emo­tiv­no i in­te­lek­tu­
al­no ma­we-vi­{e izo­lo­va­na od spoq­nog sve­ta. To je bi­lo pri­sno,
pu­te­no, `i­vo bi­ti­sa­we u ko­me su se no­}u zvu­ci ko­wa u {ta­li s
dru­ge stra­ne jed­nog zi­da spa­va­}e so­be me­{a­li sa zvu­ci­ma raz­go­
vo­ra od­ra­slih u ku­hi­wi iza dru­gog zi­da. Upi­ja­li smo sve {to se
de­{a­va­lo, na­rav­no – ki­{u me­|u dr­ve­}em, mi­{e­ve na ta­va­nu, par­
nu lo­ko­mo­ti­vu {to tut­wi pru­gom od ko­je nas je de­li­lo po­qe iza
na­{e ku­}e – ali smo sve to upi­ja­li kao dre­me` u zim­skom snu.
Bez­vre­me­ni, pre­sek­su­al­ni, ra­za­pe­ti iz­me­|u za­sta­re­log i sa­vre­
me­nog, bi­li smo pod­lo­`ni i va­zda pod uti­skom, po­put vo­de za pi-­
}e u ve­dru u na­{oj pe­ri­on
­ i­ci: sva­ki put ka­da bi ze­mqa za­drh­ta­la
zbog pro­la­ska vo­za, po­vr­{i­na vo­de bi se ne­`no us­ta­la­sa­la, kon­
cen­tri~­no, i u pot­pu­noj ti­{i­ni.
Ali ni­je sa­mo ze­mqa bi­la ta ko­ja se na­bi­ra­la: va­zduh oko i
iz­nad nas je ta­ko­|e bio `iv i pre­pun zna­ko­va. Ka­da bi ve­tar us­ko­
me­{ao kro­{we bu­kve, us­ko­me­{ao bi i `i­cu za­ka­~e­nu za naj­vi­{u
gra­nu ke­ste­na. Bri­sao je po tlu, kroz pro­bu­{e­nu ru­pu u uglu ku­
hiw­skog pro­zo­ra, i ula­zio pra­vo u unu­tra­{wost na­{eg ra­di­ja na
ba­te­ri­je gde bi po­met­wi­ca gr­go­re­wa i pi­ske ustuk­nu­la pred gla­
som spi­ke­ra Bi-Bi-Si­ja ko­ji iz­go­va­ra re­~i neo­~e­ki­va­no kao de­us
ex mac­hi­na. I ~u­li smo, iz svo­je spa­va­}e so­be, taj glas, ko­ji se iz­
dva­jao od gla­so­va od­ra­slih u ku­hi­wi i od svih dru­gih gla­so­va, ka­
ko mah­ni­to i pro­dor­no oda­{i­qe sig­na­le Mor­ze­o­vom azbu­kom.
Mo­gli smo ra­za­zna­ti ime­na kom­{i­ja ko­ja su iz­go­va­ra­li ro­
di­te­qi s na­gla­skom na­{eg kra­ja, a zvon­ki glas spi­ke­ra na en­gle­
skom nam je ka­zi­vao ime­na bom­bar­de­ra i bom­bar­do­va­nih gra­do­va,
fron­to­va i voj­nih je­di­ni­ca, broj iz­gu­bqe­nih avi­o­na i za­ro­bqe­
ni­ka, pre­tr­pqe­ne gu­bit­ke i ofan­zi­ve; i uvek, na­rav­no, po­ku­pi­li
bi­smo one dru­ge, uz­vi­{e­ne i ~ud­no­va­to okre­pqu­ju­}e re­~i, „ne­
pri­ja­teq“ i „sa­ve­zni­ci“. Ali ~ak i ta­ko, ni­jed­na od ovih re­~i
za svet­ska pre­vi­ra­wa ni­je mi se ~i­ni­la stra­{nom. Uko­li­ko je
po­sto­ja­lo ne­{to zlo­slut­no u gla­su spi­ke­ra, po­sto­ja­la je i ne­ka­
kva rav­no­du­{nost u raz­u­me­va­wu {ta je za­pra­vo ugro­`e­no; i ako
je po­sto­jao ika­kav pre­stup u ta­kvom po­li­ti~­kom ne­zna­wu u tom
vre­me­nu i me­stu, on­da je bi­lo i ne­~eg po­zi­tiv­nog u si­gur­no­sti ko­
ju sam ste­kao za­hva­qu­ju­}i we­mu.
Vre­me ra­ta, dru­gim re­~i­ma, bi­lo je vre­me pre sve­sti, za me­
ne. Vre­me pre pi­sme­no­sti. Pre isto­ri­je na svoj na­~in. On­da ka­ko
su go­di­ne od­mi­ca­le i ka­ko je moj sluh bi­vao sve vi­{e s pred­u­mi­{qa­jem, po­peo bih se na na­slon na­{eg ve­li­kog dvo­se­da ka­ko bih
pri­bli­`io uho be­`i~­nom zvu~­ni­ku. Ali to i da­qe ni­su bi­le ve­
sti ko­je su me za­ni­ma­le; ono {to sam lo­vio bi­la je dra` pri­~e, po­
put de­tek­tiv­ske se­ri­je o bri­tan­skom spe­ci­jal­nom agen­tu po ime­nu
Dik Bar­ton ili mo­`da adap­ta­ci­ja za ra­dio jed­ne od pu­sto­lo­vi­na
Ka­pe­ta­na B. E. Xo­un­sa o le­ta~­kom asu RAF-a po ime­nu Bigl. Sa­da
ka­da su dru­ga de­ca od­ra­sla i ku­hi­wa po­sta­la po­pri­{te ra­zno­
li­kih de­{a­va­wa, mo­rao sam bi­ti jo{ bli­`i ra­dio-pri­jem­ni­ku
ka­ko bih usme­rio sluh, i u ta­kvoj `ar­koj bli­sko­sti bi­ra­~u ka­
na­la upo­znao sam se sa ime­ni­ma stra­nih sta­ni­ca, sa Laj­pci­gom i
Oslom i [tut­gar­tom i Var­{a­vom i, na­rav­no, sa Stok­hol­mom.
Ta­ko­|e sam se na­vi­kao na krat­ko­traj­ne sal­ve stra­nih je­zi­ka
ka­ko je ka­zaq­ka bi­ra­~a ka­na­la ju­ri­la od Bi-Bi-Si­ja do Ra­di­ja
Ir­ske, od lon­don­skih do da­blin­skih na­gla­sa­ka, i ~ak iako ni­
sam raz­u­meo {ta su go­vo­ri­li to­kom tih pr­vih su­sre­ta sa gr­le­nim
i pi­ska­vim evrop­skim go­vo­rom, ve} sam bio za­po­~eo pu­to­va­we u
{i­ri­nu sve­ta, pu­to­va­we gde se za sva­ku do­seg­nu­tu ta~­ku – bi­lo u
po­e­zi­ji, bi­lo u `i­vo­tu – is­po­sta­vi­lo da je bi­lo sa­mo je­dan ko­rak
a ne od­re­di­{te, i upra­vo me je to pu­to­va­we do­ve­lo do ovog po­~a­
snog me­sta. Pa ipak se ovaj po­di­jum ~i­ni po­put sve­mir­ske sta­ni­
ce a ne jed­nog ko­ra­ka, ta­ko da }u, bar jed­nom u `i­vo­tu, do­pu­sti­ti
se­bi da ma­lo sa­wa­rim.
Oda­jem pri­zna­we po­e­zi­ji {to je omo­gu­}i­la ho­da­we u sve­mi­ru.
Oda­jem joj pri­zna­we ovog tre­na zbog jed­nog sti­ha ko­ji sam ne­dav­no
na­pi­sao ohra­bru­ju­}i se­be (i sva­kog dru­gog ko slu­{a) da „sa­wa­rim
upr­kos zdra­vom ra­zu­mu“. Ali joj po­naj­vi­{e oda­jem pri­zna­we jer
po­e­zi­ja mo­`e stvo­ri­ti po­re­dak ve­ran uti­ca­ju spoq­ne stvar­no­sti
i sa ose­}a­wem za unu­tra­{we za­ko­ne bi­}a po­e­te po­put ta­la­si­}a
ko­ji su se ta­la­sa­li na­pred i na­trag pre­ko vo­de u tom ve­dru u pe­
201
ri­on
­ i­ci pre pe­de­set go­di­na. Po­re­dak u ko­me na­po­kon mo­`e­mo od­
ra­sti ona­ko ka­ko smo se pri­pre­ma­li dok smo ra­sli. Po­re­dak ko­
ji za­do­vo­qa­va sve ape­ti­te in­te­lek­ta i sve­o­bu­hvat­nost ose­}a­wa.
Oda­jem pri­zna­we po­e­zi­ji, dru­gim re­~i­ma, {to je isto­vre­me­no i
sa­mo­stal­na i {to po­ma­`e, {to omo­gu­}a­va ~i­stu i okre­pqu­ju­}u
ve­zu iz­me­|u sre­di­ne i obo­da uma, iz­me­|u de­te­ta {to zu­ri u re~
„Stok­holm“ na bi­ra­~u ka­na­la ra­di­ja i ~o­ve­ka ko­ji vas gle­da u
Stok­hol­mu u ovom po­vla­{}e­nom tre­nu. Oda­jem joj pri­zna­we jer
joj pri­zna­we sle­du­je, u na­{em vre­me­nu i u sva­kom vre­me­nu, zbog
we­ne `i­vot­ne isti­ne, u svim zna­~e­wi­ma tog iz­ra­za.
202
U po­~et­ku `e­leo sam da ta `i­vot­na isti­na ima opi­pqi­vu
stvar­nost, i po­naj­vi­{e se ra­do­vao ka­da se pe­sma ~i­ni­la naj­di­
rekt­ni­jom, ve­ro­do­stoj­na pred­sta­va sve­ta ko­ji je ima­la da pred­
sta­vi, ili da se za we­ga za­lo­`i, ili da mu se us­pro­ti­vi. ^ak i kao
{ko­la­rac, vo­leo sam „Odu je­se­ni“ Xo­na Kit­sa jer je bi­la za­vet­ni
kov­~eg iz­me­|u je­zi­ka i ose­}a­ja; kao mla­di}, vo­leo sam Xe­rar­da
Man­li­ja Hop­kin­sa zbog `e­sti­ne we­go­vih us­kli­ka, ko­ji su ta­ko­|e
bi­li i jed­na­~i­ne us­hi­}e­wa i bo­la ko­je ni­sam u pot­pu­no­sti spo­
znao dok ga ni­sam pro­~i­tao; vo­leo sam Ro­ber­ta Fro­sta zbog we­go­
ve ta~­no­sti se­qa­ka i ve­{te tre­zve­no­sti; i ^o­se­ra iz ma­we-vi­{e
istih raz­lo­ga. Ka­sni­je sam spo­znao dru­ga­~i­ju ta~­nost, mo­ral­nu
tre­zve­nost na ko­ju sam uvek du­bo­ko od­go­va­rao i uvek }u od­go­va­ra­
ti, u rat­noj po­e­zi­ji Vil­fre­da Ove­na, po­e­zi­ji gde ose­}aj­nost No­vog
za­ve­ta pa­ti i upi­ja {ok var­var­stva no­vog ve­ka. On­da jo{ ka­sni­
je, u ~i­stoj po­sle­di~­no­sti sti­la Eli­za­be­te Bi­{op, u jed­no­stav­noj
oko­re­lo­sti Ro­ber­ta Lo­ue­ ­la i u bez­o~­nom su­~e­qa­va­wu Pa­tri­ka
Ka­va­ne, pro­na­{ao sam do­dat­ne raz­lo­ge da ve­ru­jem u spo­sob­nost
po­e­zi­je – i od­go­vor­nost – da is­ka­`e {ta se de­{a­va, da „sa­`a­qe­va
pla­ne­tu“, da „se ne do­ti­~e Po­e­zi­je“.
Ova uro­|e­na sklo­nost ka umet­no­sti ko­ja je iskre­na i po­sve-­
}e­na stva­ri­ma ka­kve je­su bi­la je pot­kre­pqe­na is­ku­stvom ro­|e­wa
i od­ra­sta­wa u Se­ver­noj Ir­skoj i su­`i­vo­ta s tim me­stom iako sam
`i­veo van we­ga pro­te­klih ~e­tvrt ve­ka. Ni­jed­no me­sto na sve­tu se
ne po­no­si vi­{e svo­jim bud­no­{}u i ose­}a­jem za stvar­nost, ni­jed­
no se me­sto ne sma­tra po­zva­ni­jim da pre­ko­ri sva­ko is­ka­zi­va­we
re­to­ri­ke ili ne­um
­ e­re­no­sti am­bi­ci­je. Ta­ko da sam, de­lom za­hva­
qu­ju­}i to­me {to sam uneo u se­be ova­kve sta­vo­ve jer sam od­ra­stao
s wi­ma, go­di­na­ma na­po­la iz­be­ga­vao i na­po­la se opi­rao ras­ko­{i
i ra­spo­nu dru­ga­~i­jih pe­sni­ka po­put Vo­la­sa Sti­ven­sa i Raj­ne­ra
Ma­ri­je Ril­kea; ne oda­ju­}i do­voq­no pri­zna­wa kri­stal­no ja­snoj
okre­nu­to­sti ka unu­tar­wem Emi­li Di­kin­son, svim ra­~va­stim mu­
wa­ma i pro­re­zi­ma aso­ci­ra­wa; i iz­ma­kla mi je Eli­o­to­va vi­zi­o­
nar­ska ~ud­no­va­tost. I svi ovi ma­we ili vi­{e za­tu­ca­ni sta­vo­vi
su oko­{ta­li od­bi­ja­wem da do­zvo­lim pe­sni­ku i{ta vi­{e ne­go bi­
lo kom dru­gom gra­|a­ni­nu; i bi­li su jo{ ne­prak­ti~­ni­ji jer sam se
mo­rao po­na­{a­ti kao pe­snik to­kom ta­da­{weg po­li­ti~­kog na­si­qa
i o~e­ki­va­wa jav­no­sti. O~e­ki­va­wa jav­no­sti, tre­ba do­da­ti, ne na
pla­nu sa­me po­e­zi­je ve} po­li­ti~­kih gle­di­{ta ko­ja su tu i ta­mo
odo­bra­va­le me­|u­sob­no su­prot­sta­vqe­ne sku­pi­ne.
Pod ta­kvim okol­no­sti­ma um jo{ uvek `e­li da po­~i­va u ono­
me {to je Se­mju­el Xon­son ne­ka­da na­zi­vao s ve­li­~an­stve­nom si­
gur­no­{}u „sta­bil­nost isti­ne“, ~ak i dok pri­zna­je ne­sta­bil­nost
pri­ro­de sop­stve­nih rad­wi i upi­ta. Bez po­tre­be da bu­de po­u­~e­na o
te­o­ri­ji, svest br­zo shva­ta da je ona po­pri­{te nad­me­ta­wa raz­li­
~i­tih dis­kur­sa. De­te {to u ku­pa­ti­lu isto­vre­me­no oslu­{ku­je do­
ma­}i go­vor svog ir­skog do­ma i zva­ni­~an je­zik bri­tan­skog spi­ke­
ra, sve vre­me ra­za­zna­ju­}i jed­nu dru­gu ne­da­}u iza oba zna­ka, ta­kvo
de­te ve} je {ko­lo­va­no za za­mr­{e­ne te­sko­be od­ra­sle oso­be, bu­du}­
nost u ko­joj }e mo­ra­ti da se od­lu­~i iz­me­|u raz­li­~i­tih eti~­kih,
este­ti~­kih, mo­ral­nih, po­li­ti~­kih, me­tri~­kih, skep­ti~­kih, kul­
tur­nih, te­mat­skih, tip­skih, post­ko­lo­ni­jal­nih i, ka­da se svi uzmu
za­jed­no, jed­no­stav­no neo­stva­ri­vih zna­ko­va. Ta­ko sam se za­de­sio
sre­di­nom de­vet­sto se­dam­de­se­tih u jo{ jed­noj ku­}i­ci, ovo­ga pu­ta u
okru­gu Vi­klou, ju­`no od Da­bli­na, sa sop­stve­nom mla­dom po­ro­di­
com, i ne­{to ma­we upa­dqi­vim ra­dio-pri­jem­ni­kom, oslu­{ku­ju­}i
ki­{u me| dr­ve­}em i ve­sti o bom­ba­ma bli­`e do­mu – ne sa­mo onim
Pri­vre­me­ne IRA-e u Bel­fa­stu ve} i pod­jed­na­ko ra­zor­nim na­pa­
di­ma u Da­bli­nu od stra­ne pa­ra­voj­nih lo­ja­li­sta sa se­ve­ra. Ose­}a­ju­}i se ma­le­no u svo­joj te­sko­bi dok sam ~i­tao o tra­gi~­noj lo­
gi­ci sud­bi­ne Osi­pa Man­deq­{ta­ma de­vet­sto tri­de­se­tih, ose­}a­ju­}i se iza­zva­nim ali ipak ne­po­ko­le­bqiv u svom ne­bo­ra~­kom sta­vu
ka­da bih ~uo, na pri­mer, da je je­dan moj do­bro­du­{an {kol­ski drug
in­ter­ni­ran bez su­|e­wa jer su ga sum­wi­~i­li da je ume­{an u ne­ko
po­li­ti~­ko ubi­stvo. Ono za ~im sam ~e­znuo se ne bi ba{ mo­glo na­
zva­ti sta­bi­lo­{}u ve} pra­vim be­gom od `i­vog pe­ska re­la­ti­vi­zma,
na­~i­nom na ko­ji bih odao pri­zna­we po­e­zi­ji li­{en strep­we ili
prav­da­wa. U pe­smi pod na­zi­vom „Iz­lo­`e­nost“ ta­da sam na­pi­sao:
Ka­da bih mo­gao da odem na me­te­or
­ it!
Ne po vla­`no­me li­{}u ho­dam,
Po qu­ska­ma, po ra­su­tim po­gor­ci­ma je­se­ni,
Za­mi­{qa­ju­}i ju­na­ka
Na ne­ka­kvoj blat­wa­voj gru­dvi,
We­gov dar sli­~an ka­me­nu
Za­vi­tla­nom u o~a­ja­wu.
Ka­ko to skon­~ah ta­ko?
^e­sto raz­mi­{qam o kra­snim
203
Ra­zno­li­kim sa­ve­ti­ma pri­ja­te­qa
I o tvr­dim gla­va­ma ne­kih ko­ji me mr­ze,
Dok ja se­de­}i me­rim i od­me­ra­vam
Svo­ju po­uz­ da­nu tri­sti­ju.
^e­mu? Za uho? Za svet?
Zbog onog iza le­|a re­~e­nog?
Niz sta­bla jo­ve ki­{a li­je,
We­ni ti­hi pra­te­}i gla­so­vi
[a­pu­}u o raz­o­~a­ra­wu, o ras­pa­da­wu,
A ipak sva­ka kap pod­se­}a
Na sa­vr­{en di­ja­mant.
Ni­ti sam za­to­~e­nik, ni­ti do­u­{nik;
Unu­tra­{wi sam emi­grant, od­ra­stao du­go­kos
I za­mi­{qen; se­qak-gor­{tak
Po­be­gao od kr­vo­pro­li­}a,
Ode­ven u za­{tit­ne bo­je
De­bla i ko­re, a ko­ji ose­}a
Sva­ki ve­tar ko­ji du­va;
I ko­ji ras­pi­riv ove iskre
Ra­di wi­ho­ve sla­ba­{ne to­pli­ne, za­bo­ra­vi
@i­vot­no zna­me­we,
Pul­si­ra­ju­}u ru­`u ko­me­te.1
U jed­noj od naj­po­zna­ti­jih pe­sa­ma me­|u stu­den­ti­ma mo­je ge­ne­
ra­ci­je, pe­smi za ko­ju se mo­`e re­}i da je une­la sve sa­stoj­ke sim­
bo­li­sti~­kog po­kre­ta i omo­gu­}i­la ih u ob­li­ku kap­su­le, ame­ri~­ki
pe­snik Ar­~i­bald Ma­kli{ je po­tvr­dio da „Pe­sma tre­ba da bu­de
isto­vet­na / ne ve­ro­do­stoj­na ~e­mu“. Shva­}e­na kao pr­ko­sna po­tvr­
da da­ra po­e­zi­je da go­vo­ri isti­nu ali is­ko­sa, ona je u isto vre­me
uver­qi­va i po­prav­na. Pa ipak po­sto­je tre­nu­ci ka­da du­bqa po­tre­
ba stu­pi, ka­da zah­te­va­mo od pe­sme da ne bu­de sa­mo pri­jat­no ta~­na
ve} pri­sil­no mu­dra, ne sa­mo za­~u­|u­ju­}a va­ri­ja­ci­ja sli­ke sve­ta
ve} po­nov­no {ti­mo­va­we sa­mog sve­ta. @e­li­mo da za­~u­|u­ju­}e bu­de
pre­la­zno, kao ner­vo­zni uda­rac {to neo­~e­ki­va­no vra­}a sli­ku na
TV pri­jem­nik, ili elek­tri~­ni udar {to vra­}a us­trep­ta­lo sr­ce
na­zad u svoj nor­mal­ni ri­tam. @e­li­mo ono {to su `e­ne u re­du u
le­win­grad­skom za­tvo­ru `e­le­le, po­mo­dre­le od hlad­no­}e i {a­pu-­
}u­}i u stra­hu, tr­pe­}i u`as Sta­qi­no­vog re­`i­ma i pi­ta­ju­}i pe­
sni­ki­wu Anu Ah­ma­to­vu da li bi mo­gla da opi­{e sve to, da li je
we­na umet­nost do­ra­sla to­me. Ova­kvim zah­te­vi­ma sam i ja bio iz­
lo­`en pod da­le­ko si­gur­ni­jim okol­no­sti­ma u okru­gu Vi­klou dok
204
1 – Pre­pe­vao Sr­ba Mi­tro­vi}.
sam pi­sao ma­lo­~as ci­ti­ra­ne sti­ho­ve po­tre­bom za ta­kvu vr­stu po­
e­zi­je ko­ja bi bi­la rav­na od­re­|e­wu po­e­zi­je ko­je sam upra­vo iz­lo­
`io, kao po­ret­ku „rav­nom uti­ca­ju spoq­ne stvar­no­sti i ... unu­tra­
{wim za­ko­ni­ma bi­}a pe­sni­ka“.
Spo­qa­{wa stvar­nost i unu­tra­{wa di­na­mi­ka de­{a­va­wa u
Se­ver­noj Ir­skoj iz­me­|u 1968. i 1974. go­di­ne su bi­li na­go­ve­{ta­ji
pro­me­ne, mo­ram pri­zna­ti na­sil­ne, ali sva­ka­ko pro­me­ne, i za ma­
wi­nu ko­ja je tu `i­ve­la, tre­ba­lo je da se ta pro­me­na odav­no de­si.
Tre­ba­lo je da se do­go­di ra­ni­je, kao po­sle­di­ca vre­wa na uli­ca­ma
ka­snih {e­zde­se­tih, ali se to ipak ni­je de­si­lo i iz ja­ja ko­ja su se
sve vre­me in­ku­bi­ra­la opa­snost se ubr­zo iz­le­gla. Dok je hri­{}an­
ski eti­~ar u po­je­din­cu bio po­tak­nut da osu­|u­je ra­za­ra­ju­}u pri­ro­
du bor­be IRA-e bom­ba­{kim na­pa­di­ma i ubi­stvi­ma, a „pra­vi Irac“
u po­je­din­cu bio zgro­`en ne­mi­lo­srd­no­{}u bri­tan­ske voj­ske kao
onom na Kr­va­vu ne­de­qu u De­ri­ju 1972. go­di­ne, ma­wi­na u po­je­din­
cu, ona {to je od­ra­sla sve­sna da se we­go­voj sku­pi­ni ne ve­ru­je i
da je dis­kri­mi­ni­sa­na na sva­ka­kve zva­ni~­ne i ne­zva­ni~­ne na­~i­ne,
po­i­ma­we ta­kvog gra­|a­ni­na je bi­lo u rav­ni sa po­et­skom isti­nom te
si­tu­a­ci­je u pri­zna­wu da uko­li­ko `i­vot u Se­ver­noj Ir­skoj ika­
da istin­ski pro­cve­ta, to }e bi­ti za­hva­qu­ju­}i pro­me­na­ma ko­je su
se mo­ra­le do­go­di­ti. Ali po­i­ma­we tog gra­|a­ni­na je ta­ko­|e bi­lo u
rav­ni sa isti­nom pri­zna­wa da je upra­vo ta su­ro­vost IRA-e s ko­
jom su na­sto­ja­li da ne­{to pro­me­ne bi­la po­gub­na po po­ve­re­we na
ko­jem bi ne­ke no­ve pri­li­ke mo­ra­le bi­ti iz­gra­|e­ne.
Ipak, sve dok bri­tan­ska vla­da ni­je po­pu­sti­la pred po­li­ti­
kom ~vr­ste ru­ke Al­ster­skih rad­ni­ka lo­ja­li­sta na­kon kon­fe­ren­
ci­je u Sa­ning­dej­lu 1974. go­di­ne, ne­ko ko raz­mi­{qa zdra­vo­ra­
zum­ski se jo{ uvek mo­gao na­da­ti da }e raz­u­me­ti okol­no­sti, da }e
urav­no­te­`i­ti ono {to obe­}a­va sa onim {to uni­{ta­va i u~i­ni­ti
ono {to je V. B. Jejts po­ku­{ao pre po­la ve­ka, na­i­me, „da za­dr­`i
u jed­noj mi­sli stvar­nost i prav­du“. Na­kon 1974. go­di­ne, me­|u­
tim, dva­de­set du­gih go­di­na otad pa do pre­ki­da va­tre av­gu­sta 1994.
go­di­ne, ta­kva na­da se po­ka­za­la neo­stva­ri­vom. Na­si­qe od­o­zdo je
do­ve­lo sa­mo do uz­vrat­nog na­si­qa od­o­zgo, san o prav­di je pot­pao
pod okrut­nost stvar­no­sti, a qu­di su se spre­mi­li za ~e­tvrt ve­ka
`i­vot­ne i du­hov­ne pu­sto­{i, sve ~vr­{}ih sta­vo­va i su­`e­ni­jih
mo­gu}­no­sti ko­ji su bi­li pri­rod­na po­sle­di­ca po­li­ti~­ke so­li­dar­
no­sti, tra­u­mat­ske pat­we i pu­ke emo­tiv­ne sa­mo­za­{ti­}e­no­sti.
Je­dan od naj­mu~­ni­jih tre­nu­ta­ka u ~i­ta­voj isto­ri­ji mu­ka sr­
ca u Se­ver­noj Ir­skoj zbio se ka­da su mi­ni­bus pun rad­ni­ka na pu­tu
ku­}i jed­ne ja­nu­ar­ske ve­~e­ri 1976. go­di­ne pre­pa­li na­o­ru­`a­ni i ma­
ski­ra­ni qu­di ko­ji su na­re­di­li put­ni­ci­ma kom­bi­ja pod pret­wom
205
oru`­jem da se po­stro­je uz ivi­cu dru­ma. On­da im je je­dan od ma­ski­
ra­nih xe­la­ta re­kao: „Ako je ne­ki ka­to­lik me­|u va­ma, ne­ka is­tu­
pi“. Za­de­si­lo se da, ba{ u ovoj gru­pi, uz je­dan iz­u­ze­tak, svi bu­du
pro­te­stan­ti, ta­ko da se mo­glo pret­po­sta­vi­ti da su ma­ski­ra­ni qu­di
pro­te­stant­ska pa­ra­voj­ska ko­ja se spre­ma za oko za oko, zub za zub
sek­ta­{ko ubi­stvo ka­to­li­ka ko­ji je uqez u toj gru­pi, jer se za we­ga
mo­glo pret­po­sta­vi­ti da po­dr­`a­va IRA-u i sve we­ne rad­we. Bio je
to u`a­san tre­nu­tak za we­ga, uhva­}en iz­me­|u pre­stra­{e­no­sti i sve­
do­~an­stva, ali je ipak kre­nuo da za­ko­ra­~i. On­da, ka­ko gla­si pri­
~a, u tom de­li­}u se­kun­de u ko­me je od­lu­~i­vao, i pod okri­qem ta­me
zim­ske ve­~e­ri, ose­tio je ru­ku rad­ni­ka pro­te­stan­ta do we­ga ka­ko ga
ste­`e go­vo­re­}i ne, ne mr­daj, ne­}e­mo te iz­da­ti, ni­ko ne mo­ra da zna
ko­joj ve­ro­i­spo­ve­sti ili stran­ci pri­pa­da{. Sve to ipak be­{e uza­
lud, jer je ~o­vek is­ko­ra­~io iz stro­ja; ali me­sto da mu pri­slo­ne pi­
{toq uz sle­po­o~­ni­cu, oni su ga od­gur­nu­li i otvo­ri­li va­tru na one
{to su osta­li u stro­ju, jer ovo ni­su bi­li pro­te­stant­ski te­ro­ri­sti,
ve} pri­pad­ni­ci, po svoj pri­li­ci, Pri­vre­me­ne IRA-e.
206
U ne­kim tre­nu­ci­ma je te­{ko oda­gna­ti mi­sao da je isto­ri­
ja po­u~­na isto ko­li­ko i kla­ni­ca; da je Ta­cit bio u pra­vu, i da je
mir sa­mo pu­sto{ ko­ja osta­je na­kon od­lu~­nih is­po­qa­va­wa ne­mi­
lo­srd­ne mo­}i. Se­}am se, na pri­mer, ka­da sam za­pre­pa­stio sa­mog
se­be mi­{qu o pri­ja­te­qu ko­ji je bio pri­tvo­ren se­dam­de­se­tih pod
sum­wom da je bio ume­{an u po­li­ti~­ko ubi­stvo: za­pre­pa­stio sam
se­be po­mi­{qu da ~ak iako je­ste kriv, mo­`da ipak i da­qe mo­`e
po­mo­}i bu­du}­no­sti da se ro­di, raz­bi­ja­ju­}i ugwe­ta­va~­ke obra­sce
i oslo­ba­}a­ju­}i no­ve mo­gu}­no­sti na je­di­ni iz­vo­dqiv na­~in, to
jest na­si­lan na­~in – ko­ji je sto­ga i sa­mim tim po­stao, pra­vi na­
~in. Bi­lo je to po­put tre­na iz­lo­`e­no­sti me­|u­zve­zda­noj hlad­no­}i, pod­set­nik na za­stra­{u­ju­}e uslo­ve, i unu­tra­{we i spo­qa­{we,
u ko­ji­ma qud­ska bi­}a za­mi­{qa­ju i vo­de svo­je `i­vo­te. Ali to je bio
sa­mo tren. Ra­|a­we bu­du}­no­sti ka­kvu pri­`eq­ku­je­mo je za­si­gur­no u
sti­sku ko­ji je taj pre­pla­{e­ni ka­to­lik ose­tio po­red pu­ta ka­da je
ru­ka dru­go­ga ste­gla we­go­vu, ne u puc­wi­ma ko­ji su usle­di­li, ta­ko
ko­na~­nim i ta­ko is­pra­znim, i to­li­ko de­lom mu­zi­ke zbi­va­wa.
Kao pi­sci i ~i­ta­o­ci, kao gre­{ni­ci i gra­|a­ni, na­{e po­i­ma­we
stvar­no­sti i estet­ski ose­}aj nas ~i­ne oba­zri­vim ka­da je po­sre­di
po­zi­ti­van ton. Sa­mi puc­wi nas pri­pre­ma­ju, a gro­zo­ta sa­op­{ta­
va vred­nost tog na­po­ra ko­ji iz­ba­cu­je na po­vr­{i­nu da bi se s wim
su­o­~i­la. S pra­vom ima­mo stra­ho­po­{to­va­we pre­ma upre­da­wi­ma
po­e­zi­je Pa­u­la Ce­la­na i s pra­vom smo za­qu­bqe­ni u `i­vi glas Se­
mju­e­la Be­ke­ta jer su oni do­kaz da je umet­nost do­ra­sla iza­zo­vu i
da je na ne­ki na­~in po­sle­di­ca tu­`ne sud­bi­ne Ce­la­na, ko­ji je pre­
`i­veo ho­lo­ka­ust, i Be­ke­to­vog pre­}ut­nog ju­na­{tva u fran­cu­skom
Po­kre­tu ot­po­ra. Isto ta­ko, s pra­vom smo sum­wi­~a­vi pre­ma sve­mu
{to pru­`a pre­vi­{e ute­he u ova­kvim okol­no­sti­ma; su­{te kraj­no­
sti na­{eg zna­wa dva­de­se­tog ve­ka sta­vqa­ju zna­tan deo na­{eg kul­
tur­nog na­sle­|a na kraj­wu pro­bu. Sa­mo ja­ko glu­pi, ili ja­ko us­kra-­
}e­ni ne mo­gu da ne zna­ju da su spi­si ci­vi­li­za­ci­je is­pi­sa­ni kr­
vqu i su­za­ma, kr­vqu i su­za­ma ko­ji ni­su ni­{ta ma­we stvar­ni zbog
to­ga {to su po­pri­li~­no uda­qe­ni. A ka­da se ova in­te­lek­tu­al­na
sklo­nost u`i­vi sa zbi­qom Al­ste­ra i Izra­e­la i Bo­sne i Ru­an­de i
go­mi­lom dru­gih ra­we­nih me­sta {i­rom sve­ta, po­sto­ji sklo­nost ne
sa­mo da se ne oda pri­zna­we qud­skoj pri­ro­di za we­ne stva­ra­la~­ke
mo­gu}­no­sti ve} i da se ne oda pri­zna­we sve­mu pre­vi­{e po­zi­tiv­
nom u umet­ni~­kom de­lu.
Sto­ga sam se ja go­di­na­ma kla­wao sto­lu kao {to se mo­nah kla­
wa svom sve­tom me­stu, ne­ka­kvo sa­ve­sno za­mi­{qe­no utvr­|i­va­we
raz­u­me­va­wa u na­sto­ja­wu da od­ne­se svoj deo bre­me­na sve­ta, zna­ju-­
}i da je on sâm ne­spo­so­ban za he­roj­sku vr­li­nu ili ostva­re­we is­
ku­pqe­wa, ogra­ni­~en po­kor­no­{}u sop­stve­nog na­~e­la da po­na­vqa
taj na­por i tu po­zu. Pa­le­}i iskre za sla­ba­{nu to­pli­nu. Za­bo­ra­
vqa­ju­}i ve­ru, na­pre­`u­}i se da u~i­ni do­bra de­la. Stre­me­}i ne­do­
voq­no sa­vr­{en­stvi­ma di­ja­man­ta, me­|u ko­je tre­ba ubro­ja­ti i do­
voq­nost ono­ga {to je sa­vr­{e­no za­mi­{qe­no. Na­po­slet­ku sre}­no,
neo­gra­ni­~en na bol­ne okol­no­sti mog rod­nog me­sta, ve} pr­ko­se­}i
wi­ma, us­pra­vio sam se. Za­po­~eo sam pre par go­di­na da ra{­~i­{}a­vam svo­je mi­sli i za­mi­sli da bih osta­vio pro­sto­ra za ~ud­no­va­
to kao i za ubo­ji­to. I jo{ jed­nom }u po­ku­{a­ti da pri­ka­`em zna­
~aj tih iz­me­we­nih gle­di­{ta pri­~om iz Ir­ske.
Ovo je pri­~a o jed­nom dru­gom mo­na­hu ko­ji se hra­bro dr­`i u
po­zi iz­dr­`qi­vo­sti. Go­vo­ri se da je jed­nom dav­no Sve­ti Ke­vin
kle­~ao s ru­ka­ma ra­{i­re­nim u krst u Glen­da­lo­hu, ma­na­sti­ru ne­
da­le­ko od me­sta gde smo mi `i­ve­li u okru­gu Vi­klou, me­sta ko­je
je da­nas jed­no od naj­{u­mo­vi­ti­jih i naj­bo­ga­ti­jih vo­dom od­ma­ra­
li­{ta u ~i­ta­voj ze­mqi. Bi­lo ka­ko bi­lo, dok je Ke­vin kle­~ao i
mo­lio se, je­dan kos je za­me­nio we­go­ve ra­{i­re­ne ru­ke za ne­ka­kav
ko­ko­{ar­nik i ustre­mio se na we­ga, sneo ja­ja i zgne­zdio se tu kao
da je to gra­na dr­ve­ta. Za­tim, op­hr­van sa­`a­qe­wem i ogra­ni­~en ve­
rom da vo­li `i­vot u svim stvo­re­wi­ma ve­li­kim i ma­lim, Ke­vin
je ostao ne­po­mi­~an sa­ti­ma i da­ni­ma i no­}i­ma i ne­de­qa­ma, dr­`e-­
}i ru­ku dok se ja­ja ni­su iz­le­gla i go­lu­`drav­ci­ma po­ra­sla kri­la,
ve­ran `i­vo­tu upr­kos zdra­vom ra­zu­mu, na ras­kr­{}u pri­rod­nih
pro­ce­sa i na­slu­}e­nog ide­a­la, u isto vre­me i pu­to­kaz i pod­set­nik.
Is­po­qa­va­ju­}i taj po­re­dak po­e­zi­je ko­ji je ve­ran svoj `e­qi uma i
ukot­vqen u ose­}a­wi­ma. Po­re­dak u ko­me na­po­kon mo­`e­mo do­ra­sti
ono­me {to smo no­si­li u se­bi dok smo ra­sli.
207
Pri­po­vest Sve­tog Ke­vi­na je, ve­lim, pri­~a na­sta­la u Ir­skoj.
Ali mi se ~i­ni da je pod­jed­na­ko mo­gla bi­ti iz In­di­je ili Afri­ke
ili s Ark­ti­ka ili iz Ame­ri­ka. Ti­me ne mi­slim sa­mo da je ogra­
ni­~im na ti­po­lo­gi­ju na­rod­nih pri­~a ili da joj do­ve­dem vred­nost
u pi­ta­we pre­i­spi­ta­va­wem ve­za­no­sti za jed­nu kul­tu­ru u mul­ti­
kul­tu­ral­nom kon­tek­stu. Na­pro­tiv, we­na ve­ro­do­stoj­nost i pu­todo­stoj­nost su po­ve­za­ne sa tom sre­di­nom. Us­ti­nu, ta­kvo od­re­|e­we
mi se ~i­ni po­put jo{ jed­nog pri­me­ra umet­no­sti ko­ji sam vi­deo
pre par ne­de­qa u ma­lom mu­ze­ju u Spar­ti, tog ju­tra pre ne­go {to
je ob­ja­vqe­na vest o ovo­go­di­{wem la­u­re­a­tu No­be­lo­ve na­gra­de za
kwi­`ev­nost.
To be­{e umet­nost ko­ja je iz­ni­kla iz kul­ta po­sve dru­ga­~i­jeg
od ve­re ko­ju je is­po­qa­vao Sve­ti Ke­vin. Pa ipak, na woj je bi­la
pred­sta­va pti­ce u gne­zdu i zve­ri u za­no­su i sa­mo­us­hi­}e­nog ~o­ve­
ka, sa­mo {to je ta­da taj ~o­vek bio Or­fej, a us­hi­}e­we je bi­lo po­
sle­di­ca mu­zi­ke, a ne mo­li­tve. Sa­mo de­lo je bio ma­li iz­re­zba­re­ni
re­qef i ni­sam mo­gao a da ga ne pre­cr­tam; ali ni­sam mo­gao ni da
ne pre­pi­{em po­dat­ke s kar­ti­ce sa na­zi­vom i ob­ja­{we­wem ko­ja je
sta­ja­la uz po­stav­ku. Pri­zor me je dir­nuo zbog svo­je drev­no­sti i
po­sto­ja­no­sti, ali opis na kar­ti­ci me je ta­ko­|e dir­nuo jer je po­
tvr­dio ono na ~e­mu sam ra­dio pret­hod­ne tri de­ce­ni­je: „Za­vet­ni
re­qef“, pi­sa­lo je na kar­ti­ci, „ve­ro­vat­no ga je pe­snik iz ovog kra­
ja po­sve­tio Or­fe­ju. De­lo He­len­skog pe­ri­o­da iz ovog kra­ja“.
208
Po­no­vo, na­dam se da ni­sam pre­vi­{e ose­}a­jan ili da jed­no­stav­
no ne stva­ram fe­ti{ od – ka­ko smo na­vi­kli da ka­`e­mo – me­snog.
Ume­sto to­ga `e­lim da pre­do­~im da se sli­ke i pri­~e na ko­je se sa­da
po­zi­vam po­na­{a­ju kao no­si­o­ci vred­no­sti. Ovaj vek je sve­dok po­
ra­za na­ci­zma oru­`a­nom si­lom; ali je ne­sta­nak so­vjet­skih re­`i­
ma iza­zvan, iz­me­|u osta­log, ~i­stom upor­no­{}u, is­pod na­met­nu­tog
ide­o­lo­{kog kon­for­mi­zma, kul­tur­nih vred­no­sti i du­{ev­nog ot­
po­ra ko­je ova­kve pri­~e i sli­ke bri­`qi­vo ne­gu­ju. ^ak i uko­li­ko
smo na­u­~i­li da s pra­vom bu­de­mo du­bo­ko bo­ja­`qi­vi od uz­di­za­wa
ne­kih vi­do­va kul­tu­re i kon­zer­va­ti­vi­zma bi­lo kog na­ro­da u nor­mu
i eli­ti­sti~­ke si­ste­me, ~ak i ka­da ima­mo do­kaz da po­nos kao deo
et­ni~­kog i re­li­gij­skog na­sle­|a mo­`e la­ko skli­znu­ti u fa­{i­zam,
na­{a bud­nost na tom pla­nu ne tre­ba da po­ti­sne qu­bav i ve­ru u do­
bro­tu uro­|e­nog per se. Na­pro­tiv, po­ve­re­we u mo} osta­ja­wa i put­nodo­stoj­nost te do­bro­te tre­ba da nas ohra­bri da pri­zna­mo mo­gu}­nost
po­sto­ja­wa sve­ta u ko­me se po­{to­va­we za va­qa­nost sva­ke tra­di­ci­je
is­po­qa­va kroz na­sta­nak i odr­`a­we krep­kog po­li­ti~­kog pro­sto­ra.
Upr­kos ra­zor­nim i u~e­sta­lim ~i­no­vi­ma po­ko­qa, ubi­sta­va i is­
tre­bqe­wa, krup­na de­la ve­re ko­ja su obe­le­`i­la no­ve od­no­se iz­me­|u
Pa­le­sti­na­ca i Izra­e­la­ca, Afri­ka­na­ca i Afri­ka­ne­ra, i na­~in
na ko­ji su pa­li zi­do­vi u Evro­pi a gvo­zde­na za­ve­sa se po­di­gla, sve
ovo uli­va na­du da se no­va pri­li­ka mo­`e uka­za­ti i u Ir­skoj. Sr`
tog pro­ble­ma je tre­nut­na po­de­la ostr­va na bri­tan­sku i ir­sku nad­
le­`nost i jed­na­ko upor­na po­de­la na­klo­no­sti u Se­ver­noj Ir­skoj
iz­me­|u bri­tan­skog i ir­skog na­sle­|a; ali se za­si­gur­no sta­nov­nik
ove ze­mqe mo­ra na­da­ti da }e vla­de za­du­`e­ne za vla­da­we mo­}i da
osnu­ju usta­no­ve ko­je }e do­pu­sti­ti toj po­de­li da na­li­ku­je mre­`i
na te­ni­skom te­re­nu, raz­gra­ni­~e­we ko­je }e do­pu­sti­ti flek­si­bil­ni
spo­ra­zum, za su­sret i nad­me­ta­we, na­go­ve­{taj bu­du}­no­sti u ko­joj }e
`i­vot­na sna­ga ko­ja je iz­ni­kla iz okre­pqu­ju­}ih re­~i „ne­pri­ja­teq“
i „sa­ve­zni­ci“ mo­}i ko­na~­no da po­tek­ne iz ne to­li­ko dvoj­nog i sve
u sve­mu ma­we oba­ve­zu­ju­}eg re~­ni­ka.
Ka­da je pe­snik V. B. Jejts sta­jao na ovoj bi­ni pre vi­{e od se­
dam­de­set go­di­na, Ir­ska je iz­la­zi­la iz ne­da­}a tra­u­ma­ti~­nog gra­
|an­skog ra­ta ko­ji je usle­dio br­zo na­kon ra­ta za ne­za­vi­snost vo­je­
va­nog sa Bri­tan­ci­ma. Bor­ba ko­ja je usle­di­la bi­la je krat­kog ve­ka;
okon­~a­la se do ma­ja 1923. go­di­ne, ne­kih se­dam me­se­ci pre ne­go {to
je Jejts ot­plo­vio u Stok­holm, ali je bi­la kr­va­va, zver­ska i pri­sna,
to­li­ko da je bu­du­}im na­ra­{ta­ji­ma uslo­vi­la po­li­ti­ku u dva­de­set
i {est ne­za­vi­snih okru­ga u Ir­skoj, tom de­lu ostr­va ko­ji pr­vo na­
zi­vao Slo­bod­na ir­ska dr­`a­va i ka­sni­je Re­pu­bli­ka Ir­ska.
Jejts je­dva da je i spo­me­nuo gra­|an­ski rat ili rat za ne­za­vi­
snost u svom go­vo­ru na do­de­li No­be­lo­ve na­gra­de. Ni­ko ni­je bo­qe
od we­ga raz­u­meo ve­zu iz­me­|u us­po­sta­vqa­wa i ras­pu­{ta­wa po­li­
ti~­kog po­ret­ka i stva­ra­wa i ras­tva­ra­wa kul­tur­nog `i­vo­ta, ali
je tom pri­li­kom ra­di­je iza­brao da pri­~a o Ir­skom dram­skom po­
kre­tu. We­go­va pri­po­vest je bi­la o stva­ra­la~­koj svr­si tog po­kre­ta
i na­klo­we­no­sti isto­ri­je tom po­kre­tu jer ne sa­mo da mu je on li~­no
bio po­kro­vi­teq, ve} i ge­nij we­go­vih pri­ja­te­qa Xo­na Mi­ling­to­
na Sin­ga i Lej­di Oga­ste Gre­go­ri. Do­{ao je u [ved­sku da sa­op­{ti
sve­tu da su na­po­ri lo­kal­nih pe­sni­ka i dra­ma­tur­ga bi­li pod­jed­
na­ko va­`ni za pre­ob
­ ra­`aj rod­nog mu me­sta i vre­me­na kao za­se­de
par­ti­zan­skih je­di­ni­ca; i da se po­no­sio tom uz­vi­{e­nom pro­zom na
isti na­~in kao u sti­hu, vi­{e od de­ce­ni­je ka­sni­je u svo­joj pe­smi:
„Po­nov­na po­se­ta grad­skoj ga­le­ri­ji“. U woj se Jejts po­ja­vqu­je me­|u
por­tre­ti­ma i ju­na~­kim na­ra­tiv­nim sli­ka­ma ko­je sla­ve do­ga­|a­je
i li~­no­sti sko­ra­{we isto­ri­je i iz­ne­na­da shva­ta da se zbi­lo ne­
{to odi­sta epo­hal­no: „Mr­tva Ir­ska iz mla­do­sti“, ve­lim, „to ni­je
vi­{e, / Ve} ona dru­ga, ko­ju / Ve­se­lu i stra­{nu, pe­sni­ci iz­mi­sli­
{e“.2 Ipak, pe­sma za­vr­{a­va sa dva naj­na­vo­|e­ni­ja sti­ha we­go­vog
~i­ta­vog opu­sa:
2 – Autor svih pre­pe­va Jej­tso­vih pe­sa­ma i wi­ho­vih na­slo­va je Mi­lo­van Da­noj­li}.
209
„Raz­mi­sli­te gde ~ast po­~i­we, i gde se za­vr­{a­va;
Ovo mi be­hu pri­ja­te­qi, i to je mo­ja sla­va.“
Ipak, ko­li­ko god ovi sti­ho­vi bi­li pro­stra­ni i uz­bu­dqi­vi,
oni su deo po­e­zi­je ko­ji se vi­{e di­~i sam so­bom ne­go {to do­ka­zu­
je se­be, oni su pe­sni­kov po­bed­ni~­ki krug, i u tom po­gle­du kao ni
u jed­nom dru­gom na­lik su ono­me {to na­sto­jim da po­stig­nem ovim
iz­la­ga­wem. Za­pra­vo, ho­}u da sa­da i sam ci­ti­ram jo{ ne­ko­li­ko
re­~i iz te pe­sme: „Su­di­je, ne su­di­te sa­mo o na­pi­sa­nom i stvo­re­
nom“. Ume­sto to­ga, za­mo­li­}u vas ono {to je Jejts za­mo­lio pu­bli­ku
da ura­di i da se se­ti uspe­ha ir­skih pe­sni­ka i dra­ma­tur­ga i ro­
ma­no­pi­sa­ca u pro­te­klih ~e­tr­de­set go­di­na, me­|u ko­je mo­gu s po­no­
som svr­sta­ti i svo­je ve­li­ke pri­ja­te­qe. Po pi­ta­wu kwi­`ev­no­sti
Ezra Pa­und je sa­ve­to­vao da se ne pri­hva­ta mi­{qe­we onih „ko­ji
sa­mi ni­su stvo­ri­li zna­~aj­no de­lo“ i ovaj sam sa­vet imao ~ast da
sle­dim, jer je do­bro mi­{qe­we zna­~aj­nih de­lat­ni­ka – i to ne sa­mo
onih iz mo­je ze­mqe – utvr­di­lo mo­je na­sto­ja­we ot­ka­ko sam po­~eo da
pi­{em u Bel­fa­stu pre vi­{e od tri­de­set go­di­na.
Jejts, s dru­ge stra­ne, ni­ka­ka­ko ni­je bio is­kqu­~i­vo di­~an.
Oda­va­wu pri­zna­wa po­e­zi­ji na­{eg ve­ka se sva­ka­ko mo­ra­ju ura­~u­
na­ti we­go­va dva ve­li­ka pe­sni~­ka ci­klu­sa pod na­slo­vom „Hi­qa­
du de­vet­sto de­vet­na­e­sta“ i „Raz­mi­{qa­wa iz vre­me­na gra­|an­skog
ra­ta“, od ko­jih po­to­wa sa­dr­`i ~u­ve­ne re­~i o pti­~i­jem gne­zdu na
we­go­vom pro­zo­ru, ko­je je ~vo­rak ili ne­ka sli~­na pti­ca svio u
pu­ko­ti­ni sta­rog zi­da. Pe­snik je u to vre­me `i­veo u Nor­man­skoj
ku­li, ko­ja je ve­li­kim de­lom bi­la deo voj­ne isto­ri­je dr­`a­ve pro­
hu­ja­lih vre­me­na, dok su mu mi­sli skre­nu­le na iro­ni­ju ci­vi­li­
za­ci­ja ko­je su utvr­di­li sil­ni i mo}­ni osva­ja­~i ko­ji na­po­slet­ku
za­du­`e umet­ni­ke i gra­di­te­qe, po­~eo je da po­ve­zu­je pri­zor maj­ke
ko­ja hra­ni svo­je pti­}e sa sli­kom me­do­no­sne p~e­le, sli­kom du­bo­ko
uko­re­we­nom u po­et­skoj tra­di­ci­ji va­zda na­go­ve­{ta­va­ju­}i ide­al
mar­qi­ve, sklad­ne, bri­`ne za­jed­ni­ce:
U pu­ko­ti­ni p~e­le za­po­~e­le
Ne­`no zi­dar­stvo; ne­um
­ or­ka,
Pti­ca pro­no­si be­le cr­ve.
Zid to­ne; u|i­te, ov­de, p~e­le
U na­pu­{te­nu ku­}i­cu ~vor­ka.
Sva­ko po­kraj svog og­wi­{ta,
Spu­ta­na da­ha, sa­pe­ta kro­ka;
Svu­da mr­tva­ci, i zga­ri­{ta,
Pa opet, jo{ se ne zna ni­{ta;
Svij gne­zdo u pra­znoj ku­}i ~vor­ka.
210
Dru­ga ne­de­qa gra­|an­skog ra­ta:
Ba­ri­ka­de – ka­me­ni blok do blo­ka;
No­}as su vu­kli pre­ko bla­ta
Kr­va­vo te­lo mla­dog sol­da­ta:
Use­li se u pra­znu ku­}u ~vor­ka.
Du­{a je gu­ta­la sno­ve i na­de,
Za­to je sa­da su­ro­va, gor­ka,
I na­{a mr­`wa ja­~a po­sta­de
Od qu­ba­vi, pa ne­ka p~e­le gra­de
Gne­zdo u pra­znoj ku­}i ~vor­ka.
Slu­{ao sam ka­ko su qu­di u Ir­skoj ~e­sto po­na­vqa­li ovu pe­
smu, ce­lu i u de­lo­vi­ma, to­kom pro­te­klih dve­de­set i pet go­di­na,
i ni­je ~u­do, jer je ona krot­ka pre­ma sa­mom `i­vo­tu po­put Sve­tog
Ke­vi­na i sta­me­na pre­ma ono­me {to se de­{a­va `i­vo­tu i u we­mu po­
put Ho­me­ra. Zna da }e se po­koq po­kraj pu­ta de­si­ti na­no­vo, da }e
rad­ni­ci u mi­ni­bu­su bi­ti po­stro­je­ni i stre­qa­ni od­mah na­kon za­
vr­{et­ka rad­nog da­na; ali ta­ko­|e pri­zna­je za stva­ran sti­sak {a­ke,
zbi­qu sa­o­se­}a­wa i za­{tit­ni­{tvo me­|u `i­vim stvo­re­wi­ma. Ona
za­do­vo­qa­va opre~­ne po­tre­be kroz ko­je sa­vest pro­la­zi u vre­me­ni­
ma ve­li­ke kri­ze, s jed­ne stra­ne po­tre­bu za pri­po­ve­da­wem isti­ne
ko­ja bi bi­la o{tra i osvet­ni~­ka, a s dru­ge stra­ne po­tre­bu da se
um o~vr­sne do te me­re da us­kra­ti se­bi `ud­wu za sla­{}u i po­ve­re­
wem. Ona je do­kaz da po­e­zi­ja mo­`e bi­ti rav­no­prav­na i isti­ni­ta u
isto vre­me, pri­mer te pot­pu­no pri­klad­ne po­e­zi­je ko­ju je Ru­ski­wa
zah­te­va­la od Ane Ah­ma­to­ve i ko­ju je Vi­li­jam Vor­dsvort stvo­rio u
tre­nut­ku sli~­ne isto­rij­ske kri­ze i li~­nog po­ra­za pre sko­ro dve
sto­ti­ne go­di­na.
Ka­da bard De­mo­dok pe­va o pa­du Tro­je i po­ko­qu ko­ji je usle­
dio, Odi­sej pla­~e i Ho­mer ka­`e da su we­go­ve su­ze po­put su­za su­
pru­ge na boj­nom po­qu ko­ja opla­ku­je smrt pa­log mu­`a. We­go­vo ep­
sko po­re­|e­we se na­sta­vqa:
Na taj pri­zor mu­{ka­ra­ca {to kr­kqa­ju na sa­mr­ti,
Ona mu se sru­~i oko vra­ta, uz ja­u­ke;
On­da ose­ti ko­pqa {to joj se za­ri­va­ju u le­|a i ple­}a,
I sve­`e se rop­stvom i ja­dom.
Ubo­gi pla~ joj tro­{i obra­ze:
Ni­{ta ma­we ubog od Odi­se­je­vih su­za,
Skri­ve­ne {to be­hu, tad, od dru­`be.
^ak i da­nas, tri sto­ti­ne go­di­na ka­sni­je, dok me­wa­mo ka­na­
le pre­ko to­li­ko re­por­ta­`a sa­vre­me­nog di­vqa­{tva u`i­vo, do­bro
oba­ve­{te­ni ali pak u opa­sno­sti da ogu­gla­mo, pri­sni to­li­ko da
smo pre­vi­{e pri­sni sa sta­rim pri­lo­zi­ma o kon­cen­tra­ci­o­nom
lo­go­ru ili gu­la­gu, jo{ uvek nas Ho­me­ro­va sli­ka mo­`e dir­nu­ti.
211
212
Okrut­nost tih ko­pqi­{ta na le­|i­ma i ra­me­ni­ma `e­ne nad­`i­vqa­
va vre­me i pre­vod. Pri­zor ima tu po­de­snost do­ku­men­tar­ca ko­ji
od­go­va­ra sve­mu {to zna­mo o ne­pod­no­{qi­vom.
Ali po­sto­ji jo{ jed­na vr­sta po­de­sno­sti ko­ja je od­li­ka li­ri­
ke. Ona je po­ve­za­na sa „hra­mom unu­tar na­{eg slu­ha“ ko­ji ovaj od­
lo­mak pe­sme o`i­vqa­va. To je po­de­snost ko­ja na­sta­je iz ono­ga {to
je Man­deq­{tam na­zi­vao „po­sto­ja­nost ar­ti­ku­la­ci­je go­vo­ra“, iz
od­lu~­no­sti i ne­za­vi­sno­sti ko­je da­ru­je pot­pu­no ostva­re­na pe­sma.
Ima to­li­ko ve­ze sa ot­pu­{te­nom ener­gi­jom lin­gvi­sti~­ke fi­si­je i
fu­zi­je, sa ras­te­gqi­vo­{}u ko­je da­ju ri­tam i ton i ri­ma i stro­fa,
ko­li­ko ima ve­ze sa zeb­wa­ma pe­sme i pe­sni­ko­vom iskre­no­{}u.
Za­pra­vo, u li­ri­ci, iskre­nost po­sta­je vi­dqi­va u obru­~u isti­
ne unu­tar sa­mog me­di­ja. I upra­vo je ne­u­mor­na po­te­ra za ovim is­
tan­~a­no­sti­ma, is­tan­~a­no­sti­ma naj­ra­zvi­je­ni­jim kod Emi­li Di­
kin­son i Pa­ul
­ a Ce­la­na i do­ve­de­na do ras­ko­{i kod Xo­na Kit­sa,
upra­vo one na­pre­`u uho pe­sni­ka da ~u­je naj­u­be­dqi­vi­ji glas iza
svih osta­lih oba­ve­{taj­nih gla­so­va.
To je na­~in da is­ka­`em da ni­ka­da ni­sam si­{ao s na­slo­na tog
dvo­se­da. Mo­`da sam po­stao ose­tqi­vi­ji na ve­sti i `i­vqe se za­
ni­mao za svet­sku isto­ri­ju i svet­sku pat­wu {to sto­ji iza we. Ali
ono ~e­mu se naj­vi­{e na­pre­`em da ~u­jem u iz­go­vo­re­nim re­~i­ma
jo{ uvek ni­je ba{ pri­~a o ono­me {ta se de­{a­va; stvar je po­vrat­
ni­ja, jer ja kao pe­snik za­pra­vo na­pi­wem re­~i ka na­po­nu, u smi­
slu da ovaj na­por po­~i­va u po­sto­ja­no­sti ko­ji do­~a­ra­va mu­zi~­ki
do­pa­dqiv po­re­dak zvu­ko­va. Kao ka­da bi ta­la­si} ka­da je naj­{i­ri
po­`e­leo da bu­de po­tvr­|en svo­jim re­for­mi­sa­wem, da bu­de uvu­~en
i raz­vu­~en kroz svo­je me­sto po­re­kla.
Ta­ko­|e se ka ovo­me na­pre­`em i u po­e­zi­ji ko­ju ~i­tam. I pro­na­
la­zim je, na pri­mer, u po­na­vqa­wu jed­nog Jej­tso­vog re­fre­na, „Svij
gne­zdo u pra­znoj ku­}i ~vor­ka“, s pre­kli­wu­}im to­nom, stu­bo­vi­
ma sna­ge u re­~i­ma „svij“ i „ku­}a“ i we­nog pri­zna­wa ras­ta­ka­wa
u re­~i „pra­znoj“. Ta­ko­|e je pro­na­la­zim u tro­u­glu si­la ko­je dr­`e
u rav­ni tro­stru­ka ri­ma re­~i „po­sta­de“ i „gra­de“ i „~vor­ka“, i u
pu­koj ume­sno­sti ~i­ta­ve pe­sme kao da­tom ob­li~­ju unu­tar je­zi­ka.
Po­et­sko ob­li­~i­je je isto­vre­me­no i brod i si­dro. U isto vre­me je i
plov­nost i si­dri­{te, jer do­pu­{ta isto­vre­me­no za­do­vo­qe­we sve­
ga {to je cen­tri­fu­gal­no i cen­tri­pe­tal­no u umu i te­lu. I upra­vo
na taj na­~in Jej­tsov rad ~i­ni {to neo­p­hod­na po­e­zi­ja uvek ~i­ni, a
to je do­ti­ca­we osno­ve na­{e sa­os­ e­}aj­no­sti isto­vre­me­no upi­ja­ju­}i
ne­sa­o­se­}aj­nu stvar­nost sve­ta ko­joj je ta sa­o­se­}aj­nost va­zda iz­lo­
`e­na. Ob­li~­je pe­sme je, dru­gim re­~i­ma, su­{tin­sko za mo} po­e­zi­je
da ~i­ni to {to je­ste i {to }e uvek bi­ti za­slu­ga po­e­zi­je: mo} da
ube­di taj ra­wi­vi deo na­{e sa­ve­sti da je u pra­vu upr­kos do­ka­zi­ma
o ne­prav­di oko we­ga, mo} da nas pod­se­ti da smo mi lov­ci i sku­
pqa­~i vred­no­sti, da su sa­me na­{e osa­me i ne­da­}e ve­ro­do­stoj­ne, do
te me­re da su i one zbi­qa na­{eg istin­skog qud­skog bi­}a.
U Stok­hol­mu, 7. de­cem­bar 1995. go­di­ne.
Copyright © The No­bel Fo­un­da­ti­on (1995)
So­ur­ce: No­bel­pri­ze.org
[EJ­MUS HI­NI (1939–2013), ir­ski pe­snik, pre­vo­di­lac i pro­
fe­sor en­gle­ske kwi­`ev­no­sti. Ro­|en je u Se­ver­noj Ir­skoj, a ve­}i deo
`i­vo­ta je pro­veo u Da­bli­nu. Ob­ja­vio je dva­na­est zbir­ki po­e­zi­je: Pri­
rod­wa­ko­va smrt (1966), Vra­ta pre­ma mra­ku (1969), Pre­zi­mqa­va­we
(1972), Se­ver (1975), Poq­ski ra­do­vi (1979), Ostr­vo Stej{n (1984),
Glo­go­va sve­tiq­ka (1987), Pri­vi­|a­wa (1991), Li­be­la (1996), Elek­
tri~­no sve­tlo,(2001), Okru­`na i kru­`na (2006), @i­vi la­nac (2010).
Pre­pe­vao je sta­ro­en­gle­ski ep Be­o­vulf kao i ir­sku le­gen­du o kra­qu
Svi­ni­ju. Na­pi­sao je dve dra­me po ugle­du na So­fo­kla i mno­{tvo ese­ja
o kwi­`ev­no­sti. Sma­tra se naj­bo­qim ir­skim pe­sni­kom po­sle Jej­tsa.
Go­di­ne 1995. do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za kwi­`ev­nost. Umro je u Da­
bli­nu 2013. go­di­ne.
Ste­fan Pa­jo­vi}
213
De­jan Aco­vi}
HO­MER I LO­RENS OD ARA­BI­JE
U da­le­koj bu­du}­no­sti, ako da­le­ka bu­du}­nost bu­de uzi­ma­la u
ob­zir mo­ju ma­len­kost, bi­}u pri­hva­}e­ni­ji kao ~o­vek od pe­ra ne­go
kao ~o­vek od ak­ci­je. Ka­kve god aso­ci­ja­ci­je ima­li pri po­me­nu To­
ma­sa Edvar­da Lo­ren­sa (1888–1935), Lo­ren­sa od Ara­bi­je, sli­ka ma­
sti­o­ni­ce i is­pi­sa­nog pa­pi­ra i pri­li­ke po­gnu­te nad ne­ka­kvim tek­
stom sva­ka­ko ni­je pr­va. Ipak, ovaj mno­go­stru­ki ge­nij i iz­van­red­
no kom­plek­sna li~­nost, mit i enig­ma bri­tan­ske isto­ri­je, us­peo je
da ugra­di svo­je de­lo u ve­li­ko zda­we en­gle­ske kwi­`ev­no­sti1.
Na­kon te­meq­nog {ko­lo­va­wa, stan­dard­nog bri­tan­skog ku­ri­
ku­lu­ma na Oks­for­du, za­po­~i­we jed­na od naj­in­tri­gant­ni­jih ka­
ri­je­ra u sa­vre­me­noj isto­ri­ji ili, ra­di­je, ~i­tav niz pa­ra­lel­nih
`i­vo­ta. Sred­wo­ve­kov­na voj­na ar­hi­tek­tu­ra bi­la je we­go­vo pr­vo
po­qe in­te­re­so­va­wa; pro­u­~a­va kr­sta­{ka utvr­|e­wa u Fran­cu­skoj,
a po­tom u Si­ri­ji i Pa­le­sti­ni. Re­zul­tat tog ra­da je stu­di­ja, post­
hum­no ob­ja­vqe­na 1936, pod na­zi­vom: Cru­sa­der Ca­stles. Kao protégé
oks­ford­skog ar­he­o­lo­ga D. G. Ho­gar­ta do­bi­ja sti­pen­di­ju na Mag­
da­len Col­le­ge te u~e­stvu­je u is­ko­pa­va­wi­ma he­tit­skog na­se­qa Kar­
ke­mi{ na Eufra­tu, ra­de­}i na tom lo­ka­li­te­tu, pr­vo pod upra­vom
Ho­gar­ta, a po­tom i Le­o­nar­da Vu­li­ja, sve do iz­bi­ja­wa Pr­vog svet­
skog ra­ta. Is­tra­`i­va­we se­ver­nog Si­na­ja i gra­ni­ce Osman­skog
car­stva is­to~­no od Su­e­ca, s pre­ci­znim ma­pi­ra­wem i ana­li­zom
re­sur­sa, bi­lo je od ve­li­ke stra­te­gij­ske va­`no­sti za rat­ni te­a­tar
ko­ji }e usle­di­ti. Iz­bi­ja­we ra­ta Lo­ren­sa za­ti­~e u Lon­do­nu, ali on
ubr­zo pre­la­zi u Ka­i­ro. Kao eks­pert za se­mit­sku pro­ble­ma­ti­ku i
zna­lac arap­skog je­zi­ka i we­go­vih di­ja­le­kat­skih va­ri­je­te­ta, bi­va
do­de­qen Oba­ve­{taj­noj slu­`bi. Ju­na 1916, Hu­se­in ibn Ali, emir
Me­ke, pred­vo­di arap­sku po­bu­nu pro­tiv Tu­ra­ka. Lo­rens s we­go­vim
si­nom Fej­sa­lom ula­zi u vr­tlog do­ga­|a­ja ko­ji }e mu vi­{e­stru­ko
obe­le­`i­ti `i­vot. La­te­ral­ni do­ga­|aj, bo­ji­{te ko­je ni­je to­li­ko u
214
1 – O Lo­ren­su, sa­svim ra­zu­mqi­vo, po­sto­ji ogrom­na bi­bli­o­gra­fi­ja; za po­tre­be ovog tek­sta slu­
`i­li smo se kwi­gom: Phi­lip Knightly, Co­lin Simp­son, The Sec­ret Li­ves of Law­ren­ce of Ara­bia,
Pant­her bo­ok, Lon­don, 1971, te tek­sto­vi­ma sa saj­ta: http://www.telstudies.org/, gde se nalaze
izvornici navoda, mahom iz prepiske, prevedenih u ovom prilogu.
sve­sti evrop­skog ~o­ve­ka ko­li­ko za­pad­ni front i Bal­kan, an­ga­
`o­vao je Lo­ren­sa, sve we­go­ve fi­zi~­ke i um­ne sna­ge, do kraj­no­sti;
da­ni i me­se­ci bi­li su is­pu­we­ni ge­ril­skim ak­ci­ja­ma, mu­we­vi­tim
pre­la­sci­ma pre­ko pu­sti­we te di­plo­mat­skim i oba­ve­{taj­nim ak­
tiv­no­sti­ma. Sa­svim otvo­re­no go­vo­re­}i, ra­di­lo se o gran­di­o­znoj
ma­ni­pu­la­ci­ji arap­skim ple­me­ni­ma, ~e­sto ve­o­ma me­|u­sob­no za­va­
|e­nim, i wi­ho­vom upre­za­wu u po­gon in­te­re­sa ve­li­kih si­la, na­ro­
~i­to Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Fran­cu­ske. Na­{av­{i se iz­me­|u ~e­ki­}a
i na­kov­wa, slu­`e­}i in­te­re­si­ma svo­je ze­mqe isto­vre­me­no sa du­bo­
kim raz­u­me­va­wem po­tre­ba i vred­no­sti arap­skog sve­ta, ko­ji ga je
pri­hva­tio kao svog, Lo­rens se sla­ma fi­zi~­ki i psi­hi~­ki. Na­kon
pri­su­stvo­va­wa Mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu 1919, i slu­`be
sa­vet­ni­ka mi­ni­stra za ko­lo­ni­je Vin­sto­na ^er­~i­la, on okon­~a­va
svo­je po­du­hva­te na is­to­ku.
La­vi­nu is­ku­sta­va i do­`i­vqa­ja Lo­rens su­bli­mi­ra i si­ste­
ma­ti­zu­je u svom gran­di­oz­ nom de­lu The Se­ven Pil­lars of Wis­dom iz
19222. U slo­`e­ni ep­ski na­ra­tiv ulo­`io je do­sta tru­da i vre­me­na;
bi­lo je ne­ko­li­ko re­dak­ci­ja i va­ri­jan­ti tek­sta, jed­nu od re­dak­ci­ja
iz­vr­{io je i ve­li­ki Xorx Ber­nard [o ubla­`iv­{i, po­{to je bio
pu­ri­ta­nac, ne­ko­li­ko pre­vi­{e ja­kih sli­ka. De­lo nam osve­tqa­va
me­ha­ni­zam rat­nih de­{a­va­wa u tom de­lu sve­ta, sli­ka uspo­ne i pa­
do­ve glav­nog ju­na­ka ne iz­o­sta­vqa­ju­}i ni ta­kve de­ta­qe kao {to
je sek­su­al­no zlo­sta­vqa­we, i stra­{no mu­~e­we od stra­ne tur­skog
pa­{e. Pro­`e­to du­bo­kim po­do­zre­wem i sve­{}u u ka­kvoj se za­ku­li­
snoj igri u~e­stvu­je, pri­li~­no je da­le­ko od stan­dard­ne rat­ne pro­
ze i pred­sta­vqa svo­je­vr­sni mo­der­ni­sti~­ki li­te­rar­ni i je­zi~­ki
eks­pe­ri­ment; su­mor­na iz­ma­gli­ca ko­ja se po­di­`e sa stra­ni­ca ove
bri­qant­ne pri­po­ve­sti, pi­sa­ne sop­stve­nom kr­vqu, ve~­ni je spo­me­
nik ~o­ve­ku u ra­tu, tor­zi­ji vred­no­sti u ta­kvim pri­li­ka­ma i ni u
kom slu­~a­ju ni­je po­la­zi­{te za sa­ge o ro­man­ti~­nim he­ro­ji­ma. [to
je na svoj na­~in u~i­nio ~u­ve­ni film Dej­vi­da Li­na sa Pi­te­rom O’
Tu­lom u glav­noj ulo­zi, uz mak­si­mal­nu este­ti­za­ci­ju.
Pro­go­wen od jav­no­sti glad­ne dra­ma­ti~­nih pri­~a – ta­blo­i­
di­za­ci­ja ni­je ni­{ta no­vo – Lo­rens me­wa slu­`be, na­me­{te­wa i
li~­na ime­na. Ko­na~­no se „skra­{a­va“ u RAF i ta­mo po­~i­we no­vu
ka­ri­je­ru ko­ja ga vo­di od Dor­se­ta do In­di­je. Ne­mir­ni duh po­no­vo
je an­ga­`o­van na oba­ve­{taj­nom ra­du, ali i na teh­ni~­kim opi­ti­ma
na no­vim vr­sta­ma hi­dro­pla­na. Ot­pu­{ten iz RAF, fe­bru­a­ra 1935,
po­vla­~i se na svo­je ima­we Clo­uds Hill, gde raz­ma­tra pla­no­ve za
bu­du­}e, ovo­ga pu­ta li­te­rar­ne, po­du­hva­te. Svo­ja is­ku­stva o stra­
vi~­nom dri­lu u Kra­qev­skom va­zdu­ho­plov­stvu ve} je opi­sao u iz­
van­red­nom tek­stu The Mint.
2 – Srpski prevod dolazi iz radionice neprevazi|enog Gece Kona: Ustanak u pustiwi, „Sedam
stubova mudrosti“, Izdava~ko i kwi`arsko preduze}e Geca Kon a.d, Beograd, 1938; prevod
@ivojin V. Simi}.
215
Pad s mo­to­ci­kla pri­li­kom, ka­ko je utvr­|e­no, po­ku­{a­ja da
iz­beg­ne pre­pre­ku na pu­tu, 13. ma­ja 1935, za­u­vek je pre­ki­nuo sve
pla­no­ve i Lo­ren­sa ko­na~­no sme­stio u le­gen­du. Umro je {est da­
na ka­sni­je, ne pro­bu­div­{i se iz du­bo­ke ko­me. Ose­buj­na pri­ro­da,
li~­nost kom­plek­sna i vi­{e­stra­na, i da­nas je pred­met mno­gih bi­
o­graf­skih stu­di­ja te pod­se­}a – prem­da je te­{ko za­mi­sli­ti ta­kvu
mo} `i­vot­ne ima­gi­na­ci­je kod pi­sca – na ka­kav kwi­`ev­ni lik.
Ni­je sa­svim ja­san we­gov po­riv za ba­vqe­wem kwi­`ev­no­{}u
u smi­slu stva­ra­la~­kog ak­ta. Po­vre­me­no pod­sti­ca­we, od stra­ne
Edvar­da Mor­ga­na For­ste­ra na pri­mer, da na­pi­{e ro­man ili ne­
{to sli~­no, ni­je uro­di­lo plo­dom. Ono {to je­ste na­pi­sao, iz­u­
zev pri­ka­za iz Ara­bi­je i sli~­nih na­men­skih tek­sto­va i stu­di­ja,
kwi­ga ko­ju smo sa­mo po­me­nu­li prem­da sa­ma za­slu­`u­je ce­lo­vi­tu
stu­di­ju – The Se­ven Pil­lars of Wis­dom – svo­jom for­mom i sa­dr­`a­
jem da­le­ko pre­va­zi­la­zi sli~­na de­la. ^o­vek od pe­ra, sa po­~et­ka
ovog tek­sta, ogle­dao se i u sa­svim po­seb­noj for­mi stva­ra­wa – pre­
vo­|e­wu. Lo­rens je pre­vo­|e­we sma­trao naj­bo­qim na­~i­nom u~e­wa
upo­tre­be re­~i; mno­go te­`im od oda­bi­ra­wa sop­stve­nih ide­ja i
wi­ho­vog ob­li­ko­va­wa. Da­qe: U pre­vo­|e­wu ima­te svu us­pla­hi­re­
nost za­na­tli­ja u igra­wu re­~i­ma, bez od­go­vor­no­sti umet­ni­ka za
wi­ho­vo pla­ni­ra­we i zna­~e­we. Mo­gao bih za­u­vek da pre­vo­dim; za
ori­gi­nal­no de­lo ne­mam ide­ja. Go­di­ne 1923. pod­u­zeo se pre­vo­|e­wa
dva ma­wa fran­cu­ska ro­ma­na; sa­mo je­dan je pod pse­u­do­ni­mom dao
u {tam­pu – The Fo­rest Gi­ant od Adri­e­na le Kor­boa3. Do sa­da bi se
mo­glo po­mi­sli­ti da je pre­vo­|e­we Lo­ren­su bio zgo­dan vid za­ba­ve
i bek­stva od broj­nih sva­ko­dnev­nih oba­ve­za te na­~in za ostva­ri­
va­we kwi­`ev­nih am­bi­ci­ja ~o­ve­ka ko­ji ne­ma vla­sti­tih ide­ja za
spro­vo­|e­we u de­lo. Me­|u­tim, usko­ro je usle­dio po­ziv za mag­num
opus, pre­vo­|e­we Ho­me­ro­ve Odi­se­je na en­gle­ski je­zik. Lo­rens je
u~io sta­ro­gr~­ki to­kom {ko­lo­va­wa. Ako se su­di po de­li­ma ko­ja
po­mi­we u ra­nim pi­smi­ma ~i­ni se da je bio pri­qe­`an u~e­nik. Taj
je­zik bio mu je od ve­li­ke po­mo­}i to­kom ar­he­o­lo­{kih ra­do­va sve do
po­~et­ka ra­ta, a to­kom arap­skog ustan­ka, u ret­koj do­ko­li­ci, ~i­tao
je Ari­sto­fa­no­ve dra­me. U we­go­voj bi­bli­o­te­ci na­la­zio se ~i­tav
niz kwi­ga na gr~­kom; do­sta sim­pa­ti­ja is­ka­zi­vao je pre­ma Kse­no­
fon­tu, na­ro­~i­to we­go­voj Ana­ba­si, a je­dan pri­me­rak Odi­se­je, pre­
ma sop­stve­nom na­vo­|e­wu, no­sio je sa so­bom, kao Alek­san­dar Ma­
ke­don­ski Ili­ja­du, od lo­go­ra do lo­go­ra. Sam pod­sti­caj za pre­vod
Odi­se­je do­{ao je od Bru­sa Ro­xer­sa, vo­de­}eg ame­ri~­kog ti­po­gra­fa
i di­zaj­ne­ra kwi­ga. Ro­xers je bio je­dan od odu­{e­vqe­nih ~i­ta­la­
ca Se­ven Pil­lars; u to vre­me ba­vio se raz­ma­tra­wem no­vog iz­da­wa
Odi­se­je u fi­noj {tam­pi, me­|u­tim, ni­je pro­na­{ao od­go­va­ra­ju­}i
216
3 – U izvorniku Le Gigantesque; Adrien le Corbeau samo je jedan od pseudonima pisca rumunskog
porekla Rudolfa Bernharda (1886–1932).
en­gle­ski pre­vod. Pre­ko ni­za po­zna­ni­ka do­{ao je do Lo­ren­sa, ko­ji
se is­pr­va opi­rao toj mol­bi, prav­da­ju­}i se ~i­ta­vim ni­zom raz­lo­
ga; po­tom je pred­lo­`io od­go­va­ra­ju­}i fi­nan­sij­ski aran­`man te
zah­te­vao da se even­tu­al­ni pre­vod ne ob­ja­vi pod we­go­vim ime­nom.
Kra­jem ma­ja 1928, Lo­rens je, kao slu­`be­nik RAF, pre­{ao iz Ka­
ra­~i­ja u uda­qe­nu po­sta­ju Mi­ran­{ah, u Va­zi­ri­sta­nu, bli­zu av­ga­
ni­stan­ske gra­ni­ce. U toj mir­noj i izo­lo­va­noj po­sta­ji po­~eo je da
pre­vo­di:
Sva­ki slo­bo­dan sat po­sve­}u­jem Odi­se­ji, od ko­je sam pre­veo
pr­vih pe­de­set sti­ho­va na en­gle­ski ko­ji mi se ~i­ni pod­no­{qi­
vim ... Na­dam se da }u za­vr­{i­ti pr­vo pe­va­we za dva me­se­ca. Naj­
te­`e su pr­ve stra­ni­ce, jer tre­ba da pro­na­|em svoj stil. Ba­
tler4 je, ka­ko na­la­zim, pro­ma­{io sve pi­to­resk­ne stra­ne: sta­
ri­nar­ni­ca; sva po­e­zi­ja ne­sta­la je u Ho­me­ro­vom neo­bi~­nom, ar­ha­
i~­nom, do­sto­jan­stve­nom. On ili ona ne ka­zu­je sa­vre­me­nu pri­~u,
ni­ti ja to ~i­nim.
Ne­{to doc­ni­je, pi­{e:
Mo­ja ver­zi­ja ve} ima 5 000 re­~i u pr­vom pe­va­wu. Po­ku­{ao
sam da is­ce­dim sok iz na­ran­xe; ili ono {to sam mi­slio da je sok.
Po­ku­{ao sam da bu­dem slo­bo­dan sa gr~­kim: ali do­`i­veo sam po­
raz. Ho­mer na­go­ni na po­{to­va­we. Pri­zna­jem da me je po­tu­kao do
no­gu. Da sam u~i­nio ne­{to vi­{e, bio bih ma­we ve­ran.
Ve­om
­ a te­`ak po­sao; prem­da, na­la­zim se u ho­mer­skoj at­mos­
fe­ri; tvr­|a­va od ope­ke u okru­`e­wu ple­me­na Va­zi­ri­sta­na na
rav­ni­ci ome­|e­noj vi­so­vi­ma av­ga­ni­stan­ske gra­ni­ce. Mi­ri­{e na
Alek­san­dra Ve­li­kog, na­{eg evrop­skog pret­hod­ni­ka ko­ji je ta­ko­
|e vo­leo Ho­me­ra.
Upr­kos to­me {to je po­{ta iz­me­|u En­gle­ske i uda­qe­ne pro­
vin­ci­je raz­me­wi­va­na ne­za­mi­sli­vo spo­ro, raz­vio je ko­re­spon­den­
ci­ju s pri­ja­te­qi­ma, na­ro­~i­to sa [ar­lo­tom [o, su­pru­gom Ber­
nar­da [oa, s wom je imao po­se­ban pri­ja­teq­ski od­nos; mo­`e se re-­
}i da je [ar­lo­ta je­di­na `en­ska oso­ba ko­ja je us­pe­la da se do­ne­kle
pri­bli­`i Lo­ren­su, ko­ji je u svom asket­skom `i­vo­tu po­la­ko za­
la­zio i u ma­zo­hi­sti~­ku stra­nu. @e­na is­tan­~a­ne kwi­`ev­ne kul­
tu­re za­me­ri­la mu je zbog po­ne­{to slangy idi­o­ma ko­ji je ko­ri­stio.
Zbir­ka is­ku­sta­va u pre­vo­|e­wu po­la­ko na­ra­sta, a sa wom i svest
o pod­uz­ e­tom po­du­hva­tu, sve to pra­}e­no je en pas­sant kri­ti­kom po­
sto­je­}ih pre­vo­da:
Dru­go pe­va­we je te­`e od pr­vog. Ura­dio sam 300 sti­ho­va ovog
me­se­ca: sa­mo tri sti­ha na sat! A ni­su sa­svim do­vr­{e­ni. Te­{ko je
4–S
amuel Butler (1835–1902), plodan autor viktorijanskog doba, najpoznatiji po utopijskoj satiri
Erewhon; wegovi prozni prevodi Homerovih epova visoko su oceweni; sklon ekstravagantnim
teorijama smatrao je da je autor Odiseje mlada `ena sa Sicilije te je svoje stavove i dokaze izneo
u delu The Auhoress of Odyssey; Lorensovo he or she, u posledwoj re~enici, ali i kasnije, pokazuje da i sam nije nesklon ovoj mogu}nosti, od koje se ve}ini klasi~ara di`e kosa na glavi.
217
plo­vi­ti po­red Ba­tle­ro­ve fa­mi­li­jar­no­sti i uli­ce Vo­der5. Kod
Ba­tle­ra je ta­ko­|e pre­vi­{e hu­mo­ra. Pri­~a je pu­na do­sto­jan­stva:
pri­po­ve­da­na za vo­|e, go­spo­da­re do­ma, da se po­pu­ne tam­ne ve­~e­ri.
Ba­tle­rov stil je pre­vi­{e sa­lon­ski. Mo­ris6 je `e­leo da iz­beg­ne
sa­mu po­mi­sao na pre­vod. We­go­va ver­zi­ja ni­je do­voq­no ni do­slov­na
ni slo­bod­na. On mi ni­je od po­mo­}i; `e­lim da odr­`im uti­sak sred­
wo­ve­kov­nog gra­da. Pri­~a je gr~­ko ostr­vo, u to sam si­gu­ran.
Ho­mer ni­je pla­ni­na ko­ja }e se ob­ru­{i­ti: to bi bi­lo uz­bu­
dqi­vo. Ja sam ~o­vek 125 000 re­~i du­bo­ko za­ko­pan, {to mo­ra da
pro­bi­je svoj put do dnev­ne sve­tlo­sti i osun­~a­ne ze­mqe. Kroz
ovaj de­be­li po­kri­va~ ne­}e­te ~u­ti ni naj­ma­wi glas sve dok se sa­
svim ne iz­ba­vim.
Na­da­qe, ne­ko­li­ka Lo­ren­so­va raz­mi­{qa­wa o mo­gu­}em auto­ru
epa:
On ili ona? Iskre­no, ba{ me bri­ga. U sva­kom slu­~a­ju, ne vo­di
mno­go ra­~u­na o po­lu; ni­je ve­li­ki qu­bi­teq ~o­ve­~an­stva. Mo­gao
ga je na­pi­sa­ti i dro­wa­vi ve­li­ki maj­mun. ^u­de­sna ume­{na pri­~a,
sa do­da­ci­ma u pra­voj me­ri ka­da tre­ba da se do­da­ju. Pre­vo­di­o­ci
ni­su pra­vo­ver­ni kao wi­hov go­spo­dar. Sva­ki od nas na­gi­we se ka
svo­joj sop­stve­noj za­mi­sli.
U me­|u­vre­me­nu je Lo­rens mo­rao da na­pu­sti Mi­ran­{ah. No­
vi­na­ri, opet, glad­ni atrak­ci­ja, pu­{ta­ju u op­ti­caj pri­~e o we­go­
voj na­vod­noj taj­noj mi­si­ji u Av­ga­ni­sta­nu i to pod ma­skom do­mo­ro­
da~­kog „sve­tog ~o­ve­ka!“ Da bi se iz­be­gao even­tu­al­ni di­plo­mat­ski
skan­dal, RAF vra­}a Lo­ren­sa u En­gle­sku. On na­sta­vqa svoj rad u
pa­u­za­ma opi­ta s no­vim ti­po­vi­ma hi­dro­pla­na i ni­za dru­gih ak­
tiv­no­sti. Neo­bi~­no, i pre­vod Odi­se­je bi­va pred­met go­vor­ka­wa u
{tam­pi. En­gle­ski ma­ga­zin John Bull, po­red osta­log spe­ci­ja­li­zo­
van za li­te­rar­ne tra­~e­ve, ot­kri­va da ~u­ve­ni Lo­rens od Ara­bi­je
pre­vo­di Ho­me­ra. Za ot­kri­va­we je, do­du­{e, ve­ro­vat­no i sam za­slu­
`an, bu­du­}i da je to­kom ra­da vo­dio re­la­tiv­no obim­nu pre­pi­sku,
od pri­ja­te­qa je tra­`io kwi­ge, ma­pe i sve osta­lo {to mu je bi­lo
po­treb­no. Uosta­lom, i mi sa­mi ima­mo uvi­da u we­gov pre­vo­di­la~­
ki rad i po­stu­pak upra­vo po­sred­stvom te pre­pi­ske. Bu­du­}i ~o­vek
oven­~an sla­vom ko­ju je do­`i­vqa­vao kao te­go­bu i uvek sklon du­bo­
kom pre­i­spi­ti­va­wu svo­jih po­stu­pa­ka, {to ga je po­vre­me­no do­vo­
di­lo i do ivi­ce ne­gi­ra­wa sop­stve­ne li~­no­sti, ano­nim­nost, od­no­
sno pse­u­do­nim­nost, bi­la mu je po­treb­na kao uve­re­we da iz­da­va­~i
pri­stu­pa­ju we­go­vim tek­sto­vi­ma zbog wi­ho­ve vred­no­sti, a ne ime­
na Lo­ren­sa od Ara­bi­je. To je ve} is­ku­sio pri­li­kom sla­wa pri­lo­ga
~a­so­pi­si­ma o mo­to­ci­kli­zmu. Uve­re­we u vred­nost sop­stve­nog ra­da
218
5 – Wardour Street, londonska ulica s radwama sa starinskim name{tajem; Wardour Street Eng­
lish – stil koji obiluje la`nim arhaizmima.
6 – William Morris (1834–1896), engleski pisac i prevodilac; pored Odiseje prevodio je staroislandske sage, starofrancuske romanse te Vergilijevu Eneidu.
i uzda­we u sop­stve­no `i­vot­no is­ku­stvo uzrok su {to je od­bio po­
mo} ko­ju su mu po­nu­di­li aka­dem­ski kla­si­~a­ri i ar­he­o­lo­zi:
U stva­ri, ja sam u bo­qem po­lo­`a­ju vis-a-vis Ho­me­ra od ve-­
}i­ne we­go­vih pre­vo­di­la­ca. Go­di­na­ma smo is­ko­pa­va­li je­dan grad
iz pri­bli­`no Odi­se­je­vog do­ba. Uzi­mao sam u ru­ke oru`­je, oklop,
alat­ke ono­ga do­ba, is­tra­`i­vao sam ku­}e i cr­tao pla­no­ve gra­do­
va. Lo­vio sam di­vqe me­dve­de i gle­dao di­vqe la­vo­ve, plo­vio pre­ko
Ege­ja (i to bro­dom), na­te­zao luk, `i­veo s pa­sto­ral­nim ple­me­
ni­ma, tkao sam plat­no, gra­dio bro­do­ve i ubio mno­go qu­di. Imam
zna­wa za­hva­qu­ju­}i ko­ji­ma sam do­ra­stao raz­u­me­va­wu Odi­se­je i
is­ku­stva ko­ja }e mi je ras­tu­ma­~i­ti. Otud iz­ve­sna `u­stri­na u
od­bi­ja­wu po­mo­}i.
Ko­na~­ni re­zul­tat we­go­vog preg­nu­}a i kwi­`ev­no-pre­vo­di­
la~­ke avan­tu­re bio je pre­vod ko­ji je iza­{ao u En­gle­skoj no­vem­bra
1932, u edi­ci­ji od 530 pri­me­ra­ka; isto­ga me­se­ca Ox­ford Uni­ver­sity
Press {tam­pa ame­ri~­ko iz­da­we u Wu­jor­ku. Obe kwi­ge je li­kov­noteh­ni~­ki ure­dio po­me­nu­ti Brus Ro­xers. Tri i po hi­qa­de pri­me­
ra­ka pro­da­to je za ~e­ti­ri da­na, a u pr­voj go­di­ni vi­{e od 12 000
pri­me­ra­ka. Pre­vod je pre­{tam­pa­van du­`e od tri ~e­tvr­ti sto­le­}a. U skla­du s Lo­ren­so­vom `e­qom, pre­vo­di­lac je pot­pi­san kao T. E.
Shaw. U ovom pre­zi­me­nu sva­ka­ko mo­`e­mo vi­de­ti oma` ce­we­noj po­
ro­di­ci [o. Pre­vo­du pret­ho­di krat­ka na­po­me­na u ko­joj je Lo­rens
sa­`eo i su­bli­mi­rao svo­je is­ku­stvo, iz­no­se­}i i pre­gr{t ho­me­ro­lo­
{kih sta­vo­va. Do­no­si­mo je u ce­li­ni:
Dva­de­set i osmi pre­vod Odi­se­je te­{ko da mo­`e bi­ti kwi­
`ev­ni do­ga­|aj, po­seb­no ako ci­qa na to da su­{tin­ski bu­de do­
slo­van pre­vod. Gde god je iz­bor iz­me­|u bo­ga­te i si­ro­ma­{ne re­~i,
bo­ga­ta je do­{la na svo­je, da bi se do­bi­lo na bo­ji. Pre­neo sam po­re­
dak gr~­kog u me­tru kao raz­li­~it od jed­no­stav­nog en­gle­skog. Moj
en­gle­ski je do­voq­no jed­no­sta­van. Gr~­ki je­zik uli­ce Vo­der, ka­kav
je Odi­se­ja, od­bi­ja da bu­de ~a­sno pre­ve­den. Ta­ko­|e sam bio slo­bo­dan
sa na­~i­ni­ma i vre­me­ni­ma; do­zvo­qa­vao sam se­bi da ukr­{tam pri­
dev i pri­log; iz­mi­cao sam na­{em si­ro­ma­{tvu pred­lo­ga, ogra­ni­
~e­wi­ma gla­go­la i neo­d­re­|e­no­sti za­me­ni­ca pro­me­nom re­da re­~i.
Opet, osta­vi­mo li sin­tak­su po stra­ni, ovo je pre­vod.
Na­~i­wen je pre­ma oks­ford­skom iz­da­wu, ne­kri­ti~­ki. Ni­sam
mo­zgao o po­tvr­|e­nim ~i­ta­wi­ma, va­ri­jan­ta­ma ili sum­wi­vim
stiho­vi­ma. Ko­li­ko god u~e­wa­ci mo­gu da raz­ma­tra­ju tekst u de­
ta­qi­ma, pi­sci (ili oni {to ho­}e da bu­du pi­sci) mo­gu sa­mo da vi-­
de Odi­se­ju kao je­din­stve­no, auten­ti~­no, ne­re­di­go­va­no umet­ni~­
ko de­lo, sa­~u­va­no u ce­lo­sti. Na tri me­sta uo~io sam ne­ja­sne za­
vr­{et­ke, uvo­de ko­je je pi­sac za­bo­ra­vio; jed­nu sam re­~e­ni­cu po­ma­
kao u vre­me­nu; pet-{est sti­ho­va za­zvu­~a­lo je kao da su la­`ni;
219
~i­ni se da je­dan go­vor do­la­zi pre svog kon­tek­sta. To su tri­ce u
kwi­zi ko­ja je sklad­na, zgu­snu­ta, ume­{na i ra­zno­li­ka; sko­ro sa­
vr­{e­na, ko­li­ko to mo­gu omo­gu­}i­ti rad pod uqa­nom sve­tiq­kom
i ka­men za gla­~a­we.
Do­vi­tqi­va, uz­vi­{e­na, ho­mo­ge­na – {ta god mo­`e da bu­de ve­
li­ka umet­nost, to ni­su we­ni atri­bu­ti. U ovoj je pri­~i sva­ka
zna­~aj­na si­tu­ac
­ i­ja za­ba­{u­re­na, a ru­ko­pis je me­kan. Raz­mr­ska­na
Ili­ja­da ipak je re­mek-de­lo; dok Odi­se­ja sa svo­jom jed­no­stav­no-­
{}u i in­te­re­so­va­wem ko­je bu­di osta­je naj­sta­ri­ja kwi­ga vred­
na ~i­ta­wa zbog svo­je pri­~e i pr­vi ro­man Evro­pe. Ve­se­la je, pre­
fi­we­na i `i­vah­na; ni­ka­da pre­te­ra­na ili stra­{na. Je­da­na­e­sto
pe­va­we, Pod­zem­ni svet, kre­}e se ka ter­ri­bi­li­ta – pa ume­sto to­
ga za­se­ja­va se­me pa­to­sa, naj­sla­bi­je vr­ste pi­sa­wa. Pi­sac pro­pu­
{ta sva­ku pri­li­ku za uz­vi­{e­nost, kao {to to mo­ra sva­ki we­
gov ver­ni pre­vo­di­lac.
Ovo ogra­ni­~e­we ob­zor­ja je­ste o~i­gled­no sve­sno. Epi­ka pri­
pa­da ra­ni­jim na­ra­{ta­ji­ma, a ovaj Ho­mer `i­veo je pre­vi­{e du­go
na­kon he­roj­skog do­ba da bi se ose­tio sve­o­bu­hvat­nim i si­gur­nim.
Po­ka­zu­je pre­ci­zno zna­we o to­me {ta mo­`e a {ta ne mo­`e. Sa­
mo po­sred­stvom ta­kve vr­hun­ske sa­mo­kri­ti­ke mo­`e se ta­le­nat
svr­sta­ti po­red na­dah­nu­}a.
To­kom ~e­ti­ri go­di­ne `i­vqe­wa sa ovom pri­~om po­ku­{ao sam
da iz­vu­~em tvor­ca iz we­go­vog sa­mo­o­da­va­wa u de­lu. Na­{ao sam da
je kwi­{ki mo­qac, ne vi­{e mlad, ko­ji `i­vi da­le­ko od rod­nog do­
ma, sta­nov­nik kop­na, od­go­jen u gra­du, ku­}an­ski tip. U bra­ku je, ne
~vr­stom, qu­bi­teq pa­sa, ~e­sto gla­dan i `e­dan, tam­ne ko­se. Qu­
bi­teq je po­e­zi­je, ve­li­ki, ako ne ne­kri­ti~­ki ~i­ta­lac Ili­ja­de, sa
ogra­ni­~e­nim sen­zi­bi­li­te­tom ali sa pre­ci­znim uvi­dom ko­ji mu je
pru­`io sve we­go­ve sli­ke. Qu­bi­teq sta­ru­di­ja, po­me­te­ni an­ti­
kvar ka­kav je Vol­ter Skot – iz sim­pa­ti­je za ovu we­go­vu stra­nu
do­pu­stio sam „ku­ke za ra­za­pi­wa­we“ ali ne i voz7.
Za­bav­no je po­re­di­ti we­go­vu raz­ja­re­nu mu­{ku snis­ho­dqi­
vost pre­ma ne­~a­snim `e­na­ma sa ne­`nom bri­gom za bla­go­sta­we
slu­`in­~a­di. Prem­da se le­pi na po­nos pe­sni­ka i ~o­vek je ko­ji ni­
ka­da ne pro­pu­{ta pri­li­ku da se na­|e u wi­ho­vom po­lo­`a­ju, mo­ra
da je (kao pi­sci dve hi­qa­de go­di­na po­sle we­ga) dru­`be­nik ni­{~ih,
~i­ne­}i se­be wi­ho­vim pri­ja­te­qem i bra­ni­o­cem, pun raz­u­me­va­wa.
Da li je to unu­tra­{we ose­}a­we ili je i{ao ko­rak is­pred vre­me­
na u svom vi­|e­wu rop­stva?
220
7 – Railway-trains svakako bi bio vrhunski anahronizam i nemogu}e re{ewe bilo koje stavke;
izrazom on tenter-hooks Lorens prevodi Homerovo distenos – nesre}an, jadan, nevoqan (XIII pevawe, stih 330; Odisej pita Atenu da li je stigao na Itaku a ona mu, pored ostalog, ka`e: Stoga
te nikad ne mogu u nevoqi tvojoj napustit’, (prev. M.\uri}); tenter-hook je sprava za zatezawe platna, a on tenter-hooks zna~i: biti na mukama, u uzbu|ewu, i{~ekivawu, brizi; pravi
„antikvarni“ izraz, iskopan iz re~nika, me|utim, dobro prenosi homersku re~ i napregnuto
i{~ekivawe Odisejevo pred doga|ajima koji ga o~ekuju po povratku u sopstveni dom.
Vo­leo je se­os­ ke pri­zo­re, {to sa­mo sta­nov­nik gra­da mo­`e
da ~i­ni. Ni­je ze­mqo­de­lac, na­u~
­ io je oso­bi­ne do­brog ma­sli­no­vog
sta­bla. Sav je po­me­ten ka­da do­|e do bit­ke i ni­je vi­deo po­gi­bi­ju
u bo­ju. Plo­vio je mo­rem i po­sma­trao ga sa us­trep­ta­lom bri­gom,
bu­du­}i da po­mor­stvo ni­je we­gov po­sao. Kao slab spor­ti­sta vi­
deo je di­vqe me­dve­de na le­ga­lu i ~uo je pri­~e o la­vo­vi­ma.
Ma­lo qu­di mo­gu da bu­du po­mor­ci, voj­ni­ci ili pri­rod­wa­ci.
Ipak ovaj Ho­mer ni­je bio kop­ne­ni stvor, pa­pu­~ar ni glu­pak. Pi­
sao je za pu­bli­ku ko­joj su avan­tu­re bi­le sva­ko­dne­vi­ca, a mo­re
uni­ver­zal­ni su­sed. Ta­ko da ni­je do­pu­{tao se­bi da ~i­ni gre­{ke.
Po­zna­ti dvo­stih gde Ki­klop za­ma­lo po­ga­|a brod ka­me­ni­ca­ma
po­ka­zu­je sa­mo ko­li­ko je bo­qi po­mo­rac bio od svog pre­pi­si­va­~a.
Sho­li­ja­sti su po­ku­{a­li da pro­re­{e­ta­ju we­go­vo ~i­we­ni~­no zna­
we – na­rav­no da pra­vi zbr­ku od vre­men­skih pe­ri­o­da. To je ka­zna
za `i­vqe­we u pre­dar­he­o­lo­{kom pe­ri­o­du. We­go­ve stra­ni­ce uro­
we­ne su u ~ud­nu na­iv­nost; i ka­da osta­vi­mo po stra­ni mi­sao i
je­zik, ne mo­`e­mo po­go­di­ti da li se sme­{i ili ne. Ipak, po­sto­ji
do­sto­jan­stvo ko­je po­bu­|u­je po­{to­va­we i zbu­wu­je nas. We­gov se
na­ra­{taj ta­ko pro­sto di­vio Ili­ja­di da je i sa­mo po­gre­{no na­
vo­|e­we sti­ho­va bi­lo vr­li­na. On po­sta­vqa tra­go­ve epi­ke na svo­
jim stra­ni­ca­ma. U ovo­me ne­ko pro­na­la­zi hu­mor. Ra­di­je mi­slim
da su i ov­de ta­na­ne usne ar­haj­ske umet­no­sti pre­ra­sle uko­~e­ni
osme­jak ar­ha­i­zma.
Ve­o­ma kwi­{ki tip, ovaj ~o­vek je od­ra­stao u ku­}i. We­gov rad
mi­ri­{e na kwi­`ev­nu ko­te­ri­ju, na pi­sa­nu tra­di­ci­ju. We­go­ve be­
le­`ni­ce bi­le su na­kr­ca­ne pur­pur­nim od­lom­ci­ma, i on ih je ugra­
|i­vao u svo­ju pri­~u gde god da su od­go­va­ra­li. We­ga je, kao Vi­li­ja­
ma Mo­ri­sa, we­go­vo do­ba vo­di­lo le­gen­di, gde je na­{ao qu­de ko­ji su
neo­me­ta­no `i­ve­li pod ne­be­si­ma u po­se­du bo­go­va. Sa­mo, sa ve­}om
ver­bal­nom sre­}om ne­go Mo­ris, imao je ma­we po­e­zi­je. Obi­~aj mu je
pru­`io stal­ne epi­te­te, kao am­ble­me: ali po­na­vqa­wa go­vo­re, u
ka­zi­va­wu u jav­no­sti. Re­ci­ta­ci­je, ta­ko­|e, je­su go­vo­ri u ro­ju. Uve­
`ba­ni glas mo­`e da do­da dra­mu i do­ga­|aj­nost u ka­zi­va­we. Mo­`da
oteg­nu­to od­la­ga­we kli­mak­sa kroz de­set pe­va­wa je­ste sred­stvo
ubo­gog bar­da da pro­du­`i go­sto­prim­stvo do­ma­}i­na.
O~i­gled­no je stvar u pri­~i; i to ob­ja­{wa­va (bez pri­pi­si­va­wa
na­{im za­ra­slim umo­vi­ma) we­go­vu ovla­{nu i us­put­nu ka­rak­te­ri­
za­ci­ju li­ko­va. Do­bro na­~i­ni oti­sak; ka­sni­je gu­bi hra­brost. Na­
u­si­ka­ja, na pri­mer, ula­zi dra­ma­ti~­no i uob­li­~u­je se, u ne­ko­li­ko
sti­ho­va, u `e­nu – po­tom ble­di, ne­u­po­tre­bqe­na. Eumej je bo­qe pro­
{ao; sa­mo se sre­di­{wa po­ro­di­ca is­ti­~e, do­sled­no i ne­mi­lo­srd­no
ocr­ta­na – lu­ka­va ma~­ka­sta `e­na, hlad­no­krv­ni ego­i­sta Odi­sej i
uobra­`e­ni sin, ko­ji je uzor uobra­`e­no­sti na­{ao u Me­ne­la­ju. Tu­
`no je po­ve­ro­va­ti da su oni stvar­no Ho­me­ro­vi ju­na­ci i uzo­ri.
221
Ra­zu­mqi­vo je sa­mo po se­bi da je pre­vo­|e­we sva­kog tek­sta, po­
red osta­log, a na­ro­~i­to ka­da je u pi­ta­wu ve­li­ka pro­stor­no-vre­
men­ska uda­qe­nost, dug i mu­ko­tr­pan pro­ces pre­go­va­ra­wa8. Ho­me­
ro­vim je­zi­kom, je­zi­kom epi­ke, tom ar­ti­fi­ci­jel­nom me­{a­vi­nom
di­ja­le­ka­ta i gra­ma­ti~­kih for­mi – od ob­li­ka ko­ji se na­la­ze u
mi­ken­skom gr~­kom do re­cent­nih ob­li­ka per­fek­ta – ni­ko ni­je go­
vo­rio. Po­red na­sto­ja­wa ~i­ta­vog ni­za fi­lo­lo­ga, ali i po­sve­}e­ni­ka iz dru­gih obla­sti, ve­ro­vat­no ni­ka­da ne­}e­mo bi­ti u sta­wu
da u pot­pu­no­sti raz­u­me­mo me­sto i ulo­gu du­gih ep­skih ci­klu­sa
u `i­vo­tu ar­haj­skog gr~­kog ~o­ve­ka i ono­ga {to do­la­zi po­sle we­
ga, sve do |a­ka u Vi­zan­ti­ji, ko­ji su u~i­li ~i­ta­we sri­ca­wem sti­
ho­va o Ahi­le­je­vom gne­vu ili Odi­se­je­vim pu­sto­lo­vi­na­ma. U~e­na
do­mi­{qa­wa, do­vo­|e­we sa­svim spe­ci­fi~­ne kwi­`ev­ne tvo­re­vi­
ne, ka­kve su Ho­me­ro­vi epo­vi, pod sku­te sop­stve­nih ide­o­lo­{kih
obra­za­ca i uve­re­wa, kao kod na­{eg Mi­lo­{a N. \u­ri­}a, uglav­
nom pred­sta­vqa­ju po­ne­{to na­teg­nu­te kon­cep­te, pro­iz­vo­de jed­nog
vre­me­na, ili ide­al
­ i­za­ci­ju he­len­stva kao ve~­nog ide­a­la. [to se
sa­mog „teh­ni~­kog“ funk­ci­on
­ i­sa­wa epi­ke ti­~e, ne­{to sve­tla ba­
cio je Mil­man Pe­ri9 svo­jim ra­do­vi­ma i oni pred­sta­vqa­ju svo­je­
vr­snu pre­kret­ni­cu u re­cep­ci­ji Ho­me­ra. Za­ni­mqi­vo je da Lo­rens,
sa­svim otvo­re­no, sum­wa u iskon­sku usme­nost Odi­se­je i sma­tra je
pro­iz­vo­dom kwi­`ev­ne kul­tu­re i po­red to­ga {to je du­go bo­ra­vio u
na­ro­du ko­jem je is­pre­da­we pri­~a uve­~e po­kraj va­tre i na­ra­tiv­na
ob­ra­da dnev­nih do­ga­|a­ja, u ~e­mu se i sam iz­ve­{tio pa je i zbog to­
ga bio omi­qen Ara­pi­ma, mal­te­ne uro­|e­no. Epi­ka in sta­tu na­scen­di.
Ta­ko­|e, po­red sme­{ta­wa Odi­se­je u okvi­re kwi­`ev­ne a ne usme­ne
kul­tu­re, Lo­rens je na stra­ni ho­ri­zon­tes, raz­dva­ja­~a, {ko­le ko­ja
od­ri­~e Ho­me­ro­vo autor­stvo nad oba ep­ska spe­va. We­go­vi sta­vo­vi,
prem­da ra­su­ti u ko­re­spon­den­ci­ji i sa­`e­ti u na­po­me­ni ko­ju smo
na­ve­li uz pre­vod, iz­ne­ti su brit­ko i jed­no­stav­no te sve­do­~e o du­
bo­kom li~­nom do­`i­vqa­ju i ko­mu­ni­ka­ci­ji sa tek­stom i ~o­ve­kom,
pred­stav­ni­kom drev­ne me­di­te­ran­ske kul­tu­re.
Pri­ja­tan spev, go­spo­di­ne Po­up, sa­mo ga ne sme­te zva­ti Ho­
me­rom, bi­la je re­ak­ci­ja Ri­~ar­da Ben­tli­ja na pre­vod Ili­ja­de
Alek­san­dra Po­up
­ a, u ko­jem je ho­mer­ski hek­sa­me­tar za­me­wen sli­
ko­va­nim jampskim dvo­sti­hom ugla­|e­nog he­roj­skog de­se­ter­ca10.
Bi­lo da je re~ o kul­tu­ri ko­ja pre­vo­de Ho­me­ra bro­ji pr­sti­ma jed­ne
ru­ke, bi­lo o du­goj i raz­gra­na­toj tra­di­ci­ji po­put en­gle­ske, ko­ja od
222
8 – O pojmu pregovarawa: Umberto Eko, Otprilike isto – iskustva prevo|ewa; Algoritam,
Zagreb, 2006; prevod Nino Raspudi}, str: 87 i daqe.
9 – O Periju i ostalim aspektima homerologije: Zdeslav Dukat, Homersko pitawe, Globus,
Zagreb, 1988.
10 – Alexander Pope (1688–1744), engleski pesnik i satiri~ar, prevodilac Homera. Richard Bent­
ley (1662–1742), klasi~ar i teolog, osniva~ istorijske filologije i engleske {kole helenizma.
XVI ve­ka na­bra­ja sko­ro dve sto­ti­ne de­li­mi~­nih ili ce­lo­vi­tih
pre­vo­da, pi­ta­we osta­je isto: da li pri­li­kom pre­vo­|e­wa Ho­me­ra
tre­ba vla­sti­te ~i­ta­te­qe pre­tvo­ri­ti u Gr­ke ho­mer­skog, ar­haj­skog
i kla­si~­nog do­ba, ili ga pri­si­li­ti, mo­`da za­mo­li­ti, ube­di­ti, da
stva­ra kao autor iz na­{eg sop­stve­nog do­ba. Na­da­qe, ka­ko pre­ne­ti
te­meq­ne od­li­ke? Da li }e Ho­me­ro­ve epea pteroenta uvek i u sva­
koj pri­li­ci bi­ti „kri­la­te re­~i“? Da li }e se sa­vre­me­ni ~i­ta­lac
umo­ri­ti od po­na­vqa­wa i stal­nih epi­te­ta ili }e ep­ski pe­va~ iz
sta­ri­ne bi­ti li­{en glav­nih i pre­po­zna­tqi­vih od­li­ka. Sva­ka­ko
se pi­ta­wa mo­gu da­qe ni­za­ti, me­|u­tim, tra­dut­to­re je uvek tra­dit­to­re
i to }e jo{ du­go, za­uv
­ ek, bi­ti sta­we stva­ri. Me­|u­tim, funk­ci­ja
ko­ju pre­vod ima u od­re­di­{noj kul­tu­ri, u kul­tu­ri u ko­ju „uplo­
vqa­va“ po­sle du­gog i te­gob­nog pu­ta, je­ste bit­na ~i­we­ni­ca. Sa tog
sta­ja­li­{ta, pre­vod po­sta­je in­ter­no pi­ta­we te kul­tu­re i sa­mim
tim kul­tu­ral­ni pro­ble­mi ko­je is­po­sta­vqa iz­vor­nik po­sta­ju ire­
le­vant­ni. U~i­nak ko­ji pro­iz­vo­di tekst u od­re­|e­nom kul­tur­nom
mo­men­tu – se­ti­mo se sa­mo an­ti~­kih ju­na­ka u oklo­pi­ma sred­wo­
ve­kov­nih vi­te­zo­va – da­je prak­ti~­no po­la­zi­{te za re­a­li­za­ci­ju.
Pro­zno se pre­vo­|e­we Ho­me­ra ta­ko is­po­sta­vi­lo kao jed­no od re­
{e­wa, zbog uvi­da da je epi­ka u we­go­vo vre­me bi­la ono {to je da­nas
mu­ta­tis mu­tan­dis pri­po­ved­na pro­za11.
Te­`i­{te Lo­ren­so­vog pro­znog pre­vo­da Odi­se­je, ko­ju dr­`i za
the ol­dest bo­ok worth re­a­ding for its story and the first no­vel of Euro­
pe, je­ste we­na pri­~a. Osta­le ka­rak­te­ri­sti­ke, kre­}u­}i se gr~­kim
tek­stom i po­sto­je­}im en­gle­skim pre­vo­di­ma, pre­no­si uz pro­men­
qiv ste­pen do­sled­no­sti. Uvod­ni sti­ho­vi, in­vo­ka­ci­ja Mu­ze i da­
va­we okvi­ra rad­we, is­tak­nu­ti su kao po­et­ski pro­e­mij u ko­jem Mu­
za po­sta­je Di­vi­ne Po­esy:
O Di­vi­ne Po­esy12
Go­dess-da­ug­hter of Ze­us
Su­sta­in for me
This song of the va­ri­ou
­ s-min­ded man13
Who af­ter he had plun­de­red
The in­ner­most ci­ta­del of hal­lo­wed Troy
Was ma­de to stray gri­e­vo­usly
Abo­ut the co­asts of men
The sport of the­ir cu­stoms go­od or bad
Whi­le his he­art
Thro­ugh all the sea-fa­ring
11 – U ovom se delu oslawamo na Umberta Eka, navedeno delo, str: 166–168.
12 – Retko ko od prevodilaca „uklawa“ Muzu iz prvog stiha; Lombardo Stanley u svom prevodu
Odiseje iz 2000, ka`e: Speak, Memory ...
13 – Drevni peva~ ne mora ni da spomiwe ime junaka; Lorens sasvim dobro prenosi spektar
Homerovih stalnih eliteta Odisejevih: various-minded, prudent, long-suffering, marvellous,
mighty.
223
Ac­hed in an agony to re­de­em him­self
And bring his com­pany sa­fe ho­me14.
Je­dan po­zna­ti de­taq, Odi­se­je­vo obra­}a­we dru­go­vi­ma dok idu u
su­sret Si­re­na­ma, Odi­se­ja, XII 158–164, pre­net je na sle­de­}i na­~in:
Her first war­nings con­cern the mar­vel­lo­us Si­rens and the­ir flo­
wery me­a­dow. Our pri­me duty will be to turn a de­af ear to the­ir
sin­ging. Only myself may li­sten, af­ter you ha­ve so fa­ste­ned me with
tight-drawn cords that I stand im­mo­vably se­cu­red aga­inst the ta­ber­
nac­le of the mast15, with furt­her short las­hings de­pen­dent from the
mast it­self: and if I beg you or bid you let me lo­o­se, then must you
re-do­ubly firm me in­to pla­ce with yet mo­re bonds16.
Dva ju­na­ka tro­jan­skog po­ho­da, Odi­sej i Ahi­lej, su­sre­}u se u
Ha­du; Ahi­lej je i tu princ i vla­da­lac te mu Odi­sej is­ka­zu­je po­
~ast i pri­me­}u­je da se we­gov po­lo­`aj ne raz­li­ku­je mno­go od pre­
|a­{weg, ovo­ze­maq­skog, pre­sti­`a. Me­|u­tim, Ahi­lej od­go­va­ra:
Do not ma­ke light of De­ath be­fo­re me, O shi­ning Odysse­us. Wo­uld
that I we­re on earth a me­ni­al, bo­und to so­me in­sub­stan­ti­al man who
must pinch and scra­pe to ke­ep ali­ve! Li­fe so we­re bet­ter than King of
Kings among the­se de­ad men who ha­ve had the­ir day and di­ed17.
Re­zig­ni­ra­na jed­no­stav­nost Ahi­le­je­vog is­ka­za, u skla­du sa
he­len­skom kon­cep­ci­jom za­grob­nog `i­vo­ta, ma­mi­la je mno­ge pre­
vo­di­o­ce da mu da­ju po­vi­{en ton i do­cr­ta­ju jo{ ne­ku li­ni­ju na
ina­~e ja­snim ob­ri­si­ma. Su­{ta­stve­no je kod Ho­me­ra uvek da­to ve­
o­ma jed­no­stav­no, em­ble­ma­ti~­no, pra­}e­no kli­ma­wem gla­ve pri­sut­
nih slu­{a­la­ca.
Ka­da bi na­me­ra ovog tek­sta bi­la ne­{to vi­{e od ilu­stra­ci­je,
da ne po­mi­we­mo kri­ti­ku pre­vo­da i osta­lo, mo­gli bi­smo da­qe ni­
za­ti od­lom­ke, ana­li­zi­ra­ti do­sled­nost pre­vo­di­o­ca, bro­ja­ti ko­li­
ko je pu­ta upo­tre­bqen ne­ki od stal­nih epi­te­ta. Sa­mo vred­no­va­we
224
14 – Stihovi u prevodu Milo{a \uri}a:
Pevaj mi, Muzo, junaka dovitqivca onoga {tono
Trojanski sveti razori grad, pa se naluta mnogo,
Gradove mnogijeh qudi on vide i pozna im }udi,
I mnoge na moru muke u svojem premu~i srcu
Bore}’ se za du{u svoju i povratak svojih drugova.
15 – Pomorski terminus technicus; tako prevodi gr~ko istopede – petica od jarbola, mesto gde je
jarbol u~vr{}en.
16 – Stihovi u prevodu Milo{a \uri}a:
Najpre mi re~e da treba Sirenama pobe}i divnim
I winu cvetnome poqu da glasa im ne bismo ~uli.
Ja samo, re~e, smem da pevawe slu{am, al’ jakim
Mene sve`ite u`em da stojim na mestu jednom
Ispod jarbola pravo, a okolo stisnite u`a.
Ako zatra`im od vas odre{ili da biste mene
Uzmite u`a jo{ vi{e i stegnite mene jo{ ja~e!
17 – Odiseja, XI 487–491; stihovi u prevodu Milo{a \uri}a:
Nemoj me te{iti zato {to umreh, Odiseju di~ni,
Ja bih radije bio i sebar i slu`io drugom,
Koji svojega imawa nema te `ivi od mrake
Nego li vladati mrtvima svim {to ne vide sunce!
pre­vo­da kre­ta­lo bi se od neo­dm
­ e­re­ne po­hva­le, mo­`da in­du­ko­va­ne
sa­mom li~­no­{}u pre­vo­di­oc
­ a, do o{trih kri­ti­ka; Xorx Staj­ner
bio je je­dan od o{tri­jih kri­ti­~a­ra18: Lo­ren­sov pre­vod je „kwi­
`ev­ni“, u sa­svim tri­vi­jal­nom smi­slu, ume­sto fi­zi~­ke ne­po­sred­
no­sti po­sti­gao je zbr­ku vik­to­ri­jan­skog ori­jen­ta­li­zma, bi­blij­skog
pa­sti­{a i ju­na­{tva vo­|e ska­ut­ a. Sva­ka­ko su pri­med­be, ili ve­}i­na
wih, po­zna­tog eru­di­te na svom me­stu. Ono {to tre­ba na­gla­si­ti,
me­|u­tim, je­ste to da sva­ki pre­vod ima svo­je me­sto u kon­kret­nim
pro­stor­no-vre­men­skim od­red­ni­ca­ma, da sta­ri to­kom vre­me­na, za
raz­li­ku od iz­vor­ni­ka, i da se me­wa we­go­va re­cep­ci­ja. Ta­ko je i sa
Lo­ren­so­vim pre­vo­dom Odi­se­je. Ovaj tekst, sa svim we­go­vim aspek­
ti­ma, va­qa­nim i ma­we va­qa­nim re­{e­wi­ma, ima i jed­nu po­seb­nu
di­men­zi­ju ko­ja ga odva­ja od ova­kvih po­du­hva­ta. Ra­di se o du­bo­ko
li~­nom po­du­hva­tu pre­vo­di­oc
­ a ko­ji tra­ga za li~­no­{}u sa­mog sa­
sta­vqa­~a, da ta­ko ka­`e­mo, po­{tu­ju­}i kon­cep­ci­ju sa­mog Lo­ren­sa,
ovog drev­nog epa, pr­vog ro­ma­na Evro­pe. Po­ne­ki uvid, ste­~en pre­
~i­com i in­tu­i­ci­jom, ne­kad mo­`e otvo­ri­ti {i­re vi­di­ke, pru­`i­ti
ce­lo­vi­ti­ju za­mi­sao i pod­sti­caj za raz­mi­{qa­we ne­go u~e­ne ana­
li­ze fi­lo­lo­ga. Ho­mer­sko pi­ta­we da­nas ni­je bli­`e re­{e­wu ne­go
{to je bi­lo 1795, ka­da je F. A. Volf ob­ja­vio svo­ju Pro­le­go­me­na
ad Ho­me­rum. Ali boj­na vre­va Ili­ja­de i avan­tu­re Odi­se­je osta­ju i
da­qe `i­vi ~i­ni­o­ci kul­tu­re. I ve~­ni iza­zov za pri­po­ve­da­we, po­
ni­ra­we, i pre­vo­|e­we, uz to, vre­dan tru­da.
Blin­ding vi­si­on ac­ross ti­me is both a de­fi­ni­ti­on of the clas­sic and
of the task of the tran­sla­tor. To ma­ke vi­si­ble in its own right19. U pre­vo­du Odi­se­je na zgo­dan na­~in su uje­di­we­ni ta­jan­stve­ni pe­snik –
ili pe­sni­ki­wa – ve­li­kog spe­va i we­gov za­go­net­ni pre­vo­di­lac –
To­mas Edvard Lo­rens.
18 – G
eorge Steiner, After Babel: Aspects of Language and translation, Oxford university press, New York and London, 1975, str: 343.
19 – G
eorge Steiner, op. cit, str: 397.
225
Eli­za­bet Vin­kler
BE­KE­TO­VO BI­LIN­GVAL­NO DE­LO:
STIL, SA­GRE­[E­WE I PSI­HO­LO­GI­JA
LI­TE­RAR­NOG UTI­CA­JA
Pre­veo sa en­gle­skog Bo­ri­voj Ger­zi}
226
Ove go­di­ne obe­le­`a­va se {e­zde­set go­di­na od ob­ja­vqi­va­wa
dra­me ^e­ka­ju­}i Go­doa na en­gle­skom – Be­ke­to­vog pre­vo­da na ma­ter­
wi je­zik sop­stve­nog ko­ma­da En At­ten­dant Go­dot, pr­vo­bit­no na­
pi­sa­nog na fran­cu­skom. Go­do ni­je bio pr­vi Be­ke­tov spi­sa­teq­ski
po­ku­{aj na tom jeziku; po­e­zi­ju je po­~eo da pi­{e na fran­cu­skom
jo{ 1938. go­di­ne, a Mar­fi­ja je na fran­cu­ski pre­veo 1939. Ali
^e­ka­ju­}i Go­doa bio je Be­ke­tov pr­vi ozbiq­ni­ji pro­dor u ono {to
}e po­sta­ti we­gov uobi­~a­jen po­stu­pak do kra­ja ka­ri­je­re: na­pi­sao
bi tekst na fran­cu­skom, a za­tim ga pre­veo na en­gle­ski. U kru­go­
vi­ma po­mnih pro­u­~a­va­la­ca Be­ke­to­vih pre­vo­da, o to­me se na­{i­
ro­ko di­sku­to­va­lo. Ne­ki kri­ti­~a­ri sma­tra­ju dvo­stru­ku pri­ro­du
Be­ke­to­vog de­la ka­rak­te­ri­sti­kom ko­ja to de­lo is­ti­~e i raz­li­ku­je
ga od dru­gih. Ne­ma sum­we da Be­ke­to­va eks­cen­tri~­na spi­sa­teq­ska
prak­sa ~i­ni we­gov bi­lin­gval­ni kor­pus je­din­stve­nim u isto­ri­
ji li­te­ra­tu­re. Ali ka­ko kla­si­fi­ko­va­ti sa­mo­pre­ve­de­ne tek­sto­ve?
Oni iz­mi­~u uobi­~a­je­nim ka­te­go­ri­ja­ma, pre­bi­va­ju­}i u ne­koj ma­
glo­vi­toj obla­sti ko­ja se na­la­zi iz­me­|u pre­vo­da, re­vi­zi­je i autor­
ske re­in­ter­pre­ta­ci­je.
Za­tim, tu je i pi­ta­we pri­o­ri­te­ta: ko­ji je tekst – fran­cu­ski
ili en­gle­ski – me­ro­dav­na ver­zi­ja? En­gle­ski „pre­vo­di“, pi­sa­ni
na Be­ke­to­vom ma­ter­wem je­zi­ku, do­vo­de u pi­ta­we „ori­gi­nal­nost“
pr­vo­bit­nih fran­cu­skih tek­sto­va. Ali, na kra­ju kra­je­va, zar i
fran­cu­ski ori­gi­na­li ne pod­ra­zu­me­va­ju pre­vo­di­la~­ki po­sao? Ve­}i­na stru~­wa­ka sla­`e se da obe ver­zi­je Go­doa tre­ba pro­u~
­ a­va­ti
na­po­re­do. Na ovaj na­~in, sva­ka za­mi­sao o pr­ven­stvu gu­bi smi­sao,
a mo­gu}­nost lo­ci­ra­wa „ori­gi­nal­nog“ tek­sta, ko­ja je od su­{tin­ske
va­`no­sti za na­{e kon­cep­te o autor­skoj pro­duk­ci­ji, sa­mo se uta­pa
u ovu cr­nu ru­pu tek­stu­al­nog du­a­li­te­ta.
Kqu~­na stvar je, ipak, pi­ta­we mo­ti­va­ci­je: za­{to je Be­ket,
Irac, iza­brao da pi­{e na fran­cu­skom i za­{to je, po­sti­gav­{i zna­
tan uspeh na tom je­zi­ku, stal­no iz­no­va na­sto­jao da svo­je de­lo po­
vra­ti na ma­ter­wi je­zik? Sâm Be­ket dao je o ovo­me niz ob­ja­{we­wa.
Go­di­ne 1937. u jed­nom pi­smu pri­ja­te­qu Ak­se­lu Ko­nu re­kao je:
„Po­sta­je mi sve te­`e i te­`e, ~ak i be­smi­sle­no, da pi­{em na
zva­ni~­nom en­gle­skom. I sve vi­{e mi se moj sop­stve­ni je­zik ~i­ni
kao ne­ka ko­pre­na ko­ju tre­ba po­de­ra­ti da bi se do­{lo do stva­ri
(ili do Ni­~e­ga) iza we. Gra­ma­ti­ka i stil. Iz­gle­da da su oni za me­
ne po­sta­li isto to­li­ko ne­va­`ni kao i ne­ki vik­to­ri­jan­ski ku­pa­}i ko­stim ili ona hlad­no­krv­nost pra­vog xentlme­na. Ni­{ta dru­
go do ma­ska... Po­sto­ji li ika­kav raz­log za­{to ne bi tre­ba­lo ras­
to­~i­ti tu u`a­snu po­sto­ja­nost po­vr{­ja re­~i.“
Be­ket ov­de iz­ra­`a­va `e­qu da se ota­ra­si na­sle­|a tra­di­ci­o­
nal­nog en­gle­skog je­zi­ka. Sa­mo ukoliko se oslo­bo­di „ne­bit­no­sti“
gra­ma­ti­ke i sti­la, sma­trao je, mo­}i }e da se pri­bli­`i ne­~e­mu
na­lik isti­ni is­pod te „ma­ske“. Po­{to je Be­ket sma­trao da je ta
je­zi~­ka pre­te­ra­nost i ne­bit­nost svoj­stve­na en­gle­skom je­zi­ku, po­
~eo je da eks­pe­ri­men­ti­{e sa fran­cu­skim, ko­ji je, ka­ko je tvr­dio,
„lak­{i za pi­sa­we bez sti­la ... /fran­cu­ski/ je po­se­do­vao taj po­
treb­ni ubla­`a­va­ju­}i efe­kat“.
U jed­nom pi­smu da­ti­ra­nom ka­sni­je iste go­di­ne ovo od­ba­ci­
va­we sti­la on vi­di kao svo­je­vr­sno na­si­qe nad je­zi­kom: „Po­vre­
me­no se te­{im, kao sa­da (Be­ket ovo pi­{e na ne­ma~­kom) da ~i­nim
greh, hteo – ne hteo, pre­ma stra­nom je­zi­ku, kao {to bih vo­leo to da
~i­nim pot­pu­no sve­sno i s na­me­rom pre­ma mom sop­stve­nom je­zi­ku
– kao {to }u i ~i­ni­ti – Deo ju­van­te.“ Ono {to je iz­u­zet­no u ovim
odeq­ci­ma je­ste to ose­}a­we o~a­ja – jed­na za­i­sta `e­sto­ka pri­nu­da
– ko­je je Be­ke­ta na­ve­lo da na­pu­sti svoj ma­ter­wi je­zik. To {to mu
je en­gle­ski iz­gle­dao „be­smi­slen“ i „ne­bi­tan“, ne­ka vr­sta ob­ma­ne
ili ko­pre­ne za ko­ju je sma­trao da je mo­ra „pre­ki­nu­ti“ i, ko­na~­
no, „zgre­{i­ti“, gur­nu­la je Be­ke­tov bi­lin­gvi­zam u jed­nu pri­li~­no
za­tam­we­nu oblast. On ni­je pre­{ao na fran­cu­ski sa `e­qom da se
po­i­gra­va je­zi­kom; ova pro­me­na ni­je ozna­~a­va­la ni ne­ko ne­haj­no
u`i­va­we u me­|u­lin­gvi­sti~­kim igra­ma re­~i, a ni di­sci­pli­no­va­
nu od­lu­ku ~o­ve­ka ko­ji se­bi kro­ji ne­ka­kvu li­te­rar­nu ve­`bu. Pre
}e bi­ti da je pre­la­zak sa en­gle­skog na fran­cu­ski bio mo­ti­vi­san
su­{tin­skom po­tre­bom. Iz­gle­da kao da je Be­ke­tu fran­cu­ski bio po­
tre­ban da bi pre­`i­veo kao pi­sac. S ob­zi­rom na kva­li­tet we­go­vih
ra­nih (en­gle­skih) tek­sto­va, ne ~i­ni se ne­raz­bo­ri­to, na kra­ju kra­je­
va, re­}i da je we­gov sta­tus li­te­rar­nog ge­ni­ja usko po­ve­zan sa usva­
ja­wem fran­cu­skog je­zi­ka.
Ali on­da, za­{to en­gle­ski ni­je bio do­ra­stao Be­ke­to­vim ci­qe­
vi­ma? Od­go­vor de­li­mi~­no mo­`e le­`a­ti i u we­go­vom od­no­su pre­
ma Xej­msu Xoj­su. Kri­ti­~a­ri su na­vo­di­li wi­ho­vo bli­sko pri­ja­
teq­stvo i Be­ke­to­vo po­i­ma­we Xoj­so­vih ne­nad­ma­{nih ostva­re­wa
kao iz­vor we­go­ve po­tre­be da po­beg­ne od en­gle­skog – da se is­ko­be­qa
227
228
is­pod Xoj­so­ve sen­ke. Ne­ma sum­we da ga je Xoj­so­vo na­sle­|e pro­ga­
wa­lo; Be­ke­to­vi ra­ni ra­do­vi ot­kri­va­ju ko­li­ko je on ne­kri­ti~­ki
po­dra­`a­vao svog men­to­ra. U jed­nom pri­ka­zu iz 1934. kwi­ge Vi­{e
`a­lo­sti ne­go ra­do­sti tvr­di se, na pri­mer, da Be­ket „u sve­mu po­
dra­`a­va Xej­msa Xoj­sa – osim u ver­bal­noj ma­gi­ji i in­spi­ra­ci­ji...
~i­ta­va kwi­ga je otvo­ren pa­sti{ lak­{ih i sa­ti­ri~­ni­jih de­lo­va
iz Uli­sa.“ Be­ke­tov bi­og­ raf Xejms No­ul­son ta­ko­|e je pri­me­tio da
je Be­ke­tov ro­man iz 1932, San o osred­we le­pim `e­na­ma, bio „ve­
o­ma xoj­sov­ski po svo­joj am­bi­ci­ji i aku­mu­la­tiv­noj teh­ni­ci“. To­
kom ovog pe­ri­od
­ a Be­ket je ~ak po­dra­`a­vao i Xoj­sov is­tra­`i­va~­
ki stil slu­`e­}i se re~­ni­ci­ma i pri­ru~­ni­ci­ma, utkav­{i u svoj
ro­man na sto­ti­ne ci­ta­ta iz dru­gih li­te­rar­nih, fi­lo­zof­skih i
te­o­lo­{kih spi­sa. To {to je we­gov ra­ni stil to­li­ko na­li­ko­vao
Xoj­so­vom uop­{te ne iz­ne­na­|u­je; Be­ket je Xoj­so­vo de­lo na­zi­vao
„he­roj­skim po­du­hva­tom... to je ono bi­lo, ep­sko, he­roj­sko, to {to je
on po­sti­gao“.
Pa ipak, ~i­ni se da je ovo pre­vi­{e jed­no­stav­na pro­ce­na. Xoj­
so­va kom­pli­ko­va­na upo­tre­ba je­zi­ka su­prot­na je mi­ni­ma­li­zmu ko­
jem je te­`io Be­ket, a i xoj­sov­ska pro­za te­{ko da se mo­`e sma­tra­ti
iz­ra­zom tra­di­ci­on
­ al­nog, vi­so­ko­sti­li­zo­va­nog en­gle­skog je­zi­ka.
Za­pra­vo, ma ko­li­ko se wi­ho­vi sti­lo­vi ~i­ni­li raz­li­~i­tim, za
Be­ke­ta i Xoj­sa mo­`e se re­}i da se oni, na ne­ki na­~in, uje­di­wu­ju
u po­slu pre­ra­de en­gle­skog je­zi­ka. Ako je Be­ket do en­gle­skog do­
{ao pre­ko fran­cu­skog, Xojs je u ma­ter­wi je­zik uveo fran­cu­ski,
ne­ma~­ki, ita­li­jan­ski, la­tin­ski, kao i ne­ke dru­ge je­zi­ke. Sve u
sve­mu, ako je Be­ke­to­va pre­ra­da en­gle­skog je­zi­ka smi­{qe­na da bi
se po­be­glo od Xoj­sa, bi­lo je to bek­stvo ko­je je u isto vre­me po­dra­
`a­va­lo Xoj­sa, ko­ji je ve} uve­li­ko is­ko­ra­~io iz en­gle­skog je­zi­ka.
Onaj ot­me­ni „xentlmen­ski“ en­gle­ski ko­ji je Be­ket pre­zi­rao,
mno­go vi­{e je ute­me­qio ne­ko po­put Sa­mju­e­la Xon­so­na, li­te­rar­
ne fi­gu­re za ko­ju je Be­ket po­ka­zi­vao po­seb­no in­te­re­so­va­we. On
je ho­do­~a­stio do me­sta ro­|e­wa dr Xon­so­na, skru­pu­lo­zno i{­~i­ta­
vao stra­ni­ce Bo­zve­lo­vog @i­vo­ta Sa­mju­e­la Xon­so­na i is­pu­wa­vao
svo­je dnev­ni­ke be­le­{ka­ma o Xon­so­nu, s ci­qem da ih is­ko­ri­sti za
pi­sa­we po­zo­ri­{nog ko­ma­da o we­mu. Iako je Be­ket bio fa­sci­ni­
ran Xon­so­no­vom li~­no­{}u, po svoj pri­li­ci we­go­vo de­lo sa­gle­
da­vao je po­ne­{to dru­ga­~i­je: Xon­so­nov Re~­nik en­gle­skog je­zi­ka i
we­gov ugled kao auto­ri­te­ta za en­gle­sku kwi­`ev­nost la­ko su we­go­
vo ime po­is­ to­ve­ti­li sa en­gle­skim je­zi­kom ko­ji je Be­ket po­ku­{a­
vao da stre­se sa svo­jih le­|a. Sva­ka­ko, ako je en­gle­ski u Be­ke­to­voj
sve­sti bio Xon­so­nov je­zik, bio je to ta­ko­|e, ma ko­li­ko pre­o­bli­
ko­van, i Xoj­sov je­zik. Od­lu­~iv­{i da pi­{e i na en­gle­skom, Be­ket
je ne­mi­nov­no pi­sao na xoj­sov­skom en­gle­skom.
Be­ke­tov od­nos pre­ma svo­jim li­te­rar­nim pret­hod­ni­ci­ma i
pre­ma en­gle­skom je­zi­ku – we­go­va o~aj­ni~­ka i si­lo­vi­ta `e­qa da
uki­ne en­gle­ski je­zik i isto­vre­me­no obo­`a­va­we Xoj­so­vog de­la –
od­li­~an je pri­mer kom­plek­sno­sti li­te­rar­nog uti­ca­ja. Po­znat je
po­ku­{aj Ha­rol­da Blu­ma (u de­lu The An­xi­ety of In­flu­en­ce) da de­i­
de­a­li­zu­je na­{u pred­sta­vu o to­me ka­ko je­dan pi­sac ob­li­ku­je dru­gog
– on je po­bio ide­ju o kwi­`ev­nom stva­ra­wu kao la­god­nom is­ku­stvu
usled na­dah­nu­}a mu­za i pred­sta­vio ga kao za­pra­vo te­go­ban, mu­~an,
pa ~ak i bo­le­stan pro­ces: „Uti­caj je po­put za­ra­ze – jed­na astral­na
bo­lest. Da je uti­caj ne­{to zdra­vo, ko bi mo­gao da na­pi­{e pe­smu?
Zdra­vqe je su­`e­we, za­stoj.“ Od po­~et­ka odu­{e­vqen de­li­ma svo­jih
li­te­rar­nih pret­hod­ni­ka i mu­~en wi­ho­vim efek­tom na sop­stve­no
jo{ ne­raz­vi­je­no pi­sa­we, Be­ket je po­be­gao u stra­ni je­zik.
Ka­da je re~ o we­go­voj po­et­skoj te­sko­bi, Be­ke­tov slu­~aj je kraj­
we neo­bi­~an i eks­tre­man. On ne sa­mo da je po­ku­{ao da se „iz­mak­
ne“ od svo­jih li­te­rar­nih pret­hod­ni­ka, {to je na­~in na ko­ji, sma­
tra Blum, ve­}i­na ve­li­kih pi­sa­ca stva­ra svo­ja ori­gi­nal­na de­la,
ve} je po­ku­{ao da se iz­mak­ne ~ak i od je­zi­ka na ko­me su oni pi­
sa­li. Usvo­jiv­{i fran­cu­ski, Be­ket je mo­`da pri­zi­vao Xoj­sa, ali
ga je ta­ko­|e i od­ba­cio. Za we­ga ni­je bi­lo mo­gu­}e da stvo­ri ne­{to
no­vo u okvi­ru gra­ni­ca en­gle­ske tra­di­ci­je. Bi­lo mu je po­treb­no
da se u pot­pu­no­sti oslo­bo­di je­zi­ka – we­go­vih od­je­ka i aso­ci­ja­ci­
ja – da bi stvo­rio mo­gu}­nost za sop­stve­no ori­gi­nal­no umet­ni~­ko
stva­ra­we. Be­ke­to­vi fran­cu­ski tek­sto­vi – i, na­da­qe, wi­ho­vi pre­
vo­di na en­gle­ski – re­zul­tat su ovog ra­di­kal­nog po­ku­{a­ja da se
„iz­mak­ne“, jed­ne te­sko­be pi­sca za­ra­`e­nog ne sa­mo de­li­ma svo­jih
pret­hod­ni­ka ne­go i sa­mim je­zi­kom ko­ji je ko­ri­stio.
Pi­{u­}i na fran­cu­skom, Be­ket je usvo­jio i no­vu kwi­`ev­nu
li~­nost – fran­cu­ski na­~in `i­vo­ta, niz fran­cu­skih kwi­`ev­nih
tek­sto­va, fran­cu­ski iden­ti­tet i ugled. Bio je to we­gov po­ku­{aj da
za­po~­ne od nu­le. Ali ne po­sto­ji pra­zna ta­bla za pi­sa­we, ne po­sto­
ji um o~i­{}en od isto­ri­je i uti­ca­ja – po­sto­ji sa­mo na­go­mi­la­va­we
gla­so­va, od ko­jih je po­sled­wi bio we­gov sop­stve­ni. U En At­ten­dant
Go­dot i u svo­jim dru­gim tek­sto­vi­ma na fran­cu­skom, Be­ket je „zgre­
{io“ (kao {to je to `u­deo da u~i­ni) pro­tiv en­gle­skog je­zi­ka i svo­
jih li­te­rar­nih pret­hod­ni­ka. U Wa­i­ting for Go­dot i u svo­jim en­gle­
skim tek­sto­vi­ma, greh je pre­neo ku­}i, su­o~
­ iv­{i se sa en­gle­skim
– je­zi­kom, ka­no­nom, Xoj­som, sa svim onim {to ga je u~i­ni­lo iz­gna­
ni­kom iz svog ma­ter­weg je­zi­ka. Pre­ko fran­cu­skog je­zi­ka Be­ket je
ko­na~­no us­peo da se­be upi­{e u en­gle­sku li­te­rar­nu tra­di­ci­ju.
Na kra­ju kra­je­va, on ni­je, stro­go uzev­{i, ni pi­sac ni pre­
vo­di­lac tih ra­do­va. Ume­sto to­ga, Be­ke­to­vi tek­sto­vi uru­{a­va­ju
te iden­ti­te­te, na­go­ve­{ta­va­ju­}i da je autor­stvo uvek stvar pre­vo­
da – pre­vo­da is­ku­stva u mi­sao i mi­sli u pi­sa­we. We­go­vo upor­no
pre­vo­|e­we sop­stve­nih de­la iz­gle­da da je za ciq ima­lo i da nas
zbu­ni, da za­kom­pli­ku­je raz­li­ku iz­me­|u ori­gi­na­la i pre­vo­da ta­ko
229
da bu­de­mo pri­nu­|e­ni da sam je­zik raz­u­me­mo po­naj­~e­{}e kao ne­
ku vr­stu pre­vo­da – a ori­gi­nal­ne tek­sto­ve kao po­sle­di­ce tek­sto­va
ko­ji su se po­ja­vi­li pre wih: jed­nu du­gu lo­zu uti­ca­ja i in­ter­pre­
ta­ci­ja. Be­ke­to­vo de­lo je sa­mo jo{ jed­na eta­pa na tom pu­tu, na ko­me
je on us­put stvo­rio bli­za­na~­ka re­mek-de­la – na fran­cu­skom i na
en­gle­skom.
ELI­ZA­BET VIN­KLER (Eli­za­beth Win­kler) ame­ri~­ka spi­sa­te­qi­
ca ko­ja `i­vi u Va­{ing­to­nu. Pi­{e tek­sto­ve za The Eco­no­mist, New Re­
pu­blic, L. A. Re­view of Books i The Mil­li­ons.
Pre­u­ze­to iz on­lajn ~a­so­pi­sa The Mil­li­ons, 8. av­gust 2014.
B. Ger­zi}
230
AK­TIV­NO­STI UKPS
SEP­TEM­BAR 2014. – APRIL 2015.
De­cem­bar 2014. – Do­de­qe­na je Na­gra­da „Mi­lo{ N. \u­ri}“ za
naj­bo­qa pre­vo­di­la~­ka ostva­re­wa na srp­ski je­zik iz obla­sti po­e­
zi­je, pro­ze i ese­ji­sti­ke u 2014. go­di­ni. @i­ri u sa­sta­vu De­jan Ili}
(pred­sed­nik), Mir­ja­na Gr­bi}, Qu­bi­ca Ro­si}, \or­|e To­mi} i Ne­da
Ni­ko­li} Bo­bi} jed­no­gla­sno je od­lu­~io da se na­gra­da za naj­bo­qi
pre­vod iz obla­sti po­e­zi­je u 2014. go­di­ni do­de­li Mar­jan­ci Pa­ki`
za pre­vod kwi­ge Pu­bli­ja Ver­gi­li­ja Ma­ro­na Ene­i­da (Fe­don). Za
naj­bo­qi pre­vod pro­znog de­la na­gra­|e­na je Me­li­ta Lo­go Mi­lu­ti­
no­vi}, za pre­vod de­la @e­ro­ma Fe­ra­ri­ja Be­se­da o pa­du Ri­ma, u iz­
da­wu ^a­rob­ne kwi­ge, dok je za naj­bo­qi pre­vod na srp­ski je­zik iz
obla­sti ese­ji­sti­ke u 2014. go­di­ni `i­ri na­gra­du do­de­lio Zo­ri­sla­
vu Pa­un­ko­vi­}u za pre­vod kwi­ge Ju­ri­ja Lot­ma­na i Ju­ri­ja Ci­vja­na
Di­ja­log sa ekra­nom u iz­da­wu Film­skog cen­tra Sr­bi­je.
15. de­cem­bar 2014. – zva­ni~­no je po­kre­nut sajt Mi­ni­star­stva
kul­tu­re i in­for­mi­sa­wa na ko­me se na­la­zi re­gi­star li­ca ko­ja sa­mo­
stal­no oba­vqa­ju umet­ni~­ku ili dru­gu de­lat­nost u obla­sti kul­tu­re.
28. mart 2015. – Odr­`a­na je re­dov­na Iz­bor­na skup­{ti­na
UKPS. U no­vi Uprav­ni od­bor iza­bra­no je tri­na­est ~la­no­va: Mi­
lo{ Kon­stan­ti­no­vi} (pred­sed­nik), \or­|e To­mi} (pot­pred­sed­nik),
Ne­da Ni­ko­li}-Bo­bi} (se­kre­tar), Bo­ri­voj Ger­zi}, Du­{ko Pa­un­ko­
vi}, Mar­ko ^u­di}, Ve­sna Sta­men­ko­vi}, De­jan Aco­vi}, Ana Sr­bi­
no­vi}, Je­le­na Vi­te­zo­vi}, Vla­da Jan­ko­vi}, Eli­za­bet Va­si­qe­vi}
i Jo­van Ta­ti}. ^la­no­vi od­bo­ra za me­|u­na­rod­nu sa­rad­wu i BEPS
su Ve­sna Sta­men­ko­vi} (pred­sed­nik), Zo­ri­slav Pa­un­ko­vi}, Da­ni­
je­la Pej­~i}, Kse­ni­ja Vlat­ko­vi}, Na­ta­{a Vuj­no­vi}, Iva­na To­mi}
i Iri­na Vuj­~i}. Skup­{ti­na je oba­ve­{te­na o to­me da je osni­va~
fon­da za Na­gra­du „Mi­ha­i­lo \or­|e­vi}“ iz li~­nih raz­lo­ga od­lu­
~io da se po­vu­~e. Od­lu­~e­no je da Udru­`e­we na­sta­vi da do­de­qu­je
na­gra­du iz svo­jih sred­sta­va, a na­gra­da ove go­di­ne ne­}e bi­ti do­de­
qe­na, ve} }e se idu­}e go­di­ne raz­ma­tra­ti kwi­ge ob­ja­vqe­ne u pret­
231
hod­ne tri. Skup­{ti­na je usvo­ji­la pred­log SA­NU da za­jed­no sa tom
in­sti­tu­ci­jom osnu­je na­gra­du iz fon­da „Ni­ko­la Traj­ko­vi}“. Pre­
vo­di­lac sa fran­cu­skog je­zi­ka, Ni­ko­la Traj­ko­vi} je svo­ju imo­vi­
nu za­ve­{tao SA­NU iz­ra­ziv­{i `e­qu da se osnu­je fond za na­gra­du
mla­dom pre­vo­di­oc
­ u po­e­zi­je sa svih je­zi­ka. O or­ga­ni­za­ci­ji pred­
sto­je­}ih 40. ju­bi­lar­nih Be­og­ rad­skih pre­vo­di­la~­kih su­sre­ta, pod
je­din­stve­nom te­mom „Kwi­`ev­ni pre­vo­di­o­ci pred iza­zo­vi­ma da­
na­{weg sve­ta“, go­vo­ri­la je Ve­sna Sta­men­ko­vi}.
8. april 2015. – Sve­~a­no je uru­~e­na na­gra­da Udru­`e­wa kwi­
`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je iz fon­da „Dr Jo­van Mak­si­mo­vi}“.
Ovu na­gra­du, ko­ja se sva­ke dru­ge go­di­ne do­de­qu­je za naj­bo­qi pre­vod
ru­ske kwi­`ev­ne pro­ze, do­bio je Du­{an Pa­ti}, za pre­vod de­la Igo­
ra Sah­nov­skog ^o­vek ko­ji je znao sve, u iz­da­wu Stylos Art iz No­vog
Sa­da.
Vesna Stamenkovi}
232
Va­{ing­ton Ir­ving
LE­GENDA O USNU­LOJ DO­LI­NI
NA­\E­NO ME­\U PA­PI­RI­MA
PO­KOJ­NOG DI­DRI­HA NI­KER­BO­KE­RA
Pre­ve­la sa en­gle­skog Je­le­na Vi­te­zo­vi}
Be­{e to qup­ka ze­mqa po­spa­ne gla­ve, gde sno­ve
ko­ji se ta­la­sa­ju o~i pra­te pod ka­pa­ka se­nom;
i gde ve­se­li dvor­ci po obla­ci­ma plo­ve,
uvek ru­me­ni nad let­wom ne­be­skom pe­nom.
Dvo­rac do­ko­li­ce, Xejms Tom­son
U sr­cu jed­ne od onih pro­stra­nih uva­la ko­je se use­ca­ju u is­
to~­nu oba­lu re­ke Had­son, na onom ve­li­kom pro­{i­re­wu re­ke ko­je
su drev­ni ho­land­ski mo­re­plov­ci na­zva­li Ta­pan Zi, i gde su pri
pre­la­sku uvek mu­dro skra­}i­va­li je­dro i mo­li­li Sve­tog Ni­ko­
lu da ih za­{ti­ti, na­la­zi se ma­le­ni tr­go­va~­ki grad ili ru­ral­
na lu­ka, ko­ju ne­ki na­zi­va­ju Grin­zburg, ali ko­ja je po­zna­ti­ja pod
pri­klad­ni­jim na­zi­vom Ta­ri­ta­un (Ka­tran­grad). Ovo ime je do­bio,
re­kli su nam, u dav­nim da­ni­ma, od do­brih do­ma­}i­ca iz su­sed­ne
obla­sti, zbog oko­re­le sklo­no­sti wi­ho­vih mu­`e­va da se za­dr­`a­
va­ju u se­os­ koj kr~­mi u pi­ja~­ne da­ne. Bi­lo ka­ko bi­lo, ja ne ga­ran­
tu­jem da je to isti­na, ne­go to sa­mo na­vo­dim za­rad pre­ci­zno­sti i
auten­ti~­no­sti. Ne­da­le­ko od ovog se­la, na mo­`da tri ki­lo­me­tra,
na­la­zi se ma­la do­li­na ili pre ko­ma­di} ze­mqe me­|u br­di­ma, ko­ji
je jed­no od naj­mir­ni­jih me­sta na ce­lom sve­tu. Ma­le­ni po­tok kli­zi
kroz tu do­li­nu, {u­mo­re­}i ta­man to­li­ko da uquq­ka ~o­ve­ka u san;
i po­vre­me­ni zvi­`duk pre­pe­li­ce ili uda­rac de­tli­}a go­to­vo da su
je­di­ni zvu­ci ko­ji ika­da raz­bi­ja­ju taj jed­no­li­ki spo­koj.
Se­}am se, ka­da sam jo{ bio mla­di}, ka­ko se moj pr­vi po­du­hvat
u lo­vu na ve­ve­ri­ce zbio u onom {u­mar­ku ora­ho­vog dr­ve­ta ko­ji za­
kri­qu­je jed­nu stra­nu do­li­ne. Bio sam od­lu­tao u we­ga oko po­dne­va,
ka­da je sva pri­ro­da neo­bi~­no ti­ha, i pre­stra­vio me je pra­sak mog
sop­stve­nog pi­{to­qa, ko­ji je pro­bio {a­bat­ski mir oko nas i na­
sta­vio da se po­na­vqa u qu­ti­tim od­je­ci­ma. Ako bi mi ika­da za­tre­
ba­lo uto­~i­{te gde bih mo­gao da se sklo­nim od sve­ta i we­go­vih za­
ba­va, i da ti­ho u snu pro­ve­dem osta­tak na­por­nog `i­vo­ta, ne znam
za me­sto ko­je vi­{e obe­}a­va od ove oma­le­ne do­li­ne.
233
234
Zbog tro­me po­vu­~e­no­sti me­sta, i neo­bi~­nog ka­rak­te­ra we­
go­vih sta­nov­ni­ka, ko­ji su po­tom­ci pr­vo­bit­nih ho­land­skih do­
se­qe­ni­ka, ova izo­lo­va­na kli­su­ra je du­go bi­la po­zna­ta pod na­zi­
vom USNU­LA DO­LI­NA, a se­os­ ke mla­di­}e iz we u svim okol­nim
kra­je­vi­ma zva­li su mom­ci­ma iz Usnu­le do­li­ne. Po­spa­ni, sa­wi­vi
uti­caj kao da se nad­vi­ja nad ze­mqom i pro­`i­ma i sa­mu at­mos­fe­
ru. Ne­ki ka­`u da je me­sto za­~a­rao je­dan ne­ma~­ki dok­tor u vre­me
do­la­ska pr­vih do­se­qe­ni­ka, dru­gi, da je je­dan sta­ri in­di­jan­ski
po­gla­vi­ca, pro­rok ili ~a­rob­wak u svom ple­me­nu, oba­vqao ov­de
svo­je ob­re­de pre ne­go {to je go­spar Hen­drik Had­son ot­krio ovu
ze­mqu. Sva­ka­ko, ovo me­sto je i da­qe pod dej­stvom ne­ke ~a­rob­ne
mo­}i, ko­ja ba­ca ~i­ni na umo­ve do­brih qu­di, zbog ~e­ga oni ho­da­ju
ne­pre­kid­no sa­wa­re­}i. Sklo­ni su ra­zno­vr­snim ~u­de­snim ve­ro­va­
wi­ma, pod­lo­`ni pa­da­wu u trans i vi­zi­ja­ma, i ~e­sto vi­|a­ju neo­
bi~­ne pri­zo­re, ~u­ju mu­zi­ku i gla­so­ve u va­zdu­hu. ^i­ta­vo su­sed­stvo
ki­pi od lo­kal­nih pri­~a, ukle­tih me­sta i su­mra~­nih pra­zno­ve­ri­
ca; zve­zde pa­da­ju i me­te­o­ri ble­ska­ju na ne­bu iz­nad do­li­ne ~e­{}e
ne­go u bi­lo kom dru­gom de­lu ze­mqe, a ko­{mar iz­gle­da da naj­vi­{e
vo­li ba{ tu da ca­ru­je, u svoj svo­joj ras­ko­{i.
Me­|u­tim, duh ko­ji naj­~e­{}e pro­ga­wa qu­de u ovom kra­ju, i iz­
gle­da da je vr­hov­ni za­po­ved­nik svih si­la u va­zdu­hu, je­ste utva­ra
pri­li­ke bez gla­ve, na ko­wu. Pri­~a se da je to duh ne­ma~­kog pla­}e-­
ni­ka ko­me je gla­vu ski­nu­lo |u­le u ne­koj od bez­i­me­nih bi­ta­ka to­
kom Ame­ri~­kog ra­ta za ne­za­vi­snost, i ko­ga stal­no i iz­no­va vi­|a­
ju lo­kal­ni sta­nov­ni­ci ka­ko ju­ri u no}­noj tmi­ni, kao da le­ti na
kri­li­ma ve­tra. On ne po­ha­|a sa­mo do­li­nu, ne­go po­vre­me­no od­la­zi
i do su­sed­nih pu­te­va, a po­seb­no do cr­kve ko­ja se na­la­zi ne­da­le­ko
oda­tle. I za­i­sta, ne­ki od naj­ve­ro­do­stoj­ni­jih isto­ri­~a­ra tih kra­
je­va, ko­ji su bri­`qi­vo sa­ku­pqa­li i srav­wi­va­li ~i­we­ni­ce ko­je
kru­`e u ve­zi sa tom sa­bla­sti, tvr­de da, po­{to je te­lo tog pla­}e­ni­ka sa­hra­we­no u cr­kve­nom dvo­ri­{tu, duh sva­ke no­}i ja­{e do
po­pri­{ta bit­ke tra­`e­}i svo­ju gla­vu, i da je str­mo­gla­va br­zi­na
ko­jom po­ne­kad pro­la­zi do­li­nom, po­put po­no}­ne eks­plo­zi­je, po­
sle­di­ca to­ga {to je oka­snio, i da on to `u­ri da se vra­ti u cr­kve­no
dvo­ri­{te pre ne­go {to iz­bi­je dan.
Ovo su op­{te cr­te tog le­gen­dar­nog pra­zno­ver­ja, ko­je je da­lo
ma­te­ri­ja­la za mno­ge ne­mo­gu­}e pri­~e u tom se­no­vi­tom kra­ju; a sa­
blast je u pri­~a­ma kraj sva­kog og­wi­{ta u kra­ju po­zna­ta kao Bez­
gla­vi Ko­wa­nik iz Usnu­le do­li­ne.
Za­is­ ta je ne­ve­ro­vat­no {to se ta sklo­nost ka vi­zi­ja­ma ni­je ogra­
ni­~i­la na one sta­nov­ni­ke do­li­ne ko­ji su tu i ro­|e­ni, ne­go je ne­sve­
sno upi­ja sva­ko ko ta­mo bo­ra­vi iz­ve­sno vre­me. Ma ko­li­ko pot­pu­no
bud­ni da su bi­li pre ne­go {to su stu­pi­li u taj po­spa­ni kraj, oni
bez iz­uz­ et­ka, za krat­ko vre­me, udah­nu ~a­rob­ni uti­caj va­zdu­ha i
po­~i­wu da bi­va­ju ma­{to­vi­ti, da sa­wa­ju sno­ve i vi­|a­ju pri­ka­ze.
Po­mi­wem ovo mir­no me­sto sa svom mo­gu­}om hva­lom, jer upra­
vo u ta­kvim ma­lim, po­vu­~e­nim do­li­na­ma ko­je su na­sta­ni­li Ho­
lan­|a­ni, i ko­je se mo­gu na­}i u{u­{ka­ne tu i ta­mo u ve­li­koj dr­`a­
vi Wu­jork, sta­nov­ni­{tvo, na­~in po­na­{a­wa i obi­~a­ji osta­ju o~u­
va­ni, dok ve­li­ka bu­ji­ca mi­gra­ci­ja i na­pret­ka, ko­ja stva­ra ta­kve
ne­pre­kid­ne pro­me­ne u dru­gim de­lo­vi­ma ove ne­mir­ne ze­mqe, pro­
mi­~e kraj wih ne­pri­me­}e­na. Oni su po­put onih ma­lih ru­ka­va­ca
mir­ne vo­de ko­ji se gra­ni­~e sa br­zim po­to­kom, gde mo­`e­mo vi­de­ti
slam­ku i me­hur ka­ko za­jed­no plu­ta­ju u me­stu, ili se la­ga­no vr­te
u svo­joj na­zo­vi­lu­ci, a da ih na­let stru­je {to pro­la­zi kraj wih
ni­ma­lo ne uz­ne­mi­ra­va. Iako je mno­go go­di­na pro­{lo ot­ka­ko sam
stu­pao kroz sa­wi­ve sen­ke Usnu­le do­li­ne, ipak se pi­tam ne bih li
i sa­da za­te­kao isto dr­ve­}e i iste po­ro­di­ce ka­ko ve­ge­ti­ra­ju u we­
nim za­klo­we­nim ne­dri­ma.
U ovom uda­qe­nom kut­ku pri­ro­de `i­ve­lo je, u dav­nom pe­ri­o­du
ame­ri~­ke isto­ri­je, to jest, pre ne­kih tri­de­se­tak go­di­na, jed­no va­
qa­no ~e­qa­de po ime­nu Ika­bod Krejn, ko­ji je obi­ta­vao, ili, ka­ko
se on sam iz­ra­zio, „~a­mio” u Usnu­loj do­li­ni, s ci­qem da pod­u­~a­va
de­cu iz tog kra­ja. Ro­dom je bio iz Ko­nek­ti­ka­ta, dr­`a­ve ko­ja da­je
Uje­di­we­nim ko­lo­ni­ja­ma pi­o­ni­re ka­dre ne sa­mo za rad u {u­mi ne­
go i za um­ni rad, i ko­ja sva­ke go­di­ne oda­{i­qe le­gi­je po­gra­ni~­nih
{u­ma­ra i se­o­skih u~i­te­qa. Pre­zi­me Krejn1 ni­je da ni­je od­go­va­ra­
lo we­go­vom li­ku. Bio je vi­sok, ali iz­uz­ et­no suv, sa uza­nim ra­me­ni­
ma, du­ga~­kim ru­ka­ma i no­ga­ma, {a­ka­ma ko­je su {tr­~a­le iz ru­ka­va,
sto­pa­li­ma ko­ja su mo­gla po­slu­`i­ti kao lo­pa­te, a ce­lo we­go­vo te­lo
je de­lo­va­lo kao da je ve­o­ma la­ba­vo sa­sta­vqe­no. Gla­va mu je bi­la
ma­la, sa za­tu­pa­stim vr­hom, ogrom­nim u{i­ma, krup­nim ze­le­nim,
sta­kla­stim o~i­ma i du­ga~­kim {qu­ka­stim no­som, da je iz­gle­da­la
kao ve­tre­ni pe­tao na­tak­nut na onaj vre­te­na­sti {tap da po­ka­zu­je
iz kog sme­ra ve­tar du­va. Ka­da ga ~o­vek vi­di ka­ko ko­ra­~a po ko­si­ni
br­da po ve­tro­vi­tom da­nu, sa ode­}om ko­ja mu vi­si i le­pr­{a oko we­
ga, stvar­no bi mo­gao po­mi­sli­ti da je to de­mon gla­di ko­ji je si­{ao
na ze­mqu, ili stra­{i­lo ko­je je po­be­glo sa ne­kog po­qa ku­ku­ru­za.
We­go­va {ko­la je bi­la ni­ska zgra­da ko­ja se sa­sto­ja­la od sa­mo
jed­ne pro­sto­ri­je, gru­bo skle­pa­na od bal­va­na; pro­zo­ri su bi­li de­
li­mi~­no za­sta­kqe­ni, a de­li­mi~­no po­kr­pqe­ni li­sto­vi­ma iz sta­
rih ve­`ban­ki. Bi­la je ve­o­ma do­mi­{qa­to obez­be­|e­na u vre­me kad
ne­ma na­sta­ve: po­mo­}u pru­ta ugla­vqe­nog u kva­ku na vra­ti­ma, i ko­
la­ca pod­met­nu­tih kod pro­zor­skih ka­pa­ka; iako je lo­pov ta­ko mo­gao
u}i sa­svim la­ko, na­{ao bi se u ve­o­ma ne­zgod­noj si­tu­a­ci­ji ka­da bi
po­ku­{ao da iza­|e – tu ide­ju je Jost van Ho­u­ten, ar­hi­tek­ta, naj­ve­ro­
vat­ni­je po­zaj­mio od ta­jan­stve­nog si­ste­ma zam­ki za je­gu­qe. [ko­la
je bi­la sme­{te­na na ve­o­ma osa­mqe­nom ali pri­jat­nom me­stu, ta~­no
1 – Igra re­~i­ma: Ika­bo­do­vo pre­zi­me Krejn (Cra­ne) na en­gle­skom zna­~i `dral. (Prim. prev.)
235
236
u pod­no`­ju {u­mo­vi­tog br­da, s po­to­~i­}em ko­ji je pro­ti­cao u bli­zi­
ni i ve­li­~an­stve­nim sta­blom bre­ze ko­je je ra­slo na jed­nom we­go­vom
kra­ju. Oda­tle se ti­hi `a­mor gla­so­va u~e­ni­ka, dok u~e na­pa­met svo­
je lek­ci­je, mo­gao ~u­ti u po­spa­ne let­we da­ne kao zu­ja­we ko­{ni­ce;
pre­ki­nuo bi ga tu i ta­mo auto­ri­ta­tiv­ni glas na­stav­ni­ka, pre­te-­
}eg ili za­po­ved­nog to­na, ili, mo­`da, stra­{ni zvuk bre­zo­va pru­ta
ka­da bi po­te­rao ne­kog oka­sne­log tu­ma­ra­la po cvet­noj sta­zi zna­wa.
Iskre­no go­vo­re­}i, on je bio sa­ve­stan ~o­vek, i uvek je imao na umu
onu zlat­nu po­slo­vi­cu „[te­di prut i raz­ma­zi­}e{ de­te”. U~e­ni­ci
Ika­bo­da Krej­na sva­ka­ko ni­su bi­li raz­ma­`e­ni.
Ali ne bih re­kao da je on bio je­dan od onih okrut­nih sil­ni­
ka u {ko­li ko­ji se ra­du­ju pat­wi svo­jih po­da­ni­ka; na­pro­tiv, on je
prav­du de­lio dis­kri­mi­na­tiv­no pre ne­go stro­go; ski­dao je bre­me
sa le­|a sla­bih i pre­ba­ci­vao ga na le­|a sna­`nih. Onaj sla­ba­{ni
{tr­kqa, ko­ji bi za­drh­tao i na naj­ma­wi za­mah pru­tom, bi­vao je
po­{te­|en s po­vla­|i­va­wem; ali po­tre­be prav­de bi­va­le su za­do­
vo­qe­ne ta­ko {to bi dvo­stru­ku por­ci­ju do­bio ne­ki ma­li, ~vr­sti,
tvr­do­gla­vi, krup­ni ho­land­ski de­ran, ko­ji se du­rio i mo­dreo i po­
sta­jao is­tra­jan i zlo­vo­qan pod pru­tom. Sve ovo on je na­zi­vao „vr­
{e­wem du­`no­sti pre­ma wi­ho­vim ro­di­te­qi­ma”; i on ni­ka­da ni­je
spro­veo ka­znu a da je ni­je pro­pra­tio uve­ra­va­wem, ko­je je to­li­ko
te­{i­lo de­ra­na u bo­lo­vi­ma, da }e se „ovo­ga se­}a­ti i bi­ti mu za­hva­
lan na to­me jed­nog da­na”.
Ka­da bi se ~a­so­vi za­vr­{i­li, on se ~ak i dru­`io i igrao sa
ve­}im de­~a­ci­ma; a po pod­ne, u da­ne pra­zni­ka, pra­tio je ne­ke od
onih ma­wih ku­}i, one ko­ji su slu­~aj­no ima­li le­pe se­stre, ili
~i­je su maj­ke bi­le do­bre do­ma­}i­ce, po­zna­te po svom ku­li­nar­skom
ume­}u. I za­i­sta, od­go­va­ra­lo mu je da bu­de u do­brim od­no­si­ma sa
svo­jim u~e­ni­ci­ma. Pri­ho­di ko­je je do­bi­jao za rad u {ko­li bi­li
su ma­li, i je­dva da bi mu bi­li do­voq­ni da ima sva­kog da­na za hleb,
jer je bio ve­o­ma je­{an i, ma­da je bio su­vo­wav, mo­gao je da po­je­de
ko­li­ko i pra­va ana­kon­da; ali ka­ko bi se pot­po­mo­gao, on je, pre­ma
se­o­skim obi­~a­ji­ma u tim kra­je­vi­ma, sta­no­vao i obe­do­vao u ku­}a­ma
far­me­ra ~i­ju je de­cu pod­u~
­ a­vao. S wi­ma je `i­veo re­dom po ne­de­qu
da­na, ta­ko obi­la­ze­}i su­sed­stvo, no­se­}i sa so­bom sve {to po­se­du­je
od ma­te­ri­jal­nih do­ba­ra uve­za­no u pa­mu~­nu ma­ra­mu.
Ka­ko to ne bi bio pre­ve­li­ki udar na ke­se we­go­vih se­o­skih
po­kro­vi­te­qa, sklo­nih to­me da sma­tra­ju tro­{ko­ve {ko­lo­va­wa
bol­nim te­re­tom, a u~i­te­qe pra­vim tru­to­vi­ma, imao je ne­ko­li­
ko na­~i­na da se po­ka­`e i ko­ri­snim i pri­jat­nim. Po­ma­gao je po­
vre­me­no far­me­ri­ma u lak­{im ra­do­vi­ma na ima­wu, po­ma­gao je da
se pla­sti se­no, po­pra­vqao ogra­de, vo­dio ko­we na po­ji­lo, vra­}ao
kra­ve sa is­pa­{e i ce­pao dr­va za lo­`e­we zi­mi. Od­la­gao je, ta­ko­
|e, sve ono za­po­ved­no do­sto­jan­stvo i ap­so­lut­ni uti­caj s ko­jim je
go­spo­da­rio u svom ma­lom car­stvu, {ko­li, i po­sta­jao ne­ve­ro­vat­no
blag i umi­lan. Sti­cao je na­klo­nost u o~i­ma maj­ki ta­ko {to je ma­
zio de­cu, po­seb­no onu naj­mla­|u; i po­put onog hra­brog la­va, ko­ji je
ona­ko ve­li­ko­du­{no ~u­vao jag­we, se­deo bi sa de­te­tom na ko­le­nu i
wi­hao no­gom ko­lev­ku po ~i­ta­ve sa­te.
Po­red svo­jih osta­lih za­ni­ma­wa, bio je i na­stav­nik pe­va­wa
u tom kra­ju, i za­ra­dio je mno­go bli­sta­vih {i­lin­ga pod­u­~a­va­ju-­
}i mla­de qu­de pe­va­wu psa­la­ma. We­go­voj ta­{ti­ni je pri­~i­wa­va­lo
ne­ma­lo za­do­voq­stvo da ne­de­qom za­u­zme svo­je me­sto u ~e­lu ga­le­ri­
je u cr­kvi, s gru­pom oda­bra­nih pe­va­~a; gde je, ka­ko je on sma­trao, u
pot­pu­no­sti uzi­mao pal­mo­vu gran­~i­cu pa­ro­hu. Sva­ka­ko sto­ji da je
we­gov glas od­zva­wao da­le­ko iz­nad svih osta­lih iz pa­stve; i jo{
se mo­gu ~u­ti u toj cr­kvi − i mo­gu se ~u­ti, za­pra­vo, i po­la ki­lo­me­
tra da­qe, na dru­goj stra­ni vo­de­ni~­kog rib­wa­ka, u mir­no, ne­deq­no
ju­tro − iz­ve­sna po­drh­ta­va­wa za ko­je se pri­~a da za­i­sta vo­de po­
re­klo iz no­sa Ika­bo­da Krej­na. I ta­ko se, tim ma­lim im­pro­vi­za­
ci­ja­ma, na onaj do­mi­{qa­ti na­~in ko­ji se obi~­no na­zi­va „po­mo­}u
{ta­pa i ka­na­pa”, di~­ni pe­da­gog sa­svim pri­stoj­no sna­la­zio, i svi
ko­ji se ni­su ni­ma­lo raz­um
­ e­li u to ko­li­ko je te­`ak um­ni rad sma­
tra­li su da `i­vi pre­div­no la­ko.
U~i­teq je obi~­no pri­li~­no va­`an ~o­vek u `en­skom kru­gu se­
o­skih kra­je­va; sma­tra se ne­kom vr­stom do­ko­ne, go­spod­stve­ne li~­
no­sti, sa znat­no bo­qim uku­som i po­stig­nu­}i­ma od gru­bih se­o­skih
udva­ra­~a, i, {ta­vi­{e, da je od we­ga obra­zo­va­ni­ji je­di­no pa­roh.
We­go­va po­ja­va je, sto­ga, zna­la da pro­u­zro­ku­je iz­ve­sno ko­me­{a­we
za sto­lom za ~aj u se­o­skoj ku­}i, i do­da­va­we pre­ko­broj­nog ta­wi­ra
s ko­la­~i­ma ili slat­ki­{i­ma, ili, mo­`da, ~ak i po­no­sno iz­no­{e­
we sre­br­nog ~aj­ni­ka na sto. Na{ u~e­wak je za­to po­seb­no u`i­vao u
osme­si­ma svih se­o­skih go­spo­|i­ca. Ka­ko se on sa­mo {e­pu­rio me­|u
wi­ma u cr­kve­nom dvo­ri­{tu, iz­me­|u slu­`bi u ne­de­qu; ka­ko je sa­
ku­pqao gro­`|e za wih sa di­vqih lo­za ko­je su pre­kri­va­le okol­no
dr­ve­}e; ka­ko im je de­kla­mo­vao, da ih za­ba­vi, sve epi­ta­fe sa nad­
grob­nih plo­~a; ili ka­ko se {e­tao, sa ~i­ta­vim ja­tom mla­dih da­ma,
du` oba­le obli­`weg vo­de­ni~­nog rib­wa­ka; dok su se sti­dqi­vi­ji
se­o­ski kli­pa­ni sne­bi­vqi­vo mo­ta­li uoko­lo, za­vi­de­}i mu na ve­}oj
ele­gan­ci­ji i bo­qem na­~i­nu obra­}a­wa.
Ta­ko­|e, za­hva­qu­ju­}i to­me {to je do­bar deo `i­vo­ta pro­vo­dio
idu­}i iz me­sta u me­sto, bio je ne­{to po­put pu­tu­ju­}eg slu­`be­nog li­
sta, jer je pre­no­sio ~i­ta­vu hr­pu lo­kal­nih go­vor­ka­wa od ku­}e do
ku­}e, pa je we­gov do­la­zak uvek pri­man sa za­do­voq­stvom. Po­red to­
ga, `e­ne su ga ce­ni­le kao vi­so­ko­ob
­ ra­zo­va­nog ~o­ve­ka, po­{to je pro­
~i­tao ne­ko­li­ko kwi­ga sa­svim do kra­ja, i sa­vr­{e­no se raz­um
­ eo u
kwi­gu Ko­to­na Ma­te­ra Isto­ri­ja ve­{ti­~a­re­wa u No­voj En­gle­skoj,
u ko­je je, uz­gred bu­di re­~e­no, sa­vr­{e­no ~vr­sto i sna­`no ve­ro­vao.
237
On je, za­pra­vo, bio neo­bi~­na me­{a­vi­na sit­ne lu­ka­vo­sti i jed­
no­stav­ne na­iv­no­sti. We­go­va `e| za ~u­de­snim i mo} da u we­ga po­
ve­ru­je bi­li su za­i­sta iz­van­red­ni; a i jed­no i dru­go po­ja­~a­lo je to
{to je bo­ra­vio u ovoj za­~a­ra­noj obla­sti. Ni­jed­na pri­~a ni­je bi­la
pre­te­ra­no gro­zna ni­ti ~u­do­vi­{na za we­gov sna­`an ape­tit. ^e­sto
je u`i­vao ta­ko {to bi se, na­kon {to ras­pu­sti {ko­lu po pod­ne,
opru­`io na bo­ga­tom te­pi­hu od de­te­li­ne na oba­la­ma ma­log po­to­~i-­
}a ko­ji je cur­kao po­kraj {ko­le, i ta­mo se za­du­bio u stra­{ne pri­
~e sta­rog Ma­te­ra, dok ve­~er­wi su­mrak ne bi la­ga­no za­mu­tio stra­
ne u kwi­zi pred we­go­vim o~i­ma. Po­tom, ka­da bi kre­nuo svo­jim pu­
tem, kraj mo­~va­re, po­to­ka i gro­zo­mor­ne {u­me, do far­me na ko­joj je
u tom tre­nut­ku bo­ra­vio, sva­ki zvuk iz pri­ro­de, u taj |a­vo­qi ~as,
da­vao je ma­ha we­go­voj uz­bu­|e­noj ma­{ti – je­caj ame­ri~­kog ko­zo­do­ja
na ob­ron­ku br­da, kre­ket `a­be sa dr­ve­ta pun slut­we, ve­snik olu­je,
tu­ro­ban huk ku­ku­vi­je, ili iz­ne­nad­no ko­me­{a­we pti­ca u {i­pra`­
ju ko­je je ne­{to upla­{i­lo u wi­ho­vom gne­zdu. I svi­ci, ta­ko­|e, ko­ji
bi ta­ko `i­vah­no za­sve­tlu­ca­li na naj­tam­ni­jim me­sti­ma, tu i ta­mo
bi ga pre­pa­li, ka­da bi mu ne­ki po­seb­no bli­stav pre­le­teo pre­ko
pu­ta; a ako bi se za­de­si­lo da se ne­ka krup­na, tu­pa­va bu­ba za­le­ti u
we­ga u ne­spret­nom le­tu, si­ro­ti sku­to­no­{a je bio spre­man da is­
pu­sti du­{u, umi­sliv­{i da ga je po­go­dio ve­{ti~­ji znak. Je­di­na
po­mo} u ta­kvim pri­li­ka­ma, bi­lo da skre­ne mi­sli, bi­lo da ote­ra
zle du­ho­ve, bi­lo mu je pe­va­we psa­la­ma, i do­bri qu­di iz Usnu­le
do­li­ne, dok bi se­de­li pred vra­ti­ma svo­jih ku­}a u ve­~er­we sa­te,
~e­sto su bi­va­li is­pu­we­ni stra­ho­po­{to­va­wem kad za­~u­ju we­go­vu
na­zal­nu me­lo­di­ju, „u spo­je­noj sla­sti du­go raz­vu­~e­nu”2 ka­ko se raz­
le­`e sa uda­qe­nog br­da ili po su­mra~­nom pu­tu.
Jo{ je­dan iz­vor tih za­stra­{u­ju­}ih za­do­voq­sta­va bi­lo mu
je da pro­vo­di zim­ske no­}i sa sta­rim ho­land­skim go­spo­|a­ma, dok
pre­du po­kraj va­tre, s ni­zo­vi­ma ja­bu­ka ko­je se pe­ku i pr­ska­ju po
og­wi­{tu, i slu­{a wi­ho­ve ~u­de­sne pri­~e o du­ho­vi­ma i de­mo­ni­ma,
o po­qi­ma, po­to­ci­ma i mo­sto­vi­ma ko­je po­se­}u­ju du­ho­vi, o za­po­sed­
nu­tim ku­}a­ma, a po­seb­no o Bez­gla­vom Ko­wa­ni­ku, ili ga­lo­pi­ra­ju­}em na­jam­ni­ku iz do­li­ne, ka­ko su ga po­ne­kad na­zi­va­li. On je wih
pod­jed­na­ko o~a­ra­vao svo­jim aneg­do­ta­ma o ve­{ti­~a­re­wu, o stra­
{nim zna­me­wi­ma i kob­nim pri­zo­ri­ma i zvu­ci­ma u va­zdu­hu ko­ji
su go­spo­da­ri­li Ko­nek­ti­ka­tom u dav­ni­ja ve­me­na; i za­bri­wa­vao ih
i za­stra­{i­vao na­ga­|a­wi­ma o ko­me­ta­ma i zve­zda­ma pa­da­li­ca­ma,
kao i uz­ne­mi­ru­ju­}om ~i­we­ni­com da se svet de­fi­ni­tiv­no okre­}e,
i da su oni po­la vre­me­na okre­nu­ti na­gla­va~­ke!
Ali ako je i u`i­vao u sve­mu to­me dok se udob­no ba­{ka­rio
kraj ka­mi­na, u uglu so­be pot­pu­no oba­sja­ne `e­`e­nim sja­jem dr­ve­ta
ko­je je puc­ke­ta­vo go­re­lo, i gde se, na­rav­no, ni­ka­kva sa­blast ni­je
238
2 – Stih iz pe­sme Ale­gro Xo­na Mil­to­na. (Prim. prev.)
usu­|i­va­la da po­ka­`e li­ce, sku­po je to pla­}ao u`a­si­ma ko­je je do­
`i­vqa­vao ka­da se po­tom vra­}ao ku­}i. Ka­kve su u`a­sne pri­li­ke i
sen­ke op­se­da­le we­gov put, usred mut­nog i gro­znog ble­ska­wa le­da u
sne­`noj no­}i! S ka­kvim je `eq­nim po­gle­dom osma­trao sva­ki drh­
ta­vi zrak sve­tlo­sti ko­ji se pro­sti­rao pre­ko {i­ro­kih po­qa sa ne­
kog uda­qe­nog pro­zo­ra! Ko­li­ko bi ga pu­ta pre­stra­vio ne­ki `bun
pre­kri­ven sne­gom, ko­ji je, kao duh u be­loj odo­ri, op­se­dao ba{ we­
gov put! Ko­li­ko li je pu­ta za­drh­tao sle­|e­ne kr­vi ka­da bi za­~uo
zvuk svo­jih sop­stve­nih ko­ra­ka na le­de­noj po­ko­ri­ci pod svo­jim
no­ga­ma; i stra­ho­vao da po­gle­da pre­ko ra­me­na, iz bo­ja­zni da }e tik
uz svo­ja le­|a ugle­da­ti ne­ko di­vqe bi­}e ka­ko to­po­}e! I ko­li­ko li
je ~e­sto po­sta­jao pot­pu­no po­me­ten zbog na­le­ta ve­tra ko­ji je za­vi­
jao me­|u dr­ve­}em, mi­sle­}i da je to ga­lo­pi­ra­ju­}i na­jam­nik u jed­
nom od svo­jih no}­nih po­ho­da!
Me­|u­tim, sve ovo su bi­li sa­mo u`a­si no­}i, sa­bla­sti ko­je op­
se­da­ju um ono­ga ko ho­da u mra­ku; i ma­da je vi­deo mno­ge pri­ka­ze
u svo­je vre­me, i ma­da ga je So­to­na op­se­dao vi­{e no jed­nom u raz­
li­~i­tim ob­li­ci­ma to­kom we­go­vih usa­mqe­nih pu­to­va­wa, ipak bi
da­we sve­tlo okon­~a­lo sva ova zla; i on bi pro­veo pri­ja­tan `i­vot
ova­ko, upr­kos |a­vo­lu i svim we­go­vim ma­hi­na­ci­ja­ma, da mu put
ni­je pre­se­klo bi­}e ko­je uzro­ku­je vi­{e ne­do­u­mi­ca smrt­nim qu­
di­ma ne­go du­ho­vi, de­mo­ni i ~i­ta­va hor­da ve­{ti­ca za­jed­no, a to je
bi­la – `e­na.
Me­|u u~e­ni­ci­ma mu­zi­ke ko­ji su se je­dan­put ne­deq­no, uve­~e,
oku­pqa­li da do­bi­ju pod­uk
­ u u psal­mo­di­ji, bi­la je Ka­tri­na van
Tasl, k}er­ka je­di­ni­ca imu}­nog ho­land­skog far­me­ra. Bi­la je to
pro­pu­pe­la de­voj­ka, ko­ja je tek na­pu­ni­la osam­na­est; bi­la je je­
dra kao ja­re­bi­ca; zre­la, me­ka­na i ru­`i­~a­stih obra­za, ba{ kao
bre­skve we­nog oca, i bi­la je na­da­le­ko po­zna­ta ne sa­mo po svo­joj
le­po­ti ne­go i po ogrom­nom mi­ra­zu. Bi­la je, po­red to­ga, i po­ma­lo
ko­ke­ta, {to se mo­glo pri­me­ti­ti ~ak i po to­me ka­ko se obla­~i­la,
po me­{a­vi­ni sta­rin­skih i mo­der­nih po­mod­nih sti­lo­va, ka­ko je
naj­bo­qe od­go­va­ra­lo we­nim dra­`i­ma. No­si­la je na­kit od ~i­stog
`u­tog zla­ta, ko­ji je we­na pra-pra-pra­ba­ka do­ne­la iz Sar­da­ma;
pri­ma­mqi­vi ste­znik iz dav­nih vre­me­na, a uz we­ga pro­vo­ka­tiv­
no krat­ku pod­suk­wu, ka­ko bi po­ka­zi­va­la naj­lep­{e sto­pa­lo i gle­
`aw u ce­loj oko­li­ni.
Ika­bod Krejn je imao me­ko i bu­da­la­sto sr­ce kad je su­prot­ni
pol u pi­ta­wu; i ne tre­ba se ~u­di­ti da je ta­ko pri­ma­mqiv za­lo­gaj
za­pao we­mu za oko, tim vi­{e na­kon {to ju je po­se­tio u do­mu we­nog
oca. Sta­ri Bal­tus van Tasl bio je `i­va sli­ka uspe­{nog, za­do­voq­
nog, {i­ro­ko­gru­dog far­me­ra. Ret­ko je, isti­na, upu­}i­vao bi­lo po­
gled bi­lo mi­sli pre­ko gra­ni­ca svo­je sop­stve­ne far­me; ali u we­
nim okvi­ri­ma sve je bi­lo pri­klad­no, sre}­no i le­po ure­|e­no. Bio
239
240
je za­do­vo­qan svo­jim bo­gat­stvom, ali ne i gord zbog we­ga; i di­~io
se sr­da~­nim iz­ob
­ i­qem pre ne­go sti­lom ko­jim je `i­veo. We­go­vo
utvr­|e­we se na­la­zi­lo na oba­la­ma Had­so­na, u jed­nom od onih ze­le­
nih, za­klo­we­nih, plod­nih za­ku­ta­ka u ko­je su ho­land­ski far­me­ri
to­li­ko vo­le­li da se ugne­zde. Ogrom­no bre­sto­vo dr­vo {i­ri­lo je
svo­je krup­ne gra­ne nad wi­me, a u we­go­vom pod­no`­ju pe­nio se iz­vor
naj­bla­`e, naj­sla­|e vo­de, u ma­lom bu­na­ru na­pra­vqe­nom od bu­re­ta;
oda­tle se is­kra­dao, sve­tlu­ca­ju­}i kroz tra­vu, do obli­`weg po­to­
ka, ko­ji je `u­bo­rio iz­me­|u jo­va i pa­tu­qa­stih vr­ba. Od­mah kraj
ku­}e bio je ogro­man am­bar, ko­ji je mo­gao po­slu­`i­ti i za cr­kvu;
sva­ki pro­zor i sva­ka pu­ko­ti­na na we­mu iz­gle­da­li su kao da }e
pr­snu­ti od bo­gat­sta­va sa ima­wa; mla­ti­lo je vred­no od­zva­wa­lo iz
we­ga od ju­tra do ve­~e­ri; la­ste i bre­gu­ni­ce su cvr­ku­}u­}i le­te­le
oko stre­ha; a na kro­vu, na sun­~e­voj sve­tlo­sti, u`i­va­li su ~i­ta­vi
ni­zo­vi go­lu­bo­va, ne­ki sa jed­nim okom po­dig­nu­tim ka ne­bu, kao da
gle­da­ju ka­kvo je vre­me, dru­gi sa gla­va­ma is­pod kri­la, ili za­ri­ve­
nim u gru­di, dok su se tre­}i na­di­ma­li, gu­gu­ta­li i kla­wa­li se oko
svo­jih da­ma. Do­te­ra­ni, ne­zgrap­ni krm­ci grok­ta­li su u udob­no­
sti i iz­ob
­ i­qu svo­jih obo­ra, oda­kle su po­vre­me­no iz­la­zi­li ~o­po­
ri pra­si­}a odoj­~a­di, kao da ho­}e da udah­nu ma­lo sve­`eg va­zdu­ha.
Sve­~a­ni od­red sne­`no­be­lih gu­sa­ka plo­vio je u su­sed­nom je­ze­ru,
pra­te­}i ~i­ta­vu flo­tu pa­ta­ka; ~e­te }u­ra­ka su ha­la­pqi­vo je­le po
dvo­ri­{tu, dok su se bi­ser­ke ko­me­{a­le po we­mu, kao nam­}o­ra­ste
do­ma­}i­ce, uz zlo­voq­ne, ne­za­do­voq­ne kri­ke. Is­pred vra­ta am­ba­
ra {e­pu­rio se ga­lant­ni pe­tao, taj uzor mu­`a, rat­ni­ka i fi­nog
go­spo­di­na, pqe­{}u­}i svo­jim bli­sta­vim kri­li­ma i ku­ku­ri­~u­}i
od pu­na, rad­no­sna sr­ca – po­vre­me­no ~e­pr­ka­ju­}i ze­mqu no­gom, da
bi po­tom ve­li­ko­du­{no po­zvao svo­ju ne­pre­sta­no glad­nu po­ro­di­cu
`e­na i de­ce na bo­ga­ti ko­ma­di} ko­ji je pro­na­{ao.
U~i­te­qu je vo­da po­{la na usta dok je gle­dao ovaj ras­ko­{ni
na­go­ve­{taj pre­o­bil­ne zim­ni­ce. U svom pro­`dr­qi­vom umu ve} je
za­mi­{qao sva­ko pra­se sprem­no za ra­`aw ka­ko tr~­ka­ra uoko­lo
sa pu­din­gom u sto­ma­ku i ja­bu­kom u usti­ma; go­lu­bo­vi su bi­li ured­
no sme­{te­ni da spa­va­ju u udob­noj pi­ti, u{u­{ka­ni po­kri­va­~em od
ko­re; gu­ske su pli­va­le u sop­stve­nom so­su, a pat­ke su bi­le pri­jat­no
ras­po­re­|e­ne u ta­wi­re u pa­ru, kao pri­klad­ni bra~­ni dru­go­vi, po­
{te­no okru­`e­ni so­som od lu­ka. Od kr­ma­ka je vi­deo bu­du­}e sla­sne
re­`we­ve sla­ni­ne i so~­nu {un­ku za na­sla­|i­va­we; i sva­ku }ur­ku
je vi­deo spre­mqe­nu kao po­sla­sti­cu, sa `e­lu­cem is­pod kri­la i,
even­tu­al­no, ogr­li­com od pi­kant­nih ko­ba­si­ca; i ~ak se i bli­sta­vi
pe­vac li~­no iz­le­`a­vao na­u­znak, kao pri­log, s po­dig­nu­tim kan­
xa­ma, kao da `u­di za onim mi­lo­sr­|em ko­je je we­gov vi­te­{ki duh
gor­do od­bi­jao da za­tra­`i dok je bio `iv.
Dok je po­ne­ti Ika­bod za­mi­{qao sve ovo, i dok su we­go­ve ze­
le­ne o~i pre­le­ta­le pre­ko gu­ste do­li­ne, bo­ga­tih po­qa pu­nih `i­ta,
ra­`i, heq­de i ku­ku­ru­za, kao i vo}­wa­ka ko­ji su se po­vi­ja­li pod
ru­me­nim vo­}em i ko­ji su okru­`i­va­li Van Ta­slo­vo ima­we, sr­ce
mu je `u­de­lo za da­mom ko­ja je tre­ba­lo da na­sle­di ovo pod­ru~­je,
i ma­{ta mu je bu­ja­la od za­mi­sli ka­ko bi se sprem­no sve to mo­glo
pre­tvo­ri­ti u go­to­vi­nu, a taj no­vac in­ve­sti­ra­ti u ne­pre­gled­ne po­
te­ze di­vqe ze­mqe i {in­drom pre­kri­ve­ne pa­la­te u di­vqi­ni. Ne,
we­go­va `i­va ma­{ta je ve} ostva­ri­la sve te na­de i pri­ka­zi­va­la mu
ras­cve­ta­lu Ka­tri­nu, sa ~i­ta­vim ~o­po­rom de­ce, ka­ko se­di na vr­hu
ko­la pre­pu­nih ku}­nih tri­~a­ri­ja, sa {er­pa­ma i ko­tlo­vi­ma ko­ji
vi­se is­pod ko­la; i vi­deo je se­be ka­ko uz­ja­hu­je krot­ku ko­bi­lu, sa
`dre­be­tom iza we, i kre­}e za Ken­ta­ki, Te­ne­si – ili bog­zna ku­da!
Ka­da je stu­pio u ku­}u, sr­ce mu je bi­lo osvo­je­no u pot­pu­no­sti.
Bi­la je to jed­na od onih pro­stra­nih se­o­skih ku­}a, sa vi­so­ko po­
sta­vqe­nim kro­vom ko­ji je ipak pa­dao u ni­sku ko­si­nu, sa­gra­|e­na u
sti­lu na­sle­|e­nom od pr­vih ho­land­skih do­se­qe­ni­ka; ni­ske, is­tu­
re­ne stre­he for­mi­ra­le su trem du` pred­we stra­ne ku­}e, ko­ji se
mo­gao za­tvo­ri­ti ka­da je ru­`no vre­me. Is­pod wih vi­si­la su mla­
ti­la, kow­ska opre­ma, raz­ne po­qo­pri­vred­ne alat­ke i mre­`e za ri­
bo­lov u obli­`woj re­ci. Klu­pe su bi­le po­sta­vqe­ne du` stra­na, za
let­wi pe­ri­od; ve­li­ko vre­te­no na jed­nom kra­ju i bu}­ka­li­ca na dru­
gom po­ka­zi­va­li su za {ta se sve ovaj bit­ni trem mo­gao ko­ri­sti­ti.
Sa we­ga je za­di­vqe­ni Ika­bod u{ao u hol, ko­ji je ~i­nio sre­di­{wi
deo ku­}e i bio me­sto gde se obi~­no bo­ra­vi­lo. Tu su ni­zo­vi bli­
sta­vog ka­laj­nog po­su­|a, po­sla­ga­nog na du­ga~­kom sto­lu, za­ble­snu­li
we­go­ve o~i. U jed­nom uglu sta­ja­la je ogrom­na vre­}a vu­ne, sprem­
ne da se pre­de; u dru­gom, go­mi­la tka­ni­ne tek ski­nu­te sa raz­bo­ja;
kli­po­vi ku­ku­ru­za i ni­zo­vi su­{e­nih ja­bu­ka i bre­skvi vi­si­li su
u ve­se­lim ven­ci­ma du` zi­do­va, po­me­{a­ni sa ni­ska­ma cr­ve­ne pa­
pri­ke; a kroz {i­rom otvo­re­na vra­ta mo­gao je da pro­vi­ri u naj­bo­
qu so­bu za pri­ma­we, gde su se sto­li­ce s no­ga­ma u ob­li­ku kan­xi i
sto­lo­vi od tam­nog ma­ha­go­ni­ja bli­sta­li po­put ogle­da­la; `e­le­zna
re­{et­ka od ka­mi­na, sa svo­jom lo­pa­tom i ma­{i­ca­ma, sve­tlu­ca­la je
iza za­klo­na u ob­li­ku aspa­ra­gu­sa; ma­klu­ra i {koq­ke ukra­{a­va­le
su ka­min; ni­zo­vi ra­zno­boj­nih pti~­jih ja­ja vi­si­li su iz­nad we­ga;
ve­li­ko no­je­vo ja­je vi­si­lo je na sre­di­ni so­be, a or­ma­ri} u uglu, zna­
la~­ki osta­vqen da bu­de otvo­ren, po­ka­zi­vao je ne­pre­gled­no bla­go
od sta­re sre­br­ni­ne i ve­{to po­pra­vqe­nog por­ce­la­na.
Ot­ka­ko je Ika­bod ugle­dao ove pre­de­le u`it­ka, iz­gu­bio je mir,
i je­di­no o ~e­mu se sta­rao bi­lo je ka­ko da za­do­bi­je na­klo­nost Van
Ta­slo­ve k}e­ri bez prem­ca. U ovom po­du­hva­tu, me­|u­tim, imao je vi­
{e stvar­nih po­te­{ko­}a ne­go {to to obi~­no za­pa­da vi­te­zo­vi­ma
lu­ta­li­ca­ma od dav­ni­na, ko­ji su ret­ko ima­li da se ogle­da­ju sa bi­
lo ~i­me dru­gim do di­vo­va, ~a­rob­ni­ca, va­tre­nih zma­je­va i ta­kvih
sli~­nih pro­tiv­ni­ka ko­je je la­ko po­be­di­ti, i tre­ba­lo je sa­mo da se
241
242
pro­bi­ju kroz ka­pi­je od `e­le­za i me­sin­ga i ne­pro­pu­stqi­ve zi­di­
ne do glav­ne ku­le zam­ka, gde je da­ma wi­ho­vog sr­ca bi­la za­to­~e­na;
i sve ovo su oni ~i­ni­li ona­ko la­ko kao {to se ~o­vek pro­bi­ja do
sre­di­{ta bo­`i}­ne pi­te; a on­da bi mu da­ma oba­ve­zno po­klo­ni­la
svo­ju ru­ku i sr­ce. Ika­bod je, na­su­prot to­me, mo­rao da se pro­bi­je
do sr­ca se­o­ske ko­ke­te, sr­ca okru­`e­nog la­vi­rin­tom hi­ro­va i ka­
pri­ca, ko­ji uvek iz­na­la­ze no­ve po­te­{ko­}e i pre­pre­ke; i mo­rao je
da se su­sret­ne sa go­mi­lom stra­{nih pro­tiv­ni­ka od pra­ve kr­vi i
me­sa, sa broj­nim se­o­skim udva­ra­~i­ma ko­ji su op­se­da­li sva­ka vra­
ta ko­ja vo­de do we­nog sr­ca, po­sma­tra­ju­}i pa­`qi­vo i qu­ti­to jed­ni
dru­ge, ali sprem­ni da po­teg­nu za za­jed­ni~­ki ciq pro­tiv sva­kog
no­vog tak­ma­ca.
Me­|u wi­ma je naj­stra­{ni­ji bio krup­ni, bu~­ni ga­lam­xi­ja po
ime­nu Abra­ham, ili, ka­ko su to Ho­lan­|a­ni obi~­no skra­}i­va­li,
Brom van Brant, ju­nak to­ga kra­ja, po ko­jem su od­zva­wa­le pri­~e o
we­go­voj sna­zi i sme­lo­sti. Imao je {i­ro­ka ra­me­na i bio gi­bak, s
krat­kom, ko­vr­xa­vom cr­nom ko­som i neo­te­sa­nim, ali ne i ne­pri­
jat­nim li­cem, po­{to je de­lo­vao ujed­no i za­bav­no i aro­gant­no.
Zbog her­ku­lov­skog sta­sa i ve­li­ke sna­ge udo­va do­bio je na­di­mak
KO­STO­LO­MAC BROM, po ko­jem su ga svi zna­li. Bio je ~u­ven po
ve­li­kom zna­wu i ume­}u u ja­ha­wu, jer je na ko­wu bio spre­tan kao
Ta­ta­rin. Bio je pr­vi na svim tr­ka­ma i bor­ba­ma pe­tlo­va; i, zbog
nad­mo­}i ko­ju te­le­sna sna­ga uvek do­no­si u se­o­skom `i­vo­tu, bio je
su­di­ja u svim spo­ro­vi­ma, osta­vqa­ju­}i svoj {e­{ir na stra­ni i sa­
op­{ta­va­ju­}i svo­ju od­lu­ku sa iz­ra­zom li­ca i to­nom ko­ji ni­su do­
pu­{ta­li ni­ka­kvo pro­tiv­re~­je ni­ti `al­bu. Uvek je bio spre­man
bi­lo za tu­~u, bi­lo za ve­se­qe; ali imao je vi­{e ne­sta­{lu­ka ne­
go zlo­vo­qe u na­ra­vi; i po­red sve we­go­ve za­po­ved­ni~­ke gru­bo­sti,
bi­lo je sna­`ne pri­me­se vra­go­la­stog ve­se­qa u we­mu. Imao je tri~e­ti­ri ko­ri­sna dru­ga, ko­ji­ma je bio uzor i pred­vod­nik, i oni su
kr­sta­ri­li tim kra­jem, pri­su­stvu­ju­}i sva­kom su­ko­bu ili ve­se­qu
ki­lo­me­tri­ma uoko­lo. Po hlad­nom vre­me­nu mo­gao se pre­po­zna­ti
po kr­zne­noj ka­pi s raz­me­tqi­vim li­si~­jim re­pom na vr­hu; i ka­da
bi qu­di na ne­kom se­o­skom oku­pqa­wu ra­za­zna­li tu ki­}an­ku u da­
qi­ni, ka­ko le­pr­{a u gru­pi br­zih ja­ha­~a, uvek bi se spre­ma­li za
olu­ju. Po­ne­kad se we­go­va gru­pa mo­gla ~u­ti ka­ko pro­ja­hu­je po­red
se­o­skih ku­}a u po­la no­}i, s vi­kom i gra­jom, kao ~e­ta don­skih ko­
za­ka; i sta­re go­spe, ko­je bi se tr­gle iz sna, oslu­{ki­va­le bi ko­ji
tre­nu­tak, dok bu­ka ne pro­tut­wi da­qe, i po­tom uz­vik­nu­le: „Aj, evo
ide Ko­sto­lo­mac Brom sa svo­jom ban­dom!” Su­sed­stvo ih je po­sma­
tra­lo s me­{a­vi­nom stra­ho­po­{to­va­wa, di­vqe­wa i do­bre vo­qe; i,
ka­da bi se ne­ka vra­go­la­sta {a­la ili se­o­ska tu­~a de­si­la u bli­
zi­ni, uvek bi od­mah­nu­li gla­vom i ga­ran­to­va­li da je Ko­sto­lo­mac
Brom ume­{ao pr­ste u to.
Taj ne­smo­tre­ni he­roj je pre iz­ve­snog vre­me­na bio iz­dvo­jio
pro­cve­ta­lu Ka­tri­nu za pred­met svog neo­te­sa­nog udva­ra­wa i, ma­da
je we­go­va qu­bav­na igra bi­la po­ma­lo na­lik na ne­`no mi­lo­va­we
i umi­qa­va­we me­dve­da, ipak se {a­pu­ta­lo da ga ona ba{ i ni­je u
pot­pu­no­sti osta­vi­la bez na­de. Sva­ka­ko sto­ji da su we­go­ve na­me­
re bi­le znak za ri­va­le da se po­vu­ku, jer ni­su bi­li ni­ma­lo `eq­ni
da raz­ja­re la­va ko­ji se udva­ra; ukrat­ko, ka­da bi vi­de­li we­go­vog
ko­wa ve­za­nog za ogra­du kod Van Ta­sla, ne­de­qom uve­~e, {to je bio
si­gu­ran znak da je we­gov ga­zda do­{ao da se udva­ra, ili, ka­ko se to
jo{ ka­`e, da „var­ni­~i” unu­tra, svi osta­li udva­ra­~i su pro­du­`a­
va­li da­qe u o~a­ja­wu i i{li da bi­ju boj na dru­gim po­qi­ma.
Sa ova­kvim je stra­{nim ri­va­lom imao da se tak­mi­~i Ika­bod
Krejn, i, uzi­ma­ju­}i sve u ob­zir, i sr­~a­ni­ji ~o­vek od we­ga bi ustuk­
nuo pred ova­kvim tak­ma­cem, a mu­dri­ji bi po­~eo da o~a­ja­va. On je,
me­|u­tim, imao sre}­nu me­{a­vi­nu gip­ko­sti i po­sto­ja­no­sti u svo­joj
pri­ro­di; bio je u ob­li­ku i po du­hu kao pu­za­vi­ca – po­pu­stqiv, ali
ot­po­ran; iako se sa­vi­jao, ni­ka­da se ni­je lo­mio; i ma­da se po­vi­jao i
pod naj­ma­wim pri­ti­skom, ipak, ~im pri­ti­ska ne­sta­ne – opa! – on
bi se us­pra­vio, i i{ao vi­so­ko po­dig­nu­te gla­ve kao i pre to­ga.
I}i u otvo­re­nu bit­ku pro­tiv ova­kvog ri­va­la bi­la bi lu­dost;
jer on ni­je bio ~o­vek ko­ji bi do­pu­stio da mu osu­je­te udva­ra­we, ba{
kao ni onaj oluj­ni qu­bav­nik Ahil. Ika­bod je sto­ga svo­je na­me­
re po­ka­zi­vao na mir­ni­ji na­~in, ne­`no ih na­go­ve­{ta­va­ju­}i. Pod
krin­kom u~i­te­qa pe­va­wa, ~e­sto je do­la­zio u po­se­tu u we­nu ku­}u;
a ni­je imao raz­lo­ga da stra­hu­je od na­me­tqi­vog me­{a­wa ro­di­te­qa,
ko­ji su ta­ko ~e­sto pre­pre­ka na pu­tu qu­bav­ni­ci­ma. Balt van Tasl
je bio ve­o­ma po­pu­stqi­va du­{a; vo­leo je svo­ju k}er­ku vi­{e ne­go
~ak i svo­ju lu­lu, i, kao ra­zu­man ~o­vek i od­li­~an otac, pu­{tao
je da sve bu­de po we­nom. We­go­va uva­`e­na ma­la su­pru­ga je, ta­ko­|e,
ima­la sa­svim do­voq­no po­sla u ku­}i i oko `i­vi­ne; jer, kao {to je
i ona sa­ma mu­dro pri­me­ti­la, pat­ke i gu­ske su bu­da­la­sta bi­}a, i
ne­ko se mo­ra sta­ra­ti o wi­ma, ali de­voj­ke se mo­gu bri­nu­ti sa­me o
se­bi. I ta­ko bi, dok se vred­na go­spa u`ur­ba­no ba­vi­la po ku­}i, ili
vr­te­la svo­je vre­te­no na jed­nom kra­ju tre­ma, ~e­sti­ti Balt se­deo i
pu­{io ve­~er­wu lu­lu na dru­gom kra­ju, po­sma­tra­ju­}i uspe­he ma­log,
dr­ve­nog rat­ni­ka na vr­hu am­ba­ra ko­ji se, na­o­ru­`an sa po ma­~em u
sva­koj ru­ci, ve­om
­ a hra­bro bo­rio s ve­trom. U me­|u­vre­me­nu, Ika­bod
se udva­rao wi­ho­voj k}er­ki po­kraj po­to­ka ko­ji je te­kao is­pod ve­
li­kog bre­sta, ili {e­ta­ju­}i se uoko­lo u su­mrak, to do­ba da­na ko­je
je to­li­ko po­god­no za qu­bav­ni~­ku re­~i­tost.
Pri­zna­jem da ne znam ka­ko se tre­ba udva­ra­ti i osva­ja­ti `en­
ska sr­ca. Za me­ne su ona od­uv
­ ek bi­la za­go­net­ke i pred­met di­vqe­
wa. Ne­ka od wih kao da ima­ju sa­mo jed­nu ra­wi­vu ta~­ku, ili vra­ta
na ko­ja se mo­`e u}i; do dru­gih pak ima hi­qa­de pu­te­va, i ona se
243
244
mo­gu osvo­ji­ti na hi­qa­de raz­li­~i­tih na­~i­na. Ve­li­ki je tri­jumf
ve­{ti­ne ako us­pe­te da osvo­ji­te ona pr­va, ali je jo{ ve­}i do­kaz
ume­{no­sti pra­vog voj­sko­vo­|e da se ova dru­ga za­dr­`e u po­se­du, jer
se ~o­vek mo­ra bo­ri­ti za svo­ju tvr­|a­vu na sva­kim vra­ti­ma i sva­
kom pro­zo­ru. Sto­ga onaj ko osvo­ji hi­qa­de obi~­nih sr­ca je­ste do­
sto­jan iz­ve­sne sla­ve; ali onaj ko za­dr­`i neo­spor­nu nad­mo} nad
sr­cem jed­ne ko­ke­te pra­vi je he­roj. Sva­ka­ko sto­ji da ovo ni­je bio
slu­~aj s po­{to­va­wa vred­nim Ko­sto­lom­cem Bro­mom; i od tre­nut­ka
ka­da je Ika­bod Krejn po­~eo da joj se udva­ra, we­no in­te­re­so­va­we za
ovog pr­vog je o~i­gled­no opa­lo; we­gov kow se vi­{e ni­je mo­gao vi­
de­ti pri­ve­zan za ko­qe ne­de­qom uve­~e, i smrt­na za­va­da je na­sta­la
iz­me­|u we­ga i u~i­te­qa iz Usnu­le do­li­ne.
Brom, ko­ji je imao iz­ve­snog gru­bog vi­te­{tva u svo­joj pri­ro­di,
naj­ra­di­je bi do­veo si­tu­a­ci­ju do otvo­re­nog su­ko­ba i re­{io pi­ta­we
pre­ten­zi­ja na da­mu pre­ma onom to­li­ko je­zgro­vi­tom i jed­no­stav­nom
na­~i­nu na ko­ji su raz­mi­{qa­li vi­te­zo­vi lu­ta­li­ce od dav­ni­na – u
bi­ci je­dan na je­dan; ali Ika­bod je bio i pre­vi­{e sve­stan ko­li­ko
je we­gov pro­tiv­nik nad­mo}­ni­ji da bi stu­pio u are­nu s wi­me; na­
~uo je bio ka­ko se Ko­sto­lo­mac hva­li­sao da }e „pre­sa­vi­ti u~i­te­qa
na­dvo­je i slo­`i­ti ga na po­li­cu u we­go­voj sop­stve­noj {ko­li” i
pa­zio je da mu ne da pri­li­ku da to i u~i­ni. Bi­lo je ne­~e­ga iz­u­zet­
no pro­vo­ka­tiv­nog u we­go­vom tvr­do­gla­vo mi­ro­qu­bi­vom me­to­du; on
ni­je osta­vqao Bro­mu dru­ge mo­gu}­no­sti ne­go da po­seg­ne u ri­zni­cu
se­o­skih la­kr­di­ja ko­ju je imao na ras­po­la­ga­wu, i da svom pro­tiv­
ni­ku pri­re­|u­je neo­te­sa­ne ne­sla­ne {a­le. Ika­bod je po­stao pred­met
hi­ro­vi­tog pro­ga­wa­wa Ko­sto­lom­ca i we­go­ve ban­de gru­bih ja­ha­~a.
Po­~e­li su da ha­ra­ju we­go­ve do ta­da mir­ne do­me­ne; za­di­mi­li su mu
~as pe­va­wa ta­ko {to su za­pu­{i­li dim­wa­ke; pro­va­li­li su u {ko­
lu po no­}i, upr­kos onom ge­ni­jal­nom si­ste­mu ba­ri­ka­da od pru­ta i
pro­zor­skih ko­~e­va, i sve su is­tum­ba­li, ta­ko da je si­ro­ti u~i­teq
po­~eo da po­mi­{qa ka­ko su sve ve­{ti­ce tog kra­ja odr­`a­le sa­sta­
nak ba{ u we­go­voj {ko­li. Ali, {to je bi­lo jo{ iri­tant­ni­je, Brom
je ko­ri­stio sva­ku pri­li­ku da ga iz­vrg­ne ru­glu u pri­su­stvu mla­de
da­me; imao je uz to i ne­kog ni­tkov­skog psa ko­ga je na­u­~io da za­vi­ja
na ne­ve­ro­vat­no sme­{an na­~in, i pred­sta­vio ga je kao Ika­bo­do­vog
ri­va­la ko­ji }e je pod­u­~a­va­ti pe­va­wu psa­la­ma.
Stva­ri su ova­ko te­kle ne­ko vre­me, ne­ma­ju­}i ni­ka­kvog kon­
kret­nog re­zul­ta­ta po si­tu­a­ci­ju u ko­joj su se su­ko­bqe­ne stra­ne na­
la­zi­le. Jed­nog le­pog je­se­weg po­po­dne­va, Ika­bod je, du­bo­ko za­mi­
{qen, se­deo usto­li­~en na uz­vi­{e­noj ho­kli­ci oda­kle je uobi­~a­je­
no po­sma­trao sve do­ga­|a­je u svom ma­lom kwi­`ev­nom kra­qev­stvu.
U ru­ci mu je po­ig­ ra­va­la fe­ru­la, taj skip­tar de­spot­ske mo­}i; pra­
ved­ni~­ki vr­bov prut, taj stal­ni tre­pet za sve zlo­~in­ce, po­~i­vao
je na tri ek­se­ra iza tro­na, dok se na sto­lu pred wi­me mo­gla vi­de­ti
~i­ta­va go­mi­la pro­kri­jum­~a­re­nih pred­me­ta i za­bra­we­nog oru`­ja,
pro­na­|e­nih kod za­lud­nih de­ra­na, kao {to su po­lu­po­je­de­ne ja­bu­
ke, pu­caq­ke, ~i­gre, zam­ke za mu­ve, i ~i­ta­ve le­gi­je ma­lih osi­o­nih
pa­pir­na­tih bor­be­nih pe­tlo­va. Iz­gle­da da je ma­lo pre to­ga ne­ki
u`a­sni ~in prav­de bio spro­ve­den, jer su svi |a­ci bi­li vred­no za­
ne­ti u kwi­ge, ili su se lu­ka­vo do­{ap­ta­va­li iza le­|a, jed­nim okom
mo­tre­}i na u~i­te­qa; i ne­ka vr­sta {um­nog mi­ra vla­da­la je ce­lom
u~i­o­ni­com. Wu iz­ne­na­da pre­ki­de po­ja­va crn­ca u jak­ni od ku­~i­
ne i pan­ta­lo­na­ma, sa okru­glim gor­wim de­lom {e­{i­ra, na­lik na
Mer­ku­ro­vu ka­pu, na le­|i­ma ~u­pa­vog, di­vqeg, na­po­la iz­ne­mo­glog
`dre­be­ta, ko­ga je usme­ra­vao ko­nop­cem ume­sto po­vo­ca. Do­klo­pa­
rao je do {kol­skih vra­ta s po­zi­vom za Ika­bo­da da se pri­dru­`i na
za­ba­vi sa {i­ve­wem po­kri­va­~a, ko­ja }e se te ve­~e­ri odr­`a­ti kod
Min­her van Tasl; i, na­kon {to je pre­neo po­ru­ku, de­lu­ju­}i ve­o­ma
va­`no i tru­de­}i se da go­vo­ri ugla­|e­nim je­zi­kom, ko­jem su crn­ci
sklo­ni na ta­kvim sit­nim po­sla­wi­ma, od­ju­rio je pre­ko po­to­ka, i
mo­gli su ga vi­de­ti ka­ko hi­ta da­qe do­li­nom, pun va­`no­sti i `ur­
be zbog svo­je mi­si­je.
U do ­ma­lo­~as ti­hoj u~i­on
­ i­ci za­vla­da str­ka i gra­ja. U~e­ni­
ci su na br­zi­nu pro­{li kroz lek­ci­je, ne za­u­sta­vqa­ju­}i se zbog
tri­~a­ri­ja; oni bi­stri­ji su ne­ka­`we­no pre­sko­~i­li vi­{e od po­la,
dok su oni spo­ri­ji tu i ta­mo do­bi­ja­li mu­dro ras­po­re­|en pod­sti­
caj po po­za­di­ni, ko­ji bi ih ubr­zao ili im po­mo­gao da sa­vla­da­ju
du­ga~­ku re~. Kwi­ge su gur­nu­li u stra­nu i ni­su ih vra­ti­li na po­
li­cu, is­pre­vr­ta­li su ma­sti­o­ni­ce, obo­ri­li klu­pe, a ~i­ta­va {ko­la
je ras­pu­{te­na sat vre­me­na pre uobi­~a­je­nog kra­ja ~a­so­va, i svi su
iz­le­te­li na­po­qe po­put hor­de mla­dih |a­vo­la­ka, uz ci­ku i ga­la­mu
od sre­}e {to su se ta­ko br­zo oslo­bo­di­li.
Ga­lant­ni Ika­bod je sa­da pro­veo ba­rem sat vre­me­na vi­{e ne­
go ina­~e ba­ve­}i se svo­jom to­al
­ e­tom, ~et­ka­ju­}i i do­te­ru­ju­}i svo­je
naj­bo­qe, a ujed­no i je­di­no cr­ven­ka­sto­cr­no ode­lo, i na­me­{ta­ju-­
}i uvoj­ke po­mo­}u ko­ma­di­}a slo­mqe­nog ogle­da­la ko­je je vi­si­lo u
{ko­li. Ka­ko bi se mo­gao po­ja­vi­ti pred svo­jom da­mom u ma­ni­ru
pra­vog vi­te­za, po­zaj­mio je ko­wa od far­me­ra kod ko­jeg je sta­no­vao,
`u~­nog sta­rog Ho­lan­|a­ni­na po ime­nu Hans van Ri­per. Uz­ja­hav­
{i ta­ko ga­lant­no, oti­snuo se po­put vi­te­za lu­ta­li­ce u po­tra­gu za
avan­tu­rom. Ali pri­sto­ji se da, u pra­vom du­hu ro­man­ti~­ne pri­
~e, dam opis iz­gle­da i opre­me mog ju­na­ka i we­go­vog pa­stu­va. @i­vo­ti­wa na ko­joj je ja­hao bio je iz­ne­mo­gli za­pre­`ni kow, ko­ji je
nad­`i­veo sko­ro sve osim sop­stve­ne }u­dqi­vo­sti. Bio je ko­{~at
i ~u­pav, sa ov­~jim vra­tom, i gla­vom po­put ~e­ki­}a; we­go­vi za­pu­
{te­ni rep i gri­va bi­li su za­mr­{e­ni i pu­ni ~i­~a­ka; jed­no oko je
iz­gu­bi­lo ze­ni­cu, i zja­pi­lo je ave­tiw­ski, ali dru­go je ima­lo pra­
vi |a­vol­ski sjaj. Ipak, si­gur­no je imao va­tre i ka­rak­te­ra u svo­je
245
246
vre­me, ako mo­`e­mo su­di­ti po ime­nu ko­je je no­sio – Ba­rut. Bio je
ne­ka­da, {ta­vi­{e, omi­qe­ni pa­stuv svo­ga go­spo­da­ra, ko­le­ri~­nog
Van Ri­pe­ra, ko­ji je bio `e­stok ja­ha~ i ko­ji je, vr­lo ve­ro­vat­no,
pre­neo ne­{to sop­stve­nog ka­rak­te­ra na `i­vo­ti­wu; jer, ma ko­li­ko
sta­ro i iz­ne­mo­glo de­lo­vao, u we­mu je vre­ba­lo vi­{e |a­vo­la ne­go u
bi­lo kom mla­dom `dre­be­tu u kra­ju.
Ika­bod je bio od­go­va­ra­ju­}a pri­li­ka za ta­kvog pa­stu­va. Ja­hao
je s krat­kim uzen­gi­ja­ma, zbog ~e­ga su mu ko­le­na do­pi­ra­la go­to­
vo do ja­bu­~i­ce se­dla; we­go­vi o{tri lak­to­vi {tr­~a­li su kao no­ge
ska­kav­ca; no­sio je bi~ us­prav­no u ru­ci, kao skip­tar, i dok mu je
kow ka­skao, po­kre­ti we­go­vih ru­ku bi­li su po­ma­lo na­lik na le­
pr­{a­we kri­la. Ma­li vu­ne­ni {e­{ir mu je sta­jao na ko­re­nu no­sa,
jer bi se onaj mi­ni­ja­tur­ni po­tez ~e­la naj­pre ta­ko mo­gao na­zva­ti,
a pe­{e­vi cr­nog ka­pu­ta le­pr­{a­li su mu sko­ro do re­pa we­go­vog ko­
wa. Ta­ko su iz­gle­da­li Ika­bod i we­gov pa­stuv dok su se ge­ga­li kroz
ka­pi­ju Han­sa van Ri­pe­ra, i to je sve­op­{te uzev bio pri­zor ka­kav
se ret­ko vi­|a usred be­la da­na.
Bio je to, kao {to re­koh, lep je­se­wi dan; ne­bo je bi­lo ve­dro
i spo­koj­no, a pri­ro­da je no­si­la onu bo­ga­tu, zlat­nu li­vre­ju ko­ja
nas uvek aso­ci­ra na obi­qe. [u­ma je bi­la u ozbiq­nim sme­|im i
`u­tim ni­jan­sa­ma, dok je deo onog ne­`ni­jeg dr­ve­}a bio na­gri­zen
mra­zem do bli­sta­vih ni­jan­si na­ran­xa­ste, pur­pur­ne i sker­let­ne.
Po­vor­ke di­vqih pa­ta­ka u le­tu po­~i­wa­le su da se po­ja­vqu­ju vi­so­
ko u va­zdu­hu; gla­sa­we ve­ve­ri­ca mo­glo se ~u­ti iz {u­ma­ra­ka bu­kvi
i ame­ri~­kih ora­ha, i za­mi­{qe­ni zvi­`duk pre­pe­li­ca po­vre­me­no
je do­pi­rao iz su­sed­nih po­qa sa str­wi­kom.
Ma­le pti­ce su bi­le na opro­{taj­noj go­zbi. U pu­nom ma­hu svo­je
te­re­ven­ke, le­pr­{a­le su, cvr­ku­ta­le i ve­se­li­le se od gr­ma do gr­ma,
od dr­ve­ta do dr­ve­ta, raz­dra­ga­ne od ~i­stog obi­qa i ra­zno­li­ko­sti
oko wih. Bio je tu ~e­sti­ti cr­ven­da}, omi­qe­na lo­vi­na mla­dih lo­
va­ca, sa svo­jim gla­snim, sva­|a­la~­kim pe­vom; ras­cvr­ku­ta­ni cr­ni
ko­so­vi, ko­ji su le­te­li u obla­ci­ma pe­ska; i zla­to­kri­li de­tli} sa
gri­mi­znom kre­stom, {i­ro­kom, cr­nom ogr­li­com i bli­sta­vim per­
jem; i svi­lo­re­pa ku­ga­ra, sa cr­ve­no­vr­him kri­li­ma i `u­to­vr­him
re­pom i ma­lom ka­pi­com od per­ja; i pla­va {oj­ka, ta gla­sna ka­}i-­
per­ka, sa svo­jim pla­vim ka­pu­tom i be­lom ha­qi­nom, vri­{te­}i i
br­bqa­ju­}i, kli­ma­ju­}i i qu­qa­ju­}i se i kla­wa­ju­}i se, dok se pra­vi
da je u do­brim od­no­si­ma sa sva­kom pe­va­~i­com u {u­mar­ku.
Dok je Ika­bod la­ga­no ka­skao svo­jim pu­tem, we­gov po­gled, uvek
spre­man da pri­me­ti sva­ku na­zna­ku ku­li­nar­skog iz­o­bi­qa, pre­la­
zio je sa za­do­voq­stvom pre­ko sveg bo­gat­stva ve­se­le je­se­ni. Na sve
stra­ne je vi­deo ogrom­nu za­li­hu ja­bu­ka; ne­ke su vi­si­le u te­{kom
obi­qu na dr­ve­}u; ne­ke su bi­le sa­ku­pqe­ne u kor­pe i bu­rad za pro­
da­ju; dru­ge su bi­le na­sla­ga­ne u bo­ga­te go­mi­le za pre­se za ja­bu­ko­
va­~u. Ma­lo da­qe opa­zio je ogrom­no po­qe ku­ku­ru­za, ~i­ji su zlat­ni
kli­po­vi vi­ri­li iz li­sna­tih omo­ta, obe­}a­va­ju­}i ko­la­~e i ka­~a­
mak; i `u­te bun­de­ve ka­ko le­`e is­pod wih, okre­nuv­{i svo­je le­pe,
okru­gle sto­ma­ke ka sun­cu, po­la­`u­}i sil­ne na­de u luk­su­zne pi­te;
i iz­no­va je pro­la­zio kroz mi­ri­sna po­qa heq­de ko­ja su odi­sa­la
mi­ri­som ko­{ni­ce, i dok ih je po­sma­trao, pri­kra­lo mu se ne­`no
o~e­ki­va­we sla­snih pa­la­~in­ki, do­bro na­ma­za­nih pu­te­rom i ukra­
{e­nih me­dom ili si­ru­pom, ko­je je na­pra­vi­la ne­`na ma­la ru­ka s
ja­mi­ca­ma Ka­tri­ne van Tasl.
Ova­ko hra­ne­}i svoj um mno­gim slat­kim mi­sli­ma i „za­{e-­
}e­re­nim pret­po­stav­ka­ma”, pu­to­vao je du` bo­ko­va br­do­vi­tog po­
ja­sa ko­ji je gle­dao na ne­ke od naj­lep­{ih pri­zo­ra mo}­nog Had­so­
na. Sun­~ev {i­ro­ki disk se po­la­ko ot­ko­tr­qao na­ni­`e, ka za­pa­
du. [i­ro­ke gru­di re­ke Ta­pan Zi le­`a­le su ne­po­kret­ne i sta­kla­
ste, osim {to bi tu i ta­mo po­ne­ko bla­go ta­la­sa­we za­kri­vu­da­lo i
pro­du­`i­lo pla­ve sen­ke da­le­kih pla­ni­na. Ne­ko­li­ko }i­li­bar­nih
obla­ka je plu­ta­lo po ne­bu, bez i da­{ka ve­tra ko­ji bi ih po­kre­nuo.
Ho­ri­zont je bio sa­mo ta­nak po­tez zlat­nog ma­sti­la, ko­ji se po­la­ko
pre­li­vao u ~i­stu bo­ju ze­le­nih ja­bu­ka, a oda­tle u tam­no­pla­vu na
sre­di­ni ne­ba. Is­ko­{e­ni zrak je okle­vao na {u­mo­vi­tim vr­ho­vi­ma
pro­va­li­ja ko­je su se nad­vi­ja­le nad po­je­di­nim de­lo­vi­ma re­ke, da­
ju­}i ve­}u du­bi­nu tam­no­si­voj i pur­pur­noj bo­ji we­nih ka­me­ni­tih
oba­la. Je­dan ma­li ~a­mac tu­ma­rao je u da­qi­ni, kli­ze­}i po­la­ko niz
stru­ju, s je­dri­ma ko­ja su bes­ko­ri­sno vi­si­la uz jar­bol; i sa od­ra­
zom ne­ba ko­ji je bli­stao na mir­noj vo­di − de­lo­va­lo je kao da bar­ka
vi­si u va­zdu­hu.
Ika­bod je u pred­ve­~er­je sti­gao do zam­ka Her van Tasl, ko­ji
je za­te­kao okru­`en di­kom i cve­tom okol­nog kra­ja. Sta­ri far­me­
ri, su­vo­wa­va ra­sa gru­bih qu­di, u pro­stim ka­pu­ti­ma i pan­ta­lo­
na­ma, s pla­vim ~a­ra­pa­ma, ogrom­nim ci­pe­la­ma i ve­li­~an­stve­nim
ka­laj­nim kop­~a­ma. Wi­ho­ve o{tre, ocva­le da­mi­ce, sa gu­sto na­
bra­nim ka­pi­ca­ma, u krat­kim ha­qi­na­ma ni­skog stru­ka, pro­stim
pod­suk­wa­ma, s ma­ka­za­ma i ja­stu­~i­}i­ma za igle, i ve­se­lim pa­mu~­
nim xe­po­vi­ma ko­ji vi­se spo­qa. Pu­na~­ke cu­re, sko­ro isto to­li­
ko sta­ro­mod­ne kao i wi­ho­ve maj­ke, osim {to bi po­ne­ki slam­na­ti
{e­{ir, fi­na tra­ka ili even­tu­al­no be­la ha­qi­na po­ka­zi­va­li no­
ve ten­den­ci­je grad­ske mo­de. Si­no­vi u krat­kim ka­pu­ti­ma ~e­tvr­ta­
stih pe­{e­va, s ni­zo­vi­ma go­le­me me­sin­ga­ne dug­ma­di, a ko­sa im je
uglav­nom bi­la na­me­{te­na pre­ma ta­da­{woj mo­di, po­seb­no ako bi
us­pe­li da na­ba­ve ko­`u je­gu­qe za to, jer se u ce­lom kra­ju sma­tra­lo
da je to od­li~­no sred­stvo za hra­we­we i ja­~a­we ko­se.
Ko­sto­lo­mac Brom je, me­|u­tim, bio he­roj tog pri­zo­ra, po­{to je
do­{ao na oku­pqa­we na svom omi­qe­nom pa­stu­vu \a­vo­lu, bi­}u ko­
je je, kao i on, bi­lo pu­no hra­bro­sti i ne­sta­{lu­ka, i ko­je je je­di­no
247
248
on mo­gao da ja­{e. Brom je, na­i­me, bio po­znat po to­me {to je vi­{e
vo­leo di­vqe `i­vo­ti­we, sklo­ne svim vr­sta­ma tri­ko­va od ko­jih ja­
ha~ ne­pre­sta­no ri­zi­ku­je da slo­mi vrat, jer je sma­trao da po­ko­ran,
do­bro ukro­}en kow ni­je do­sto­jan mom­ka pu­nog du­ha.
Mo­ram sa­da za­sta­ti, ka­ko bih se za­dr­`ao na di­vo­ta­ma ko­je su
se pru­`i­le pred us­hi­}e­nim po­gle­dom mog ju­na­ka ka­da je u{ao u
ve­li­~an­stve­ni sa­lon do­ma Van Ta­slo­vih. Ne di­vo­ta­ma ja­ta pu­na~­
kih de­vo­ja­ka, tom luk­su­znom pri­zo­ru cr­ve­ne i be­le; ne­go obil­nim
~a­ri­ma pra­ve ho­land­ske se­o­ske ~a­jan­ke, u ras­ko­{no je­se­we do­ba.
To­li­ke go­mi­le po­slu­`av­ni­ka s ko­la­~i­ma ra­znih i go­to­vo neo­
pi­si­vih vr­sta, ka­kve ume­ju da na­pra­ve sa­mo is­ku­sne ho­land­ske
do­ma­}i­ce! Bi­le su tu sr­~a­ne krof­ne, ne­`ne krof­ni­ce, hr­ska­vi
i prh­ki kru­le­ri; slat­ki ko­la­~i i ko­la­~i od bi­skvit­nog te­sta,
ko­la­~i sa |um­bi­rom i ko­la­~i sa me­dom, i ~i­ta­va po­ro­di­ca tor­
ti. Po­tom, pi­te od ja­bu­ka, i od bre­skvi, i pi­te bun­de­va­re; po­red
wih na­re­za­na {un­ka i di­mqe­na go­ve­di­na; a za­tim slat­ka je­la od
uku­va­nih {qi­va, bre­skvi, kru­{a­ka i du­wa; da i ne po­mi­we­mo pe­
~e­ne loj­ke i pe­~e­nu pi­le­ti­nu; za­jed­no s ku­pa­ma mle­ka i pa­vla­ke,
sve iz­me­{a­no, bez re­da, ma­we-vi­{e ona­ko ka­ko sam ih po­bro­jao, s
maj­~in­skim ~aj­ni­kom u sre­di­ni, ko­ji je oda­{i­qao obla­ke pa­re –
bla­go­slo­ven znak! Tre­ba mi i da­ha i vre­me­na da opi­{em ovu go­zbu
ona­ko ka­ko za­slu­`u­je, a pre­vi­{e sam `e­qan da na­sta­vim svo­ju
pri­~u. Sre­}om, Ika­bod Krejn ni­je bio u to­li­koj `ur­bi kao we­gov
hro­ni­~ar, i mo­gao je obil­no da se na­di­vi sva­koj po­sla­sti­ci.
On je bio bla­go i za­hval­no bi­}e, ~i­je se sr­ce {i­ri­lo ono­li­ko
ko­li­ko mu se i te­lo pu­ni­lo za­do­voq­stvom i ko­me je ras­po­lo­`e­we
ra­slo dok je jeo, kao {to to bi­va s ne­kim qu­di­ma dok pi­ju. I ni­je
mo­gao da odo­li, {a­ra­ju­}i po­gle­dom uoko­lo dok je `va­kao, ne­go se
ki­ko­tao zbog mo­gu}­no­sti da on jed­nog da­na bu­de go­spo­dar sveg ovog
go­to­vo ne­za­mi­sli­vog luk­su­za i sja­ja. On­da, po­mi­{qao je, ka­ko }e od­
mah okre­nu­ti le­|a sta­roj {ko­li; puc­nu­ti pr­sti­ma pod no­som Han­su
van Ri­pe­ru, i sva­kom dru­gom ci­ci­ja­{kom ga­zdi, i ote­ra­ti sva­kog
pu­tu­ju­}eg u~i­te­qa ko­ji bi se usu­dio da ga na­zo­ve svo­jim dru­gom!
Sta­ri Bal­tus van Tasl se {e­tao me­|u svo­jim go­sti­ma sa {i­ro­
kim za­do­voq­nim osme­hom na li­cu, do­bro ras­po­lo­`en, okru­gao i ve­
seo kao pun me­sec. We­go­va do­ma­}in­ska pa­`wa bi­la je krat­ka, ali
iz­ra­`aj­na, jer bi sa­mo sva­kom ste­gao ru­ku, po­tap­{ao ga po ra­me­nu,
na­sme­jao se gla­sno, i sr­da~­no po­zvao da „na­va­li i po­slu­`i se”.
A on­da je zvuk mu­zi­ke iz glav­ne so­be, ili ho­la, po­zvao na ples.
Mu­zi­~ar je bio je­dan sta­ri se­di cr­nac, ko­ji je pred­sta­vqao pu­tu­
ju­}i or­ke­star u tom kra­ju ve} vi­{e od po­la ve­ka. In­stru­ment mu
je bio star i iz­ub
­ i­jan kao i on sam. Ve­}i deo vre­me­na je stru­gao po
dve-tri `i­ce, pra­te­}i sva­ki po­kret gu­da­la kli­ma­wem gla­ve; kla­
wa­ju­}i se go­to­vo do ze­mqe i trup­ka­ju­}i no­gom kad god bi jo{ je­dan
par kre­nuo da se pri­dru­`i ple­su.
Ika­bod se di­~io svo­jim ple­sa­wem sko­ro ko­li­ko i svo­jim gla­
sov­nim mo­gu}­no­sti­ma. Ni­je­dan ud, ni­jed­no vlak­no u we­go­vom te­lu
ni­je bi­lo za­lud­no; i vi­de­ti we­go­vu ras­kli­ma­ta­nu pri­li­ku u pu­
nom po­kre­tu ka­ko zve­ke­}e po so­bi, bi­lo je kao da ste vi­de­li Sve­tog
Vi­ta li~­no, tog bla­`e­nog sve­ca za­{tit­ni­ka ple­sa, ka­ko se ote­lo­
tvo­rio pred va­ma. Ika­bo­du su se di­vi­li svi crn­ci; oni su se oku­
pi­li, svih uz­ra­sta i svih ve­li­~i­na, sa far­me i iz kom­{i­lu­ka, i
sta­ja­li su na sva­kim vra­ti­ma i sva­kom pro­zo­ru, pra­ve pi­ra­mi­de
bli­sta­vih cr­nih li­ca, i po­sma­tra­li sce­nu sa za­do­voq­stvom, ko­
lu­ta­ju­}i o~i­ma, i po­ka­zu­ju­}i na­sme­ja­ne ni­zo­ve slo­no­va­~e osme­
hu­ju­}i se od uva do uva. Ka­ko je ovaj bi­~e­va­lac de­ra­na mo­gao bi­ti
i{ta dru­go do raz­dra­gan i ve­seo? Da­ma we­go­vog sr­ca bi­la mu je
part­ner­ka u ple­su, i qup­ko se sme­{i­la u od­go­vor na we­go­ve qu­
bav­ne po­gle­de; dok je Ko­sto­lo­mac Brom, te­{ko po­go­|en qu­ba­vqu i
qu­bo­mo­rom, se­deo sam i du­rio se u jed­nom }o­{ku.
Ka­da se ples za­vr­{io, Ika­bo­da je pri­vu­kla gru­pi­ca mu­drih
qu­di ko­ji su, sa sta­rim Van Ta­slom, se­de­li na jed­nom kra­ju tre­
ma, ~a­vr­qa­ju­}i o pre­|a­{wim vre­me­ni­ma i raz­vla­~e­}i du­ge pri­
~e o ra­tu.
Ovaj kraj, u pe­ri­o­du ka­da se de­{a­va mo­ja pri­~a, bio je jed­no
od onih me­sta ko­ja su to­li­ko sre}­na da ima­ju iz­o­bi­qe isto­rij­skih
do­ga­|a­ja i ve­li­kih qu­di. Bri­tan­ska i ame­ri~­ka li­ni­ja je pro­
ti­ca­la u bli­zi­ni to­kom ra­ta; bio je, sto­ga, po­pri­{te pqa~­ki i
okru­`en iz­be­gli­ca­ma, ka­ub
­ o­ji­ma i sva­ka­kvim vr­sta­ma po­gra­ni~­
nog vi­te­{tva. Ta­man je do­voq­no vre­me­na pro­{lo da bi sva­ki pri­
po­ve­da~ mo­gao da ukra­si svo­ju pri­~u sa ma­lo pri­god­ne fik­ci­je, i,
u ma­gli­na­ma svog pam­}e­wa, u~i­ni se­be he­ro­jem sva­kog po­du­hva­ta.
Bi­la je tu pri­~a Do­fjea Mar­tlin­ga, krup­nog cr­no­bra­dog Ho­
lan­|a­ni­na, ko­ji uma­lo da ski­ne ce­lu bri­tan­sku fre­ga­tu sta­rim
gvo­zde­nim to­pom, za­klo­wen iza gru­do­bra­na od bla­ta, sa­mo da mu
top ni­je eks­plo­di­rao pri­li­kom {e­stog puc­wa. A tu je bio i je­dan
sta­ri go­spo­din, ~i­je ime }e­mo iz­os­ ta­vi­ti, po­{to je taj Ho­lan­|a­
nin bio pre­vi­{e bo­gat da bi­smo ga tek ta­ko po­mi­wa­li, ko­ji je, u
bi­ci na Be­lim do­li­na­ma, po­{to je bio od­li­~an zna­lac u od­bra­ni,
za­u­sta­vio me­tak iz mu­ske­te ma­lim ma­~em, ta­ko da ga je de­fi­ni­
tiv­no ose­tio ka­ko je skli­znuo po o{tri­ci i okr­znuo bal­~ak; kao
do­kaz, u sva­ko do­ba bio je spre­man da po­ka­`e ma~ na ko­me je bal­
~ak bio ma­lo sa­vi­jen. Bi­lo ih je jo{ ne­ko­li­ci­na ko­ji su pod­jed­
na­ko bli­sta­li na boj­nom po­qu, i sva­ki od wih je bio ube­|en da je
zna­~aj­no do­pri­neo to­me da se rat pri­ve­de sre}­nom kra­ju.
Ali sve ovo bi­lo je ni­{tav­no u po­re­|e­wu s pri­~a­ma ko­je su
usle­di­le, o du­ho­vi­ma i pri­ka­za­ma. Taj kraj bio je pra­va ri­zni­ca
pu­na ta­kvih bi­se­ra. Lo­kal­ne pri­~e i su­je­ver­je naj­bo­qe cve­ta­ju u
tim za­klo­we­nim, odav­no ko­lo­ni­zo­va­nim, po­vu­~e­nim me­sti­ma; ali
249
250
obi~­no ih pre­ga­zi us­ko­me­{a­na vre­va ko­ja ~i­ni sta­nov­ni­{tvo ve-­
}eg de­la na­{ih se­o­skih me­sta. Po­red to­ga, ne­ma pod­stre­ka za du­
ho­ve u ve­}i­ni na­{ih se­la, jer je­dva da su ima­li vre­me­na da za­vr­
{e pr­vu drem­ku i okre­nu se u svo­jim gro­bo­vi­ma, a wi­ho­vi jo{ uvek
`i­vi pri­ja­te­qi ot­pu­to­va­li su iz tog kra­ja; i ta­ko, ka­da usta­nu po
no­}i da obi­|u pa­ro­hi­ju, ne­ma­ju po­zna­ni­ka do ko­jih bi svra­ti­li.
To je mo­`da raz­log zbog ko­jeg ina­~e ta­ko ret­ko ~u­je­mo za du­ho­ve
osim u na­{im odav­no na­se­qe­nim ho­land­skim za­jed­ni­ca­ma.
Me­|u­tim, ne­po­sred­ni raz­log za ras­pro­stra­we­nost pri­~a
o nat­pri­rod­nom u ovim kra­je­vi­ma krio se, bez sum­we, u bli­zi­
ni Usnu­le do­li­ne. Bi­lo je ne­~eg za­ra­znog i u sa­mom va­zdu­hu ko­ji
je du­vao iz te du­ho­vi­ma op­sed­nu­te do­li­ne; do­no­sio je at­mos­fe­ru
sno­va i ma­{ta­ri­ja ko­ja je za­ra­zi­la ce­lu ze­mqu. Ne­ko­li­ci­na wih
iz Usnu­le do­li­ne bi­la je pri­sut­na kod Van Ta­sla i, kao i obi~­no,
{i­ri­li su svo­je di­vqe i ~u­de­sne le­gen­de. Mno­ge su­mor­ne pri­~e su
is­pri­po­ve­da­ne o po­greb­nim po­vor­ka­ma, i ja­di­kov­ka­ma i je­ca­ji­ma
ko­ji se mo­gu ~u­ti i pri­me­ti­ti oko ve­li­kog dr­ve­ta gde je ne­sre}­ni
ma­jor An­dre za­ro­bqen, a ko­je je sta­ja­lo u tom kra­ju. Bi­la je po­me­
nu­ta i `e­na u be­lom, ko­ja je op­se­da­la mra~­nu kli­su­ru kod Ga­vra­
no­vog ka­me­na, i ko­ja se ~e­sto mo­gla ~u­ti ka­ko kri­~i u zim­skim
no­}i­ma pred olu­ju, po­{to je ta­mo umr­la u sne­gu. Me­|u­tim, naj­ve-­
}i deo pri­~a okre­nuo se ka omi­qe­noj pri­ka­zi Usnu­le do­li­ne, Bez­
gla­vom Ko­wa­ni­ku, ko­ga su ne­ko­li­ko pu­ta u po­sled­we vre­me ~u­li
ka­ko obi­la­zi taj kraj; i, go­vo­ri­lo se, pri­ve­zi­vao je no­}u svo­ga ko­
wa me­|u gro­bo­vi­ma u cr­kve­nom dvo­ri­{tu.
Izo­lo­va­ni po­lo­`aj ove cr­kve iz­gle­da da ju je od­re­dio da uvek
bu­de omi­qe­no me­sto ko­je po­ha­|a­ju ne­mir­ni du­ho­vi. Ona sto­ji na
bre­`uq­ku, okru­`e­na ba­gre­mi­ma i bla­go­rod­nim bre­sto­vi­ma, oda­
kle we­ni do­sto­jan­stve­ni, u be­lo okre­~e­ni zi­do­vi skrom­no pro­
si­ja­va­ju, kao hri­{}an­ska ~i­sto­ta ko­ja ble­{ti kroz sen­ke za­klo­
na. Bla­ga pa­di­na se spu­{ta od we do sre­br­nog po­te­za vo­de ko­ji
okru­`u­je vi­so­ko dr­ve­}e, i kroz ko­je se mo­gu na­zre­ti pla­va br­da
Had­so­na. Kad po­gle­da we­no dvo­ri­{te ob­ra­slo tra­vom, gde sun­~e­
vi zra­ci kao da ta­ko mir­no spa­va­ju, ~o­vek bi po­mi­slio da bi bar
tu mr­tvi mo­gli po­~i­va­ti u mi­ru. S jed­ne stra­ne cr­kve pro­sti­re se
{i­ro­ka {u­mo­vi­ta udo­li­na, du` ko­je be­sni ve­li­ki po­tok iz­me­|u
od­lo­mqe­nog ste­wa i de­ba­la pa­log dr­ve­}a. Pre­ko du­bo­kog, cr­nog
de­la po­to­ka, ne­da­le­ko od cr­kve, ne­ka­da je sta­jao dr­ve­ni most; put
ko­ji je vo­dio ka we­mu, kao i sam most, bi­li su gu­sto nat­kri­qe­ni
dr­ve­}em ko­je se nad­vi­ja­lo nad wi­ma i {i­ri­lo ta­mu uoko­lo, ~ak i
po da­nu; ali po no­}i je stva­ra­lo za­i­sta za­stra­{u­ju­}u tmi­nu. Ta­ko
je iz­gle­da­lo me­sto ko­je je Bez­gla­vi Ko­wa­nik naj­ra­di­je po­ha­|ao, i
gde su ga naj­~e­{}e vi­|a­li. Pri­~u je is­pri­~ao sta­ri Bra­u­er, naj­
go­ri je­re­tik ko­ji ne ve­ru­je u du­ho­ve, o to­me ka­ko je sreo Ko­wa­ni­
ka ka­da se ovaj vra­}ao iz pre­pa­da u Usnu­lu do­li­nu, i ka­ko je bio
pri­mo­ran da uz­ja­{e iza we­ga; ka­ko su ga­lo­pi­ra­li pre­ko gr­mo­va i
pa­pra­ti, pre­ko br­da i mo­~va­ra, dok ni­su sti­gli do mo­sta; ta­da se
Ko­wa­nik iz­ne­na­da pre­tvo­rio u ko­stur, zba­cio sta­rog Bra­u­e­ra u
po­tok, i od­ju­rio pre­ko vr­ho­va dr­ve­}a uz tut­wa­vu gro­ma.
Na ovu pri­~u je sme­sta usle­di­la tro­stru­ko ~u­de­sna avan­tu­ra
Ko­sto­lom­ca Bro­ma, ko­ji je ola­ko pred­sta­vio Bez­gla­vog Ko­wa­ni­ka
kao be­sram­nog ja­ha­~a. Tvr­dio je da ga je, ka­da se jed­ne no­}i vra­}ao
iz su­sed­nog Sing Sin­ga, su­sti­gao po­no}­ni voj­nik; da je po­nu­dio da
se tr­ka s wim za ~i­ni­ju pun­~a, i ~ak bi je i osvo­jio, jer je \a­vo da­
le­ko pre­sti­gao de­mon­skog ko­wa, ali ba{ kad su sti­gli do mo­sta kod
cr­kve, Ko­wa­nik je po­be­gao i ne­stao u ble­sku pla­me­na.
Sve ove pri­~e, is­pri­po­ve­da­ne po­spa­nim ti­him gla­som ko­jim
mu­{kar­ci raz­go­va­ra­ju u mra­ku, li­ca slu­{a­la­ca ko­ja bi sa­mo tu
i ta­mo us­put­no oba­sja­la `e­ra­vi­ca iz lu­le, uti­snu­li su se du­bo­ko
u Ika­bo­dov um. Uz­vra­tio im je op­{ir­nim od­lom­ci­ma iz kwi­ge
svog dra­go­ce­nog auto­ra, Ko­to­na Ma­te­ra i pri­do­dao ~u­de­sni do­ga­
|aj ko­ji se zbio u we­go­vom rod­nom Ko­nek­ti­ka­tu, kao i za­stra­{u­
ju­}e pri­zo­re ko­je je vi­deo u svo­jim no}­nim {et­wa­ma po Usnu­loj
do­li­ni.
Za­ba­va se sa­da po­la­ko ras­tu­ra­la. Sta­ri far­me­ri su sa­ku­
pi­li svo­je po­ro­di­ce u ko­la, i ne­ko vre­me su se mo­gli ~u­ti ka­ko
tan­dr­~u po pra­znim pu­te­vi­ma i pre­ko uda­qe­nih br­da. Ne­ke od
da­ma su uz­ja­ha­le na se­dla iza svo­jih omi­qe­nih udva­ra­~a, i wi­
hov ve­se­li smeh, ko­ji se me­{ao sa klo­pa­ra­wem ko­pi­ta, od­je­ki­vao
je ti­him {u­ma­ma, sve sla­bi­je i sla­bi­je, dok po­ste­pe­no ni­je za­mro
– i sko­ra­{wa sce­na bu­ke i ve­se­qa sa­da je bi­la pot­pu­no ti­ha i na­
pu­{te­na. Sa­mo je Ika­bod za­o­stao, pre­ma obi­~a­ju se­o­skih udva­ra­
~a, da po­pri­~a na­sa­mo sa na­sled­ni­com; jer bio je pot­pu­no ube­|en
da je na do­brom pu­tu da po­stig­ne uspeh. [ta se de­si­lo za vre­me
ovog raz­go­vo­ra, ne­}u ni po­ku­{a­ti da is­pri­~am, jer to, na­i­me, i
ne znam. Me­|u­tim, ne­{to je, bo­jim se, mo­ra­lo po­}i na­o­pa­ko, jer
ka­da je kre­nuo oda­tle, na­kon krat­kog vre­me­na, sva­ka­ko je de­lo­vao
pot­pu­no ucve­qe­no i po­ku­we­no. Oh, te `e­ne, te `e­ne! Zar je mo­gu-­
}e da je ta de­voj­ka sa­mo igra­la svo­ju ko­ket­nu igru? Zar je pod­sti­
caj si­ro­tom u~i­te­qu bi­la sa­mo pre­va­ra ka­ko bi osi­gu­ra­la da }e
osvo­ji­ti we­go­vog ri­va­la? Sa­mo ne­bo zna, ne i ja! Re­ci­mo sa­mo da
se Ika­bod is­krao iz­gle­da­ju­}i kao ne­ko ko je po­krao ko­ko­{i­wac,
a ne osvo­jio sr­ce le­pe da­me. Ne gle­da­ju­}i ni le­vo ni de­sno da bi
osmo­trio pri­zo­re se­o­skog bo­gat­stva nad ko­jim je ta­ko ~e­sto li­
ko­vao, oti­{ao je sme­sta do ko­wu­{ni­ce, i sa ne­ko­li­ko sna­`nih
uda­ra­ca i {u­te­va sa­svim ne­qu­ba­zno pro­bu­dio svog pa­stu­va, ko­ji
je ~vr­sto spa­vao na tom udob­nom me­stu, sa­wa­ju­}i pla­ni­ne ku­ku­
ru­za i ov­sa, i ~i­ta­vu do­li­nu ze­le­ne ma­~i­ce i de­te­li­ne.
251
252
U ovo ve­{ti~­je do­ba no­}i je Ika­bod, te­{ka sr­ca i po­ku­wen,
kre­nuo na put ku­}i, du` ob­ro­na­ka bla­go­rod­nih br­da ko­ja se uz­
di­`u iz­nad Ta­ri­ta­u­na, ko­ja je ta­ko ve­se­lo pre­{ao tog po­po­dne­va.
^as je bio su­mo­ran kao i on sam. Da­le­ko is­pod we­ga pro­sti­ra­la
se su­mra~­na i mut­na vo­de­na po­vr­{i­na Ta­pan Zi­ja, gde se tu i ta­
mo vi­deo tek po­ne­ki vi­so­ki jar­bol ~am­ca ko­ji po­la­ko plu­ta. U
mr­tvoj ti­{i­ni po­no­}i mo­gao je da ~u­je ~ak i la­ja­we psa ~u­va­ra
sa su­prot­ne oba­le Had­so­na; ali bi­lo je to­li­ko ne­ja­sno i ti­ho da
mu je sa­mo po­ka­zi­va­lo ko­li­ko je da­le­ko od ovog ver­nog qud­skog
pra­ti­o­ca. S vre­me­na na vre­me, ta­ko­|e, raz­vu­~e­no ku­ku­ri­ka­we pe­
tla, slu­~aj­no pro­bu­|e­nog, za­~u­lo bi se iz ve­li­ke da­qi­ne, s ne­ke
far­me ta­mo me­|u br­di­ma – ali u we­go­vim u{i­ma bi­lo je to kao
zvuk iz sna. Ni­{ta `i­vo ni­je pu­{ta­lo gla­sa u we­go­voj bli­zi­ni,
osim po­vre­me­nog set­nog cvr­~a­wa cvr~­ka, ili mo­`da gr­le­nog kre­
ke­ta `a­be iz obli­`we mo­~va­re, ko­ja kao da se iz­ne­na­da okre­nu­la
u kre­ve­tu usled ne­mir­nog sna.
Sve one pri­~e ko­je je po pod­ne ~uo o du­ho­vi­ma i de­mo­ni­ma sa­
da su mu na­vi­ra­le u se­}a­we. No} je po­sta­ja­la sve tam­ni­ja i tam­ni­
ja; zve­zde kao da su to­nu­le du­bqe u ne­bo, a obla­ci ko­ji su plo­vi­li
po we­mu po­vre­me­no su ih za­kla­wa­li. Ni­ka­da se ni­je ose­}ao to­
li­ko usa­mqe­no i su­mor­no. On se, {ta­vi­{e, pri­bli­`a­vao upra­vo
onom me­stu gde su se od­vi­ja­li mno­gi pri­zo­ri iz pri­~a sa du­ho­vi­
ma. Na­sred pu­ta sta­ja­la je ogrom­na mag­no­li­ja, ko­ja se po­put xi­na
nad­vi­ja­la nad svim osta­lim dr­ve­}em oko se­be i pred­sta­vqa­la ne­
ka­kav ori­jen­tir. We­ni kvr­ga­vi i neo­bi~­ni udo­vi, ve­li­ki kao sta­
bla obi~­nog dr­ve­}a, uvi­ja­li se go­to­vo do ze­mqe i po­no­vo se di­za­li
uvis. Bi­la je po­ve­za­na sa tra­gi~­nom pri­~om o ne­sre}­nom An­dreu,
ko­ji je bio za­ro­bqen tu, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni; i svi su je zna­li
kao „dr­vo ma­jo­ra An­drea”. Obi~­ni qu­di su je po­sma­tra­li s me­{a­
vi­nom po­{to­va­wa i su­je­ver­ja, de­lom zbog sa­o­se­}a­wa sa sud­bi­nom
zlo­sre}­nog ime­wa­ka dr­ve­ta, a de­lom zbog pri­~a o ~ud­nim pri­zo­
ri­ma i tu­`nom na­ri­ca­wu ko­ji su se po­mi­wa­li u ve­zi sa wom.
Dok se Ika­bod pri­bli­`a­vao tom stra­hot­nom dr­ve­tu, po­~eo je
da zvi­`du­}e; u~i­ni­lo mu se da je ne­ko od­go­vo­rio na we­go­vo zvi­
`da­we; ali to je bio sa­mo na­let ve­tra ko­ji je o{tro pro­le­teo kroz
su­ve gra­ne. Kad je pri­{ao ma­lo bli­`e, u~i­ni­lo mu se da vi­di ne­
{to be­lo ka­ko vi­si usred dr­ve­ta: za­stao je i pre­stao da zvi­`du­}e, ali ka­da je ma­lo bo­qe po­gle­dao, shva­tio je da je to ono me­sto
gde je grom o{te­tio dr­vo, i gde se vi­de­lo go­lo, be­lo sre­di­{te dr­
ve­ta. Iz­ne­na­da je ~uo ste­wa­we – zu­bi su mu za­cvo­ko­ta­li, a ko­le­na
po­~e­la da lup­ka­ju o se­dlo: bi­lo je to sa­mo tr­qa­we jed­ne ogrom­ne
gra­ne o dru­gu, dok su se qu­qa­le na ve­tru. Pro­{ao je po­red dr­ve­ta
bez­bed­no, ali no­ve opa­sno­sti su le­`a­le pred wim.
Na ne­kih dve­sta me­ta­ra od dr­ve­ta, ma­li po­tok je pre­la­zio
pre­ko pu­ta, i uti­cao u mo­~var­nu i gu­sto po­{u­mqe­nu kli­su­ru, po­
zna­tu kao Vi­li­je­va mo­~va­ra. Ne­ko­li­ko gru­bih bal­va­na, po­sla­ga­
nih je­dan do dru­gog, slu­`i­li su kao most da se pre­|e po­tok. Sa one
stra­ne pu­ta gde je po­tok uti­cao u {u­mu, gru­pa hra­sto­va i ke­ste­no­
va, de­be­lo is­pre­ple­te­nih di­vqom lo­zom, ba­ca­la je tmi­nu na we­ga,
kao ne­ka pe­}i­na. Pre­la­zak pre­ko mo­sta bio je naj­o­zbiq­ni­je mo­
gu­}e is­ku­{e­we. Bi­lo je to ta~­no ono me­sto gde je ne­sre}­ni An­dre
uhva­}en − u za­klo­nu od onih ke­ste­no­va i lo­ze kri­li su se sna­`ni
qu­di ko­ji su ga iz­ne­na­di­li. Od tog vre­me­na ovaj po­tok se sma­trao
me­stom ko­je po­se­}u­ju ne­~i­ste si­le, i |a­ci ko­ji su mo­ra­li sa­mi da
pro­|u ovu­da na­kon {to pad­ne mrak bi­va­li su ob­u­ze­ti stra­hom.
Dok se pri­bli­`a­vao po­to­ku, sr­ce je po­~e­lo da mu lu­pa; me­|u­
tim, sa­ku­pio je svu od­lu~­nost, oba­suo ko­wa udar­ci­ma u re­bra i po­
ku­{ao da br­zo pro­ju­ri pre­ko mo­sta; ali, ume­sto da kre­ne na­pred,
upor­na sta­ra `i­vo­ti­wa je kre­nu­la u stra­nu i na­le­te­la bo­kom na
ogra­du. Ika­bod, u ko­me je strah ra­stao zbog od­la­ga­wa, cim­nuo je
uzde u dru­gu stra­nu i `ud­no {u­ti­rao su­prot­nom no­gom; sve je to
bi­lo uza­lud; we­gov pa­stuv je kre­nuo, isti­na, ali je sa­mo za­ro­nio
na dru­gu stra­nu pu­ta, u gu­sti{ od ku­pi­no­vog i jo­vi­nog `bu­wa.
U~i­teq je sa­da po­~eo da uda­ra i bi­~em i pe­ta­ma iz­glad­ne­la re­bra
sta­rog Ba­ru­ta, ko­ji je po­ju­rio na­pred, {mrk­}u­}i i frk­}u­}i, ali
je stao ta~­no kraj mo­sta ta­ko na­glo da we­gov ja­ha~ uma­lo da mu
pre­le­ti pre­ko gla­ve. Upra­vo u tom tre­nut­ku Ika­bo­do­vo ose­tqi­vo
uvo uhva­ti­lo je zvuk trup­ka­wa kroz vo­du po­kraj mo­sta. U tam­noj
sen­ci {u­mar­ka, na ivi­ci po­to­ka, opa­zio je ne­{to ogrom­no, na­
ka­zno i ve­om
­ a vi­so­ko. Ni­je se mi­ca­lo, ali de­lo­va­lo je kao da se
pri­ku­pqa u tmi­ni, kao ne­ko gi­gant­sko ~u­do­vi­{te ko­je se spre­ma
da sko­~i na put­ni­ka.
Pre­pla­{e­nom u~i­te­qu di­gla se ko­sa na gla­vi od u`a­sa. [ta
da ra­di? Da se okre­ne i po­beg­ne, sad je bi­lo pre­ka­sno; a, uosta­lom,
ka­kve su bi­le {an­se da po­beg­ne du­hu ili go­bli­nu, ako je to bi­lo u
pi­ta­wu, ko­ji mo­`e ja­ha­ti na kri­li­ma ve­tra? Tru­de­}i se, sto­ga, da
se po­ka­`e hra­brim, za­pi­tao je, mu­ca­ju­}i: „Ko si ti?” Ni­je do­bio
od­go­vor. Po­no­vio je pi­ta­we jo{ uz­ne­mi­re­ni­jim gla­som. I da­qe
bez od­go­vo­ra. Jo{ jed­nom je mlat­nuo bo­ko­ve ne­po­pu­stqi­vog Ba­
ru­ta, i, za­tvo­riv­{i o~i, ot­po­~eo, sa ne­voq­nim za­no­som, da pe­va
psal­me. Upra­vo ta­da, se­no­vi­ti pred­met we­go­vih stra­ho­va­wa po­
kre­nuo se, i u sko­ku, za sa­mo tren, na­{ao se na­sred pu­ta. Iako je
no} bi­la mra~­na i su­mor­na, ipak se ob­lik ne­po­zna­to­ga sa­da mo­gao
do­ne­kle ra­za­zna­ti. De­lo­vao je kao ko­wa­nik ogrom­nih di­men­zi­ja,
na ko­wu mo}­nog sta­sa. Ni­je po­ku­{a­vao ni da sme­ta ni da bu­de dru­
`e­qu­biv, sa­mo je sta­jao re­zer­vi­sa­no sa jed­ne stra­ne pu­ta, ka­ska­
ju­}i sa sle­pe stra­ne sta­rog Ba­ru­ta, ko­ji je sa­da pre­va­zi­{ao strah
i svo­je­voq­nost.
Ika­bod, ko­me ovo ~ud­no po­no}­no dru­{tvo ni­je pri­~i­wa­va­lo
za­do­voq­stvo i ko­ji se pri­se­tio avan­tu­re Ko­sto­lom­ca Bro­ma sa
253
254
Bez­gla­vim Ko­wa­ni­kom, sa­da je ubr­zao svog pa­stu­va, u na­di da }e
osta­vi­ti tu pri­li­ku za so­bom. Stra­nac je, me­|u­tim, ubr­zao svog
ko­wa na pod­jed­na­ku br­zi­nu. Ika­bod je po­vu­kao di­zgi­ne i pre­{ao
na hod, na­da­ju­}i se da }e ta­ko za­o­sta­ti – i ovaj je u~i­nio isto.
Sr­ce je po­~e­lo da mu to­ne u pe­te; po­ku­{ao je da na­sta­vi da pe­va
psa­lam, ali osu­{e­ni je­zik mu se za­le­pio za nep­ce, i ni­je mo­gao da
pu­sti ni gla­sa. Bi­lo je ne­~e­ga ta­jan­stve­nog i u`a­snog u }u­dqi­voj
i upor­noj ti­{i­ni tog is­traj­nog sa­put­ni­ka. Usko­ro je, sa stra­hom,
do­bio ob­ja­{we­we za to. Ka­da se us­peo uz uz­br­di­cu, pa se pri­li­ka
we­go­vog sa­put­ni­ka ocr­ta­la na­spram ne­ba, xi­nov­ske vi­si­ne i oba­
vi­je­na ogr­ta­~em, Ika­bod je sa u`a­som vi­deo da ne­ma gla­ve! – ali
stra­va ga je jo{ vi­{e ob­uz­ e­la ka­da je pri­me­tio da gla­vu, ko­ja bi
tre­ba­lo da mu bu­de na ra­me­ni­ma, on no­si is­pred se­be na ja­bu­~i­ci
se­dla! U`as je pre­ra­stao u o~a­ja­we; oba­suo je Ba­ru­ta ki­{om uda­
ra­ca i ru­ka­ma i no­ga­ma, na­da­ju­}i se da }e iz­ne­nad­nim po­kre­tom
us­pe­ti da umak­ne svom pra­ti­oc
­ u; ali pri­ka­za je sprem­no po­ju­ri­
la za wim. Po­hi­ta­li su, da­kle, u pu­noj br­zi­ni; ka­me­we je le­te­lo i
iskre vr­ca­le sa sva­kim sko­kom. Ika­bo­do­va otr­ca­na ode­}a le­pr­
{a­la je na va­zdu­hu, dok je on opru­`io svo­je du­go, su­vo te­lo da­le­ko
pre­ko gla­ve ko­wa, u lu­doj `e­qi da po­beg­ne.
Sa­da su bi­li sti­gli do pu­ta ko­ji skre­}e ka Usnu­loj do­li­ni;
ali Ba­rut, ko­ji je de­lo­vao kao da ga je ne­ki de­mon ob­u­zeo, ume­
sto da na­sta­vi wi­me, skre­nuo je u su­prot­nom prav­cu, po­le­teo na­
gla­va~­ke niz­br­do sa le­ve stra­ne. Ovaj put vo­di kroz pe­sko­vi­tu
udo­li­nu nat­kri­qe­nu dr­ve­}em ne­kih ~e­tvrt mi­qe, dok ne do­|e do
mo­sta po­zna­tog iz de­mon­skih pri­~a; i ta~­no iza to­ga pro­sti­re se
ze­le­ni breg na ko­jem sto­ji be­la cr­kva.
Kao da je pa­ni­ka ko­wa na­iz­gled da­la we­go­vom ne­ve­{tom ja­
ha­~u pred­nost u jur­wa­vi, me­|u­tim, ba{ ka­da je bio na po­la pu­ta
kroz udo­li­nu, ko­la­ni na se­dlu su po­pu­sti­li, i ose­tio je ka­ko ono
kli­zi is­pod we­ga. Zgra­bio ga je za ja­bu­~i­cu, po­ku­{ao da ga ~vr­
sto dr­`i, ali uza­lud; sti­gao je sa­mo da se spa­se zgra­biv­{i Ba­ru­
ta oko vra­ta, kad je se­dlo pa­lo na ze­mqu, i on ~u ka­ko ga je we­gov
pro­go­ni­teq pre­ga­zio. Na tre­nu­tak mu umom pro­le­te strah od be­sa
Han­sa van Ri­pe­ra – jer je to bi­lo we­go­vo naj­bo­qe, ne­deq­no se­dlo;
ali ni­je bi­lo vre­me­na za sit­ne stra­ho­ve; de­mon mu je di­sao za vra­
tom; i (bu­du­}i ta­ko ne­ve{t ja­ha~!) imao je mno­go mu­ke da se odr­`i
na ko­wu; ~as bi skli­znuo na jed­nu stra­nu, ~as na dru­gu, a ~as bi
na­le­teo na vi­so­ki gre­ben ki~­me svo­ga ko­wa, si­li­nom za ko­ju se
za­i­sta bo­jao da }e ga ras­ce­pi­ti na­dvo­je.
Raz­mak iz­me­|u dr­ve­}a sa­da ga je raz­ve­se­lio, jer se po­na­dao da
je cr­kve­ni most bli­zu. Tre­pe­ra­vi od­raz sre­br­ne zve­zde u gru­di­ma
po­to­ka po­ka­zao mu je da ne gre­{i. Vi­deo je zi­do­ve cr­kve ka­ko mut­
no bli­sta­ju pod dr­ve­}em u da­qi­ni. Se­tio se me­sta gde je sa­bla­sni
tak­mac Ko­sto­lom­ca Bro­ma ne­stao. „Kad bih sa­mo mo­gao da stig­
nem do tog mo­sta”, po­mi­sli Ika­bod, „bi­}u spa­sen.” I ba{ ta­da je
za­~uo cr­nog pa­stu­va ka­ko dah­}e i du­va od­mah iza we­ga; ~ak mu se
u~i­ni­lo da ose­}a we­gov vre­li dah. Jo{ je­dan gr­~e­vit uda­rac no­
gom u re­bra, i sta­ri Ba­rut je po­le­teo na most; za­gr­meo je pre­ko
ve­li­kih da­sa­ka; sti­gao je na su­prot­nu stra­nu; tek sa­da je Ika­bod
ba­cio po­gled iza se­be da vi­di ho­}e li we­gov pro­go­ni­teq ne­sta­
ti, pre­ma obi­~a­ju, u ble­sku va­tre i sum­po­ra. Ali u tom tre­nut­ku
ugle­dao je de­mo­na ka­ko se di­`e u uzen­gi­ja­ma, i ba­ca svo­ju gla­vu na
we­ga. Ika­bod po­ku­{a da iz­beg­ne taj u`a­sni pro­jek­til, ali pre­
ka­sno. Na­le­teo je na we­go­vu lo­ba­wu sa za­stra­{u­ju­}im uda­rom – i
u~i­teq je po­le­teo gla­vom na­pred, u pra­{i­nu, a Ba­rut, cr­ni pa­
stuv i de­mon­ski ja­ha~ pro­tut­wa­li su po­red we­ga kao tor­na­do.
Sle­de­}eg ju­tra pro­na­{li su sta­rog ko­wa bez se­dla i sa uzda­
ma is­pod no­gu, ka­ko tre­zve­no ~up­ka tra­vu pred ka­pi­jom svo­ga go­
spo­da­ra. Ika­bod se ni­je po­ja­vio na do­ru~­ku; do­{lo je vre­me ve­~e­
re, a Ika­bo­da i da­qe ni­je bi­lo. De­~a­ci su se sa­ku­pi­li kod {ko­le,
i bes­po­sle­no {et­ka­li po oba­la­ma po­to­ka; ali u~i­te­qa ni­je bi­lo.
Hans van Ri­per je po­~eo da bi­va po­ma­lo uz­ne­mi­ren u ve­zi sa sud­
bi­nom si­ro­tog Ika­bo­da; i svog se­dla ta­ko­|e. Po­~e­li su da ga tra­
`e, i na­kon vred­ne is­tra­ge na­{li su we­gov trag. Na jed­nom de­lu
pu­ta ko­ji vo­di ka cr­kvi na­{li su se­dlo uga­`e­no u pra­{i­nu; tra­
go­vi kow­skih ko­pi­ta bi­li su du­bo­ko uti­snu­ti u put, o~i­gle­dan
do­kaz be­sne jur­wa­ve, i mo­gli su se pra­ti­ti do mo­sta, na­kon ko­ga
su, na oba­li {i­ro­kog de­la po­to­ka, gde je pro­ti­ca­la du­bo­ka i cr­
na vo­da, pro­na­{li {e­{ir si­ro­tog Ika­bo­da, a u bli­zi­ni {e­{i­ra
raz­bi­je­nu bun­de­vu.
Pre­tra­`i­li su po­tok, ali te­lo si­ro­tog u~i­te­qa ni­su na­{li.
Hans van Ri­per je, kao iz­vr­{i­lac za­du­`en za we­go­vu imo­vi­nu, is­
pi­tao bo­{~u ko­ja je sa­dr­`a­la sva we­go­va ovo­ze­maq­ska do­bra. Ona
su se sa­sto­ja­la od dve i po ko­{u­qe; dve krag­ne; jed­nog ili dva pa­
ra po­ha­ba­nih ~a­ra­pa; sta­rog pa­ra so­mot­skog do­weg ve­{a; zar­|a­log
bri­ja­~a; kwi­ge psa­lam­skih me­lo­di­ja pu­ne ma­ga­re­}ih u{i­ju; i po­
lo­mqe­ne pi­{taq­ke za da­va­we to­na. [to se kwi­ga i na­me­{ta­ja iz
{ko­le ti­~e, oni su bi­li op­{te do­bro, osim Isto­ri­je ve­{ti­~a­re­
wa Ko­to­na Ma­te­ra, Al­ma­na­ha No­ve En­gle­ske i sa­nov­ni­ka sa pro­ro­
~an­stvi­ma; u ovom po­sled­wem je bio ko­mad pa­pi­ra, pot­pu­no i`vr­
qan i umr­qan, sa uza­lud­nim po­ku­{a­ji­ma da se skle­pa­ju sti­ho­vi
u ~ast na­sled­ni­ce Van Tasl. Ove ma­gij­ske kwi­ge i po­et­ski za­pis
Hans van Ri­per je pre­dao pla­me­nu; i on je, od tog vre­me­na, od­lu­~io
da ne {a­qe vi­{e svo­ju de­cu u {ko­lu, pri­me­tiv­{i da ni­ka­da ni­je
vi­deo ne­kog do­bra od tog ~i­ta­wa i pi­sa­wa. Ako je u~i­teq po­se­do­vao
ne­ki no­vac, a do­bio je svo­ju tro­me­se~­nu pla­tu ne­kih dan-dva ra­ni­
je, mo­ra da je bio kod we­ga u tre­nut­ku ka­da je ne­stao.
255
Ovaj ta­jan­stve­ni do­ga­|aj je iza­zvao mno­ga na­ga­|a­wa u cr­kvi
sle­de­}e ne­de­qe. Gru­pi­ce po­sma­tra­~a i tra­~a­ra sa­ku­pi­le su se u
cr­kve­nom dvo­ri­{tu, na mo­stu, i na me­stu gde su {e­{ir i bun­de­va
pro­na­|e­ni. Pri­se­}a­li su se Bro­u­ve­ro­ve, Ko­sto­lom­~e­ve, i ~i­ta­
ve go­mi­le dru­gih pri­~a; i ka­da su ih vred­no sve raz­mo­tri­li, i
upo­re­di­li sa po­zna­tim ele­men­ti­ma sa­da­{we pri­~e, od­mah­nu­li
su gla­va­ma i za­kqu­~i­li da je Ika­bo­da od­neo Bez­gla­vi Ko­wa­nik.
Ka­ko je bio neo­`e­wen, i ni­ko­me ni­je du­go­vao, ni­ko se vi­{e ni­
je za­ma­rao raz­mi­{qa­wem o we­mu; {ko­la je pre­me­{te­na u dru­gi
kraj udo­li­ne, i dru­gi u~i­teq je po­~eo da go­spo­da­ri ume­sto we­ga.
Isti­na, je­dan sta­ri far­mer, ko­ji je bio oti­{ao u Wu­jork ne­
ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, i od ko­ga sam ~uo pri­~u o ovoj sa­bla­snoj
avan­tu­ri, do­neo je ku­}i ve­sti da je Ika­bod Krejn jo{ uvek `iv; da
je na­pu­stio taj kraj de­lom iz stra­ha od de­mo­na i Han­sa van Ri­pe­
ra, a de­lom od po­ti­{te­no­sti {to ga je na­sled­ni­ca ona­ko iz­ne­na­da
od­ba­ci­la; da se pre­se­lio u uda­qe­ni deo te obla­sti; ta­mo je dr­`ao
{ko­lu i isto­vre­me­no stu­di­rao pra­vo; pri­mqen je u ko­mo­ru; po­stao
je po­li­ti­~ar; sa­ku­pqao gla­so­ve za iz­bo­re; pi­sao za no­vi­ne; i na­po­
slet­ku po­stao su­di­ja okru­`nog su­da. A kod Ko­sto­lom­ca Bro­ma, ko­ji
je ma­lo na­kon ne­stan­ka svog ri­va­la tri­jum­fal­no po­veo ras­cve­ta­lu
Ka­tri­nu do ol­ta­ra, mo­glo se pri­me­ti­ti da de­lu­je ba{ kao da ne­{to
pre­}ut­ku­je kad god se pri­~a­la pri­~a o Ika­bo­du, i uvek bi pra­snuo
u ve­seo smeh ka­da bi se po­me­nu­la bun­de­va; {to je ne­ke na­ve­lo da po­
sum­wa­ju da on o ce­loj pri­~i zna vi­{e ne­go {to je hteo da pri­zna.
Sta­re se­os­ ke `e­ne, me­|u­tim, ko­je su naj­po­zva­ni­je da da­ju sud
o ova­kvim stva­ri­ma, tvr­de i dan da­nas da su Ika­bo­da od­ne­le nat­
pri­rod­ne si­le; i to je omi­qe­na pri­~a ko­ja se ~e­sto pri­po­ve­da po
kom­{i­lu­ku kraj zim­ske ve­~er­we va­tre. Most je po­stao, vi­{e ne­go
ra­ni­je, pred­met su­je­ver­nog stra­ho­po­{to­va­wa; i to je mo­`da raz­
log za­{to je put po­me­ren po­sled­wih go­di­na, ta­ko da pri­la­zi cr­
kvi sa one stra­ne gde je vo­de­ni~­ni rib­wak. [ko­la je, na­pu­{te­na,
ubr­zo po­~e­la da pro­pa­da, pri­~a­lo se da je za­po­se­da duh ne­sre}­nog
u~i­te­qa i mno­gi je ora~, vu­ku­}i se ku­}i u mir­no let­we ve­~e, umi­
{qao da ~u­je we­gov glas u da­qi­ni, ka­ko pe­va set­nu me­lo­di­ju psa­
la­ma u spo­koj­noj osa­mqe­no­sti Usnu­le do­li­ne.
Postskriptum
PRO­NA­\E­NO U RU­KO­PI­SU G. NI­KER­BO­KE­RA
256
Ova pri­~a je pre­ne­ta go­to­vo do­slov­ce ona­ko ka­ko sam je ja ~uo
na sa­stan­ku Ak­ci­on
­ ar­skog dru­{tva u drev­nom gra­du Men­he­toa, na
kom su bi­li pri­sut­ni mno­gi od we­go­vih naj­mu­dri­jih i naj­u­gled­
ni­jih gra­|a­na. Pri­po­ve­da~ je bio je­dan pri­ja­tan, otr­can, go­spod­
stve­ni sta­ri ~o­vek, u siv­ka­sto-cr­nom ode­lu, sa tu­`nim du­ho­vi­
tim li­cem, i ozbiq­no sam sum­wao da je si­ro­ma­{an – to­li­ko se
tru­dio da bu­de za­ba­van. Ka­da se we­go­va pri­~a za­vr­{i­la, ~u­lo se
mno­go sme­ha i odo­bra­va­wa, po­go­to­vo od dvo­ji­ce-tro­ji­ce za­me­ni­ka
grad­skih ve}­ni­ka, ko­ji su pre­spa­va­li ve­}i deo. Bio je tu, me­|u­tim,
je­dan vi­so­ki, su­vo­wa­vi sta­ri go­spo­din, sa na­ko­stre­{e­nim obr­va­
ma, ko­ji je sve vre­me imao ozbi­qan i pri­li~­no strog iz­raz li­ca,
ko­ji je po­vre­me­no skr­{tao ru­ke, oba­rao gla­vu i gle­dao u pod, kao
da u mi­sli­ma raz­ma­tra ne­{to sum­wi­vo. Bio je je­dan od onih ti­
pi~­nih opre­znih qu­di ko­ji se ni­ka­da ne sme­ju ako ne­ma­ju do­brih
osno­va za to – ka­da ima­ju i raz­log i za­kon na svo­joj stra­ni. Ka­da
se ve­se­qe ostat­ka dru­{tva smi­ri­lo, i po­no­vo za­vla­da­la ti­{i­na,
on je jed­nu ru­ku na­slo­nio na ru­ko­hvat svo­je sto­li­ce, i, pod­bo­~iv­
{i se dru­gom, upi­tao, uz bla­gi ali iz­u­zet­no mu­dar po­kret gla­vom,
na­mr­{tiv­{i ve­|e, ko­ja je po­u­ka pri­~e i {ta to ona do­ka­zu­je?
Pri­po­ve­da~, ko­ji je upra­vo pri­no­sio ~a­{u vi­na usna­ma, kao
osve­`e­we po­sle na­po­ra, za­sta­de na tre­nu­tak, po­gle­da sta­rog go­
spo­di­na sa bes­kraj­nim uva­`a­va­wem i, spu­stiv­{i po­la­ko ~a­{u na
sto, pri­me­tio da pri­~a, sa­svim lo­gi~­no, tre­ba da do­ka­`e:
– Da ne­ma si­tu­ac
­ i­je u `i­vo­tu ko­ja ne­ma svo­je pred­no­sti i za­
do­voq­stva – pod uslo­vom da shva­ti­mo {a­lu ona­kvom ka­kva je: da,
da­kle, onaj ko sa |a­vo­lom ti­kve sa­di, te­{ko da }e ubra­ti bo­gat
plod. Sto­ga, uko­li­ko se­os­ ki u~i­teq ne do­bi­je ru­ku ho­land­ske bo­
ga­te na­sled­ni­ce, to je si­gu­ran ko­rak ka vi­so­kom una­pre­|e­wu u dr­
`av­noj slu­`bi.
Opre­zni sta­ri go­spo­din na­bra obr­ve jo{ de­set pu­ta gu­{}e na­
kon ovog ob­ja­{we­wa, pot­pu­no zbu­wen lo­gi­kom tog si­lo­gi­zma, dok
ga je, ~i­ni mi se, ~o­vek u si­vo-cr­nom ode­lu po­sma­trao sa po­ma­lo
tri­jum­fal­nom zlo­bom. Na­po­slet­ku, on iz­ja­vi da je sve to div­no i
kra­sno, ali da mu se i da­qe ~i­ni da je pri­~a po­ma­lo pre­te­ra­na –
da je sum­wi­~av u ve­zi sa jed­nom ili dve po­je­di­no­sti.
– Ve­re mi, go­spo­di­ne – od­go­vo­ri pri­po­ve­da~ – {to se to­ga ti­
~e, ni ja sam u po­la pri­~e ne ve­ru­jem.
D. N.
Kraj
VA­[ING­TON IR­VING (3. april 1783. – 28. no­vem­bar 1859), ame­
ri~­ki pi­sac, isto­ri­~ar i ese­ji­sta. Imao je i uspe­{nu di­plo­mat­sku
ka­ri­je­ru, te je, po­red osta­log, bio ame­ri~­ki am­ba­sa­dor u [pa­ni­ji. Na
osno­vu ma­te­ri­ja­la ko­ji je ta­mo sa­ku­pio na­pi­sao je ne­ko­li­ko isto­rij­
skih de­la ko­ja se ba­ve Kri­sti­fo­rom Ko­lum­bom i ma­var­skim osva­ja­
wem Gra­na­de. Na­pi­sao je i bi­o­gra­fi­je Oli­ve­ra Gol­dsmi­ta, Mu­ha­me­da
i Xor­xa Va­{ing­to­na. [to se de­la iz le­pe kwi­`ev­no­sti ti­~e, is­pr­
va ih je ob­ja­vqi­vao pod pse­u­do­ni­mi­ma, kao {to su Xo­na­tan Old­stajl,
Xo­fri Kre­jon i Di­drih Ni­ker­bo­ker; naj­po­zna­ti­ja od wih sva­ka­ko su
fan­ta­sti~­ne pri­~e Le­gen­da o Usnu­loj do­li­ni i Rip van Vinkl.
257
Bio je me­|u pr­vim pi­sci­ma no­vi­je ame­ri~­ke kwi­`ev­no­sti ko­ji
su po­sti­gli i iz­u­ze­tan me­|u­na­rod­ni uspeh, da su ga ce­ni­li ~ak i ta­
kvi evrop­ski pi­sci kao {to su Val­ter Skot i ^arls Di­kens. Za­hva­
qu­ju­}i to­me, bio je u po­zi­ci­ji da se bo­ri za pri­hva­ta­we spi­sa­teq­stva
kao pra­ve pro­fe­si­je i za bo­qe za­ko­ne ko­ji bi {ti­ti­li autor­ska pra­va
ame­ri~­kih pi­sa­ca. Imao je ve­li­ki uti­caj na raz­voj po­pu­lar­ne kul­tu­
re u Ame­ri­ci, po­seb­no u Wu­jor­ku (~i­ji je na­di­mak „Go­tam” po­pu­la­ri­
zo­vao, na pri­mer), a sma­tra se da je pre­sud­no uti­cao na na­~in na ko­ji
se Bo­`i} pri­ka­zu­je i pro­sla­vqa u Ame­ri­ci.
Je­le­na Vi­te­zo­vi}
258
ALEN BE­[I] (1975, Bi­ha}, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na), di­plo­mi­rao
je na Od­se­ku za srp­sku kwi­`ev­nost i je­zik Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta
u No­vom Sa­du.
Ob­ja­vio je ~e­ti­ri kwi­ge po­e­zi­je: U fi­li­gra­nu rez („Kwi­`ev­
na omla­di­na Sr­bi­je“, Be­o­grad, 1999), Na­~in di­ma (NB „Ste­fan Pr­
vo­ven­~a­ni“, Kra­qe­vo, 2004), Go­lo sr­ce (NB „Ste­fan Pr­vo­ven­~a­ni“,
Kra­qe­vo, 2012) i Hro­ni­ka sit­ni­ca: iza­bra­ne pje­sme (JU „Rat­ko­vi­}
e­ve ve­~e­ri po­e­zi­je“, Bi­je­lo Po­qe), kao i dve kwi­ge iza­bra­nih kwi­
`ev­nih kri­ti­ka i ese­ja: La­vi­rin­ti ~i­ta­wa („Ago­ra“, Zre­wa­nin,
2006) i Ne­po­no­vqi­vi obra­zac („Slu­`be­ni gla­snik“, Be­o­grad, 2012).
Pre­veo je sa en­gle­skog je­zi­ka kwi­ge Xin Ris, Xa­mej­ke Kin­kejd,
Eni Pru, Xo­na Fa­ul­sa, Xo­na Ral­sto­na So­la, Bru­sa ^e­tvi­na, De­re­
ka Vol­ko­ta... Za pre­vod ro­ma­na Le­po­ti­ca Xojs Ke­rol Outs („Ago­ra“,
2010) do­bio je Na­gra­du Dru­{tva kwi­`ev­ni­ka Voj­vo­di­ne za pre­vod go­
di­ne (2011), a za Go­lo sr­ce na­gra­de „Bran­ko Miq­ko­vi}“ i „Ri­sto Rat­
ko­vi}“ (2013).
Pe­sme su mu pre­vo­|e­ne na ne­ma~­ki, en­gle­ski, fran­cu­ski, ru­ski
i ma­ke­don­ski je­zik.
^lan je Srp­skog kwi­`ev­nog dru­{tva i Udru­`e­wa kwi­`ev­nih
pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je.
Od 2007. go­di­ne ra­di kao ured­nik ~a­so­pi­sa za kwi­`ev­nost i te­o­
ri­ju „Po­qa“, a od 2012. i kao ured­nik iz­da­va~­ke de­lat­no­sti Kul­tur­
nog cen­tra No­vog Sa­da.
@i­vi u No­vom Sa­du.
ANA STJE­QA ro­|e­na je 1982. go­di­ne u Be­o­gra­du. Di­plo­mi­ra­la
je 2005. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du na Ka­te­dri za
ori­jen­ta­li­sti­ku, Gru­pa za Tur­ski je­zik i kwi­`ev­nost. Ma­gi­stri­ra­
la je 2009. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, smer Na­u­ka
o kwi­`ev­no­sti, od­bra­niv­{i te­zu pod na­slo­vom „Qud­sko i bo­`an­sko
u de­lu Me­vla­ne Xe­la­le­di­na Ru­mi­ja i Ju­nu­sa Emrea“. Dok­to­ri­ra­la je
2012. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du od­bra­niv­{i te­
zu pod na­slo­vom „Ele­men­ti tra­di­ci­on
­ al­nog i mo­der­nog u de­lu Je­le­ne
Di­mi­tri­je­vi}”.
Ba­vi se pi­sa­wem po­e­zi­je i ha­i­ku po­e­zi­je, kao i pre­vo­|e­wem po­
e­zi­je i pro­ze sa en­gle­skog, {pan­skog, por­tu­gal­skog i tur­skog je­zi­
259
ka. Ba­vi se pi­sa­wem krat­ke pro­ze i pu­to­pi­snih ese­ja. Pe­sme su joj
pre­vo­|e­ne na hr­vat­ski, slo­ve­na~­ki, ma­ke­don­ski i per­sij­ski je­zik.
Sa­ra­|u­je sa do­ma­}im i stra­nim, {tam­pa­nim i elek­tron­skim ~a­so­
pi­si­ma. Pe­sme su joj ob­ja­vqi­va­ne u do­ma­}im i stra­nim zbor­ni­ci­ma.
Do­bit­nik je ne­ko­li­ko na­gra­da iz obla­sti po­e­zi­je i ese­ji­sti­ke. ^lan
je Udru­`e­wa kwi­`ev­ni­ka Sr­bi­je i Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­
la­ca Sr­bi­je.
Pe­sme, pri­~e, ese­je i kwi­`ev­ne pre­vo­de ob­ja­vi­la je u ~a­so­pi­si­
ma: Ko­ra­ci, Gra­di­na, Bag­da­la, Po­qa, Lu­~a, Trag, Avan­grad, Be­o­grad­
ski kwi­`ev­ni ~a­so­pis, Ilu­stro­va­na po­li­ti­ka, No­vo­sti, Kul­tu­
ra Umet­nost Na­uk
­ a (su­bot­wi do­da­tak Po­li­ti­ke) LU­DUS, Nur,
Na­sle­|e, Svi­tak, Zlat­na gre­da, Bra­ni­~e­vo, Mons Aure­us, Po­ve­qa,
Mo­sto­vi, Ha­i­ku no­vi­ne...
BI­QA­NA ISA­I­LO­VI] pre­ve­la je de­la broj­nih {pan­skih auto­
ra: Or­te­ge i Ga­se­ta, Una­mu­na, Ba­ro­he, Be­ke­ra, Aso­ri­na, Bor­he­sa, Bla­
ska Iba­we­sa, Mar­sea.., kao i naj­bo­qi evrop­ski vi­te­{ki ro­man Ama­dis
od Ga­u­le, ko­ji je Ser­van­te­su bio ne­po­sre­dan uzor za stva­ra­we Don Ki­
ho­ta; do­bit­ni­ca je na­gra­da „Mi­lo{ N. \u­ri}“ 2001. go­di­ne za pre­vod
de­la Ma­nu­e­la de Fa­qe Za­pi­si o mu­zi­ci i mu­zi­~a­ri­ma i „Ra­do­je Ta­
ti}” za ro­man Do­ña Per­fek­ta Be­ni­ta Pe­re­sa Gal­do­sa, za naj­bo­qi pre­vod
sa {pan­skog i por­tu­gal­skog u 2006. i 2007. Kao sti­pen­di­sta {pan­ske
vla­de 2001, is­tra­`i­va­la je {pan­sko uni­ver­zi­tet­sko iz­da­va­{tvo; za
stal­nu sa­rad­wu na pro­mo­ci­ji {pan­skog je­zi­ka i hi­span­skih kul­tu­ra
do­bi­la je 2014. Po­ve­qu za­hval­no­sti In­sti­tu­ta Ser­van­tes u Be­og­ ra­du.
BO­JAN BE­LI], ese­jist i pre­vo­di­lac sa en­gle­skog, ne­ma~­kog i
ita­li­jan­skog je­zi­ka, ro­|en je u Va­qe­vu 1978. Ap­sol­vi­rao je fi­lo­zo­
fi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du, da bi se po­tom po­sve­tio
kwi­`ev­no-pre­vo­di­la~­kom ra­du. Pre­veo je i pri­re­dio za {tam­pu po­
e­zi­ju Vi­li­ja­ma Blej­ka „Ostr­vo na me­se­cu“, za ko­ju je do­bio Na­gra­du
„Mi­lo{ \u­ri}“, Xej­msa Xoj­sa „Ka­mer­na mu­zi­ka i dru­ge pe­sme“, R.M.
Ril­kea „Is­ku­stvo ti­{i­ne“, po­e­zi­ju i pro­zu Ge­or­ga Tra­kla „Ze­mqa
sna“, „An­to­lo­gi­ju ne­ma~­kog ukle­tog pe­sni­{tva XIX i XX ve­ka“ i ro­
man Eri­ka Lo­mak­sa „^o­vek s pru­ge“. Pre­vo­de (Jejts, Pa­und, ^a­ter­ton,
Oven, Bruk, Fok­ner, He­min­gvej, Hajm, Ge­or­ge, Hof­man­stal, Sa­ba,
Mon­ta­le, Kar­du­~i, G. Stam­pa) ob­ja­vqi­vao je u ~a­so­pi­si­ma: „Pi­smo“,
„Mo­sto­vi“, „Kwi­`ev­nost“, „Kwi­`ev­ne no­vi­ne“, „Po­qa“, „Bag­da­la“,
„Trag“, „Na{ trag“, „Ti­sa“, „Sa­vre­me­nik“, „Bde­wa“, „Stre­mqe­wa“,
„Sent“, „Ve­~er­we no­vo­sti“ i „Po­li­ti­ka“. ^lan je Udru­`e­wa kwi­
`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je i Udru­`e­wa kwi­`ev­ni­ka Sr­bi­je.
260
BO­RI­VOJ GER­ZI], pi­sac i pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da. Ob­ja­vio
je ~e­ti­ri zbir­ke pri­po­vet­ki. Pre­vo­dio je dra­me Pin­te­ra, Ma­me­ta,
Se­ma [e­par­da, Ol­bi­ja, pri­po­vet­ke Xoj­sa, Be­ke­ta, Ma­kju­an
­ a, ro­man
„Tam­ni la­vi­rint“ Lo­ren­sa Da­re­la... Autor je Re~­ni­ka an­glo-ame­ri~­
kog slen­ga, En­gle­sko-srp­skog re~­ni­ka fra­za i idi­o­ma, Re~­ni­ka srp­
skog `ar­go­na, i ko­a­u­tor Re~­ni­ka sa­vre­me­nog be­o­grad­skog `ar­go­na.
GOR­JA­NA RA­JI] je ro­|e­na 1978. u Tre­bi­wu. Di­plo­mi­ra­la je
fi­lo­zo­fi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du. U sa­rad­wi s
Mi­la­nom Do­bri­~i­}em pre­ve­la je kwi­gu po­e­zi­je ir­skog pi­sca i pe­
sni­ka Ga­bri­je­la Ro­zen­sto­ka Tra­gom we­nog ime­na (Tre­}i trg, 2013).
Pro­fe­si­o­nal­no se ba­vi mu­zi­kom i po­vre­me­no ra­di kao pro­fe­sor
Gra­|an­skog vas­pi­ta­wa u jed­noj be­o­grad­skoj gim­na­zi­ji.
DE­JAN ACO­VI], kla­si~­ni fi­lo­log, bi­bli­o­te­kar, kwi­`ev­ni
pre­vo­di­lac, ~lan UKPS. Pre­vo­di sa gr~­kog i la­tin­skog, en­gle­skog
i fran­cu­skog je­zi­ka. Po­qa in­te­re­so­va­wa: iz­vo­ri za an­ti~­ku i sred­
wo­ve­kov­nu isto­ri­ju, pu­to­pis, kla­si~­na an­ti~­ka i sred­wo­ve­kov­na
kwi­`ev­nost, en­gle­ska, fran­cu­ska i sa­vre­me­na gr~­ka kwi­`ev­nost.
DU­[KO PA­UN­KO­VI] pre­vo­di s ru­skog pro­zu i po­e­zi­ju. Do­
bit­nik je Na­gra­de gra­da Be­o­gra­da (2005), Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“
(2002. i 2008), Na­gra­de „Jo­van Mak­si­mo­vi}“ (1997), Na­gra­de „Zlat­ko
Kra­sni“ (2012) i Na­gra­de „Ju­gra“ (Ru­si­ja, 2013). Naj­va­`ni­ji pre­vo­di:
Sa­bra­na de­la Gaj­ta Ga­zda­no­va, Sa­bra­na de­la Kon­stan­ti­na Va­gi­no­va,
Kon­stan­tin Le­on­tjev, Ro­ma­ni, Odi­sej Po­li­hro­ni­ja­des, Iz `i­vo­ta
hri­{}a­na u Tur­skoj, Vla­di­slav Ho­da­se­vi~, Pu­tem zr­na, Te­{ka li­
ra, Igor Ir­te­wev, Pe­sme.
\U­RA MI­O­^I­NO­VI] (1979), di­plo­mi­rao na Fi­lo­lo­{kom fa­
kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, na Gru­pi za ru­mun­ski je­zik i kwi­
`ev­nost 2004. Na­kon to­ga, 2006, za­vr­{a­va ma­ster stu­di­je iz isto­
rij­skog i sa­vre­me­nog ru­mun­skog je­zi­ka na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu
Za­pad­nog uni­ver­zi­te­ta u Te­mi­{va­ru, u Ru­mu­ni­ji, s te­mom „Stil­ske
i je­zi~­ke oso­bi­ne de­la Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea u sve­tlo­sti pre­vo­di­
la~­kih pro­ble­ma“. Od 2002. pre­vo­di s ru­mun­skog na srp­ski. Naj­pre
na fa­kul­te­tu, a po­tom i za Kwi­`ev­nu op­{ti­nu Vr­{ac i kwi­`ev­
ni ~a­so­pis „Ko­vi­ne”. U edi­ci­ji KOV-a Ne­sa­ni­ca ob­ja­vqu­je pre­vod
kwi­ge E`e­na Jo­ne­ska Gro­tesk­ni i tra­gi~­ni `i­vot Vik­to­ra Igoa
(2006), po­tom Iz­gu­bqe­no pi­smo Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea (2008), O bo­le­
sti­ma fi­lo­zo­fa. Si­or
­ an Mar­te Pe­treu (2008), Jo­ne­sko u o~e­voj ze­
mqi Mar­te Pe­treu (2011). U „Ko­vi­na­ma“ ob­ja­vqu­je i broj­ne pre­vo­de
kra­}ih tek­sto­va vi­{e i ma­we po­zna­tih ru­mun­skih pi­sa­ca – E`e­na
Jo­ne­ska, Ka­ta­li­na Gom­bo­{a, Ni­ko­la­ja [taj­nhar­ta, Ma­ri­na So­re­
skua, Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea, Ga­bri­je­le Ge­or­gi­{or. Pre­vo­di i sa en­
gle­skog (Da­vid Gar­nett, Lady in­to Fox, ro­man, ~e­ka se ob­ja­vqi­va­we).
@i­vi i ra­di u Be­og­ ra­du.
JE­LE­NA KO­STI]-TO­MO­VI] (1973) pro­fe­sor je na Ka­te­dri za
ne­ma~­ki je­zik na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. U dok­tor­skoj
di­ser­ta­ci­ji, od­bra­we­noj 2007, ba­vi­la se pro­ble­mom ekvi­va­len­ci­je
na pri­me­ru pre­vo­da He­se­o­vih ro­ma­na na srp­ski i hr­vat­ski je­zik.
Zna­~aj­ni­ji kwi­`ev­ni pre­vo­di: Lu­lu, Frank Ve­de­kind, JDP, 2005;
So­fo­klo­va An­ti­go­na, Ber­tolt Breht, BE­LEF 2006; Push up 1–3, Ro­
land [i­melp­fe­nig, JDP, 2007; Qu­bav­ni­ce, El­fri­de Je­li­nek, Pa­i­
261
de­ia, 2009; Oko­va­ni le­dom, Falk Rih­ter, Te­a­tron 146/147, 2009; Vi­
el­le­icht sind wir al­le der Mic­key Ma­us, Ma­ja Pe­le­vi}, Li­te­ra­turbüro
Frank­furt 2010.
JE­LE­NA VI­TE­ZO­VI] (1984), di­plo­mi­ra­la je ita­li­jan­ski je­zik
i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, gde je od­bra­ni­la
i ma­ster rad na te­mu Pet pe­sni­ki­wa pe­trar­ki­zma. Pre­vo­di sa ita­
li­jan­skog, en­gle­skog, la­tin­skog i fran­cu­skog, kao i na ita­li­jan­ski i
en­gle­ski. Pre­vo­di­la je ese­je Um­ber­ta Eka, Sti­ve­na Li­ko­ka i Xo­na Sa­
der­len­da, pri­~e Mo­ri­sa Le­bla­na i Vil­ki­ja Ko­lin­sa, kao i Isto­ri­ju
En­gle­ske Xejn Ostin. Ak­tiv­no se ba­vi pre­vo­|e­wem na­u~­nih ra­do­va, ka­
ko iz kwi­`ev­ne te­o­ri­je, ta­ko i iz dru­gih hu­ma­ni­sti~­kih obla­sti.
KRI­STI­NA \U­KO­VI] (1981), dra­ma­turg i film­ski kri­ti­~ar.
Autor je ne­ko­li­ci­ne ra­dio-dra­ma, sce­na­ri­ja za je­dan TV film i ne­
ko­li­ci­ne TV emi­si­ja, uglav­nom za de­cu. Tre­nut­no ra­di kao dra­ma­
turg u KOP RTS-a. Pri­~a Pri­hva­ti­li­{te ^ar­lsa Bak­ste­ra je wen
pr­vi ob­ja­vqe­ni pre­vod.
MI­LA GA­VRI­LO­VI] (1980), di­plo­mi­ra­la je na Fi­lo­lo­{kom
fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, na Ka­te­dri za poq­ski je­zik i
kwi­`ev­nost.
Od 2001. go­di­ne ob­ja­vqu­je pre­vo­de de­la mla­dih poq­skih pro­za­i­
sta i pe­sni­ka – Ada­ma Vi­de­ma­na, Ta­de­u{
­ a Pju­ra, Da­re­ka Fok­sa, Eve
Zo­nen­berg, K{i­{to­fa Siv­~i­ka, Ma­}e­ja Me­lec­kog i dr. – u ~a­so­pi­
si­ma u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu. Pre­ve­la je i zbir­ku pri­~a Na­ta­{e Ger­ke
Sve pa­{te­te sve­ta (Pla­to, 2002).
Sa poq­skog i en­gle­skog pre­vo­di kwi­ge i ~a­so­pi­se za de­cu, ali i
dru­ge ra­do­ve iz obla­sti hu­ma­ni­sti­ke.
@i­vi u Be­o­gra­du.
262
MI­LA­NA PI­LE­TI] (1955), do­cent za ita­li­jan­ski je­zik, od
2002. u in­va­lid­skoj pen­zi­ji, ra­di­la je na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u
Be­og­ ra­du, a tri go­di­ne pro­ve­la je u Ri­mu, na Uni­ver­zi­te­tu „La Sa­pi­
en­za“, kao lek­tor za srp­sko­hr­vat­ski je­zik. Ma­gi­stri­ra­la je (Lo­do­
vi­ko Ari­o­sto u srp­skoj kwi­`ev­no­sti) i dok­to­ri­ra­la (Vre­men­ska
dis­tan­ca kao je­zi~­ko-stil­ski ~i­ni­lac u pre­vo­|e­wu ita­li­jan­skih
kwi­`ev­nih tek­sto­va; ova di­ser­ta­ci­ja je ka­sni­je ob­ja­vqe­na kao mo­
no­gra­fi­ja). Autor je pe­sni~­ke zbir­ke Ve­dri­na ve­tra. Pre­vo­|e­wem
se ba­vi od 1978. go­di­ne, uglav­nom be­le­tri­sti­ke (Um­ber­to Sa­ba, Eu|e­
nio Mon­ta­le, Kar­lo Emi­lio Ga­da, Se­ba­sti­ja­no Va­sa­li, Um­ber­to Eko,
Eros Se­kvi, Ko­ra­do Ka­la­bro, Dan­te Ma­fi­ja i dr.) ali i ese­ji­sti­ke,
fi­lo­zo­fi­je, isto­ri­je i te­o­ri­je kwi­`ev­no­sti i isto­ri­je umet­no­sti
(Um­ber­to Eko, Fran­~e­sko Ga­bri­je­li, Fi­li­ber­to Me­na, \i­lo Dor­
fles, Pjer Al­do Ro­va­ti, \u­ze­pe Tu­~i, \er­ma­no ^e­lant i dr.). Do­
bit­ni­ca je po­hva­le Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca (za pre­vod
Sa­zna­wa bo­la K. E. Ga­de, 1988) i Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ (za pre­pev
Mi­ke­lan­|e­lo­vih sti­ho­va, 2008).
NI­KO­LA PO­PO­VI] (Sa­ra­je­vo, 1979), ob­ja­vio je pre­vo­de kwi­
ga ita­li­jan­skih pi­sa­ca Eto­rea Ma­zi­ne (Gvo­`|e i med, Ot­kro­ve­we,
2002; Po­bed­nik, Na­rod­na kwi­ga, 2003), Si­mo­ne Vin­~i (O de­ci se ni­
{ta ne zna, Na­rod­na kwi­ga, 2004; U sva­kom smi­slu qu­bav, Vri­je­me,
2008) i Va­le­ri­je Pa­re­le (Pri­~e iz Na­pu­qa, Vri­je­me, 2010) te broj­ne
pre­vo­de sa­vre­me­nih ita­li­jan­skih pi­sa­ca u kwi­`ev­noj pe­ri­o­di­ci.
^lan UKPS od 2009. go­di­ne. Za­po­slen je kao na­stav­nik ita­li­jan­skog
je­zi­ka na Od­se­ku za mu­zi~­ku umet­nost Fi­lo­lo­{ko-umet­ni~­kog fa­
kul­te­ta u Kra­gu­jev­cu. Obla­sti na­u~­nog in­te­re­so­va­wa su mu sa­vre­me­
na ita­li­jan­ska kwi­`ev­nost, sti­li­sti­ka i te­o­ri­ja pre­vo­|e­wa.
NI­KO­LA @I­VA­NO­VI] (1979) pre­vo­di po­e­zi­ju sa en­gle­skog.
Za­vr­{io je op­{tu kwi­`ev­nost i te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti. Ob­ja­vio je
kwi­ge pe­sa­ma Asta­po­vo (2009) i Car­mi­na Gal­li (2014).
NI­KO­LI­NA ZO­BE­NI­CA, ger­ma­ni­sta i an­gli­sta, do­cent je na
Od­se­ku za ger­ma­ni­sti­ku na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­
du i autor vi­{e ra­do­va iz ne­ma~­ke kwi­`ev­no­sti (sred­wo­ve­kov­na
kwi­`ev­nost, kla­si~­na kwi­`ev­nost, kwi­`ev­nost XX ve­ka). Ba­vi se
i is­tra­`i­va­wi­ma iz me­to­di­ke na­sta­ve kwi­`ev­no­sti, uni­ver­zi­tet­
skog obra­zo­va­wa i teh­ni­ka na­u~­nog ra­da, kao i ana­li­zom i kri­ti­
kom kwi­`ev­nog pre­vo­da. Pre­vo­di s ne­ma~­kog na srp­ski je­zik (Bo­to
[tra­us, Il­ze Aj­hin­ger, Franc Ver­fel, To­mas Ber­nhard).
SNE­@A­NA \U­KA­NO­VI] ro­|e­na je 1964. go­di­ne u Be­og­ ra­du. Di­
plo­mi­ra­la je na Ka­te­dri za po­lo­ni­sti­ku Fi­lo­lo­{kog fa­kul­te­ta u
Be­o­gra­du. Od 1994. go­di­ne ra­di kao stal­ni sud­ski pre­vo­di­lac za poq­
ski je­zik, a od 2003. pro­fe­si­o­nal­no se ba­vi lek­tu­rom. Kao kwi­`ev­ni
pre­vo­di­lac de­bi­to­va­la je 2012. go­di­ne u ~a­so­pi­su „Mo­sto­vi“. U me­
|u­vre­me­nu pre­ve­la je s poq­skog Xep­ni atlas `e­na Sil­vi­je Hut­wik
(B&S/Pla­to 2013), za ko­ji je autor­ka do­bi­la Na­gra­du „Po­li­ti­kin pa­
so{“ za 2008. go­di­nu i Pan­si­on Pjo­tra Pa­ziw­skog (Aka­dem­ska kwi­ga
2013), za ko­ji je autor do­bio na­gra­du „Po­li­ti­kin pa­so{“ za 2009. go­
di­nu i Na­gra­du Evrop­ske uni­je za kwi­`ev­nost za 2012. go­di­nu.
STE­FAN PA­JO­VI], ro­|en 1989. go­di­ne u ^a~­ku. Osnov­ne stu­
di­je an­gli­sti­ke je za­vr­{io u Kra­gu­jev­cu, a ma­ster­ske iz iste obla­
sti u No­vom Sa­du. Ba­vi se na­u~­nim, pro­svet­nim i umet­ni~­kim ra­dom.
Tre­nut­no je dok­to­rand na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du, gde
iz­ra­|u­je dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju ko­ja za te­mu ima pe­sni­{tvo [ej­mu­sa
Hi­ni­ja. Pre­vas­hod­no pre­vo­di po­e­zi­ju sa en­gle­skog je­zi­ka.
263
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost
/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970). - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm
Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583