Ru ski voz sa o bra }a i to pli~ kim kra jem Pri pre ma se po sled wi

Ru ski voz sa o bra }a i to pli~ kim kra jem Pri pre ma se po sled wi

•
A K T U E L N O
•
Ruski voz saobra}a i topli~kim krajem
JO[ JEDNA NOVA GARNITURA SERIJE 711 UKQU^ENA NA JU@NIM PRUGAMA
dovoqni, poru~io je u svom
kratkom obra}awu novinarima Zoran An|elkovi}. On je
izrazio nadu da }e uz opti-
„@eleznice Srbije“ uvele
su 8. novembra u redovan putni~ki saobra}aj nov dizelmotorni voz serije 711 na relaciji Ni{ – Prokupqe –
Kur{umlija – Ni{. Promociji novog voza u Prokupqu i
prvoj vo`wi u ovom kraju
prisustvovali su predsednik
Skup{tine „@eleznica Srbije“ Zoran An|elkovi}, generalni direktor Milovan
Markovi} sa ~lanovima poslovodstva, kao i predstavnici lokalne samouprave predvo|eni na~elnikom Topli~kog okruga.
Ganitura je do~ekana sve~ano, a `elezni~ari ovda{we
stanice iskazali su spremnost da sa novim voznim sredstvima ostvaruju jo{ boqe rezultate u obavqawu `elezni~kog saobra}aja. @elezni~arima i ~elniciama ni{kog ~vora, pridru`ili su se ~elnici
lokalne samouprave, predstavnici crkve i vojske, a svojim prisustvom na kra}oj sve~anosti na peronu prokupa~ke stanice, `iteqe ovog dela
Srbije pozdravilo je i kompletno poslovodstvo „@eleznica Srbije“.
–^iwenica je da teretni
saobra}aj `eleznici donosi
profit, ali je `eleznica prepoznatqiva po putnicima i
na{ je ciq da svi budemo za-
malni red vo`we ova garnitura biti sastavni deo `ivota
Topli~ana, a da u narednom
periodu predstoji i obnova
infrastrukture, kako bi procenat iskori{}enosti novonabavqenih voznih sredstava
bio maksimalan.
Novi voz ka Ni{u, ispratio je veliki broj Prokup~ana, a me|u putnicima bili su
i ~lanovi poslovodstva srpskih `eleznica, predstavnici
Od ukupno {est stubova
pet je potpuno zavr{eno, a
obavqen je i iskop temeqne
jame za drugi od dva re~na stuba ozna~en kao S – 4 do projektovane kote, postavqeni su
~eli~ni razupira~i u dva nivoa, ura|en je ravwaju}i sloj
od betona i u toku su radovi
na krajcovawu {ipova. Nakon
u kona~nom biti ukupno
11.000 kubnih metara betona.
Ovo bi u najkra}em bio
raport sa gradili{ta novog
mosta koji }e biti deo nove
pruge Giqe–]uprija–Para}in. Kada je u pitawu monta`a ~eli~ne konstrukcije mosta, do sada su kompletirana
tri segmenta od po 22,5 meta-
ovoga sledi postavqawe armature za temeqnu stopu, odnosno za naglavnu gredu stuba
S-4, posle ~ega sledi i nalivawe betonom. Ako sve ide na
ruku graditeqima, uz kori{}ewe povoqnih hidrolo{kih uslova, odnosno niskog
vodostaja Velike Morave, u
prvoj polovini decembra bi
svi projektom predi|eni poslovi na stubovima mosta trebalo da budu oko~ani, {to }e
ra, odnosno 67,5 metara ukupne konstrukcije mosta.
Od 26. septembra u radovima ne u~estvuje konzorcioni
partner, firma „Meteorit“
iz Slovenije, ~iji su radnici
toga dana samovoqno napustili gradili{te, kada su zbog
wihovog povla~ewa iz posla
i obustavqeni radovi na daqoj monta`i ~eli~ne konstrukcije mosta. Nezvani~na
informacija je da firma „Al-
lokalne samouprave i novinari medija. U stajali{tu @itora|a –centar putnici su do~ekani hlebom i soqu, a uti-
sak iz voza bio je da su svi `iteqi ovog mesta toga dana bili kraj pruge.
U kra}em, srda~nom razgovoru kod predsednika Op{tine @itora|a Gorana Stojkovi}a, diplomiranog in`ewera ma{instva, ina~e `elezni~ara, generalni direktor
„@eleznica Srbije“ Milovan
Markovi} nije krio da je fasciniran toplim i iskrenim
do~ekom me{tana i izrazio
nadu da }e daqim nabavkama
`eleznica u najkra}em roku
biti „podmirena“ voznim
sredstvima za naredne tri decenije, ali i da se problem
infrastrukture mora re{avati. Razgovaralo se i o iznala`ewu na~ina za daqe unapre|ewe `elezni~kog saobra}aja
na ovoj pruzi.
Novi voz srpskih `eleznica zameni}e stare putni~ke garniture i polazi}e dva
puta dnevno iz Ni{a za Prokupqe u 3.36 i 15.50 sati i jednom dnevno iz Ni{a za Kur{umliju – u 7.32 sati. U povratku, voz iz Prokupqa za
Ni{ polazi u 5.15 i 17.30 sati, a iz Kur{umlije u 12.35 sati.
Dizel-motorni voz ruskog
proizvo|a~a „Metrovagonma{a“ mo`e da se kre}e brzinom
od 120 km/h, dvodelan je i ima
120 mesta za sedewe i 126 mesta za stajawe. Opremqen je
najsavremenijom opremom, a
glavne komponente proizveli
su najpoznatiji evropski proizvo|a~i, po svim doma}im i
me|unarodnim standardima.
Vozovi su nameweni prevozu
putnika u lokalnom i regionalnom saobra}aju na neelektrificiranim prugama i sukcesivno zamewuju putni~ke
“{inobuse“ i „makose“, stare
preko trideset godina, koji su
i daqe u saobra}aju. Nove dizel – motorne garniture zameni}e i vozove sa dizel lokomotivama, {to }e u saobra}ajnom i ekonomskom pogledu biti znatno racionalnije i jeftinije.
Ovo je {esta garnitura
novih dizel-motornih vozova
koja je ukqu~ena u redovan saobra}aj. Do sada su u saobra}aj
ukqu~ene dve garniture na relaciji Beograd Dunav stanica
– Pan~evo –Vr{ac – Beograd
Dunav stanica, a po jedna na
relacijama Kraqevo – Lapovo, Kraqevo – Po`ega i Ni{
– Dimitrovgrad. Od ukupno
kupqenih dvanaest novih vozova, do sada ih je iz Rusije u
Srbiju stiglo jedanaest, a
o~ekuje se da uskoro stigne i
posledwa od ugovorenih kompozicija. Planirano je da jo{
jedna garnitura bude ukqu~ena u ni{ki `elezni~ki ~vor,
dve na relacijama Subotica–
Sombor i Subotica–Röszke–
Horgo{, kao i jedna za saobra}aj izme|u Rume i [apca.
“@eleznice Srbije“ su prvi put nakon tri decenije kupile nove vozove zahvaquju}i
kreditu me|unarodne `elezni~ke banke „Eurofime“ od
43 miliona {vajcarskih franaka.
pina“, kao glavni nosilac posla intenzivno radi na iznala`ewu novog potencijalnog
podizvo|a~a, kako bi se {to
pre nastavilo sa zapo~etim
radovima na monta`i ~eli~ne
konstrukcije mosta. Povla~ewe slovena~ke firme iz posla
svakako }e se lo{e odraziti
na wihov poslovni rejting i
ne}e pro}i bez posledica, a
kada je re~ o konkretnom poslu, snosi}e konsekvence u
skladu sa ugovorom. Ono {to
je nama u ovom trenutku va`no
je da }e se ova neposlovnost
svakako odraziti ne samo na
realizaciju radova na ~eli~noj konstrukciji, ve} i na realizaciju celokupnog projekta izgradwe mosta.
Konstrukcija mosta na Velikoj Moravi, koja }e se nalaziti na novoj deonici magistralne pruge Beograd–Ni{
izme|u ]uprije i Jovca, je ~eli~na re{etkasta kontinualna greda, du`ine 322, 5 metara, sa pet raspona od kojih
najve}i izme|u re~nih stubova iznosi 82,5 metara. [irina mosta je deset metara i on
}e se oslawati na {est stubova koji su fundirani na {ipovima pojedina~ne du`ine od
24 do 32 metra, pre~nika 1,5
metara. Ura|ena su sva 84 {ipa, a wihova ukupna du`ina
iznosi blizu dva i po kilometra.
@. Risti}
Krajem oktobra je u „@eleznicama Srbije“, u organizaciji Direkcije za `eleznice, odr`an seminar na kome je
predstavqena Zajedni~ka bezbedosna metoda o proceni rizika u okviru TAIEX programa. Ovaj program je jedan od
instrumenata predpristupne
pomo}i koja se pru`a zemqama kandidatima za Evropsku
uniju u harmonizovawu nacionalnog zakonodavstva sa wenim zakonodavstvo, kao i primeni tih propisa.
Prema re~ima pomo}nika
direktora Direkcije za `eleznice Sini{e Trkuqe, razvoj
i primena metode procene rizika je va`na, jer prema novom
Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti `elezni~kog
saobra}aja mewaju se uslovi
za sertifikaciju prevoznika
i upravqa~a infrastrukture.
– Ubudu}e }e oni morati
da doka`u u postupku sertifikacije da upravqaju i kontroli{u sve prate}e rizike,
{to, izme|u ostalog, podrazumeva wihovu identifikaciju,
ocenu i dono{ewe preventivnih mera. Pored toga, u o~ekivawu stupawa na snagu ovog
zakona, Srbija je kao ~lanica
OTIF-a preuzela i odre|ene
obaveze u me|unarodnom saobra}aju. Naime, posle 31. maja
2013. godine sva teretna kola
u me|unarodnom saobra}aju
mora}e da imaju sertifikovano lice za odr`avawe. Za ispuwewe ovog uslova, neophodna je, tako|e, kontrola i upravqawe rizicima, obja{wava
Trkuqa.
Kontrola i upravqawe
rizicima je na nivou Evropske unije i ~lanica OTIF-a, po
jedinstvenoj metodi, pa iz toga proisti~e i naziv Zajedni~ka bezbedonosna metoda o
proceni rizika.
– Odr`avawem seminara
Direkcija za `eleznice `elela je da privu~e pa`wu na va`nost ovog pitawa i uputi
poruku da {to pre treba po~eti sa obukom za primenu ove
metode, jer postoje obavezuju}i rokovi, navodi Trkuqa i
dodaje da svako odlagawe mo`e imati negativne posledice, posebno u domenu me|unarodnog saobra}aja teretnih
kola.
Tradicionalni do~ek u @itora|i
Priprema se posledwi stub
GRADILI[TE MOSTA NA VELIKOJ MORAVI
@arko Risti}
DIREKCIJA ZA @ELEZNICE I
EVROPSKA @ELEZNI^KA AGENCIJA
Procena rizika
obavezna za dobijawe
sertifikata
^etvrtak, 15. novembar 2012. godine
V. Goji} Vu~i}evi}
3